Hvala.
Replika, Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsednice.

Ne sumnjam da je ministru mnogo bolje i da će svima koji danas čine vlast ovaj budžet u 2019. godini doneti još bolji život, ali kada biste malo sišli među narod, videli bi kako danas građani žive i kako puca koža po leđima od svih tih vaših dobrih mera.

Ministar očigledno ne zna da od 2012. godine ste vi na vlasti. Rekli ste da je od 2008. do 2014. godine napravljen najveći dug. Verovatno socijaliste ne smatrate da su vaši partneri, jer je tada Ivica Dačić bio premijer, od 2012. do 2014. godine.

Kada govorite o ovom rastu BDP-a u ovoj godini, zaboravili ste da kažete, ponovo vas podsećam, da je baziran na osnovu prošlogodišnjeg rasta od 1,8%, a bio je tada mnogo niži od svih ovih zemalja koje ste vi pomenuli, a to je: u Crnoj Gori 4,2%, Albaniji 3,9%, Bugarskoj 3,6%, Hrvatskoj 2,8%, Bosni 2,7%, a u Srbiji 1,8%. Ukupan BDP Srbije može danas da se poredi sa Obalom Slonovače, Kongom, Turkmenistanom i nekim drugim zemljama.

Kada se pozivate na MMF i na sve ove druge institucije, vaš predsednik i vaš glavni šef, pošto ste vi svi samo tu da slušate ono šta vam on kaže, dakle niko od vas ne obavlja posao, iako je stručan za njega, onako kako bi trebalo, on se poziva na izveštaj Agencije CIA koji je objavljen za sve zemlje sveta i rekao je šta su prednosti Srbije, kako je to CIA navela, ali je taj izveštaj selektivno prikazao. Zaboravio je da kaže nekoliko stvari, a to je da je po izveštaju CIA-e nezaposlenost u Srbiji 16%, daleko ispod proseka u Evropskoj uniji i da je udeo javnog duga u BDP-u 71% u 2017. godini, a vi ste ga istovremeno prikazivali sa 61%.

Dakle, to su podaci, pa mi odgovorite – ko laže, da li laže CIA, predsednik Vučić ili vi ne govorite istinu? Neko ovde ne govori istinu.

Hvala.
Ministar, izvolite.

Ja bih samo još jedanput, zbog nerazumevanja ekonomske politike, da razjasnim.
Tokom fiskalne konsolidacije, perioda reformi, obično ne očekujete rast vašeg BDP-a. Tokom 2008, 2009, 2010, 2011. godine, kada je Republika Srbija imala negativne stope rasta, čak i minus 3,1% 2009. godine je bila negativna stopa rasta BDP-a, a nikakve reforme nisu sprovođene, mi smo prošle godine imali stopu rasta 2,0%, godinu dana pre toga, ako se ne varam, 3,3%, samo da proverim, 3,3% 2016. godine, potpuno neočekivano u uslovima fiskalne konsolidacije. Prošla godina i ova godina, kada završavamo fiskalnu konsolidaciju, imate jedan bum u našoj stopi rasta koji ide na 4,5% za prvih devet meseci. Dakle, i pored fiskalne konsolidacije ostvarujemo stope rasta.
U godinama 2009, 2010, 2011, kada smo imali niske ili negativne stope rasta, nikakve reforme nismo imali, ali to više govori o ekonomskoj politici tada nego sada. Ne znam na koje izjave CIA, MIA, BIA se pozivate. Ono što je meni važno uvek je MMF, Svetska banka i Evropska komisija i po tim podacima i tim brojevima apsolutno smo jedna od vodećih ekonomija po pitanju stopa rasta u Evropi.
Na kraju, još jedanput, možda građane Srbije interesuje, a i za vas, uvaženi poslanici, mislim da se razlika u jednoj ekonomskoj politici ogleda i po pitanju minimalne cene rada. Malopre sam rekao da će minimalna cena rada od 1. januara 2019. godine biti veća za 8,6%.
Da pogledamo kako se kretala minimalna cena rada 2008, 2009, 2010, 2011. godine. Minimalna zarada 2008. godine je bila 70 dinara po satu, 2008. godine je 78, 2009. godine – 87, godine 2010, kada se ostvaruje i negativna stopa rasta, prethodna vlast je podigla minimalnu cenu rada za tri dinara, dakle, sa 87 na 90 dinara, a onda 2010. godine sa 90 na 95 dinara, dakle, za pet dinara, za tri dinara, pa za pet dinara, pa 2012. godine sa 102 dinara na 115 dinara, 2014. godine se podiže minimalna cena rada i nastavlja da raste, ove godine je već 143 dinara, sledeće godine je 155 dinara. Minimalna cena rada je 42% veća sada u odnosu na 2012. godinu.
To je indikator poboljšanja i to je indikator koji pokazuje koliko se država odgovorno, jer su to sve odluke Vlade, ponaša prema građanima i gde deo boljitka koji se ostvaruje prebacuje i na povećanje minimalne cene rada. Ovo su egzaktni podaci, mogu da se provere u bilo kojoj ustanovi i dovoljno pokazuju o ozbiljnosti i odgovornosti jedne ekonomske politike. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vladimir Orlić. Izvolite.

Ne znam da li je u tome učestvovala CIA koju ste pominjali, ali u onim Vikiliks depešama može svašta zanimljivo da se pročita, npr. o Vuku Jeremiću. Da znate vi, gospodine ministre, čega sve tamo ima, mi bismo mogli celu sednicu da pričamo o tome šta je ko radio i šta je ko pričao, ali pošto pričamo o tome kako se laže, baš u tim depešama piše kako se Jeremić stranim diplomatama hvalio da mora da laže narod ovde da kao nešto brani Kosova, a u stvari to je bilo za potrebe predizborne kampanje. To tamo piše, možda je i CIA u tome učestvovala, ne znam.

Slažem se da laž ne valja i da ne treba verovati ljudima koji lažu. Zašto je to bitno? Pa, evo, baš na temu ovog korupcionaškog skandala u koji je do guše upleten Vuk Jeremić. Sećate se kada su se pojavile prve informacije. Ode on na televiziju pa počne da muca na pitanje da li ga je finansirala privatna kompanija iz Kine ili neki njen institut i on kaže – pa, jesu, i jedni i drugi. Prođe dva meseca, sad kaže – ma ne, nije me taj institut finansirao, prvi put u životu čujem za njih, nisam od njih ni dinara dobio. Onda ode izgleda u NJujork pa kaže – jeste, ja sam učestvovao u tome i primio sam pare za to i povezao sam, neke ste afričke zemlje pominjali maločas. Jeste li pominjali možda Čad i Ugandu, pošto vam Vuk Jeremić sa njima ima izgleda odlično iskustvo? Kaže – ja sam povezivao ove ljude koji su tamo kompromitovali, koji su ucenjivali, koji su davali novac nelegalno stečen za raznorazne biznis varijante i nelegalnu trgovinu oružjem, nekim ljudima koji su predstavljali i Čad i Ugandu i Senegal itd. Sve je to lepo priznao. Ako se mi pitamo ko laže i zašto, onda je tu potpuno jasno, laže se kada je u pitanju nečija koža i laže se kada je u pitanju veliki novac.

Na samom kraju, kako se posluje? Ti ljudi najbolje znaju kako su poslovali, jedni o drugima najbolje znaju.

Sećate se onomad kada je Dragan Đilas rekao da je sramota da Vuk Jeremić potroši sedam i po miliona evra za jednu godinu u NJujorku, kako mu je ovaj odgovorio? Kaže – pa, nije to sramota, ali sve i da je tačno, ja bih mogao da kažem da mi 60 godina možemo da budemo u NJujorku za cenu jednog mosta na Adi, i to bez pristupnih saobraćajnica. Koliko to dođe kad se pomnoži i šta je to nama Jeremić rekao Đilasu? Beše 420 miliona bez pristupnih saobraćajnica. Verujem da je imao dobru informaciju, jer, još jednom, oni se najbolje znaju, iako je, naravno, reč o lažovima u ovom slučaju.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog budžeta za 2019. godinu i želela bih posebno da istaknem ono što je Predlogom za 2019. godinu predviđeno i što će se posebno pozitivno odraziti na kvalitet života svih naših građana.

Kada su u pitanju kapitalni projekti, izdvojena je zaista rekordna suma za ovu poziciju – 200 milijardi za ovu namenu.

U Razdelu Ministarstva građevine, i to je ono što posebno želim da istaknem, je odvojeno milijardu i 900 miliona za početak izgradnje Moravskog koridora, izuzetno značajnog auto-puta koji će povezati dva koridora, 10 i 11, odnosno Pojate i Preljinu. Ne moram posebno da naglašavan značaj ovog koridora za sve stanovnike na ovom potezu, počev od Ćićevca, Kruševca, Trstenika, Kraljeva i Čačka, odnosno za 500 hiljada ljudi koji žive u ovom kraju. U ovom kraju posluje i veliki broj privrednih subjekata i izuzetno značajno će biti prisustvo i blizina auto-puta za razvoj privrede.

Naši prethodnici su pompezno najavljivali izgradnju ovog auto-puta, ali, sve se svelo na to da su samo većali i vagali kroz čiji voćnjak je isplativije da ovaj auto-put prođe i nisu se bavili time ni da obezbede sredstva za izgradnju ovog auto-puta, niti za eksproprijaciju.

Mi danas ozbiljno govorimo o ovom auto-putu, odvojena su sredstva i već naredne godine možemo očekivati početak izgradnje ovog izuzetno važnog koridora.

Kada je u pitanju privreda, i to je ono što strani investitori stalno ističu, to je blizina auto-puta i mi očekujemo u narednom periodu i razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta.

Kada govorimo o privredi, ono što želim da istaknem to je da je za januar 2019. godine predviđena suma od 12 milijardi dinara za rasterećenje privrede, odnosno olakšice koje će se odnositi na smanjenje opterećenja na zarade sa 63 na 62%, dakle, 12 milijardi dinara, počev od januara 2019. godine. To će značiti, naravno, otvaranje konkurentnosti naših privrednika, atraktivnost naše privrede za strane investitore, rastuću ekonomiju i to je ono što je prioritet Vlade Republike Srbije.

U ovom smislu dugoročno opredeljenje Vlade Republike Srbije je i povećanje standarda svih naših građana. Kada govorimo o budžetu za 2019. godinu, mi govorimo i o povećanjima plata u javnom sektoru od 7 do 12% i ako govorimo o prosveti, o povećanjima za naše prosvetne radnike, predviđeno je povećanje od 9%, a ako govorimo o zdravstvenim radnicima, za lekare 10%, za medicinske sestre 12%.

Ujedno, kada govorimo o uslovima za rad za naše zaposlene u javnom sektoru, u proteklim godinama smo intenzivno ulagali preko sredstava Kancelarije za javna ulaganja i u obnovu i u rekonstrukciju i u adaptaciju u energetsku efikasnost, i školskih objekata i zdravstvenih ustanova, ulagali u opremu, kako bismo našim građanima obezbedili što bolji tretman, što bolje lečenje i modernu opremu za naše zaposlene.

I gde bi nam kraj bio da su i prethodne vlasti intenzivno ulagale u ove objekte? Mi bismo danas mogli da se bavimo samo nabavkom savremenih tehnologija, a ne obnavljanjem urušenih objekata koji su, nažalost, propadali, usled decenija nebrige prethodne vlasti.

Prosto, nema grada i opštine u koje nije ulagano putem Kancelarije za javna ulaganja i mi ćemo nastaviti ovom dinamikom. Posebno pozdravljam što su u razdelu Kancelarije za javna ulaganja opredeljena značajnija sredstva i što će se nastaviti sa ovakvim ulaganjima.

Kritike na račun budžeta dolaze od onih koji budžet očigledno nisu ni pročitali, i to ne samo da priznaju, nego se time i hvale, pa su juče pompezno uneli neotpakovan materijal, pokazujući da nemaju ni nameru da ga otvore i pročitaju, ali to ih nije sprečilo da budžet komentarišu i da podnesu amandmane na budžet, za koje očekuju da budu usvojeni.

I kao da to nije dovoljno suludo, kritike dolaze od onih koji su u prethodnim godinama imali prilike da pokažu kako oni to raspolažu budžetom, kako se ophode prema sredstvima građana kojima treba da upravljaju na najodgovorniji mogući način i kako zastupaju interese onih koji su ih na tu poziciju i postavili.

Kada je reč o prethodnom govorniku, dok je bio predsednik opštine, on je opštinu Trstenik postavio među prve četiri opštine, ali samo po visini plate predsednika opštine, pa je tako on sam sebi, svesno kršeći zakon, dodeljivao platu od 113 hiljada dinara, dok je prosečna plata u Trsteniku bila oko 34 ili 35 hiljada dinara. I to je tako trajalo sve dok Državna revizorska institucija 2016. godine nije izvršila analizu budžeta i naložila da se ovaj bezobrazluk ispravi.

Kritike dolaze od čoveka kome je kapitalni projekat u opštini Trstenik bio akva park, bez upotrebne dozvole, na kome se voda slivala preko električnih instalacija. Kritike dolaze od onog kome su jedina infrastrukturna ulaganja bila u predizborni asfalt problematičnog kvaliteta i čiji mandat je obeležilo nenamensko trošenje novca mesne zajednice i nenamensko trošenje novca nevladine organizacije u iznosu od čak 54 miliona dinara.

Sa kojim to referencama on komentariše budžet, kada nije našao za shodno ni da ga pročita, jer da ga je pročitao, pronašao bi informaciju da je za Ministarstvo poljoprivrede odvojeno 51,7 milijardi dinara, i to je povećanje od 17,4%.

Najveća povećanja su predviđena u razdelu koji najviše interesuju naše poljoprivrednike. Dakle, za agrarna plaćanja povećanje od čak 24,7% i ova povećanja će biti u direktnim plaćanjima u merama ruralnog razvoja, IPARD fondovima, zaštiti zdravlja životinja, zaštiti voda, šumarstva i lovstva. Dakle, 80% budžeta Ministarstva poljoprivrede, što će se svakako pozitivno odraziti na našu poljoprivrednu proizvodnju.

Predviđeni su i podsticaji za prerađivačke kapacitete, kao i u podsticajima koji se odnose na zadrugarstvo. Ja moram da napomenem da je u Trsteniku pre samo par dana potpisan ugovor na 23 miliona, upravo za podsticaje zadrugama.

Predviđeno je, takođe, ulaganje u 100 automatskih protivgradnih stanica.

Još bih nekoliko važnih stavki želela da istaknem, kada su u pitanju predviđena ulaganja za budžet u 2019. godini, kada je u pitanju Ministarstvo prosvete. Dakle, u koordinaciji sa Kancelarijom za javna ulaganja, zaista se intenzivno ulaže u obnovu objekata. Meni je izuzetno drago što je Ministarstvo prosvete prepoznalo značaj osnivanja centara za naučno-istraživački razvoj, posebno u oblasti robotike, jer će to našim mladim ljudima pružiti nova znanja, priliku da razviju svoje karijere i da ostanu u svojim sredinama.

Kada govorim o Kancelariji za javno ulaganje, nadovezujem se na ulaganja koja su ostvarena u protekloj godini. Dakle, predviđeno je povećanje od 72,9% u ovom razdelu i ta sredstva sada iznose blizu 10 milijarde dinara.

Ministarstvo životne sredine beleži i povećanje sredstava od 16% i posebno se stavlja akcenat na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Ministarstvo privrede, takođe, za infrastrukturu opremanje industrijskih zona što je takođe veoma značajno za razvoj naše privrede - jasno se vidi da su ovi planovi utemeljeni u dosadašnjem radu Vlade Republike Srbije, da su uštede i reforme dovele do toga da mi danas iz realnih sredstava možemo planirati ova povećanja.

Imajući u vidu predviđena sredstva za ulaganja u sve ključne oblasti, dakle, privredu, poljoprivredu, zdravstvo i školstvo, sa zadovoljstvom ću podržati ovaj budžet. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani poslanici, samo da vas obavestim da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova jer imamo Posebnu sednicu, postavljanje pitanja od 16,00 časova do 19,00, ali proceduralno moram da ispunim tu formu, pa da produžim rad sednice.
Reč ima Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću se u ovom vremenu koje imam fokusirati na Predlog budžeta i ono što sam mogao da vidim i sada imam priliku da komentarišem, je ono što sam i očekivao od ministra finansija u Vladi Republike Srbije, gospodina Siniše Malog, a to je da je ovaj put budžet razvojni, da je on na jedna odličan način predvideo i napravio budžet, imajući u vidu trenutnu ekonomsku situaciju, imajući u vidu projekciju za narednu godinu. Ono što je po nama iz SDPS najbitnije da je Srbija u samom vrhu Evrope kada je u pitanju privredni rast. Mi smo bili drugi posle Poljske, sa 4,9% privrednog rasta, jedino je Poljska imala 5,1%. Mislim da je čak on bio skroman u svojoj projekciji za narednu godinu, to je 3,5%.

I ono što bih posebno pohvalio kod njega kao ministra finansija to je da je on slušao pažljivo ono što misli privreda, imao dijalog i savetom stranih investitora, sa Privrednom komorom Srbije, sa američkom Privrednom komorom i naravno, u saradnji sa privrednicima doneo najbolji mogući predlog budžeta, koji kako sam na početku rekao, razvojni, koji će podstaći nove investicije, pogotovo strane, direktne investicije u našoj zemlji, a koji će biti takav da podstakne i motiviše domaće privrednike i puno, puno desetina i stotina start-ap biznisa u narednoj godini.

Ja imam tu veliku čast i zadovoljstvo da pomenem da upravo, možda i u ovo vreme predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić u Zrenjaninu otvara novu fabriku Korejskog investitora 160 zaposlenih i da demantujem ove naše kolege iz opozicije koji govore da se u Srbiji, i da u Srbiji investiraju samo oni koji dolaze ovde da montiraju kablove i da sklapaju delove i komponente. U ovoj fabrici će prosečna plata biti 90.000 dinara u Zrenjaninu.

Znači, to je negde oko 800 evra, a imapkt koji će imati na izvoz naše zemlje na godišnjem nivou je preko 130 miliona evra. Pa, ja sad vas pitam da li negde u regionu, da li negde u okruženju imate takav priliv investicija i toliko fabrika koje se svakodnevno otvaraju sa takvim nivoom prelivajućeg efekta, koji ima recimo, i otvaranje i ova fabrika koja će biti otvorena i danas.

I mene to naravno ne čudi, to jeste misija i Vlade Republike Srbije, ali ono što je predsednik Republike, gospodin Vučić, zacrtao još pre nekoliko godina, to je povećanje izvoza, to je povećavanje investicija i to zbog toga što je glavni cilj i ove Vlade i predsednika Republike, većine u parlamentu da građani Republike Srbije žive bolje, da žive dostojanstveno od svog rada i zato se posebno zahvaljujem ministru finansija za jako lepu vest, a to je da će minimalna zarada u Republici Srbiji povećana za 8 posto, da je ovaj budžet socijalno odgovoran, da pored toga i mi se tu potpuno slažemo, što se stavlja jedan ozbiljan fokus na privredu, privrednike i nove investicije, vodi računa i o onima koji su najugroženiji, i jedna razvojna socijalna politika, jer nikada nećemo zaboraviti da pored privrednog rasta, pored modernizacije zemlje, pored novih investicija iz svih delova sveta, vodimo računa o onim ljudima koji ne mogu na tržištu da zarade svoju platu, koji ne mogu na tržištu da zarade svoju platu, koji ne mogu na tržištu da zarade za sebe, i to je odgovorna država, to je odgovorna vlast, i to je ministar finansija koji ima veštinu i umeće da napravi takav budžet koji će biti pravedan, koji će biti pravedan za sve i za one koji najviše imaju, ali i one koji su najugroženiji, i to je Srbija 21. veka i to je Srbija koja je definitivno i politički i ekonomski lider regiona.

Takođe, smatram da će u ovoj godini biti isto pored realizacije postojećih investicija i projekata puno novih investicija koje će učiniti da privredni rast u našoj zemlji bude veći i da imamo što veći broj zaposlenih ljudi.

Takođe, moram da kažem da u ovom budžetu je predviđeno da se grade nove škole, da se investira u nauku, da se investira u obrazovanje.

Ministar Šarčević je bio i imao jako dinamičnu ulogu u ove prethodne dve godine od formiranja Vlade 2016. godine, posebna pohvala za formiranje inicijative za izgradnju tehnoloških parkova, posebna pohvala za uticaj i insistiranje da se u Srbiji, nauka podigne na mnogo viši nivo kao jedna baza za privredni i sveukupni razvoj naše zemlje, za inovacije i za nove tehnologije i ja mislim da je on jedan od, ako ne i jedini ministar u proteklih 30 godina, koji je i ispunio ono što jeste u nazivu njegovog ministarstva, a to je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Dakle, jedan poseban fokus na tehnološki razvoj, radi se infrastruktura, kako u osnovnom, srednjem obrazovanju, radi se reforma visokog obrazovanja i mislim da je to čovek koji je najviše vremena proveo u ovom visokom i cenjenom domu.

To je važno za zemlju, ne samo što je on aktivan i dinamičan, nego je važno za zemlju, da nam obrazovanje bude na najvišem mogućem nivou, da se uvede red i da bude efikasnije, da bude bolje, da bude kvalitetnije.

To jeste jedna uvertira i uvod u to da Srbija bude deo modernog sveta, kada je u pitanju implementacija četvrte industrijske revolucije, da bude zemlja u kojoj se permanentno razvijaju informacione tehnologije i svi drugi vidovi tehnologija, zemlja koja je prijemčiva i u kojoj se razvija turizam. Od turizma smo u prošloj godini, i ove godine ćemo premašiti nivo od milijardu evra prihoda, nadamo se u narednoj godini da će to biti više i zato se gradi i turistička infrastruktura, i zato se gradi ta tzv. tvrda infrastruktura, 100 kilometara auto puteva godišnje i imamo sve više i više kompanija koje ovde žele da ulažu. Imamo, što bi rekao jedan moj kolega ovde, iz opozicije, veliko interesovanje i američkih kompanija, ali ne bekster, nego Behtel, i tako kompanije koje grade po celom svetu i utiču na to da Srbija bude jedna moderna i razvijena zemlja, ali isto tako vodimo računa i o mekoj infrastrukturi koja će pomoći da naša zemlja bude u privrednom i ekonomskom aspektu, jedna od najmodernijih, najboljih i najrazvijenijih zemalja u ovom regionu.

Takođe, želim da kažem ministru finansija da očekujem od njega i još investicija kao što su Er Srbija, Beograd na vodi. Inače da kažem i zbog javnosti i nas u parlamentu, da je nemoguće danas kupiti stan ili lokal u Beogradu na vodi, sve je prodato i neko je pomenuo od mojih kolega da se da neki račun, da se da neki presek stanja.

Može da pozove telefonom, živimo u 21. veku, veku novih tehnologija i neka pošalje mejl, nema, ne postoji. Gradiće se novo. Svaka čast za promenadu i za sređivanje konačno tog dela grada i za sve nove investicije koje će u Srbiju ući, u narednom periodu i koji će nam pomoći da imamo rast i preko 5 posto i da budemo jedna izvozno orijentisana zemlja koja će spustiti nivo nezaposlenosti ispod 10 procenata, i to jeste cilj.

To jeste uloga Socijaldemokratske partije Srbije, u ovoj Vladi Republike Srbije da se borimo za veću zaposlenost , da se borimo za smanjenje nezaposlenosti, da se borimo za investicije, ali i da zajednički radimo sa našim koalicionim partnerima, da imamo jednu socijalno odgovornu državu, koja će imati sluha i osećaja za sve koji u njoj žive i zato penzioneri danas imaju veće penzije, naši roditelji, naše deke i bake bolje žive, zato imaju senior kartice, sa kojim mogu po beneficiranim cenama da kupuju robu i usluge.

Zato ćemo plate u javnom sektoru povećati u narednoj godini i ojačati našu administraciju i državnu upravu, paralelno sa privatnim sektorom, i to je formula koja gradi jednu modernu državu i razvijenu ekonomski državu, i naravno jednog političkog lidera ovog regiona. Ono što naravno naš narod i Republika Srbija zaslužuje i zato mi imamo prave ljude i zato je ovakva selekcija ljudi u Vladi Republike Srbije takva kakva jeste.

Naravno, zbog toga što ima menadžerske sposobnosti, Siniša Mali je i napravio jedan ovakav budžet koji ima osećaj, senzibilan i na strane investitore, i na domaće investitore, ali naravno i na socijalu i na sve one druge koji su ugroženi i koji ne mogu da igraju i da trče utakmicu na slobodnom tržištu.

Još jednom, u ime Socijaldemokratske partije Srbije, sa zadovoljstvom ćemo glasati za ovakav Predlog budžeta i za sve ove druge zakone.

Da samo napomenem da je jako važan zakon o kojem nismo govorili, Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Pored investicija, pored ekonomskog i privrednog rasta, jako je važno da vodimo računa o zaštiti životne sredine, o zaštiti zdravlja i bezbednosti naših građana. To će biti „Conditio sine qua non“ funkcionisanja svake države obzirom da plediramo da smo moderna država.

Hvala predsednici Skupštine što je predložila ovaj zakon i što pored ekonomskog rasta i razvoja se vodi računa u ovoj zemlji i o ovom aspektu, veoma važnom aspektu društvenog života. Hvala.