Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, s obzirom da dolazim iz Kruševca, a Kruševac sa okolinom predstavlja grad koji poseduje velike turističke potencijale, ja bih se pre svega osvrnula na Zakon iz oblasti turizma, a koji za cilj ima unapređenje i koordinaciju rada aktera, kako nacionalnog, tako i regionalnog i lokalnog nivoa i privatnog sektora u turizmu.

Grad Kruševac, kao što rekoh, obiluje brojnim kulturno-istorijskim znamenitostima i nemerljivom prirodnom lepotom. Zahvaljujući bogatoj istorijskoj tradiciji i uz pomoć različitih aktivnosti, kako sajmova, festivala, promocija, zatim otkrivanju značajnih istorijskih spomenika, iz godine u godinu obogaćuje svoju turističku ponudu.

Inače, sve to privlači kako domaće, tako i strane turiste i u prilog tome govori i podatak da je boravišna taksa u 2018. godini za 60% veća u odnosu na prethodnu godinu.

Pored Ribarske banje, kao kraljice turizma, grad Kruševac turističku ponudu obogaćuje i planinom Jastrebac. Moram da naglasim da je dosmanlijska vlast u periodu do kada je vladala do te 2012. godine ne samo uništila privredu Rasinskog okruga, nažalost uništila je i umrtvila i ovu planinu, planinu Jastrebac, koja je bila do 2000. godine omiljeno izletište za sve turiste ne samo iz Srbije, već i iz okolnih zemalja, ali odgovorna vlast na čelu sa SNS, kako u Republici, tako i u lokalnim sredinama, trudi se da oporavi sve ono što su žuti uništili.

Moram da dodam i to da su upravo te dosmanlije, koje su do 2012. godine vladale, sada kroz nekakve saveze, nameću i pokušavaju da se predstave kao neki građanski protesti i ostalo, a sam podatak da u mom gradu na nedavno održanom protestu, gde ih ima pedesetak učesnika, govorila je baš ćerka bivšeg gradonačelnika, gradonačelnika koji je u Kruševcu vladao od 2000. do 2004. godine i otkud ta sad apolitična, navodno, ličnost govori na tim protestima? Ali, građani su prepoznali politiku Aleksandra Vučića, poznali su politiku svih naših naprednjaka, a pročitali su i politiku tih navodno protestanata „1 od 5 miliona“, a ja bih dodala – jednih od pet milionera eva.

Mi nastavljamo sa radom i sa time da gradimo i da ulepšavamo našu Srbiju, pa moram da napomenem da je Ministarstvo za turizam dodelilo sredstva gradu Kruševcu za izgradnju Avantura parka na Jastrepcu, koji se uveliko gradi i vrednost je oko 37,7 miliona, a od toga 25 od ministarstva, a ostatak snosiće se grad Kruševac. To će biti jedan zaista lep park koji će privući nove turiste i biti zaista jedna atrakcija u ovom delu Srbije.

Kao što rekoh, oni su sve ono uništili, a sad bi navodno da se vrate i da opustoše ovu kasu koju je naš predsednik zajedno sa našom Vladom, uspeo da stavi na stabilne noge.

Inače, dodala bih i to da u mom gradu, ne samo da je rađeno na ovim aktivnostima koje sam pomenula, radilo se i na parku Bagdala, koji je ranije bio, samo se kroz projekat spominjao se, a sada je to zaista jedna divna oaza za odmor, rekreaciju i za druženje. Ulaže se i obnovu Lazarevog grada, tako da je i na sednici Skupštine grada krajem prethodne godine usvojen i petogodišnji plan za razvoj turizma grada Kruševca od 2019. do 2024. godine, gde će se raditi ne samo na razvoju Jastrepca, već i Ribarske banje kao banjskog lečilišta i razvoju infrastrukture u tom delu.

Zatim, kao što pomenuh Lazarev grad, Bagdala i Slobodište sa svom infrastrukturom i sportskom infrastrukturom, ali i kupalište Rasina sa preko 180 projekata gde će biti zaista nešto čime će se grad Kruševac ponositi.

Ono što bih dodala jeste i to da svim ovim aktivnostima i svim ovim projektima dokazujemo i ono geslo, znači, da za Kruševac ništa nije dovoljno dobro ako nije najbolje i dodaću da ćemo nastaviti da radimo u korist svih građana i za dobrobit, to je i naša politika.

Dodala bih još ovo da su upravo građani Kruševca i Rasinskog okruga potvrdili još jednom da bezrezervno podržavaju politiku gospodina Aleksandra Vučića i na nedavno održanom skupu podrške predsedniku Vučiću „Budućnost Srbije“ pokazali izuzetnom posećenošću da veruju u tu politiku i da daju bezrezervnu podršku. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima kolega Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, veoma su važne tačke današnjeg dnevnog reda, važni predlozi zakona, predlozi zakona koji će omogućiti brojne benefite kako za građane Srbije, tako i za privredu o čemu smo u dosadašnjoj raspravi čuli već dosta toga, kako od predstavnika Vlade, tako i od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa i od narodnih poslanika.

Nažalost ponovo smo ostali uskraćeni za debatu sa nekim kolegama koji ne žele da prisustvuju sednici Narodne skupštine. Oni kažu da bojkotuju rad parlamenta iako uredno naplaćuju putne troškove i sve ostale prinadležnosti u tom smislu, što je u najmanju ruku licemerno.

Razvijaju nekakve transparente, izvode nekakve performanse tu ispred Skupštine, pričaju razne nebuloze na tim njihovim konferencijama za štampu ovde u holu Narodne skupštine šta god kom od njih padne na pamet, kao da su ih građani birali da se šetkaju ovde.

Građani su ih birali da bi zastupali njihove interese upravo ovde u sali Narodne skupštine, ali to je njihov problem kako će objasniti biračima da ne dolaze na svoj posao, da ne obavljaju svoj posao za koji su ih građani i birali, za koji primaju platu, ne tako malu platu.

Međutim, šta je ovde mnogo ozbiljniji problem? To što ta njihova lupetanja na tim konferencijama za štampu postanu vest. Okupe se, održe konferenciju za štampu, nalupetaju se i to postane glavna vest u medijima, glavna vest. Upravo na tim neslobodnim medijima, upravo na tim ugnjetavanim medijima, na tim istim medijima za koje oni kažu da su pod kontrolom vlasti.

Na gotovo svim medijima juče ali i danas ste mogli da pročitate i da vidite kako tzv. „opozicija“ bojkotuje rad parlamenta. Gotovo ni reč o tome da je počelo redovno prolećno zasedanje Narodne skupštine. Gotovo ni reč o tome šta je na današnjem dnevnom redu Narodne skupštine, koji su zakoni na dnevnom redu, gotovo ni reč o tome šta je izneo neki pripadnik vladajuće koalicije, a svuda ste mogli da vidite tu njihovu sliku nekakvog transparenta koji su razvili. Ja sada očekujem svojstveno tome u narednim danima da jednu detaljnu reportažu kolike su dimenzije tog transparenta, od kakvog je materijala napravljen taj transparent, kolika je dužina, kolika je širina, šta je doručkovao Boško Obradović, šta je ručao Dragan Đilas. To je taj medijski mrak, to je to rušenje medijskih sloboda, to je ta diktatura o kojoj oni uporno pričaju.

RTS, RTS je poseban slučaj. U 23. minutu jučerašnjeg Dnevnika oni daju prilog o redovnom prolećnom zasedanju Narodne skupštine i naravno, opet je glavna vest da pojedini predstavnici opozicije bojkotuju rad parlamenta, to je za njih glavna vest i opet imamo transparent. Glavna vest im je da poslanici koji imaju podršku građana koja se meri u promilima, ne u procentima, nego u promilima, da su oni bojkotovali parlament.

Koga to zanima? Koga zanima šta ima Boško Obradović da kaže, koga zanima u Srbiji da li Boško Obradović bojkotuje parlament ili ne bojkotuje parlament? Ne glasa ni šira rodbina za njega.

Evo jedan primer klasičnog medijskog spina u jednom tabloidu koji podržava taj Savez za Srbiju, kaže, „Danas“ je u pitanju, na naslovnoj strani „Debata u Srbiji je ugušena“. Klasičan medijski spin. Ko je ugušio, kakvu debatu? Ko guši koga uopšte? Vi bežite od debate. Danas su pobegli od debate. Svaki dan oni beže ovde od debate.

Dakle, u pitanju je jedna klasična zamena teza u kojoj oni koji su uništili ovu zemlju, oni koji su opljačkali ovu zemlju, surovo je opljačkali, napunili svoje džepove, sada hoće da se vrate na vlast.

Sad, znaju da ne mogu to na izborima nikako da ostvare i zato izmišljaju nekakve bojkote, nekakve proteste, hoće na ulicu po svaku cenu da se vrate na vlast, samo što vam to neće poći za rukom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, od više zakonskih predloga koji su na dnevnom redu današnje sednice, moj pokus biće usmeren na Predlog zakona o turizmu-

Kao što je poznato, turizam se smatra globalnim ekonomskim fenomenom i privrednom granom koja posle naftne i hemijske industrije najviše doprinosi ekonomskom rastu i razvoju svetske ekonomije.

Turizam preko svojih ekonomskih funkcija utiče na skoro sve grane nacionalne ekonomije i tako stvara multiplikator rasta. Sektor turizma pokazuje konstantan rast u svetskim okvirima i predviđa se da se takav trend može nastaviti i u narednom periodu, a u tom kontekstu naša zemlja može naći svoje mesto na turističkoj mapi, ali zato mora biti adekvatno pripremljena.

Dosadašnje aktivnosti Vlade Republike Srbije u ovoj oblasti, produkovale su mnogobrojne pozitivne efekte, pri čemu treba posebno apostrofirati da je devizni priliv od turizma u 2018. godini iznosio oko 1,5 milijardi dolara i da je ovaj rezultat ostvaren dve godine ranije nego što je planirano strategijom razvoja turizma 2016. – 2025. godine, a Srbija je na šestom mestu u Evropi kada je reč o posetama turista, što predstavlja odličan rezultat.

Planovi za ovu godinu su još optimističniji, predviđaju 3,6 do 3.7 miliona turista, od čega dva miliona stranih turista, ali za realizaciju ovih planova, Srbija mora da prati savremene trendove u turizmu, navike turista na globalnom nivou i da ide u korak sa tim navikama.

Savremeni turizam doživljava važne kvantitativne i kvalitativne promene koje se pre svega manifestuju u dinamičnom rastu turističkog prometa, globalizacije tržišta, stvaranju novih i fleksibilnijih vidova proizvodnje i potrošnje usluga u vezi sa turističkim kretanjima.

Ovakve promene nameću potrebu i stvaranje novog zakonodavnog okvira, odnosno donošenje jednog modernog evropskog zakona, koji stimuliše one koji ulažu u turizam, a sa druge strane sankcioniše one subjekte u turizmu koji ne rade na adekvatan način.

Ova oblast je do sada bila regulisana osnovnim zakonom iz 2009, godine, sa izmenama i dopunama iz 2010, 2011, 2012. i 2015. godine koji je tretirao kako oblast turizma tako i oblast ugostiteljstva.

Međutim, ovakvo zakonsko rešenje nije bilo u skladu sa regulativom EU, kao ni sa stepenom dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva, što je produkovalo potrebu da se ova oblast reguliše sa dva odvojena zakona, Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.

Iskustva iz dosadašnje primene zakona iz oblasti turizma pokazala su nedovoljnu koordinaciju svih aktera javnog i privatnog sektora u turizmu, što se negativno odrazilo na konkurentnost Republike Srbije kao turističke destinacije. Takođe, visok stepen sive ekonomije, naročito u delu organizovanja turističkih putovanja, predstavlja jedan od većih problema, kao i problem nedovoljne zaštite putnika u oblasti turizma.

Svi identifikovani, a i drugi problemi koji su pratili dosadašnju primenu postojećeg zakona u najvećoj meri su otklonjeni predloženim zakonom koji se, pre svega, odnosi na usklađivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno Direktivom EU broj 2302 iz 2015. godine, koja se odnosi na organizovana putovanja i turističke aranžmane, pri čemu dolazi do potpunog uvođenja direktive u pravni sistem Republike Srbije, na unapređenje i koordinaciju rada svih aktera javnog i privatnog sektora u turizmu u cilju realizacije ovog primarnog zadatka izvršeno je preciziranje prava, obaveza i odgovornosti turističkih organizacija na svim nivoima, što će za posledicu imati transparentno pružanje usluga, smanjenje zloupotreba, kao i unapređenje bezbednosti i kvaliteta u realizaciji putovanja, na suzbijanje sive ekonomije u svim delatnostima koje zakon uređuje i u tom kontekstu posebno treba potencirati propisivanje širih, odnosno novih ovlašćenja turističkih inspektora, kao i drugih inspektora koji imaju pravo nadzora nad izvršenjem zakona, na uvođenje mogućnosti podsticajnih mera u budžetu radi usmeravanja i podsticanja turizma, i to: za učešće u finansiranju i unapređenju ekoloških standarda, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije, unapređenje digitalizacije i drugih inovativnih rešenja, a sve u skladu sa najnovijim trendovima na međunarodnom tržištu i preporukama Svetske turističke organizacije UN.

Pozitivni efekti predloženog zakona neposredno će se odraziti na mnogobrojne privredne grane poput saobraćaja, trgovine, ugostiteljstva, a posredno i na poljoprivredu, industriju, građevinarstvo, energetiku, što će su krajnjoj liniji odraziti na povećanje stvaranja dodatne vrednosti, kao i povećanje broja radnih mesta i zapošljavanje.

Na kraju, dozvolite mi da ukažem na potencijale, aktuelne probleme i perspektive razvoja turizma u sredini iz koje dolazim, a to je opština Šrpce, u kojoj je okosnica privrednog razvoja turizam i u kojoj egzistira poznati skijaški centar Brezovica, koji se nalazi na severozapadnoj strani Šar-planine.

Klimatski uslovi, dužina trajanja snežnog pokrivača od novembra do maja, kao i dužina, pogodan nagib i visinske razlike pojedinih staza svrstavaju među najpoznatije centre alpskog skijanja u Evropi. Skijalište se nalazi na nadmorskoj visini od 2500m, kapaciteta 10.000 smučara na sat. Staze su uređene za sve alpske discipline, a njihova prosečna dužina je oko 3.000m.

Šara obiluje većim brojem ledničkih jezera, brojnim planinskim potocima i rekama, kao i izvanrednim mogućnostima za lov, jer se nalaze staništa divokoza, medveda, risova i tetreba.

Ski centar Brezovica je udaljen na svega od 60km od dva aerodroma u Prištini i Skoplju i svojom izrazito alpskom prirodom i visoko planinskim ambijentom podseća na najpoznatije evropske turističke centre.

Uzimajući u obzir navedene karakteristike, sve do 1999. godine godišnje se u proseku ostvarivalo preko 100.000 noćenja u svim objektima ski centra Brezovice. Nažalost, konstalacija prilika na Kosovu i Metohiji nakon rata i dolaska međunarodnih snaga negativno se manifestovala na dalji razvoj turizma. Turistički objekti i infrastruktura su postali konstantna meta privremenih organa iz Prištine i mnogobrojnih sumnjivih međunarodnih privrednih subjekata i konzorcijuma, što je, nažalost, dovelo do stagnacije razvoja turizma.

Pa, ipak, enormnim angažovanjem rukovodstva i zaposlenih, često dovodeći sebe i do sudskih progona od privremenih institucija iz Prištine, sačuvani su svi vitalni kapaciteti ovog turističkog kompleksa.

Vlada Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Skijališta Srbije su prepoznali takve napore, pa i pored limitiranih mogućnosti, našli modalitete kako da pomognu ski centru izdvajanjem preko 25 miliona dinara za pripremu ovogodišnje sezone što obuhvata remont žičara, kao i osposobljavanje hotelskog smeštaja, čime na konkretan način omogućava neposrednu egzistenciju za preko 200 zaposlenih i njihovih porodica, a posredno za još nekoliko stotina porodica.

Koristim priliku da izrazim zahvalnost Vladi Republike Srbije za pažnju i pomoć koju poklanja ovom turističkom centru i nadam se da će se takav trend nastaviti i u narednom periodu, što će predstavljati veliki podstrek kako za zaposlene, tako i za celokupan srpski narod u naporima za ostvarenje esencijalnog cilja, a to je ostanak na tim prostorima.

Što se samog zakona tiče, predložena rešenja i pozitivni efekti koji će proisteći iz njegove primene su dovoljan razlog da poslanička grupa SNS u danu za glasanje isti i sve ostale podrži. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima koleginica Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, ja ću u svom izlaganju govoriti o predlozima zakona o turizmu i ugostiteljstvu.

Srbija je zemlja bogata prirodnim resursima, tako da u svakom smislu predstavlja veliki turistički potencijal. Imamo planine, reke, jezera, nacionalne parkove, imamo više od hiljadu izvorišta tople i hladne banjske vode i povoljne klimatske uslove pogodne za razvoj klimatsko-banjskog turizma.

Najbogatiji smo srednjevekovnim crkvama i manastirima i imamo veliku kulturno-istorijsku baštinu. Do skora smo bili gotovo nepoznati u svetu. Međutim, danas je to mnogo drugačije.

Činjenica je da se turizam u našoj zemlji intenzivno razvija tek u poslednjih nekoliko godina i da se ovom segmentu privrede posvećuje sve veća pažnja i ulaže mnogo truda i rada u razvoj.

U Republici Srbiji u novembru 2018. godine u odnosu na novembar 2017. godine broj dolazaka turista veći je za 15,3%, od toga je broj noćenja domaćih turista veći za 10,5%, a broj noćenja stranih turista veći je za 17,3%. U decembru 2018. godine u odnosu na decembar 2017. godine broj noćenja stranih turista povećao se za 10,5%.

U 2018. godini ostvareno je 1,5 milijardi dolara čistog deviznog priliva od turizma, a za ovu godinu postavljen je cilj od 1,7 milijardi dolara. U poslednjih pet godina broj turista porastao je za 55%, a broj stranih gostiju za čak 65%.

Akcija podele vaučera ima višestruki značaj za razvoj domaćeg turizma. Broj objekata koji su na raspolaganju građanima porastao je za čak 49% i u stalnom je porastu. Za manje od dva meseca ove godine 38.886 građana podnelo je zahtev za dobijanje vaučera, što je za 3,5 puta više nego u istom periodu 2018. godine.

Sve su ovo pokazatelji da se zahvaljujući politici koju vodi ova Vlada, na čelu sa predsednikom Vučićem, Srbija kreće napred, da je postala prepoznatljiva u svetu, bezbedna i prihvatljiva za strana ulaganja. Zato je neophodno da nastavimo sa izgradnjom puteva, oživljavanjem ruralnih sredina i razvojem ekologije. Zato je važno da se iskoristi svaka mogućnost za ekonomski i socijalni razvoj celog društva i podizanju standarda života građana.

Smatram da su predložene dopune ovih zakona veoma važne, pre svega u suzbijanju sive ekonomije i bespravnog rada, zatim, uvođenja centralnog elektronskog informacionog sistema koji sadrži sve potrebne informacije o pružaocima usluge i objektima za smeštaj.

Znači, osim usklađivanja sa propisima EU, ovim izmenama zakona vrše se preraspodela prava, obaveza i odgovornosti turističkih organizacija, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta pružanja turističkih usluga i zaštite potrošača, odnosno korisnika usluga.

Upravo u skladu sa ovim zakonima jeste i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, jer ovde vidi mogućnost za razvoj proizvodnje organske hrane, što može biti još jedna izuzetno značajna stavka po kojoj bi bili prepoznatljivi u svetu.

Na nama je da nastavimo sa zacrtanim planovima i da još više radimo, da se ne obaziremo na neradnike i lopove koji svakodnevno pokušavaju da nam odvrate pažnju i da nas uspore, na one koji baš ništa dobro nisu uradili za svoju državu.

Vama želim uspeh u daljem radu, a u danu za glasanje SNS će glasati za sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima koleginica Milanka Jevtović Vukojičić.