Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, što se tiče trenutnog Zakona o turizmu, ova oblast je regulisana, ali ne samo u vezi direktiva i regulativa EU, pre svega, razvijenih turističkih zemalja, već i sam stepen razvoja turističke i ugostiteljske privrede u Republici Srbiji.

Samim tim su se stvorili uslovi da se ova oblast mnogo sistematičnije reguliše kroz dva zakona, i to su Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu.

Kao prioritetni zadaci, ovim zakonom je, pre svega, na prvom mestu, odnosno definisana je potreba smanjenja sive ekonomije u ovoj oblasti, što je glavni problem.

Drugo, izvršeno je usaglašavanje sa strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period 2016. do 2025. godine.

Treće, nastala je potreba za usaglašavanjem sa direktivama EU od decembra 2015. godine.

Kada govorimo o ciljevima ovog zakona, pre svega ključni cilj je unapređenje i koordinacija javnog i privatnog sektora u turizmu. Kada kažem javnog i privatnog sektora, tu ne mislim samo na nacionalni, regionalni i lokalni nivo.

Drugo, preciznija su prava, odnosno preciziranje prava je obaveza odgovornosti turističkih organizacija na svim nivoima, nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima.

Ovim zakonom, radi zaštite javnog interesa, između ostalog data su i šira ovlašćenja, ali i odgovornosti i obaveze jedinicama lokalnih samouprava, u delu, ono što je sada bitno, podnošenja inicijative za proglašenje turističkog prostora što do sada nije bilo definisano, jer mnoge oblasti i segmenti turističkih potencijala u Srbiji, nisu iskorišćeni na pravi način.

Tako na primer, prema podacima, kao ilustraciju, i saznanjima Rudarsko – geološkog fakulteta u Beogradu, Republika Srbija ima u odnosu na broj stanovnika najviše pojava geotermalnih voda u Evropi, kao što nas samim tim i svrstava u kategoriju zemalja sa najvećim geotermalnim potencijalom, a trenutna iskorišćenost je tek 10%.

Naša država je bogata tim resursima, posebno se izdvajaju oblasti centralne i južne Srbije, Mačve, Vojvodine, jedan vrlo značajan prostor koji obiluje ovim vodama, čak koji se kreće od Vranjske Banje, tamo na 96 do 100 stepeni, pa Jošaničke 78 stepeni, i tako dalje.

Tako, na primer, ne samo Niška banja i Grad Niš, već i čitava Niška kotlina leže na velikom jezeru tople vode koja se nalazi na dubini od 350 do 800 metara, a temperatura vode je do 50% celzijusima.

Topla vode je, kao što rekoh jedna od najvrednijih prirodnih bogatstava koje Srbija može da ponudi i stranim i domaćim ulagačima kada je u pitanju oblast turizma. Evo, to je jedna dobra prilika i za lokalne samouprave u Srbiji, pre svega, da pokrenu proces istraživanja na svojoj teritoriji uz pomoć ministarstva, države kroz relevantne institucije koje se upravo bave ovom oblašću.

Turizam u Srbiji nesporno raste bez obzira na kritike koje čujemo i juče i danas i u usponu je, što pokazuju podaci koje je koleginica Karanac juče pomenula, a ja ću vam iz pregleda podataka turističkih prometa regiona južne i istočne Srbije izneti par nekih.

Za region južne i istočne Srbije stanje je da je broj turista u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu povećan za 17%, takođe u južnoj i istočnoj Srbiji broj noćenja je povećan u odnosu na 2017. godinu 23%, Grad Niš 15%, noćenje 12%, Sokobanja, čuli ste i juče od koleginice na 88% povećanje broja turista, uvećanje noćenja je 90% itd.

To je zasluga svih onih iz Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija koji se bave, pre svega, i zaduženi su za oblast turizma, a pre svih ministra Rasima Ljajića.

Inače, što se tiče mera Vlade Srbije, moram da pomenem za podsticaj domaćeg turizma kroz dodelu vaučera, kolega Knežević je tu, zajedno smo i radili na tome, kojima je od 2018. godine najzad obuhvaćena i Niška banja i dala je odlične rezultate, ne samo kroz povećanje broja domaćih turista koji su odmor proveli u banji, već kroz značajno produženje trajanja njihovog boravka.

Sa samo osam objekata za smeštaj koji su ispunili uslove u Niškoj banji u 2018. godini, izdato je za četiri meseca oko 300 vaučera je ostvareno skoro 2.000 noćenja. I ako to izgleda nekima možda kao jedan skromni rezultat to je 300 puta više nego što je bilo prethodnih godina i vi to dobro znate, jer do tada Niška banja nije ni bila u sistemu vaučera. Gradska opština Niška banja kontinuirano sprovodi obuku stanodavac za kategorizacije smeštaja itd.

U 2019. godini uz pomoć Ministarstva turizma trgovine i telekomunikacija biće realizovan projekat uređenje rekonstrukcije Centralnog trga sa fontanama u Niškoj banji i ovo je četvrta i poslednja faza u renoviranju samog centra Niške banje.

U danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Izvolite koleginice.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovana gospodo ministri i poštovani poslanici, ja bih se danas osvrnula, pre svega na Zakon o predlogu zakona o Centralnom registru stanovništva, jer ga smatram veoma važnim.

Zakon o Centralnom registru uvodi takoreći jednu potpuno novu instituciju, mesto od krucijalnog značaja za državne poslove kao i sve građane. To će biti glavni informacioni stub za sve poslove u državnoj upravi, lokalnim samoupravama, raznim fondovima, isto tako i u raznim državnim i javnim službama.

Današnji podaci kako je već rečeno u dosadašnjoj raspravi vode se u 11 evidencija smeštenih u pet baza. To su baze državne uprave i samouprave, MUP-a, PIO fonda, Poreske uprave i Republičkog geodetskog zavoda. Nekada su usaglašeni, u pitanju je možda čak i ponekad različita metodologija, obim podataka ili njihova vrsta i pitanje koliko su oni komparativni ili potpuno upotrebljivi na jednom mestu i u istom smislu.

Isto tako, danas se mnoge evidencije takođe vode i papirološki. Na njima je angažovano mnogo ljudi i te tek evidencije su takođe nesređene, zbog toga svega i danas se događa građanima da radi rešavanja nekih pojedinih pitanja idu od šaltera do šaltera, od banke do banke, i dešava se još uvek ona čudesna rečenica „fali ti još jedan papir“. To je, naravno, gubljenje vremena i za građane i za državu, gubljenje vremena za privredu, za investitore, ali i ozbiljnost poslovne zone i tržišta. Zato je ovaj sistem neophodan i biće osnovno izvorište i utočište svih budućih važnih podataka na jedom mestu.

Zakonom je predviđeno da ovako sređenih i objedinjenih podataka mogu da pristupaju jasno ovlašćeni organi. Ističem ovde – važnost i osetljivost rada u ovoj službi Vlade, koja mora biti vrhunski obučena, profesionalna i odgovorna, o čemu je u dosadašnjoj raspravi bilo reči.

Isto tako smatram da se već na samom početku mora obezbediti što manje mogućih problema i grešaka. Na primer, skeptici bi rekli – kako se ispravljaju slovne greške. Oni koji rade sa papirima i sa slovima, znaju da je slovo ili brojka čudo. Koliko god da gledate u papir, slovo može da nam izmakne, tako da, za jedno slovo ne bude ista osoba, ili isti identitet, isto tako brojčane greške.

Dakle, da li je moguće da u tom budućem tom sistemu dođe do pada, takozvanog elektronskog sistema, kakve su reagovanja u tom slučaju? Kakva su reagovanja na moguće zloupotrebe, provale hakera itd. Kako se rešava ispravnost, ili jedinstvenost matičnog broja? Posvetiću u ovom trenutku samo jedan neverovatan slučaj koji smo preko medija videli pre nekoliko meseci da je preminula osoba imala tri matična broja, to u budućem Centralnom registru, podrazumeva se da ne sme da postoji i neće da postoji, zato ovaj period od godinu dana dok imamo do njegove primene, smatram da sve ove stvari treba predvideti i sistem tako primeniti i obezbediti da do ovih slučaja ubuduće ne dolazi.

Inače, ono što smatram posebnim važnim je da će se u Centralnom registru stanovništva naći sređeni ne samo podaci o domicilnom srpskom stanovništvu, odnosno stanovnicima Srbije, već i podaci o strancima, izbeglicama, raseljenim licima, tražiocima azila, što je takođe izuzetno dobro. Da li je predviđeno i o svima koji su ovde na privremenom radu, a posebno onima koji su iz Srbiji otišli? Sve je prisutnija pokretljivost stanovništva, Srbija postaje sve više otvoreno tržište, i kretanje roba i radne snage i prosto i u ovom trenutku moramo biti predvidljivi na tu vrstu fruktoacije i migracije u svakom pogledu, kako izvan zemlje, tako i unutar nje.

Dakle, Centralni registar je izuzetno važna stvar, bez koje u budućem vremenu više ne možemo funkcionisati ni kao država, ni kao građani. Zato ga podržavamo. No, moram pitati još i ovo – na primer, da li je moguće u budućem nekom vremenu napraviti nešto poput evidencije, ili registra svih onih građana stanovnika država Srbije koji žive u drugim državama. Samo ću podsetiti na podatak da sa jedne strane kažem orijentaciono u državi Srbiji ima pet, šest miliona stanovnika, ali pet miliona naših građana ima koji žive van Srbije.

Kako doći sutra do tog podatka i kako sve te ljudske resurse sutra približiti državi Srbiji i, eventualno u budućem vremenu sve te vrednosti i ljudski kapital inkorporirati u razvoj naše države Srbije? Inače, sam Centralni registar je uslov za digitalizaciju iz svih ostalih segmenata društva, ova efikasnost je već pokazala svoj kvalitet, na primer kod matičnih knjiga, a pre neki dan uveden je Jedinstveni informacioni sistem lokalne poreske administracije.

Sve ovo treba da utiče na dolazak novih investitora u Srbiju, na zapošljavanje, na nov privredni i potpuno uređeni prostor i na poziciju Srbije mnogo bolji na poziciju u Svetskoj banci i drugim značajnim mestima.

Podaci iz Centralnog registra takođe kako se kaže u obrazloženju, što je dobro, uticaće na bezbednost stanovništva, na bezbednost podataka, smanjenje troškova, na efikasnost, trendove populacione politike i tako dalje.

Dakle, želim da zaključim Centralni registar, naravno da što pre to je bolje, Srbija se i ovom slikom menja i unapređuje i to treba da je još intenzivnije u budućem vremenu i po uslovima života i po uslovima rada i ekonomskom rastu koji se u Srbiji ostvaruje.

Važno je da kažemo da i sami moramo da se menjamo i ono što je ministar Ružić takođe pre nekog vremena pomenuo, skoro da ću ga citirati, moramo i sami da menjamo svoje navike. Moramo da menjamo sami sebe i da time poštujemo i zakone koje usvajamo. Naravno, najteže je da to uradimo kod svoje kuće, jer čim odemo u druge zemlje odmah usvajamo nova pravila, usvajamo nove zakone, promenimo ponašanje, odnos prema poslu i odnos prema državi. To moramo da uradimo i u Srbiji da bi ona bila uređena onako kako bi trebalo i kakvu je želimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, sa procesima globalizacije i sve veće pokretljivosti ljudi u savremenom svetu turizam i ugostiteljstvo predstavljaju sve veću značajnu privrednu granu.

Svedoci smo da, s jedne strane, je sve veći broj naših građana svoje kraće ili duže odmore provodi u inostranstvu, a i da sve veći broj stranih državljana dolazi u našu zemlju. Putnici i gosti postavljaju sve veće zahteve u pogledu kvaliteta usluga. Javljaju se i novi vidovi turističkih delatnosti i sve to zahteva da zakonska regulativa sledi praksu kako bi se što je moguće više smanjimo broj potencijalnih problema u ovoj oblasti.

Najznačajnija novina koju Predlog zakona o turizmu treba da donese je bolje regulisanje rada turističkih agencija koje predstavljaju ključ turističke delatnosti, odnosno posrednika između putnika, korisnika usluga, s jedne, i turističkih preduzetnika, davaoca usluga s druge strane.

Mi smo imali prilike da se iz medija uverimo, a mnogi od nas i na ličnim iskustvima, da se izvor mnogih problema nalazi upravo tu u tim agencijama koje trebaju da povežu dve zainteresovane strane.

Kada god dođe sezona odmora štampa je prepuna tekstova o putnicima koji su ostali bez prevoza ili bez smeštaja ili bez one vrste usluga za koju su platili svoj novac, a pogotovo je mučno kad vidimo da se to dešava i našoj deci na ekskurzijama.

Procenjuje se da je oštećenih putnika bilo čak i više stotina, a mi smo već stigli do broja od više desetina raznih privrednih subjekata koji se bave organizacijom turističkih putovanja.

Same za sebe ove činjenice govore da je ova oblast sa mnogo nerešenih problema. Stoga mislim da je dobro što se ovim Predlogom zakona uvode strožiji uslovi za njihovo formiranje i registraciju, za izdavanje licenci za rad, jer je odavno sazrelo vreme da se razni sumnjivi mešetari konačno uklone iz ove delatnosti i prestanu da budu nelojalna konkurencija onima koji rade u skladu sa propisima i koji redovno plaćaju porez.

S druge strane, i mi sami kao građani moramo imati viši stepen odgovornosti, najpre prema sebi samima i ne treba da se povodimo za tim da neko nudi za par desetina evra jeftiniji aranžman.

Mora se znati da je tu reč o relativno složenim privrednim ugovorima koji iziskuju određene troškove, pa se stoga ne mogu ići ispod određenih realnih cena.

U tom smislu mislim da je dobro rešenje koje je izneto u čl. 58. do 61. Predloga zakona kojim se uvodi institut garancije putovanja, pa će tako korisnici usluga imati pokriće da bilo koju vrstu neispunjenja ugovora nadoknade odmah od strane davaoca garancije, a oni da će to refundirati od organizatora putovanja.

Možda je banalna, ali između ostalih svakako važna odredba u predloženom članu 74. gde se čak išlo u normiranje veličine slova u ugovorima organizovanja putovanja, ali to i svedoči da su i ovakve odredbe od nas, nažalost, neophodne radi zaštite putnika.

Pored ovih odredbi novi predlog zakona donosi preciznije regulisanje nekih oblasti koje su do sada bile manje uređene, poput usluga iznajmljivanja vozila, rentakar i usluga iznajmljivanja turističkog vodiča i animatora.

Delatnost ugostiteljstva će ubuduće biti tretirana u zasebnom zakonskom tekstu, a to se radi zarad zahteva usklađivanja regulative iz ove oblasti sa regulativama EU.

U ovom zakonu postoji jedna značajna novina koju treba pozdraviti, a to je član 29, kojim se definiše šta sve ne spada u ugostiteljsku uslugu, pa je, između ostalog, navedeno da tu ne spadaju smeštaj, pripremanje i usluživanje hrane u ustanovama za stara lica.

Ovo je veoma važna odredba, jer je ova oblast u dosadašnjoj praksi bila neregulisana. Mnoga udruženja penzionera su na lokalnom nivou organizovala spremanje hrane za svoje članove, pa je to nailazilo na probleme, jer im je bilo prebacivano da se nelegalno bave ugostiteljstvom ili da ne ispunjavaju sve prepisane uslove za obavljanje te delatnosti.

Mora se imati u vidu da su takvi restorani organizovani gotovo i isključivo u svrhu pomoći penzionerima sa najnižim primanjima i starim i siromašnim građanima, da su najčešće zatvorenog tipa i posluju po nekomercijalnim cenama ili se hrana i piće tu čak služe besplatno za najugroženije i da, stoga, ne mogu da prave nikakvu konkurenciju ozbiljno tržišno orijentisanim ugostiteljskim objektima i preduzetnicima i zato je dobro što će se konačno razgraničiti da ova delatnost ne spada u klasično ugostiteljstvo i time izbeći dalji problemi u neposrednoj primeni zakona.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS vidi velike napore Vlade na razvoju turizma koji daju velike rezultate, a samim tim i povećanje prihoda.

Poslanička grupa će u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se na Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva koji je iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Donošenjem Zakona o Centralnom registru stanovništva zaokružuje se pravni osnov za digitalizaciju javne uprave pred kojom građani svakodnevno ostvaruju svoja određena prava i ispunjavaju svoje zakonske obaveze.

Jedinstveni Centralni registar predstavljaće jedinstvenu, centralizovanu i pouzdanu državnu bazu podataka, koja će sadržati tačne i ažurne podatke o stanovništvu Republike Srbije u elektronskom obliku.

Prvi put se iz 13 evidencija, šest baza institucija, poput MUP, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, RGZ, lokalne poreske administracije i Komesarijata za izbeglice i migracije smešta u jedinstveni registar.

Radi se o podacima koji se odnose na stanovništvo, a nalaze se u više različitih baza podataka koje se vode na različite načine od strane različitih organa što otežava i usporava razmenu tih podataka.

Rad uprave se direktno tiče svakodnenvog života stanovništva, te je konstantno pod lupom javnosti, što iziskuje dalju modernizaciju, jednostavnije procedure, efikasniji rad, što će omogućiti upravo uspostavljanje jedinstvenog Centralnog registra.

Građani više neće morati da idu od šaltera do šaltera i prikupljaju svoja dokumenta da bi završili postupak i ostvarili svoja prava, već jedan organ po službenoj dužnosti moći da učini za njih tako što će pristupiti centralnom registru stanovništva i to bez nepotrebnih troškova i gubitka vremena.

Takođe, ni obrada podataka o stanovništvu Republike Srbije u okviru Centralnog registra stanovništva omogućiće i doprineće efikasnijem vođenju upravnih i drugih postupaka organa na svim nivoima vlasti.

Zato za nas iz lokalnih samouprava i ovaj zakon, kao i niz prethodnih iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kojima je uvedena elektronska uprava i modernizovan njen rad, znači pojednostavljenje postupaka, efikasniju upravu i zadovoljnije građane.

Opštinska uprava Vrbas posebnu pažnju posvećuje unapređenju IT i uvođenju e-uprave. Naša opština je jedna od 60 lokalnih samouprava u Srbiji koje su učestvovale u proceni stanja elektronske uprave u periodu od oktobra do decembra 2018. godine, u okviru Projekta „Swiss PRO“ koji je podržala Vlada Švajcarske, sprovodi UNOPS u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Cilj ove aktivnosti je uspostavljanje potpunog i funkcionalnog sistema elektronske uprave na lokalnom nivou u skladu sa važećim zakonima i strateškim okvirima Republike Srbije.

U našoj opštini posebna pažnja je u prethodnom periodu posvećena stvaranju preduslova za uspostavljanje elektronske uprave i to obezbeđenjem odgovarajuće organizacije poslova i radnih zadataka za elektronsku upravu, obezbeđenjem kadrova koji su stručni, imaju iskustvo, kvalifikacije za primenu procedura, propisa i obuhvaćeni su kontinuiranom edukacijom u oblasti korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom smislu, više od četvrtine zaposlenih u opštinskoj upravi, njih oko 40, obuhvaćeno je kontinuiranom edukacijom, a ima interesovanja i kod ostalih zaposlenih.

Zaživeli su programi e-bebe, programi u radu Matice, društvenih delatnosti, e-šalter i e-katastra koji podrazumeva korišćenje baze podataka katastra i koje naša lokalna samouprava koristi za poslove ozakonjenja svojine lokalne samouprave i eksproprijacije i konverzije.

Cilj elektronske uprave je da se na jednostavan način izvrši provera dokumenata koje su građani do sada morali sami da pribavljaju, kao i razmenu podataka između dva organa u cilju što brže komunikacije. Korist od uspostavljanja registra imaće ne samo građani, već i državni organi pred kojima se građani pojavljuju kao korisnici usluga.

Zakon o Centralnom registru stanovništva treba da postane jedan od informacionih stubova javne uprave. Uspostavljanjem Centralnog registra stanovništva kao elektronske baze podataka, organi u vođenju postupka više neće morati da razmenjuju javne isprave, tj. dokumenta, već će ovlašćeno lice iz nadležnog organa, po službenoj dužnosti, sada samo pribavljati potrebne podatke elektronskim putem, čime se ubrzava postupak i istovremeno se značajno smanjuju troškovi i rasterećuje uprava.

Naime, prilikom vođenja različitih postupaka organu je radi odlučivanja potrebno da utvrdi sve činjenice i okolnosti, tako da su stranke morale da dostavljaju različitu dokumentaciju, odnosno javne isprave u kojima su sadržani podaci iz službenih evidencija. Te podatke će po novom zakonu biti dužni da pribavljaju organi po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Takođe, različiti organi međusobno neće morati da razmenjuju dokumenta, već će ovlašćeno lice iz nadležnog organa samo pribavljati potrebne podatke elektronskim putem, bez uključivanja drugih organa uprave u proces. Time se ubrzava postupak i istovremeno značajno smanjuju troškovi, olakšava komunikacija privrede i građana sa administracijom.

Državni organi i službe i to ovlašćena lica će moći da po službenoj dužnosti pribavljaju podatke za usluge koje pružaju građanima, a svaka promena u njenoj evidenciji biće automatski ažurirana u centralnom registru stanovništva.

Registar će voditi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a zakon taksativno i nabraja lica čiji će se podaci nalaziti u bazi podataka centralnog registra stanovništva. Ministarstvo će takođe vršiti i nadzor nad primenom ovog zakona, čija primena se predviđa od 1. septembra 2020. godine. Istovremeno zakon rešava i veoma bitan problem, a to je bezbednost ličnih podataka, kao i podataka o ličnosti koji se nalaze u centralnom registru stanovništva na taj način što se propisuje da nadležni ministar utvrđuje listu prijemnih organa, a prijemni organi ovlašćuju lica koja imaju pravo neposrednog preuzimanja podataka iz Centralnog registra i vode evidenciju o njima.

Na kraju, želim da pohvalim rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra Branka Ružića koji od početka mandata, ne samo predlaganjem više važnih zakona iz oblasti državne uprave i lokalne samouprave, već i stalnim prisustvom na terenu doprinosi unapređenju rada lokalnih samouprava.

Pokazatelj boljeg stanja u tom sektoru je i to da je u prethodnoj godini izdato 30% manje papirnih izvoda u odnosu na prethodnu godinu, što znači da su građani manje stajali u redovima, pred šalterima, nisu plaćali takse na papirne izvode, jer je država to činila za njih.

Još jedan dokaz da država ima partnerski odnos sa građanima je predstojeći i probni popis stanovništva koji će se obaviti u 260 popisnih okruga u 51 opštini, a od 1. do 7. aprila u Novom Sadu, Nišu i Beogradu određenim popisnim okruzima građani će moći i sami da se popišu putem interneta.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće zakon o kojem sam govorila i ostale zakone iz jedinstvenog i zajedničkog pretresa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan i potpuno nov zakon o Centralnom registru stanovništva koji predstavlja novi korak ka uspostavljanju savremene i efikasne javne uprave.

Pored građana koji više neće imati potrebe da podnose na uvid razne dokumente i izvode, potvrde, uverenja i slično, Centralni registar stanovništva će olakšati i ubrzati proceduru i rad službenika, jer će elektronski moći da pristupe podacima bez potrebe da ih građani ili drugi organi dostavljaju.

Takođe, veoma je važno da će građani imati pravo da pristupe podacima koji se na njih odnose, odnosno koji se o njima vode u Centralnom registru stanovništva, da izvrše proveru tačnosti podataka, odnosno da ukažu na eventualne netačnosti.

Posebno želim da istaknem značaj i pozitivne efekte koje će ovaj zakon imati na osobe sa invaliditetom i njihove porodice jer je do sada bio jako veliki problem kako u pribavljanju potrebne dokumentacije za ostvarenje nekog prava, tako i utvrđivanja obaveze.

Najveći je problem kada dete sa smetnjama u razvoju morate dovesti u određenu instituciju radi potpisa ili neke druge obaveze koju mora ispuniti u toku nekog administrativnog postupka.

Čekanje u redu osoba sa mentalnim teškoćama koja nemaju vidni hendikep i vrlo često ne nailaze na razumevanje drugih jer nisu lako prepoznati, predstavljalo je svaki put novu traumu i za dete i za roditelje.

Dobro je što će se ovim zakonom uspostaviti osnove jedinstvenog pravnog režima i standard za vršenje poslova državnih organa na način da svaki naš građanin bude zadovoljan uslugama koje će biti brze, efikasne i bez troškova.

U skladu sa ovim je i moje pitanje u okviru javnih rasprava, jedan od predloga je bio da se u Centralnom registru stanovništva pored podataka predviđenih nacrtom ovog zakona budu obuhvaćeni podaci o domaćinstvima. Na primer, jedno porodično domaćinstvo, bračni par sa decom, bračni par bez dece, domaćinstvo sa jednom porodicom, domaćinstvo sa dve porodice i slično, odnosno da se u članu 6. Nacrta zakona predvidi uspostavljanje registra porodice i domaćinstva.

Ova sugestija na Nacrt zakona nije prihvaćena iz razloga što će Centralni registar stanovništva biti uspostavljen i vođen kao izvedeni registar koji preuzima podatke iz izvornih registara.

Smatram da je ovaj podatak izuzetno važan i da je bilo potrebno naći način da se i ova vrsta evidencije nađe u registru s obzirom da je jedan od ciljeva donošenja ovog zakona pouzdano i relevantno praćenje, analiza stanja i trendova stanovništva, obavljanja statističkih, socio-ekonomskih i drugih istraživanja i analiza.

Drugo moje pitanje odnosi se na član 5. Predloga zakona, gde je propisano da će se u Centralnom registru stanovništva Republike Srbije pored podataka o državljanima Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji, nalaziti i podaci državljana Republike Srbije bez prijavljenog prebivališta na teritoriji Srbije, ali i lica čiji je status posebno osetljiv ili specifičan po nekom posebnom osnovu, među kojima se nalaze izbeglice, tražioci azila, stranci kojima je odobreno utočište, stranci sa odobrenim privremenim boravkom.

Međutim, Centralni registar ne pruža mogućnost evidencije stanovništva Republike Srbije koji po osnovu privremenog rada u inostranstvu ili nekog drugog osnova napuštaju Srbiju na duži vremenski period od šest meseci.

Redovni popis stanovništva se radi na deset godina i to je dosta dug vremenski period za revizije postojećih evidencija u cilju obavljanja statističkih, socio-ekonomskim i drugih istraživanja i analiza, kao i vršenja drugih zakona ili drugih propisom utvrđenih uslova.

Centralni registar je zakon koji rešava mnoge probleme o kojima je danas dosta bilo reči, ali bi trebalo u narednom periodu razmišljati i o predlozima koji su izrečeni, a koji se tiču unapređenja ovog zakona. Hvala.