Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/301-18

3. dan rada

29.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Tabelarni prikaz isplate penzija po mesecima za vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija,mere i razvoj regionalnog razvoja postignuti projektom „Podrška sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije“
  • Raspisivanje izbora u opštinama na severu KiM, izjava Aleksandra Vučića o postavljanju granica na Jarinju i Brnjaku
  • Sredstva koja su javna preduzeće potrošila na reklamiranje u periodu od 2012. do 2018. godine, finansiranje tabloida, mere povodom kršenje kodeksa i zakona od strane nekih medija, da li će RTS omogućiti opoziciji vreme da odgovore na uvrede predsednika
  • Godišnji izveštaji "Mufti fondacije" i SRS-a, oduzimanje mandata Vojislavu Šešelju
  • Rekonstrukcija ulice u niškoj opštini Pantelej
  • Reakcija Vlade na kosovsko podizanje taksi na srpske proizvode, reakcija ministarstva na objavu Esada Džudže
  • Broj ljudi koji su se doselili u opštinu Lučani u poslednjih nekoliko meseci, sudbina Sabora trubača u Guči, da li su ljudi koji nude pogodnosti u zamenu da se glasa za SNS zaposleni u opštinama Vršac, Pančevo, Sombor i Novi Sad, identiteti napadača na Bo
  • Prodaja tenkova Vojske Srbije, popravka zgrade Infektivne klinike u Beogradu, postupci protiv DS pred sudovima, da li ijedan građanin Srbije misli dobro o vladavini Aleksandra Vučića, nerešavanje slučajeva mafijaških ubistava
  • Suđenje gradonačelniku grada Šapca Nebojši Zelenoviću, vraćanje predsednika IO DS-a sa aerodroma zbog raspisane poternice, odgovorni za napad na ženu ispred Šabačkog pozorišta,zaposleni bez odobrenja Vlada u javnim preduzećima u Šapcu, 72 stana koji se na
  • Regularnost izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Poslanik Nenad Božić ima reč. Poslanik Vojislav Vujić ima reč. Poslanik Aleksandra Čabraja ima reč. Poslanik Dejan Radenković ima reč. Izvolite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Dejan Radenković

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Hvala predsednice.

    Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, nadam se da mi nećete zameriti što ću napraviti jednu digresiju, a ona je uslovljena potrebom da se osvrnem i podsetim na neke tvrdnje iz diskusije prilikom rasprave o predlogu budžeta za 2018. godinu, jer sam sa punim pravom i ja i poslanička grupa SPS ponosni da smo tadašnjim zaključcima, koje smo tada doneli, a do kojih smo došli tačno pre godinu dana, a koji su izneti u ovom domu.

    Ako se nešto moglo zaključiti iz analize budžeta koji je sadašnja skupštinska većina usvajala poslednjih godina, to je, kako ja to znam često da kažem, država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, uz eliminisanje ozbiljnih posledica. Međutim, ako jedan veliki brod se polako zaokreće naravno da rezultati moraju stići.

    Vođenje javnih finansija ozbiljne države koja je kao takva priznata od svog ozbiljnog sveta, počev od EU, preko MMF, Svetske banke, Rusije, Kine i mnogih drugih zemalja i organizacija, posebno ozdravljenje javnih finansija je proces koji se ne dešava u jednom budžetskom ciklusu, a koji je stigao do svog logičnog epiloga nakon pet godina reformi. Mi možemo slobodno da kažemo da imamo uravnotežen budžet, rast BDP, početak smanjenja poreskih i neporeskih opterećenja privrede i sve što bih ja mogao da kažem, čime bih mogao mirno da zaključim ovo svoje izlaganje je da kažem – uspeli smo, ali hajde ipak da uđemo u analitiku malo i tokom rasprave u načelu.

    Prvo što kao ozbiljna i državotvorna stranka možemo reći da su budžetski prihodi veoma realno prognozirani. Predstoji nam još posla do potpuno transparentnog budžeta, ali se ovde vidi veliki napredak, kao i kod budžetskog kalendara.

    Zemlja smo brzih i opsežnih reformi i na evropskom putu, što podrazumeva zakonodavnu aktivnost na gornjoj granici mogućeg. Pretpostavke na kojima se bazira budžet jesu realan rast BDP od 3,5% uz prosečni godišnji rast cena od 2,3%, očekivana stopa rasta je, kako možemo videti od 3,5% je realna, pošto je jednaka prognozi MMF i predstavlja samo povratak na privredno stanje, pošto su donekle iscrpljeni efekti niske osnovice iz prethodne godine. Rast BDP tada je bio nizak usled loše poljoprivredne sezone, pada proizvode energije i građevinskih radova.

    Za budući brzi i značajan rast neophodne su strukturne promene, a deo istih je u sadašnjem u velikom setu olakšica i podsticaja za privredu.

    Postojeći trend rasta je viši od stopa rasta koja je srpska ekonomija imala u prethodnoj deceniji, ali dalje možemo da kažemo da imamo problem da aktiviramo sve resurse ovog društva. Glavni razlog za to je niska stopa domaćih investicija i zato je poboljšanje privrednog ambijenta od presudnog značaja za njihovo značajno povećanje. Naravno, na ovoj sednici ćemo usvojiti i neke od zakona koji će i u tome pomoći.

    Malo ćemo o poreskim prihodima. Oni su uglavnom objektivno procenjeni, pod uslovom ostvarenja predviđenog rasta, što teško da može doći u pitanje, a nominalni prihodi republičkog budžeta za 2019. godinu su samo veći za samo 2% u odnosu na procene budžeta za prethodnu godinu, dok su u realnim iznosima možemo da vidimo da su isti, tj. jednaki.

    S druge strane rashodi su veći za 5%, tj. u realnim iznosima za 3%, drugim rečima, većina fiskalnog prostora koji je ostvaren većim prihodima budžeta usled razvoja privrede iskorišćen je za povećanje plata i penzija, što mi kao socijalisti podržavamo, imajući u vidu višegodišnje zamrzavanje i smanjenje plata i penzija.

    Poreski prihodi rasut, i to se može videti od PDV. Planirano je ne značajno smanjenje ne poreskih prihoda, što je posledica ukidanja politike smanjenja zarada, pošto su ta sredstva uplaćivana u budžet i knjiženja kao ne poreski prihod. Veliko smanjenje poreza ima dve ključne mere. Prva je smanjenje parafiskalnih nameta kroz donošenje novog zakona o naknadama koji će javne prihode smanjiti za dve milijarde dinara. Druga mera je ukidanje socijalnih doprinosa za osiguranje u slučaju nezaposlenosti na teret poslodavca, tih 0,75% BDP koštaće državu oko devet milijardi dinara. Možemo da kažemo, taj ukupno fiskalni teret biće smanjen za 100 miliona evra, što je odličan početak sa kojim treba nastaviti.

    Rashodi republičkog budžeta pokazuju jasan smer uspeha koji se ne menja. Rashodi za zaposlene su nominalno povećani za preko 8%, a realno oko 6%. Ovo je naravno, posledica povećanja zarada u javnom sektoru, što je nešto veći rast nego što je bio rast BDP, ali opet teško je očuvati javni sektor kao uspešan servis privrede, a da nam zaposleni budu 13 prase. Najveći rast beleže rashodi za subvencije koje su nominalno povećane za 12% u odnosu na 2018. godinu sa 89 na preko 100 milijardi dinara, tj. sa 750 na 840 miliona evra. Povećani su gotovo svi rashodi za subvencije, za sada nam subvencije donose rezultate, to možemo da vidimo, posebno one za strane direktne investicije i ulaganja, za sve one namene izdvojene rekordnih 125 miliona evra.

    Najpozitivnija mera u novom budžetu je značajno povećanje kapitalnih rashoda za 128 milijardi dinara, tj. 1,8 milijardi evra na 165,5 milijardi dinara. Javne investicije u Srbiji su godinama ispod nivoa uporedivih zemalja u istočnoj i centralnoj Evropi, a stanje infrastrukture nam nije na zavidnom nivou, s toga nećemo odustati od daljeg razvoja infrastrukture.

    Ministar će imati priliku i njegovi saradnici da vide jedan moj amandman koji ne očekujem da će biti prihvaćen, ali sam samo hteo da skrenem pažnju na jednu kapitalnu investiciju koja je započeta davnih godina. To je akumulacija Selova kod Kuršumlije, jedno od desetak nezavršenih u Republici Srbiji. Ona je preko 95% završena i možemo da kažemo da je jedna od najvažnijih resursa i da završetkom ove brane se rešava dugoročno snabdevanje vodom Topličkog okruga i grada Niša.

    Veoma je važno što će se na taj način rešiti problem poplava koji gotovo svake godine uništavaju usev u ovom najsiromašnijem poljoprivrednom orijentisanom delu Srbije. Nadam se da ćemo u perspektivi naći negde mesta i prostora da pokrenemo ponovo taj projekat i da ga završimo do kraja, koji je vrlo bitan i strateški važan za taj kraj.

    Naravno, mnogo lepih očekivanja imamo, to sam već i rekao, uravnotežene finansije, možemo razmišljati o razvojnoj stavki za dalje. Smeši nam se perspektiva većih smanjena poreskih stopa i proširenje poreske osnovice.

    Ističem da smo završili sa nezahvalnom ulogom koju smo imali u danima koji su daleko iza nas. Vreme je da se stvara, a ne da se spašava. Ja bih kao socijalista rekao da ova Vlada ima strogu zabranu za neracionalno trošenje, da smo zaista u plavom okeanu gde postoji mir, da imamo priliku da budemo deo porodice uspešnih nacija, a da neko međustanje u kojem smo se nalazili, gde nismo znali ni šta hoćemo, ni gde nećemo, više nije na dnevnom redu.

    Dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, na samom kraju ću reći da SPS podržava ovaj predlog zakona i sve predloge zakona koji su na dnevnom redu, naravno, najznačajniji je budžet, jer on nas nedvosmisleno vodi u pravcu koji je naš dugoročni cilj, svih nas koji sedimo u ovoj sali i cilj svih onih koji vide Srbiju kao uređenu i prosperitetnu evropsku državu. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima Miroslav Aleksić.
    ...
    Narodna stranka

    Miroslav Aleksić

    Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
    Zahvaljujem predsednice.

    Ne znam zašto, ali i juče dok sam govorio Siniša Mali nije bio u sali, a nema ga ni sada. Zaista bih voleo da mi neko odgovori na neko od pitanja koja sam postavio. Možda me ne voli, možda nema odgovore na pitanja, jer juče ni na jedno pitanje nisam čuo ni jednu jedinu reč da je i ko odgovorio na o čemu sam vezano za budžet diskutovao ovde.

    Dakle, ponoviću ono što sam govorio juče vezano za to na koji način vi planirate budžet za 2019. godinu. Naravno, suština politike, suština prioriteta jeste ta da bude usmerena prema građanima Republike Srbije. Nisam video, niti me je i ko ubedio da će u budžetu za 2019. godinu na bilo koji način građanima Srbije biti na bilo koji način bolje, pa čak i ako govorimo o tome da će ovog puta da se javi neko povećanje zarada u tom budžetu.

    Dakle, ovaj budžet nema nikakve šanse da ostvari privredni rast u 2019. godini, zato što nema investicija pre svega, u infrastrukturi na zadovoljavajućem nivou. Ovo je predizborni budžet, budžet kojim vi želite da kupite glasove građana Srbije za izbore koje ćete verovatno vanredne organizovati u 2019. godini i naravno, kada pravite predizborni budžet nema nikakvih naznaka za bilo kakav rast u smislu ekonomije.

    Kada govori ministar o rastu BDP, on stalno iznova i iznova propušta priliku da kaže da kada kaže da će u ovoj godini BDP biti oko 4% ili nešto preko 4%, da se on bazira na činjenici da smo prošle godine imali najmanji rast BDP u Evropi 1,8%. Dakle, kumulativni rast Srbije 2012.-2017. godina je 5,25%, BDP svetski je porastao za 23%, četiri puta više. To je zato što sedam godina vodite pogrešnu ekonomsku politiku.

    Ovo je sedmi budžet vaše vlasti kojim želite da opet pričama i bajkama ubeđujete građane Srbije da će živeti bolje, da će dočekati tu platu od 500 evra u septembru mesecu i onih 405 evra, 405 mnogo daleko od 500, čak i ovo povećanje od 2019. godine će teško dobaciti dotle. Tu govorim o zaradama koje vuče javni sektor. U privredi su plate duplo manje.

    Govorite penzionerima da ćete im povećati penzije. Ministar danas ponovo govori o tome kako će penzije biti nikada veće.

    Dobro došli, gospodine ministre, konačno.

    Najavljivao je da će penzije biti veće za 8,8 do 13,5% ili koliko već, oni penzioneri koji su imali više sreće od drugih dobili su isti ček kao poslednji 2014. godine pre smanjenja, oni koji su imali manje sreće dobili su manju penziju. Pritom, za 8,6% su troškovi života skočili u Srbiji.

    Dakle, to je vaša politika. Onda ste im poslali pisma i rekli – super, hvala vam, što ste nam dali 800 miliona evra da mi raspolažemo sa tim novcima kako god hoćemo i da ih uzalud bacimo, jer od fiskalne konsolidacije nismo videli ništa. Gde je reforma javnih preduzeća? Železnicama 14,5 milijardi ponovo u ovom budžetu i prošle godine 14 milijardi železnicama. Dakle, to je ta politika.

    Onda kažete kako BDP, odnosno, izvinjavam se, kako javni dug pada. Pa ne pada, gospodine ministre, i jako mi je drago što ste maločas priznali da javni dug Srbije u 2018. godini je 24,2 milijarde i da je on 2012. godine bio 15 milijardi, to ste vi maločas rekli. Dakle, za devet milijardi ste zadužili Srbiju i svakog građanina Republike Srbije, za sedam godina pogrešne ekonomske politike. Ovo je sedmi budžet i dalje vam nije jasno da radite pogrešne stvari, da je vaš ekonomski koncept loš, da vam je loša ekonomska politika, da na taj način, tako što dovodite pletače kablova u Srbiji da vam razvijaju privredu, nećete moći da podignete BDP Srbije.

    Kada govorite o rastu BDP, vrlo često kažete da je bio negativan 2009. godine. Zaboravljate da kažete, gospodine ministre, da je 2008. godine rast bio 5,37, 2007. godine 5,89, 2006. godine 4,9%, 2005. godine 5%, 2004. godine Srbija je bila druga u Evropi po rastu BDP sa 9,05%, 2002. godine je bila prva sa 7,12%. Aleksandar Vučić je najavljivao da ćemo mi imati jedan od prva tri rezultata po rastu BDP.

    Javni dug Srbije u odnosu na BDP procentualno ste smanjili tako što ste promenili metodologiju obračuna. Napravili ste novu procenu BDP za ovu godinu, a reviziju je napravio Republički zavod za statistiku i na taj način javni dug, koji je u junu mesecu bio preko 60% u odnosu na BDP, u septembru mesecu je spao na 56%. I sada nam govorite o 51, kako? Kako kada nema rasta, kada vam je najmanji rast, najmanje su plate u regionu po svim ekonomskim parametrima, jedino Makedonija po platama zaostaje za nama i rast Makedonije je prošle godine bio veći nego rast Srbije? Dakle, potpuno pogrešan ekonomski koncept nije dobra vest za Srbiju.

    Naravno, kada govorite o povećanju budžeta za poljoprivredu, prvo vratite ono što dugujete iz 2018. godine poljoprivrednicima. Kada to isplatite istopiće se ovo povećanje od 7,6 milijardi. Jedina dobra vest je što ste Tomi Nikoliću smanjili budžet za osam miliona, 17,6%, tako da barem te novce iskoristite za pare da srušite ovaj nelegalan objekat na Kopaoniku.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Vreme, zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Kaže predstavnik Vuka Jeremića da nije čuo odgovore na neka svoja pitanja i opažanja data juče, a odgovarao i prisutni ministar i predstavnici naše poslaničke grupe.

    Nije džabe rečeno – teško je dati odgovore nekome kome plata zavisi od toga da ih ne čuje. To nisam rekao ja, ali to je potpuno tačno. Šta je sve napričao, kaže – neće biti bolje time što su sada predviđena povećanja plata i penzija, i to pazite sada, plata 7% do 12%, a penzije već povećane 8% do 13%. Ako za njih, sreća za građane Srbije nije dobro, to je njihova privatna stvar, ali da tvrde da za građane nije dobro da imaju veću platu i veću penziju, pa mislim da će biti odlična stvar da i građani procene sutra kada ih opet budu ocenjivali. Na primer, na ovim lokalnim izborima na koje ne smeju da izađu, jer ne mogu ni listu da sastave ili na ovima gde će da izađu, ali će proći kao da listu nisu ni sastavili bez ikakvih problema. Ali, dakle, da nije za građane dobro, dobro i za njih, to je potpuno jasno. Oni sa građanima odavno nisu isto.

    Kažu – rast nije dobar, 4,2 u plusu nije dobro, a onih njihovih minus 3,1 ili 3,6 potpuno svejedno, to je bilo dobro, je li tako? To će građani isto da ocene na ovim izborima na kojima nećete smeti ni da se pojavite.

    Šta kažu dalje – pogrešna ekonomska politika. Već su ti geniji saopštili MMF-u da MMF pojma nema, već su saopštili Svetskoj banci da ni ona pojma nema, saopštili su i Evropskoj komisiji da ni oni ništa ne znaju. Samo ti veliki geniji, koji su u prahu i pepelu ostavili Srbiju, samo oni se u ekonomiju razumeju. Kažu – da se vrati poljoprivrednicima nešto, da se nešto poljoprivredi vrati. Evo, konkretno, ovaj genije može slobodno da vrati onaj čuveni traktor koji je dobio od tih programa namenjenih našoj poljoprivredi. Ako nešto treba da se vraća, uvek je dobrodošlo početi od sebe.

    Kažu – predizborni budžeti, predizborni programi. Da su fascinirani izborima to je potpuno jasno, zna se šta njih ovde najviše plaši. Ali, pazite, kupovina glasova, prvo kategorija kupovine, mora da se raspravi direktno sa Vukom Jeremićem, on o tome najviše zna, da objasni on svojim saradnicima kako je kupljen, za koliko i za šta. Evo, u NJujorku, beše, saopštava da za raznorazne marifetluke sa svetskim kombinatorikama dobija silne milione, tako da korupciju promoviše, da je podstiče, a poslala ga država Srbija, a platila mu država Srbija da tamo negde državu predstavlja šta je uradio…
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poslaniče, hvala, vreme.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Nema problema, nastaviću se.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima ministar Siniša Mali.

    Siniša Mali

    | Ministar finansija
    Hvala lepo.
    Uvaženi poslanici, moram da se osvrnem na nekoliko neistina ili nerazumevanja koja sam čuo, a koja su vezana za budžet za 2019. godinu. Citiram: „Nigde u budžetu nije viđeno gde će građanima biti bolje“.
    Želim da još jedanput, ako neko nije čuo u međuvremenu, pročitam da će u budžetu za 2019. godinu biti izdvojeno 563,2 milijarde dinara. Dakle, 35 milijardi dinara više nego 2018. godine za isplatu penzija koje u Srbiji 2019, koje će biti nikada veće, 35 milijardi dinara. Naravno, treba znati i uporediti dve cifre, ali za građane Srbije veoma je važna ova informacija.
    S druge strane, povećanje plata u javnom sektoru između 7% i 12%, dodatnih 33 milijarde dinara. Ukupan fond plata opšte države u 2019. godini biće 501,7 milijardu dinara. Na to treba dodati porast i povećanje minimalne cene rada od 1. januara za 8,6%. Dakle, minimalna cena rada po satu raste sa 143 na 155 dinara. Ukupna minimalna plata raste na preko 27 hiljada dinara. To je još dodatno kako će i na koji način građanima Srbije biti bolje.
    Dakle, imamo veće plate, imamo veće penzije, imamo veću minimalnu cenu rada, a sa druge strane trudimo se da kroz set reformskih zakona obezbedimo privredi da bude još konkurentnija i još atraktivnija kako bi plate mogle da rastu i u 2019. godini. Ovde prevashodno mislim na ukidanje pojedinih naknada kroz Zakon o naknadama i na čitav niz poreskih olakšica koje su pred vama u zakonima o kojima treba da glasate kroz istorijsko umanjenje opterećenja na zarade, koje državu Srbiju košta 12 milijardi dinara, koje više ostaju privredi i privrednicima da ulažu, da se razvijaju, da zapošljavaju nove radnike. Dakle, apsolutno je da je budžet za 2019. godinu izrazito sa jakim socijalnim aspektom usmeren ka podizanju i povećanju životnog standarda stanovništva.
    Po pitanju stopa rasta, ja ću ponovo, nije mi problem, već sam to čitao, ponoviću sada, za razliku od onih koji su bežali od MMF i koji nisu hteli da MMF bude u Srbiji, mi zajedno sa MMF definišemo našu ekonomsku politiku koja je uvek samo naša, ali tu su oni da pogledaju da li smo mi u pravu ili nismo, i gde zajedno sa njima definišemo i projekciju stope rasta i projekciju javnog duga i svaki element ovog budžeta.
    Dakle, za 2018. godinu, ne samo projekcija MMF, nego i Evropske komisije, evo, pročitaću još jedanput, to je realni rast BDP, izvor Eurostat, dakle Evropski zavod za statistiku, Albanija 4,1, Bosna 3,0, Bugarska 3,5% rast BDP u realnom iznosu, Hrvatska 2,8, Makedonija 2,1, Crna Gora 3,9, Rumunija 3,6.
    Mi za prvih devet meseci imamo 4,5%, dakle, više od bilo koje zemlje koju sam napomenuo, imate ih tu više još, Češka 3,0%, Slovenija 4,3%, otprilike stopa rasta koju mi procenjujemo da ćemo imati do kraja godine. Dakle, definitivno je srpska ekonomija na pravom putu oporavka, na stabilnom putu rasta i razvoja i ove stope rasta, ne samo naše, nego kada ih uporedimo sa zemljama u okruženju, jasno pokazuju da smo na dobrom putu.
    Po pitanju javnog duga, ponovo ću pomenuti i to, s obzirom da je to bio komentar. Dakle, malopre kada sam vam se obraćao nisam čitao relativne odnose javnog duga, nego apsolutne u milijardama evra, kako je prethodna vlast od 8,8 milijardi evra 2008. godine došla do 23 milijarde evra krajem 2014. godine ili 20,1 milijardu evra krajem 2013. godine. To je ono što je nas kao državu koštalo kamata, mogu ponovo da ponovim da smo samo 2013. godine isplatili 89 milijardi dinara kamata na skupe kredite koje je prethodna vlast uzela. Godine 2014. platili smo 110 milijardi dinara na ime kamata koje je prethodna vlast uzela, 2015. godine rekordnih 125 milijardi dinara. Ja samo mogu da vam kažem, a znate i vi sami koliko može škola, bolnica i novih autobusa da se izgradi za 125 milijardi dinara koje smo platili skupih kredita i kamata koje je prethodna vlast uzela.
    Sledeće godine, dakle, već ove 2018, imamo 97 milijardi dinara koje plaćamo za kamatu, a sledeće godine 14 milijardi manje. Dakle, nikada manje. To pokazuje koliko smo se promenili, koliko se manje zadužujemo, koliko se, na svu sreću, ubrzano razdužujemo od dugova koje nam je ostavila prethodna vlast, kako bi našoj deci ostavili sigurniju i bolju budućnost. Hvala.