Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
Izvolite kolega.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici ja ću danas govoriti nekoliko stvari o Zakonu o turizmu.

Zakon o turizmu je trebao da reši mnoge probleme koji postoje u ovoj privrednoj grani i da bude podsticaj za što brži razvoj te veoma važne privredne grane koja beleži značajan rast poslednjih godina u svim razvijenim zemljama, kako zapadne Evrope, tako i istočne Evrope i širom sveta, na kraju krajeva. Predstavlja ogroman potencijal i za srpsku privredu. Nažalost, nedovoljno iskorišćeni potencijal.

Zadnjih godina, prema podacima Eurostata, turizam kao privredna grana beleži najveći rast od svih privrednih grana i tu se sve više novca obrće, što znači da bi i ovaj Zakon o turizmu i domaća turistička privreda trebali da imaju prioritet i da se na što bolji način organizuju i da što više, pre svega, stranih turista dovode u našu zemlju, kako bi povećali devizni priliv.

Šta ovaj zakon nije rešio na dobar način, prema mom mišljenju? Prvo, nije razdvojio receptivne, dakle, u zakonu se na poseban način ne predviđaju, ne tretiraju receptivne turističke agencije koje imaju zadatak i osnovna im je delatnost da dovode strane turiste u Srbiju. To je za nas veoma važno. Da bi što više stranih turista bilo u Srbiji, mora da se ulaže u promociju zemlje i da te turističke agencije koje se bave takvim turizmom imaju poseban status, da budu podsticane, da nastupaju na sajmovima i da svojim turističkim ponudama privuku što više stranih turista da dolaze u našu zemlju.

Ne treba da govorim koliko je to korisno za čitavu zemlju, za domaće hotelijere, za proizvođače hrane, za tur operatere, za prevoznike. Dakle, svako ko dođe u Srbiju će potrošiti određeni novac, a od toga će imati koristi širok spektar pružalaca usluga u ovoj delatnosti.

Nasuprot tome, dosadašnja praksa Ministarstva je bila takva da receptivne turističke organizacije, čak ni u Pravilniku o podsticajima, nisu imale poseban tretman, pa je paradoksalno da su samo četiri receptivne turističke agencije dobile podsticaj za svoj rad iz subvencija, i to nekih minornih 1.500 – 2.000 evra, što je toliko mizerno da ne vredi ni govoriti o tome. Mnogo više para su te turističke agencije morale da potroše na promociju Srbije, na nastupe na sajmovima, čak i da plaćaju Turističkoj organizaciji Srbije za zakup štanda, umesto da ga dobiju besplatno.

Druga važna stvar koja se ovde predviđa i praviće tektonske poremećaje na turističkom tržištu je ta da će sve turističke agencije u buduće morati da polažu određene depozite, a visina tih depozita će se regulisati famoznim pravilnicima kojih, nažalost, ima u ovom Predlogu zakona na više desetina mesta i da sve što je bitno se ostavlja da bude rešeno pravilnicima ili diskretnim pravom, odnosno ministar će svojom odlukom propisati određene normativne mere.

Mislim da ministar i Ministarstvo ne treba previše da se mešaju u rad agencija i da time sputavaju njihovu slobodu i način organizovanja, kao što je, recimo, propisivanje na koji način će posrednička turistička agencija trebati da uplaćuje sredstva organizatoru putovanja. Ili, na primer, da ugovori sa određenim tur operaterima iz inostranstva moraju da budu i na stranom jeziku, odnosno engleskom i na srpskom. Pa, zamislite sad da se u svakoj grani privrede, u farmaceutskoj industriji, u bilo kojoj drugoj, traži da obavezno budu ugovori i na jednom i na drugom jeziku. Čemu to? Zašto se uopšte Ministarstvo time bavi?

Ministarstvo ima obavezu da što više radi na promociji Srbije, da stvori uslove da receptivne turističke agencije imaju povlašćen položaj da bi dovodili strane turiste i da se njima, ako su posrednici u putovanju, te receptivne turističke agencije, budu izuzete od depozita koji moraju da plaćaju da bi dovodili strane turiste.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Ako je ta turistička agencija posrednik i sarađuje sa stranom turističkom agencijom koja je garant putovanja, a receptivna daje garanciju … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, poljoprivreda je strateški posao Srbije. U skladu sa tim, u januaru mesecu 2019. godine Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2019. godinu, a 25. februara izvršena je izmena ove uredbe, kojom su stvoreni uslovi da se za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju poveća iznos na 5.200. dinara po hektaru.

Ovom uredbom za 2019. godinu predviđena su direktna plaćanja, plaćanja za mere ruralnog razvoja, kreditna podrška, posebni podsticaji u poljoprivredi, IPARD podsticaji, kao i sredstva za obaveze iz prethodnog perioda.

Osvrnuo bih se i na program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomskim, finansijskim podsticajima, zemljoradničke i poljoprivredne zadruge u 2018. godini, tako da je na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, a naročito u Jablaničkom, Nišavskom, Topličkom, Pirotskom i Pčinjskom upravnom okrugu, kao i u AP Kosovo i Metohija.

Cilj programa je sistemsko unapređenje poslovanja zadruga, kao i kvaliteta života u ruralnim sredinama kroz ravnomerniju raspodelu dohodaka i povećanje ekonomskih mogućnosti u sklopu ravnomernog regionalnog razvoja.

Realizacijom programa se unapređuje zadružni sistem i povećava konkurentnost, ali se obuhvata i aspekt društvenih i socijalnih promena, koji su značajni posao i značajni akter.

Razvoj sopstvenih proizvodnih i prerađivačkih kapaciteta zadruga u preradi mleka i mesa, voća i povrća, industrijskog bilja, konditorskoj industriji i slično, je preduslov kojim bi se omogućilo da se ravnopravno uključuje u tržište finalnih prehrambenih proizvoda.

Sa teritorije grada Leskovca na javni konkurs prijavu sa propisnom dokumentacijom dostavilo je devet zemljoradničkih i poljoprivrednih zadruga. Po programu, ukupno odobrena bespovratna sredstva za četiri zadruge na teritoriji grada Leskovca za 2018. godinu iznose 36.339.421 dinar.

U periodu od 2013. do 2014. godine na teritoriji grada Leskovca kroz projekat elektrifikacije polja uloženo je 66 miliona dinara donatorskih sredstava, sa učešćem vlasnika na parceli od 10%. Ovim projektom izgrađeno je preko 37 kilometara elektromreže na površini od 130 hektara i 220 gazdinstava koja se nalaze u sastavu tri vodokorisnička udruženja, a pokrivaju atare pet sela, čime je ostvareno napajanje pumpi za navodnjavanje pomoću električne energije, što je pokazalo svoju vrednost i isplativost već u prvoj godini korišćenja. Projekat je realizovan u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Svetske banke za ekonomski razvoj.

Grad Leskovac je nastavio sa pripremom nove projektne i tehničke dokumentacije za naseljena mesta Vinarce, Radonjica, Šarlince, Donji Bunibrod i Donje Stopanje. Projekat će biti organizovan u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivrede i Republičke direkcije za vode, za koji su izdvojena sredstva u iznosu od 100 miliona dinara. Ovim projektom grad Leskovac bi trajno rešio probleme navodnjavanja.

Grad Leskovac je u periodu od 2014. do 2017. godine, takođe uz finansijsku pomoć Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ostvario veoma važne projekte, gde je Ministarstvo učestvovalo i do 70% od vrednosti projekata. Prvo, sanacija atarskih puteva. Ovim projektom u 2014, 2015. i 2016. godini sanirano je 140 kilometara atarskih puteva i oko 70 katastarskih opština. Vrednost projekta na tri godine iznosila je 50 miliona dinara. Ministarstvo je pomoglo grad u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50% vrednosti projekta, a u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekta.

Drugi projekat je komasacija zemljišta. Ovim projektom je obuhvaćeno oko 1100 hektara u tri naseljena mesta.

U 2017. godini u katastarskim opštinama Gornje i Donje Stopanje krenulo se sa komasacijom na površini od 560,3 hektara. Rok završetka radova je 30. jun 2019. godine.

Osim ova dva projekta, grad Leskovac je u 2018. godini organizovao posetu Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i ovaj sajam je posetilo oko 300 poljoprivrednih proizvođača sa teritorije grada.

Do početka protivgradne sezone obezbeđeno je 80 protivgradnih raketa čija nabavna vrednost je tri miliona dinara.

U periodu od 2013. do 2018. godine grad Leskovac je preko budžetskog Fonda za razvoj poljoprivrede raspisivao konkurse za dodelu podsticajnih sredstava. Poljoprivredni proizvođači koji su ulagali u opremu za stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, oni koji su podizali nove voćnjake, kupovali junice, isplaćeni su podsticaji u visini od 33% do 50% od vrednosti računa.

Činjenica je da su naši poljoprivredni proizvođači blagovremeno informisani, a to govori podatak da je u periodu od 2013. do 2018. godine zahtev za podsticajna sredstva podnelo preko 4.500 poljoprivrednih proizvođača. Uostalom, od 2013. do 2018. godine iz gradske kase grada Leskovca za podsticaj u poljoprivrednoj proizvodnji izdvojeno je 150 miliona dinara.

Programom za 2019. godinu predviđa se raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava. Ova podsticajna sredstva su značajna za naše poljoprivrednike i služe im za dalje unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Poštovani ministre, kao član skupštinskog Odbora za poljoprivredu i kao diplomirani inženjer poljoprivrede za zaštitu bilja i prehrambenih proizvoda, imate punu podršku vašem radu, vašeg Ministarstva. U danu za glasanje ja ću podržati predloge ovog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Nedimović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, zahvaljujem se poslanicima koji su u prethodnim izlaganjima podržali predloge kako zakonske, tako i ove koji se tiču izmena i dopuna zakona.
Želim jednu stvar da kažem, malopre je bilo reči, a da ne ostanemo nedorečeni, vezano za tu famoznu priču, vezano za uvoz svinjskog mesa, gde postoje različiti aršini u EU u odnosu na Srbiju i kako mi uvozimo to neko meso koje je već pred istekom ili je već istekao rok trajanja.
Možda je neko sebe gledao u ogledalu za to, Ne mislim tu gde se okrećete, nego mislim na one od 2007, osme, devete, godine. Mislim na one koji su tamo u prvoj deceniji posle 2000. godine to i dozvoljavali. Već dve godine je na snazi Pravilnik koji kaže – šest meseci od zamrzavanja ili od klanja svinjsko meso ne može biti predmet uvoza u Srbiju. To kontrolišemo na granici, veterinarska inspekcija, carina, i to je sveto pismo. Potpuno izjednačena pravila igre sa kompletnim okruženjem i EU. Za goveđe meso je još rigoroznije.
Mislim da je ovo jako važno reći, jer ovo je kao juče priča oko GMO. Pokušaj izvlačenja nekih jeftinih poena na pričama koje su možda bile pre pet godina. To što je bilo pre pet godina, tako su i prošli kako su i radili. Što bi rekao jedan kolega s desne strane, nikako, ali hajde.
Želim još jednu stvar da kažem, a vezano je za Zakon o turizmu, na izlaganje koje je bilo pre nekih desetak, petnaest minuta, upravo Uredba koja se bavi podsticajem da bi se dovlačili turisti je upravo to o čemu ste vi pričali. Kroz nju je kompletno inkorporirana čitava ta problematika i zakonom se štite i ti recepti. Nije tu nikakav problem. Znači, tu je bačen akcenat na one koji će dovlačiti strane turiste, a to su u stvari domaće organizacije koje treba da dovlače. Mislim da je koleginica koja je malopre pričala o turizmu to jako lepo rekla. Nekad je važila ta sentenca - na jedan uložen dinar, evro, dolar, šta god hoćete,
(Vjerica Radeta: Koja koleginica?)
Sama će se pronaći.
(Vjerica Radeta: Kakav čovek?)
Ne znam, ja se trudim da ispoštujem svakog i da pohvalim one reči koje su stvarno dobre, jer one služe svima nama da pišemo bolje predloge. Danas je taj faktor multiplikacije i veći. To samo govori da ovo što se daje novac za podsticanje, za dovlačenje turista se višestruko isplati. Mislim da imamo taj problem od prošle godine sa turističkim agencijama, a gde su ljudi kroz garancije se naplaćivali. Kod jedne agencije do 70%, nije bilo više garantovanih sredstava, bilo je 300 hiljada evra garancije, ali to se ovim menja.
Ima jedna stvar koju juče nismo pričali juče, a vezano je za organizaciju putovanja. Moraće da se da jedinstvena cena za ponudu. Vratimo se na 2018. godinu, sećate se Mundijala u Rusiji. Bili su neki organizatori putovanja koji kažu- put na Mundijal u Rusiji. Odeš na Mundijal, ali nemaš plaćenu ulaznicu, a sve piše kad se označava kao da si otišao na Mundijal. Ti jesi došao na Mundijal u Rusiju, ali nemaš kartu. Sada ovim zakonom će morati jedinstvena ponuda, jedinstvena cena i nema mogućnosti za ovakvo zloupotrebljavanje.
Da se vratimo na ovu priču vezano za pravilnike. Oko izrade pravilnika kojim će se određivati kako će se davati licenca, koliki će biti depoziti i sve ostalo, pa neće to sam ministar raditi. Biće formirana radna grupa od svih aktera koji egzistiraju tu, kako organizatora putovanja, tako i onih koji su uživaoci usluge i onda kroz zajedničku diskusiju Privredna komora će doći do boljih rešenja. Ne mislite valjda da je ministar Čarobnjak iz Oza pa da samo napiše, i to šta neko misli da treba. Ne, to tako ne funkcioniše i mislim da je jako važno učešće svih ovih subjekata u čitavom ovom procesu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, pravo na repliku. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, hvala na pojašnjenjima. Nadam se da ovo mogu da shvatim kao obećanje da će radna grupa uzeti u obzir sve ove primedbe koje se čuju u raspravi.

Jako je važno da ono šta sam ja fokusirao, dakle, sam zakon, ne pravi razliku između receptivnih i običnih agencija. Receptivne agencije, ako su posrednici u putovanju, isto se tretiraju kao i sve druge agencije, moraju da polože depozit, da garantuju tim depozitom i osiguranjem za realizaciju određenog putovanja, a već sarađuju sa nekom stranom agencijom koja jeste garant svim tim putovanjima, odnosno tim korisnicima usluga, a sama agencija garantuje toj agenciji sa kojom sarađuje. Čemu služi taj depozit i čemu služi to pred domaćim organima kada to nije nikakva garancija za realizaciju, već mora da garantuje partnerska organizacija?

Sa druge strane, nadam se i verujem da će, kada se bude određivala visina tog depozita, uzimati u obzir različite vrste putovanja, visine itd, jer nije poenta priče da se globalizuje turističko tržište i da imamo pet ili deset turističkih kompanija, a da ostalih 450 koje ne mogu da ispune velike uslove, što se tiče depozita, treba da propadnu.

Mislim da je suština da treba da podržimo i male turističke agencije, naročito one koje se bave mikro destinacijama. Mi nemamo specijalizovane turističke agencije koje se bave samo Sokobanjom, ponudom Sokobanje, Kopaonika ili Zlatara, Palića, ne znam kojih divnih bisera naše zemlje. Dakle, treba takve turističke agencije podsticati i davati im što bolje uslove da bi one mogle da se razvijaju i da nemaju velike limite, da moraju da plaćaju ogromne depozite da bi mogli da funkcionišu. One da imaju veliki obrt, one bi same to radile i bez depozita, ali ako ih ugušimo sa depozitima od 15, 20, 30 hiljada evra, mnogi od njih će propasti.

Zahvaljujem, kolega Lapčeviću.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, možda će to tim da radi u Ministarstvu koje još uvek predvodi Rasim Ljajić. Nadamo se da on više neće biti tu, ali nije suština u tome da li će to da radi on personalno ili neki drugi ministar, već da se sagleda sveukupna situacija. Sa prethodnikom se uopšte ne slažem po tom pitanju kako da dovedemo u red tu oblast da se svako ne bavi tim poslom.

Kada sam počinjala da radim, neću da pravim ovde reklamu, u jednoj i dan danas od najvećih tur operatera na području naše zemlje, postojalo je sedam ili osam organizatora putovanja u Srbiji. Da li je tako, gospodine Nestoroviću? To je bilo 20 i više godina, a danas ima 560 registrovanih turističkih agencija i preko 200 organizatora putovanja. To ne može svako da radi. To nigde u svetu ne postoji. Taj

Ta oblast mora da se uredi tako da onaj ko na sebe preuzima odgovornost, da nečiju decu, da stručne ljude, da bilo koje putnike bilo gde šalje, kako u zemlji i u svetu, mora da položi veliki odnosno visok depozit, ne na osnovu toga kako oni to hoće u ministarstvu da urade, na osnovu broja putnika, to varira, jedne godine će da ima više, druge godine manje, već da taj depozit bude zaista jako visok i da onaj ko se bavi organizovanjem putovanja i avioprevozom i na daljim destinacijama, ima i polisu osiguranja od najmanje milion evra. Jel to po vama u redu, gospodine ministre? Onda neće biti nikakvih problema.

Ovi drugi, postavlja se pitanje - šta će da rade? Znate, svako može tu da se pronađe, onda će da se bavi promovisanjem ovih o kojima sam govorila u prvom delu svog izlaganja, lokalnih turističkih destinacija kao što je Leskovac koji je zaista još uvek neiskorišćen potencijal, iako je, tu prisutan, gospodin Nestorović sve uradio i njegov naslednik, ali oni nemaju novca da reše pitanje Vučja, Suve planine itd. Ovi u istočnom delu Srbije na Staroj planini, sela koja još nisu iskorišćena, u Surdulici, Vlasini i čitavog područja i mnogo je mnogo takvih primera.

Da vam kažem, gospodine Nedimoviću, pošto ste vi ovde, ja to zaista detaljno pratim svake godine, više ste vi i vaše ministarstvo uradili za turizam, da ne ispada da vas hvalim, nego ovo Ljajićevo zbog toga što ste davali podsticaje za ruralni turizam i prepoznajete kolika je to vrednost i koliko novca može da zaradi i da ostane u… (Isključen mikrofon.)