Hvala.
Ovim amandmanom smo hteli da skrenemo pažnju upravo na ono o čemu smo pričali u nekih prethodnih sat vremena i u raspravi u kojoj ste, ministre, učestvovali sa narodnim poslanikom Miloradom Mirčićem o tim prestižnim školama, zapravo o tome hoćemo da govorimo, i o tome šta sputava ostale škole da to budu.
Dakle, ne moraju u jednoj školi, nemoguće je, sve biti baš mnogo talentovani učenici, svi da budu odlikaši, svi da budu spremni za neka takmičenja itd, ali problem je što u skoro svakoj školi, možda ne treba skoro, nego u svakoj školi ima upravo takvih učenika i takvi učenici i nastavnici koji se bave takvim učenicima, pripremaju ih za takmičenja, osvajaju odlične rezultate, oni nemaju nikakvu stimulaciju. Naprotiv, često su šikanirani. Ostali nastavnici su ljubomorni na nastavnika koji ima jednog ili dva učenika koji je odličan, koji je talentovan, koji postigne rezultat na takmičenjima, čak i na međunarodnom nivou ili na svim nivoima do republičkog, a učenici koji su takvi najčešće se gledaju ispod oka, ne samo od strane druge dece.
Kada budemo govorili o narednom zakonu, moramo i o tome, ili je to već u ovome, da vam skrenemo pažnju na ono što smo vam govorili kada smo govorili o ovom Predlogu zakona 2018. godine. Uvođenje roditelja, maltene, u upravu škola je jako loše zato što takvi roditelji ne mogu da podnesu da postoji u školi neko dete koje je odlično, koje postiže rezultatima na takmičenjima itd.
Takav roditelj, zato što, nekad ja to onako karikirala, ali u suštini je tako, koji ima para da kaže – ja ću okrečiti školu, se ponaša kao gazda škole, takav roditelj šikanira nastavnika, takav roditelj poziva i dobija na teren vaše inspektore, ministre, koji dolaze u inspekciju sa predubeđenjem o određenom nastavniku i o njegovom radu. Dakle, nema tu realnosti, verujte mi, trunke.
Pomenuli ste vi malopre da ste mogli smeniti sto direktora odjedanput. Ne morate vi njih smenjivati tako amblok i ne treba, ali direktori su stalno pod tenzijom, direktori ne žele da se zamere vama, ne žele da se zamere ministarstvu, upravo zbog onog što smo mi rekli da je loše u zakonu da vi birate direktora i kada smo rekli da je nemoguće da vi ne možete znati sve direktore u svim školama.
Vi ste nedavno napisali jedan raspis, odnosno iz ministarstva je otišao raspis u svim školama da mogu da biraju udžbenike od određenih izdavača, preporučen je, mislim, neki izdavač mislim, nego izdavač koji štampa knjige u Srbiji i dobro je to je posledica naše kritike da ste dozvolili da se naši udžbenici štampaju u Hrvatskoj, da ih tamo štampa neki koji je bio finansijer Franje Tuđmana i sada njegove stranke itd. Ali, šta ste vi u tome uradili? Vi ste rekli – možete vi da birate od kog izdavača ćete kupovati knjige, ali ako se roditelji budu bunili, onda je to vaša odgovornost i onda direktor da bi bio siguran da ga ministar Šarčević neće dirati, onda kaže nastavnicima – pa, znate ne možemo mi, da li vidite šta ovde piše - pa, piše da možemo da biramo - da, ali ako se pobune roditelji onda će to biti moja odgovornost, bolje da ostane ovako kako jeste, i verujte ovo nije priča - pričam ti priču, ovo je živa istina.
Morate nešto da uradite u tom smislu da direktori moraju biti malo opušteniji u odnosu na to da im preti eventualna smena od strane Ministarstva, a s druge strane, moraju biti mnogo odgovorniji. Znate, oni u tom grču i strahu, oni gledaju samo sebe. Ne zanimaju ih ni nastavnici, ne zanimaju ih ni učenici, ne zanimaju ih ni problemi, zato se svašta dešava u školama od droge, vršnjačkog nasilja i šta sve ne. Direktori zatvoreni u svoj kabinet i samo - nemoj mene molim te, ne znam ja, doći će inspekcija, pisaće nam iz ministarstva, ne može na taj način. Ovo nije sad primedba toliko direktno vama koliko tom nekom odnosu. Znate, najavi se inspektor da će doći tad i tad, a nastavnik kaže – molim vas, da li može neki drugi dan, taj dan mi je slava, a inspektor kaže - može kaže ja sam te planirala za tada i dođe i u odsustvu nastavnika snimi kako taj nastavnik drži čas. Da li je to moguće? Zapravo, to jeste moguće jer se to dešava, ali zašto je to moguće, to je pravo pitanje?
Puno toga vi morate da uradite. Bolje bi bilo da vi dođete da razgovarate sa nastavnicima nego što im šaljete one „ćao drugare“.
Trebalo je da budete na ovom zimskom seminaru u Beogradu i kada su najavili da nećete doći nastavnici su aplaudirali, bilo im je drago što nećete doći, a to je mnogo loše da vas tako doživljavaju, i verujte ministre Šarčeviću, male plate jesu veliki problem prosvetnim radnicima, ali mnogo više ih bole, one ozbiljne prosvetne radnike, mnogo više boli, mnogo im smeta to što ne mogu da budu nastavnici, što ne mogu da budu prosvetni radnici onako kako su naučili, onako kako po njihovom mišljenju treba da budu, nego su stalno u nekim stegama, u nekom strahu od nekog inspektora, od nekog direktora, od nekog iz ministarstva. To jednostavno nije dobro i to se odražava, ono što je suština cele naše današnje rasprave, to se odražava na učenike, to se odražava na neke buduće studente, na neke buduće stručnjake, na neke buduće državnike, na neke buduće funkcionere, radnike, automehaničare, lekare, šta god. Ako im nije dobra osnova, ako je nemaju u osnovnoj školi teško da će je nadoknaditi, pričali smo i o Šuvaru, pričali smo i o ovome što vi pokušavate kroz dualno obrazovanje da nametnete itd. Sve će to dovesti do toga da ćemo svaki dan imati sve više onoga što imamo danas, a to su nefunkcionalno nepismeni i formalno obrazovani ljudi. Hvala.
