Poštovana predsednice, poštovani poslanici, očigledno je da je ovo danas dan za poljoprivredu.
Pre nekoliko dana, tačnije prošle nedelje, u četvrtak, zaključili smo ugovor o nabavci automatskog protivgradnog sistema za Radarski centar Valjevo. O čemu se konkretno radi? Naš sistem zaštite od grada je arhaičan. Radi se o pozicijama, o infrastrukturi koja je napravljena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koja je bila umrežena sa kompletnom takvom i sličnom infrastrukturom u okruženju. A, oblaci, pogotovo gradonosni, ne poznaju granice. Ne zna on kada dođe do Drine, da ne sme da pređe ili da li sme da pređe baš tamo. Tu je u stvari najveći problem. Pričam ovo simbolički, kod Drine.
Naš postojeći sistem funkcioniše na sledeći način, funkcionisao je. Imali smo u svakom selu jednu, dve, tri protivgradne stanice, i kada iz RHMZ putem radio veze, kako je to funkcionisalo pre 50 godina, javi se licima koji su strelci, a to su najčešće u poslednje vreme lica koja imaju 60, 70 godina, naročito u seoskim sredinama, e, onda ti ljudi moraju da odu na kraj sela, pošto je to obično na kraj sela, da odu do tog mesta, da potrefi koordinate, da li je putem radio veze dobro preuzeta koordinata ili ne. To je sve mnogo nepoznanica u čitavom sistemu.
Zato smo mi zajedno sa RHMZ uradili posebnu studiju koja je trebala prvo da nam kaže na koji sistem da idemo, da li sistem automatske protivgradne zaštite, gde imamo automatske lansere raketa, bez ljudskih posada, zasnovane na najsavremenijim tehnološkim dostignućima, ili da se ide, što je bilo priče pre jedno 10, 15 godina, da se ide na nabavku aviona za zaprašivanje oblaka i ostalo.
Međutim, studija je rekla da treba da se ide na automatsku protivgradnu zaštitu. Zašto smo odlučili da sad idemo prvo na Valjevo? Znam da mnoge ovo ne interesuje, pošto ne znaju ni kako izgledaju protivgradne stanice, ni lanseri, a puna su im usta priče o odbrani poljoprivrednika. Verovatno nisu ni videli kako to izgleda. To je ono što je na kraj sela, najčešće jedna bela kućica, ima najčešće zelena vrata. Ko je radio taj zna, a ko nije radio, neće nikad ni da sazna, pošto ćemo to polako da guramo ka zaboravu.
Rakete koje su korišćene šezdesetih, sedamdesetih godina su bile dometa svega tri kilometra, dakle, jedan sistem koji je nekad verovatno u to vreme bio najpogodniji i najbolji koji se mogao implementirati.
Danas postoje rakete koje imaju domet do osam kilometara, tako da je potreban znatno manji broj radarskih stanica, jer može veći prostor da se čuva. Kako izgleda takva jedna stanica koja će biti implementirana u radarskom centru Valjevo? Na sledeći način. Ona će biti fizički postavljena opet u nekoj katastarskoj opštini na jednoj parceli, imaće automatski navođenje iz radarskog centra. Mi imamo 13 takvih radarskih centara. Bukvalno putem softvera će biti uparivani oblak zajedno sa raketom. I, kako to funkcioniše? U savremenim sistemima imaćemo sistem i kontrole, znaćemo tačno gde je koja raketa otišla, kakav efekat je postigla. Sada ne znamo ni ko je ispalio, ni koliko, osim kada odemo da pregledamo stanje kakvo je bilo i kad vidimo da li se u nekom selu nešto izručilo ili nije.
Zašto Valjevo? Valjevo je prvo na udaru sa one strane, jer nemamo sinergiju sa protivgradnim sistemom BiH. Mi smo imali tu najviše štete uz Drinu, u opštinama Bajina Bašta, LJubovija, Mali Zvornik, pa idući. Znači, svuda je bio problem. Evo, Veran viče i u Koceljevu.
Sledeća dva koja će ići su Radarski centar Bukulja, Aranđelovac, zato što tu imamo puno voća, jer tu su najveće štete koje se dese, zato što je tu najveća ta dodata vrednost koju izgubimo. I, sledeći će biti Radarski centar Fruška Gora, jer on pokriva prostor Srema, južne Bačke, jedan deo Banata zahvata i može da zaštiti veliku količinu poljoprivrednog zemljišta.
Mi moramo takvih radarskih sistema da izgradimo 13 ukupno, na 13 radarskih centara. Ukupan trošak za sve to je negde oko 25 miliona evra. Prvi će biti građeni početkom sledeće godine do nove sezone. Potpisan je ugovor sa „Trajalom“ iz Kruševca, domaćom kompanijom koja će to ovo da gradi i mi ćemo imati mnogo veću efikasnost nego što smo imali do sada, ako ništa drugo, mnogo veću predvidivost i mogućnost kontrole. Da ljudi budu sigurni i da znaju, protivgradni sistem ne može da zaštiti 100% na ovakav način. On može 60% do 70% u ekstremnim situacijama da zaštiti prostor. To moramo da kombinujemo sa finansijskim instrumentima.
Jeste, gospodine Petroviću, da ste rekli – nemojte mi pričati o osiguranju, ali to mora da bude dopuna svemu ovome. Mi ćemo za sledeću godinu za ovaj prostor koji je bio najizloženiji u prethodnim godinama, taj prostor uz Drinu, dati dodatnu podršku za te lokalne samouprave koja će biti i do 70% povraćaja premije osiguranja. Nadam se da ćemo napraviti sistem koji je predvidljiviji, bolji i efikasniji.
Ove godine, ova godina je bila neverovatna, ove godine je najveća količina raketa koja je ispaljena ja mislim u prethodnih 20 godina. To je zato što smo imali takvu godinu, naročito u maju i junu mesecu. Obzirom na količinu gradonosnih dana, šteta koja se desila, nažalost, imali smo na prostoru centralne Srbije, tamo oko Topole, Aranđelovca, Velike Plane, ostale prostore smo uspeli da zaštitimo, ali nismo uspeli sve. Sa ovim novim sistemom nadam se da će efikasnost biti mnogo veća. Kažem, sledeće godine Radarski centar Valjevo, raspisujemo tendere za ove dve, tj. za Frušku Goru i za Bukulju i idemo dalje. Hvala.
