Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela ima za cilj da se dodatno ukaže na značaj usvajanja ovog zakona. Katastrofe su izazov koji pokazuje kada, koliko i na koji način je društvo spremno da reaguje.

Postoje načini da se smanje rizici i da se ograniče posledice katastrofa, kao i da se poveća otpornost društva na katastrofe i to se upravo postiže ovim predlogom zakona.

Efikasno smanjenje rizika od katastrofa zahteva snažnu institucionalnu osnovu koja obezbeđuje dalju izgradnju kapaciteta, poboljšanje i unapređenje odgovarajućih sistema, razvojnih programa, zakonskih rešenja, olakšava protok informacija i omogućava efikasne mehanizme dijaloga i koordinacije.

Takođe, podsticanje nevladinih i neprofitnih organizacija i građana za obrazovanje i postupanje pre, tokom i posle vanrednih situacija, doprinosi daljem razvoju i poboljšanju integrisanog sistema zaštite i spasavanja.

Na kraju, ne manje važno, uspostavljanje intenzivne saradnje sa međunarodnim subjektima i to pre svega kroz razmene iskustva, ukazivanje na najbolje prakse, razne vidove edukacija, kurseve, treninga i razvijanje susedskih programa, donacije i slično. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, iskustva stečena u prethodnom periodu, pre svega prilikom katastrofalnih poplava 2014. godine, ali i drugih nepogoda manjeg intenziteta, koje su usledile u narednim godinama, ukazuju na to da trenutni normativni okvir u Republici Srbiji još uvek pokazuje određena ograničenja, da implementacija ostaje spora da Republika Srbija, fokusirana na reagovanja u slučaju katastrofe, dok koncept spremnosti i smanjenja rizika od katastrofa treba unaprediti.

Ovde je akcenat, pre svega, na nedovoljno razvijenoj svesti o značaju preventivnih aktivnosti i nepreduzimanju preventivnih aktivnosti od strane subjekata sistema.

Poznavanje i razumevanje različitih rizika, ključno je za identifikovanje njihovih uzroka i za proces planiranja i reagovanja u slučaju katastrofa.

Procenu rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja, kao osnovne dokumente za efikasno upravljanje rizicima, do danas je izradilo izuzetno mali broj jedinica lokalne samouprave i privrednih društava.

Do sada, ministarstvo je donelo 19 rešenja o davanju saglasnosti na procenu ugroženosti jedinica lokalnih samouprava, a za 20 lokalnih samouprava postupak je u toku.

Ono što hoću da kažem za opštinu Bujanovac je svakako Jošanički potok, koji kada su veće padavine dođe do izlivanja, poplave se domaćinstva u naselju Bujanovačka banja, ali ono što je još opasnije, to je da plavljenjem može da se ugrozi poslovanje dve fabrike mineralne vode, a to su „Bi voda“ i „Heba“ i kompleks Bujanovačke banje, gde ukupno imamo uposleno negde oko 350 radnika, a da lokalna samouprava Bujanovac ne preduzima ništa iz svoje nadležnosti. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvinjavam se kolegi Veljkoviću, nisam vas video.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poplave na velikim rekama i bujične poplave su najčešće elementarne nepogode u Srbiji, što je uslovljeno položajem i reljefom Srbije.

Srbija ima oko 12.000 bujičnih vodotokova koji sa različitim stepenom intenziteta ugrožavaju područja na kojima se nalaze. Bujične poplave nastaju kao posledice erozije zemljišta, što se javlja pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora. Ove poplave nastaju naglo posle intenzivnih padavina, transportuju velike količine nanosa i traju nekoliko sati.

Za razliku od poplavnih talasa velikih reka, čija najava traje nekoliko dana, a nekada i nekoliko nedelja. Uspešna odbrana od bujičnih poplava moguća je jedino preduzimanjem preventivnih mera. Primenjuju se dve osnovne grupe radova, biološki i biotehnički radovi u slivu za sprečavanje erozije zemljišta i tehnički radovi u koritu vodotoka za sprečavanje izlivanja velikih voda i zadržavanja vučnog nanosa. Mere koje se primenjuju su administrativne i obuhvataju između ostalog izradu plana proglašenja erozivnog područja i plana odbrane od bujičnih poplava.

Bujične poplave koje su se desile maja 2014. godine u Srbiji, posledica su klimatsko-meteorološkog fenomena male verovatnoće pojave.

Ovaj klimatsko-meteorološki fenomen ne bi mogao biti sprečen, ali bi njegovo destruktivno dejstvo bilo znatno manje, da je bivša vlast preuzela preventivne mere.

Za razliku od takve neodgovorne vlasti prema svom narodu i državi, aktuelna vlast je samo u poslednje četiri godine uložila pola milijarde evra i završila 410 gradilišta u 101 opštini izgradnjom novih sistema odbrana, redovnim održavanjem postojećih planskih dokumenata, kao i promenom zakonske regulative, što je slučaj i sa predloženim zakonom.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnosim amandman u članu 4. Predloga zakona i dodaje se stav 3. koji glasi – primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na smanjenje rizika od posledica katastrofa.

Smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednom situacijom predstavlja nacionalni i lokalni prioritet.

Svako ima pravo na zaštitu od posledica katastrofe, bez ikakve diskriminacije i zaštita i spasavanje ljudskih života ima prioritet u odnosu na sve druge zaštite i spasilačke aktivnosti.

Zakonom o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanje vanrednim situacijama stvoriće se neophodni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti građana.

Ne možemo da zaustavimo globalne promene. Priroda se ne može pobediti, ali građani mogu promeniti svoje ponašanje i svest i učiniti mnogo za boljitak društva.

Zato predlažem da podržimo zakone koji su ispred nas, jer će svi oni doprineti da se živi bolje u našoj zemlji i boljitak naših građana. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Milovan Krivokapić.
Izvolite, doktore Krivokapiću.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, dobro nam je poznato da u istoriji čovečanstva postoji dovoljno dokaza i podataka da su ljudi i materijalna dobra i životna sredina neprestano bili izloženi opasnostima i vanrednim događajima koji su menjali svet i ljudsko društvo, stvarali istoriju i menjali životnu sredinu, ali su ljudi iznalazili načine kako da se bore sa tim nedaćama i kako da reaguju na njih.

Savremeno doba učinilo je da su uzroci za proglašenje vanrednih situacija sve složeniji, posledice razornije i zahvaljujući informaciono-komunikacionim tehnologijama, sve prisutniji u javnosti, pa tako i u svakodnevnom životu.

U naučnim i stručnim telima i institucijama koje se bave vanrednim situacijama definisani ili su stvoreni mnogi mehanizmi kojima se mogu predvideti, sprečiti, suprotstaviti i umanjiti posledice vanrednih događaja.

Mnoge analize ukazuju na to da je oblast prevencije u sistemu upravljanja vanrednim situacijama u prethodnim godinama bila najslabija karika u sistemu. Takođe, poseban problem pretpostavljalo je i nepostojanje jednog integrisanog sistema upravljanja vanrednim situacijama i u okviru toga stvaranje efikasnih mehanizama prevencije, koji bi bili sastavni deo tog sistema.

Upravo zbog toga, Predlogom ovog zakona stavljaju se u prvi plan principi, planski dokumenti i mere i aktivnosti koje treba da doprinesu što uspešnijoj prevenciji od katastrofa, jačanje otpornosti pojedinaca i zajednice na posledice elementarnih i drugih nepogoda i podizanju nivoa spremnosti za reagovanje u slučaju nastupanja elementarne i druge nepogode.

Znamo da posledice katastrofa dugo traju. Ugrožena područja imaju velike potrebe za finansijskom i materijalnom pomoći. Mesecima nakon toga, a to podrazumeva nadzor i praćenje nad zaraznim bolestima, obezbeđivanje medicinskog materijala, uspostavljanje normalne službe primarne zdravstvene zaštite, vodosnabdevanja, stanovanja i zaposlenosti i pomoć zajednici za mentalni i socijalni oporavak nakon jenjavanja krize.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Živan Đurišić. Izvolite.