Na član 3. amandman je podneo poslanik Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre, gospođo Kuburović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, moj amandman na član 3. u neku ruku se nadovezuje na prethodne amandmane koje je podnela moja uvažena koleginica mr LJubica Mrdaković Todorović.

Da podsetim, prema broju pojedinaca koji su izloženi, vanredne situacije mogu biti: akcident, vanredna situacija u kojoj je izloženo smrtnoj opasnosti do hiljadu osoba, disaster ili velika masovna nesreća od hiljadu do milion ljudi i katastrofa, preko milion ljudi, što može imati za posledicu pandemiju neke zarazne bolesti.

Naime, u članu 3. stav 1. se kaže da načelo prioriteta smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni prioritet.

Na osnovu Zakona o vanrednim situacijama, koji je donet 2009. godine i izmenama i dopunama 2011. i 2012. godine, grad Niš je doneo sva dokumenta koja su propisana Zakonom o vanrednim situacijama. Tako na primer, i operativni plan odbrane od poplava.

Izdvojena sredstva za sprovođenje odbrane od poplava na teritoriji grada Niša za vodotokove drugog reda, za funkcionalne poslove – milion 249 dinara, za redovno održavanje Jelašničke reke – tri miliona i 300 i Velepoljske reke – 790 hiljada, što ukupno sa PDV-om iznosi šest i po miliona dinara.

Saradnja Uprave za vanredne situacije u Nišu i policijom grada Niša, kako kaže komandant Štaba za vanredne situacije grada Niša, gradonačelnik Darko Bulatović, je svakodnevna i na zadovoljavajućem nivou. Hvala lepo.

Na član 3. amandman je podneo Veroljub Matić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, ja sam podnela amandman na član 3, gde se poseban akcenat daje na zaštitu ranjivih grupa.

Moram da kažem da je za Srpsku naprednu stranku, za predsednika Aleksandra Vučića, da su ljudi najveća vrednost našeg društva, odnosno građani Srbije, a da je zaštita života svakako prioritet broj jedan.

Upravo član 3. Predloga zakona kaže da je prioritet broj jedan, da su upravo ljudski životi u spašavanju od katastrofa i nepogoda prioritet broj 1.

Moram da kažem da je u fokusu čitavog zakona upravo zaštita posebno osetljivih i posebno ranjivih grupa, a tiče se zaštite i dece i trudnica i majki i osoba sa invaliditetom i izbeglih i raseljenih lica.

Ono što takođe moram da istaknem, a u fokusu je upravo zaštita ranjivih grupa, to je da sve informacije i sva obaveštenja o mogućim rizicima od katastrofa daju u prilagođenom formatu, ali da se daju i na znakovnom jeziku i na Brajevom pismu, što i te kako pokazuje da se vodi računa o gluvim i nagluvim osobama, kao i da se vodi računa o slepim i slabovidim licima.

Takođe, ovaj zakon u cilju zaštite najosetljivijih i najranjivijih prepoznaje i to i obavezu škola i drugih vaspitno-obrazovnih ustanova, predškolskih ustanova, fakulteta i svih onih objekata gde se izvodi nastava, da su u obavezi da vrše procenu rizika. Kada je u pitanju evakuacija stanovništva, prioritet se daje upravo ranjivim kategorijama i to majkama, deci, osobama sa invaliditetom.

Na član 3. amandman je podneo Marko Atlagić. Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon i amandman, ukoliko ga Vlada prihvati, pridoneće odbrani od katastrofalnih situacija, što će pridoneti ukupnoj bezbednosti Republike Srbije, što čini sastavni deo modernizacije Republike Srbije koju provodi Vlada Republike Srbije.

Funkcioneri bivšeg režima nisu svojim izjavama pridonosili bezbednosti i celovitosti Republike Srbije, a to dokazuju sledeći primeri. Saša Janković, zvani „Sale prangija“, je 3. avgusta 2017. godine rekao, citiram – KiM treba da budu primljeni u Interpol, a time i priznati nezavisnost KiM, završen citat. Drugo, Čedo Jovanović, zvani „šmrkanović“ je 26. oktobra 2012. godine izjavio, citiram – Vojvodini treba dati puni suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju, završen citat. Vuk Jeremić, bivši propali NATO prašinarski kandidat za predsednika države, zvani „Vuk potomak“ je decembra 2008. godine rekao, citiram – ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat.

Nenad Čanak, propali NATO prašinarski kanidat za predsednika države zvani „Nešo gicoje“ 14. jula gospodnje 2017. godine izjavio, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost KiM, zato je ovaj amandman, a i zakon veoma važan da se prihvati kako se više ne bi na političkoj sceni pojavljivale ovakve političke nakaze, koje svojim izjavama narušavaju celovitost i bezbednost Republike Srbije. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovana gospođo ministre, uvažena predsedavajuća, za početak bih samo rekao, ukoliko prekoračim amandmansko vreme, ja bih molio da se omogući korišćenje vremena koje pripada šefu poslaničkog kluba.

Naime, nama zaista usvajanjem ovog zakona i budućem radom cilj, osim prevencije, kada je u pitanju uklanjanje od posledica poplava, jeste da dostignemo nivo sposobnosti, efikasnosti, opremljenosti i uvežbanosti ruskih spasilačkih službi. To je najbolja spasilačka služba koja postoji na svetu. Ona ima svoju posebnu školu, ta škola postoji više od 111 godina i rezultati njihovog rada su bili više nego evidentni 2014. godine.

Naime, Obrenovac neće zaboraviti, a ni Srbija, generala Edurda Nikolajeviča Čižikova, koji je sa svojom ekipom spasilaca stigao u Srbiju za manje od 12 sati. Jedan elemenat svega toga je njihova sposobnost, obučenost, opremljenost, ali jedna od ključnih razloga zbog kojih su oni prvi stigli da pomognu našoj policiji, Vojsci koja se uključila u aktivno spašavanje i evakuaciju građana Obrenovca jeste i postojanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu koji je bio logistika njihovog dolaska, obezbedio sve dozvole u saglasnosti, naravno sa Vladom Republike Srbije za premeštaj grupe spasilaca, za njihov transport opreme, kako drumskim tako i avio putem.

Građani Obrenovca su svojim ponašanjem pokazali da jednostavno to poverenje koje su imali u ruske spasioce je nešto što je zaista nezapamćeno. Jedan od detalja o kojem su i mediji pisali, koji se desio tokom evakuacije jeste bio, kada su ruski spasioci svojim čamcima prišli jednoj zgradi, na drugom spratu se nalazila žena sa malim detetom, gotovo bebom i kada su zatražili od nje da im preda dete u ruke, pitala je – Da li ste vi Amerikanci? Kada su objasnili da su Rusi, onda je rekla da je to u redu, sada imam poverenja, predala je bebu, a potom su i nju prebacili u taj čamac i evakuisali.

Ovo je jednostavno osećaj sigurnosti koji njihova sposobnost i spremnost, a i skromnost se da osetiti ali i jeste nešto što treba da bude cilj. Kao što su brzo i efikasno stigli u Srbiju tako su neprimetno i skromno otišli na drugu lokaciju kada su svoj deo posla obavili, kada je ono što je najkritičnije bilo u Obrenovcu prošlo. Obrenovac to neće zaboraviti. Obrenovac će to uvek poštovati, kao i Srbija, ali Obrenovac neće zaboraviti bitange koje su vladale do 2012. godine, koje su potpuno uništile sistem civilne zaštite, koji su ugasili, uništili Vojsku Srbije, koji su kasarnu u Obrenovcu, gde je bila smeštena jedna od najvećih inžinjeriskih jedinica u bivšoj Jugoslaviji očigledno ne slučajno, jer u Obrenovcu se ne samo od poplava brani Obrenovac, već se brani i Beograd. Jednog dana kada im se to prohtelo, da bi sve rasprodali, uništili i uradili sa vojnim efektivima Vojske Srbije, izveli kompletni garnizon na vojnu vežbu i nikad ga vratili nisu.

Zamislite da je od 12 amfibija koje je bilo u Obrenovačkoj kasarni, opstalo više od te jedne koja je bila ispravna i koja je izuzetno mnogo značila za evakuaciju na najkritičijim mestima, opstalo svih 12. Nisu opstale, već su završile u starom gvožđu za sitne pare i za debele provizije koje je bivši ministar koji je vladao do 2012. godine strpao sebi u džep da bi završio za plac i zgradu na Vračarskim pašnjacima.

Iz tog razloga i postoji inicijativa Obrenovčana koji pamte 2014. godinu, razumeju migrantsku krizu i potrebu da se ovog trenutka u kasarni u Obrenovcu smešteni migraniti, ali obzirom da ta kriza, po onome što mi vidimo, jenjava, da se njihov broj smanjuje, s pravom očekujemo da budući centar za obuku spasilačkih jedinica, njihov smeštaj, a i kad se steknu uslovi vraćanje barem delimično ozbiljne inžinjerinske jedinice u kasarnu u Obrenovcu ova Vlada realizuje. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Uvažena ministarko sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nasledili smo teško stanje u MUP. To nas je dovelo da je Sektora za vanredne situacije gasio požare sa oldtajmerima, vatrogasnim vozilima koja su bili stari između 40 i 45 godina. Prethodnom režimu zaista nije bilo važno da se stara o potrebama naših sugrađana, možete da im pogledate samo imovinske karte, vozni park i sve će vam bit jasno. Oni za potrebe građana za gašenje požara zaista nisu marili.

Sada je situacija mnogo bolja u srpskom društvu i u MUP se vidi zaista napredak. MUP je izvršio nabavku 33 vatrogasno spasilačkih vozila, tipa MAZ od kojih je 11 isporučeno ove godine, dok je ugovoreno 25 vatrogasnih vozila koje očekujemo da se obezbede i isporuče do kraja godine. Više od tri hiljade pripadnika za vanredne situacije ima sada redovnu i zaštitnu uniformu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je nastavilo i korak dalje, otvorilo se ka svim onim onlajn uslugama koje su usmerene ka građanima, koji žive u ovoj našoj zemlji i to je dobro, tako radi odgovorna vlast, tako radi SNS koja svakog dana pokazuje da je zaista briga o građanima na prvom mestu.

Nabavkom ove opreme, srpski vatrogasci će zaista moći da pruže pomoć u slučaju opasnosti našim građanima. Oni će moći da pruže jedan brz i jedan adekvatan odgovor na vanredni događaj i samim tim će se doći do smanjenja štete koja je prouzrokovana vanrednim događajem.

Reforma srpske policije, modernizacija opreme, obuka naših najmlađih sugrađana, dovešće do toga da se mi zaista kao društvo, kao građani, osećamo sigurnije i bezbednije u našoj zemlji.

Na samom kraju, želim da kažem jednu rečenicu – ovo su zakoni koji prevazilaze visoku politiku. Zaista nam je potreban opšti konsenzus.

Ja bih iskoristila ovu priliku da iz poslaničke klupe SNS, pozovem poslanike koji sede preko puta nas da podržimo ove reformske zakone i MUP i Ministarstvo pravde, kako bi kao društvo išli napred. Zahvaljujem.