Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Vesna Ivković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, govoriću o Zakonu o turizmu i Zakonu o ugostiteljstvu i njihovim pozitivnim efektima.

Turizam je jedan od vodećih svetskih privrednih grana, koji svojim razvijanjem povlači razvijanje i ostalih privrednih grana. Vlada Republike Srbije je prepoznala veliki značaj ove privredne grane, što potvrđuju predlozi ovih zakona, kao i donošenje Nacionalne strategije razvoja turizma Republike Srbije od 2016. do 2025. godine, donete 17. novembra 2016. godine.

Ova strategija ima dosta precizan akcioni plan. Ovim planom definisane su ključne destinacije, od kojih su neke već uveliko na tržištu, a neke treba razvijati dodatnim ulaganjima i podsticajnim merama. Važno je da postoji svest o tome da turizam mora da bude jedan od prioriteta razvoja Srbije, jer Srbija ima ogromne mogućnosti za razvoj svih grana turizma. Srbija ima širok potencijal, kako geografski, tako i bogato kulturno-istorijsko nasleđe. Srbija ima mogućnosti za razvoj široke palete turističkih proizvoda, kako planinskog, tako vodenog, urbanog, kongresnog, zdravstvenog, banjskog, kulturno-istorijskog i drugih.

Zakonom o turizmu uređuje se jedna od najvažnijih privrednih grana – turizam, uređuje se i planira njegov razvoj za promociju istog, kao i prateće delatnosti. Obezbeđuju se jedinstveni standardi za pružanje usluga u ovoj oblasti, zaštita nacionalne ekonomije, obezbeđivanje javne jedinstvene elektronske evidencije. Obezbeđuje se poštovanje ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom. Ovim zakonom se planira i ostvaruje politika razvoja turizma u skladu sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije. Ovom strategijom se određuju dugoročni ciljevi planiranja i razvoja turizma, u skladu sa ekonomskim, socijalnim, ekološkim, kulturnim, istorijskim razvojem.

Razlog za donošenje ovog Zakona o turizmu, kao i Zakona o ugostiteljstvu je regulisanje oblasti turizma i ugostiteljstva, jer su se stvorili uslovi da se ove povezane oblasti regulišu sa dva zakona, a ne kao do sada jednim zakonom.

Imajući u vidu regulativu EU, regulativu razvijenih turističkih zemalja u okruženju, kao i stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva u Republici Srbiji, to je opravdanost donošenja ovog zakona postigla svoj cilj. Predlog ovog zakona je rezultat analize turističkog tržišta i sagledavanje problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede, kao i drugi činioci koji obavljaju privrednu delatnost koja je povezana sa turizmom.

Prioritetni cilj je da se uređenjem ove oblasti smanji siva ekonomija. Treba napomenuti da je zakon usaglašen sa Nacionalnom strategijom razvoja turizma Republike Srbije, kao i usaglašavanje sa evropskom direktivom.

Jedan od važnijih ciljeva je unapređenje i koordinacija svih aktera javnog, kako nacionalnog, tako regionalnog i lokalnog nivoa i privatnog sektora u turizmu radi postizanja maksimalnih rezultata definisanih strategijom. Definisana su prava, obaveze, odgovornost turističkih organizacija na svim nivoima. Data su šira ovlašćenja lokalnim samoupravama i kao osnovni cilj je da su istaknuta prava zaštite korisnika usluga.

Uređuje se ažuriranje i čuvanje jedinstvene centralizovane baze podataka u zaštiti podataka o ličnosti.

Zakon uređuje i definiše stepen inspekcijskog nadzora u ovoj oblasti. Kod turističkih profesija, prvi put se uvodi mogućnost polaganja ispita za turističke vodiče na znakovnom jeziku, koji će se smatrati stranim jezikom, čime se pospešuje inkluzivnost turizma u Republici Srbiji.

Jednom rečju, stvaranjem uslova za brzi razvoj turizma i kvalitetnije usluge imaće pozitivan uticaj na privredni rast i razvoj, kreiranje novih dodatnih vrednosti, novog zapošljavanja i poboljšanja i unapređenja imidža zemlje na turističkoj karti sveta i njene konkurentnosti kao poželjne turističke destinacije.

Zakonom o ugostiteljstvu uređeni su uslovi i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, kako u oblasti nautičkog turizma, tako i u oblasti lovnog turizma.

Definisani su pojedini pojmovi koji su pomenuti u ovom zakonu, kao i tačna definicija ugostiteljske delatnosti i ko sve može da obavlja istu. Definisane su obaveze ugostitelja, boravišna taksa, kao i tačna evidencija ugostitelja i ugostiteljskih objekata.

Takođe, članom 14. predviđeno da je ministarstvo nadležno za poslove turizma dužno da sve podatke ažurira u centralni informacioni sistem u oblasti turizma i ugostiteljstva, kao i da isti učini dostupnim pružaocima ovih usluga. Ugostitelj koji pruža uslugu dužan je da preko centralnog informacionog sistema na propisan način unosi podatke o korisniku usluga smeštaja.

Imajući u vidu prioritet digitalizacije privrede Republike Srbije i dalji razvoj E-uprave, uvođenje centralnog informacionog sistema u oblasti turizma i ugostiteljstva, tzv. „E-turista“ sadržaće sve relevantne podatke o pružaocima usluga smeštaja i ostalim vidova turističke i ugostiteljske delatnosti.

Ovim zakonom definisane su vrste usluga, vrste objekata, kao i njihova kategorizacija od strane nadležnog ministarstva kao jedinice lokalne samouprave. Zakonom je regulisana potreba kadrovskog osposobljavanja ugostiteljskih objekata, kao i ugostiteljske usluge u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu.

Definisana je i nautičko-turistička delatnost, obaveza pružaoca ovih usluga, evidentiranje pružaoca i objekata ovog tipa usluga, kategorizacija marina. Zakon je uredio i definisao i ugostiteljsku delatnost u objektima lovnog turizma, obaveza pružaoca i evidencije objekata, kao i vrsti i kategorizaciji objekata. Definisano je ko plaća boravišnu taksu, način i datum, kao i ko je oslobođen plaćanja iste. Sredstva od naplate boravišne takse su prihod budžeta jedinice lokalnih samouprava na čijoj teritoriji su pružene usluge smeštaja.

Regulisan je i nadzor nad odredbama ovog zakona preko turističkim inspektora, kao i njihova prava i obaveze.

Uređenje oblasti turizma i ugostiteljstva ima značajan direktan i indirektan uticaj na druge privredne delatnosti, direktan kako na trgovinu, sport, infrastrukturu, saobraćaj, kvalitetne medicinske usluge, banjsko lečenje, razne vrste kulturnih manifestacija, vrhunske sportske događaje evropskog i svetskog značaja, a indirektni na poljoprivredu, industriju, građevinarstvo i energetiku i druge delatnosti.

Uređenjem ove oblasti povećaće se nivo zainteresovanosti građana za obavljanje ove delatnosti, povećati nivo investiranja, stvaranja novih privrednih subjekata i povećati tržišna konkurencija.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ove zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Neđo Jovanović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri, poštovani građani Srbije, set zakona koji se nalaze na današnjem dnevnom redu i koje razmatramo u načelnoj raspravi nastavljaju kontinuitet i ove Vlade, ali i ove Narodne skupštine u donošenju zakona od kojih veliku korist ima i država, ali i njeni građani.

Prvo ću se osvrnuti na Centralni registar stanovništva, kao zakon koji je prvi na dnevnom redu i koji pokazuje da smo sve one zakone koje smo donosili u prethodnim zasedanjima da su upravo ujedinili ovaj Centralni registar stanovništva i omogućili upravo donošenje jednog ovakvog zakona. Hiljade i hiljade papira, hiljade i hiljade ljudi koji čeka u redovima ne mora više da dolazi u opštine, u ministarstva, u bilo koji deo gde su ranije dolazili jer sve to sada mogu da urade elektronskim putem.

Ono što je nekima bila nemoguća misija, to je upravo digitalizacija i uvođenje savremenih elektronskih pomagala i primena elektronskih uređaja u Srbiji je u primeni i mislim da smo po tome vodeći u ovom delu Evrope.

Ono što je još značajnije, to je dobrobit koji ovi zakoni imaju i koji se donose. Građani su već osetili i u narednom periodu će dobrobit biti još veća.

Uslovi za funkcionisanje države su upravo ispunjeni ovakvim i sličnim zakonima. Najviši mogući stepen zaštite podataka naravno da je prisutan i to je ono što niko ne dovodi u pitanje, jer sam Centralni registar stanovništva ne bi bio moguć i ne bi bio primenjiv da set zakona koji je prethodio i koji je već u primeni nije našao svoju punu primenu u opštinama, gradovima i u ministarstvima, odnosno u celoj državi.

Sa druge strane, u načelu raspravljamo i o setu zakona iz oblasti poljoprivrede, odnosno bezbednosti hrane, zaštite bilja, zakona o zdravlju bilja i turizmu. To je važno, izuzetno važno, i prosto je prilika da se pohvali i Ministarstvo poljoprivrede i ministar Nedimović, jer upravo Ministarstvo poljoprivrede prepoznaje probleme i nalazi rešenja, kroz različite zakonske uredbe i zakone i te probleme rešava na najbolji mogući način.

Ono što je ključ, to izgleda vrlo jednostavno, ali nije, a to je da podsticaji idu onome ko te podsticaje koristi, da podsticaji za poljoprivredu budu iskorišćeni isključivo za poljoprivredu. Vrlo je značajno, čisto da i građani budu upoznati sa tim – onaj ko zloupotrebi bilo koju vrstu podsticaja ide u, kako je to zvanično nazvano, u pasivu. Znači, neko ko zloupotrebljava državu, zloupotrebljava pomoć koju dobija od građana, jednostavno neće moći i neće mu biti dozvoljeno da to neko vreme radi.

Kolega koji dolazi iz Svrljiga je sigurno u pravu kada kaže da dolazi iz jedne od najlepših opština, ali, ima još lepih opština osim Svrljiga, da ne nabrajam, i opštine iz Mačvanskog okruga, Krupanj, Ljuboviju, Mali Zvornik, Koceljevu, moje Vladimirce, Mionicu, itd, itd. Ali, lepa opština nije dovoljan uslov da neka opština napreduje i da od te opštine mogu građani očekivati svetlu i budućnost koja je u skladu sa pozicijom i mestima gde oni žive.

Da bi opština Svrljig, ali i sve druge opštine u Srbiji mogle da idu dalje, potrebna je pomoć države, potrebna je sistemska pomoć. Ako vam kažem da dolazim iz Šapca, iz zapadne Srbije, gde posle toliko godina jedan Šabac, jedna Loznica i Valjevo nemaju auto-put, to samo pokazuje da razvoj jedne opštine zavisi od niza faktora i od faktički sistemskog rešenja države.

Ono što je dobro, ova Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije će, evo, da obavestim i da obradujem građane Šapca i cele zapadne Srbije i Mačvanskog okruga, auto-put Ruma-Šabac i brza saobraćajnica Šabac-Loznica upravo će omogućiti da i ovi zakoni koje usvajamo iz oblasti turizma, oblasti poljoprivrede ali i iz oblasti oblasti upravljanja državom nađu svoju primenu. Jer, ponavljam, rešenje za sve opštine, bez obzira na njihovu veličinu i lokaciju u Srbiji je sistemsko rešenje i rešenje koje samo država može da donese.

Budućnost ove države i budućnost naših građana je upravo u ovakvim zakonima. Ovo su dobri zakoni, važni zakoni, zakoni budućnosti i svi oni koji misle dobro i ovoj državi i ovim građanima glasaće.

Oni koji ne misle o svojim građanima i o svojoj državi i nisu na svojim radnim mestima, odnosno u Skupštini, oni koji ne dolaze u Skupštinu nego šetaju oko Skupštine, neka za to odgovaraju. Svako je odgovoran za svoje postupke, pa u skladu sa tim odgovor na to šta je, koliko i kako radio u prethodnom periodu, odnosno u svom mandatu, daće direktno onima koji su ih tu i postavili, a to su građani.

Ono što je dobro, sve može da se izmeri, a podrška onima koji rade i onima koji ne rade će se lako izmeriti upravo na izborima i to je jedino mesto gde se može i gde se rešavaju stvari. Sudbina Srbije i njena budućnost su upravo izbori, a u skladu sa tim šta smo i koliko smo dobili na izborima koji su održani za Skupštinu Republike Srbije, mi u skladu sa tim i radimo i u skladu sa tim podrška i za ove zakone i za Vladu Republike Srbije i, naravno, za sve ono što u ovom trenutku radi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Jelena Vujić Obradović.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pozdraviću pre svega uvažene nam goste u Narodnoj skupštini, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodine Nedimovića sa svojim saradnicima, kao i ministra državne uprave i lokalne samouprave, gospodina Ružića sa svojom saradnicom.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije, na čelu sa Draganom Markovićem Palmom, podržaće ceo set predloženih zakona iz oblasti poljoprivrede, zakona koje je podnelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i zakone iz oblasti turizma i ugostiteljstva. Dakle, daćemo podršku svim zakonima, celom setu zakona, kao i izmenama i dopunama zakona koje ste predložili.

Građani Srbije, javnost, treba da zna da Srbija radi dobro za svoje građane, da razgovara sa građanima, organizuje okrugle stolove i da samo jaka državna uprava, stabilne lokalne samouprave, srpska poljoprivreda, srpska sela i srpski turizam jesu stub društva.

U okviru načelne rasprave ovog skupštinskog zasedanja, ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, osvrnuću se na ceo set predloga zakona koji su na dnevnom redu za odlučivanje.

Zakon o Centralnom registru stanovništva koje je podnelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, prvi predloženi zakon, izuzetno važan zakon državne uprave i lokalne samouprave, usledio je posle brojnih zakonskih izmena i dopuna, slobodno mogu reći, posle reformi celokupnog sistema državne uprave i lokalnih samouprava.

Ovaj zakon o Centralnom registru stanovništva, mi iz poslaničke grupe, svi poslanici Jedinstvene Srbije smatraju da će olakšati ne samo državnim organima, već pre svega građanima Srbije, do sada veoma glomaznu administrativnu proceduru. To govori u prilog činjenici, a ministar Ružić je o tome govorio, da će Centralni registar podataka objediniti sada na jednom mestu sve podatke koji su bili u 13 različitih službenih evidencija.

Cilj donošenja Zakona o Centralnom registru svakako je moderna, efikasna i racionalna državna uprava. Jedinstvena Srbija zalaže se da građanima Srbije bude lakše, tako da ovaj zakon o Centralnom registru mora da propiše sigurnost ovih podataka, da podaci nikako ne smeju biti zloupotrebljeni i da službeno lice koje će voditi ove podatke mora imati i kontrolu sa vrha državne uprave.

Zbog svega navedenog, uvaženi ministre i saradnice, uverena sam, kao i kolege iz moje poslaničke grupe, da je ovaj zakon jako dobar zakon, da je usledio posle brojnih reformi i da dobra državna uprava, kao i stabilne lokalne samouprave, jesu stub ovog društva, tako da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovaj zakon, jer vaše ministarstvo daje ne samo finansijsku već i logističku podršku lokalnim samoupravama, što je i pokazatelj dobre uprave. Naravno, pozvaću i ministra da još više pažnje obrati na manje opštine, manje lokalne samouprave i da, ukoliko je potrebno, i kadrovski i logistički pomognete ovim opštinama da, u skladu sa zakonom, blagovremeno sprovedu zakon kada bude donesen, a navedeno je u ovom zakonskom predlogu da oko 20. septembra, posle usvajanja, zakon treba da stupi na snagu.

Što se tiče Zakona o poljoprivredi, uvaženi ministre Nedimoviću, zakoni koje ste podneli govore o bezbednosti hrane, zaštiti bilja, oplemenjivanju zemljišta.

Vi ste, ministre, demantovali vest, koja se proširila i na društvenim mrežama, i verujte da je uznemirila građane Srbije, kada je u pitanju uvođenje GMO hrane, da je na to nulti stepen tolerancije. To je dobra vest i dobro je što ste ovakvu stvar demantovali. Za srpsku poljoprivredu je jako značajno.

Poslanik sam koji dolazi iz Rasinskog okruga, da kažem iz jednog srca poljoprivrednog područja gde se stanovništvo u većoj meri pretežno bavi poljoprivredom. Tako da je u mom Potkopaoničkom kraju poljoprivreda žila kucavica.

Iskoristiću ovu priliku, s obzirom na promenjene klimatske uslove i velike, da kažem, prirodne nepogode koje često, naročito u zadnjih tri, pa i pet godina, su zadesile ovo područje, Potkopaoničkog kraja i sela, sada ne bih posebno da navodim, ali najviše sela, o tome nisu čak ni mediji dovoljno pisali i posvetili pažnju, sela ne samo Rasinskog. već i Raškog okruga - Ploča, Rokci, Jelakci, Jošanička Banja, Pleš, Kriva Reka, to su sve sela koja su katastrofalne posledice pretrpela naročito u 2018. godini, gde su u tri navrata usevi su potpuno i poljoprivredi zasadi uništeni, ne samo za tu godinu, već i za naredne godine.

Tako da, s obzirom na procenjenu štetu, molim vas, vi dolazite često u Rasinski okrug i zaista puna podrška vašem ministarstvu za sve što radite za poljoprivrednike, ali da, ukoliko vam obaveze dozvoljavaju da posetite ova sela, i na terenu sagledate situaciju kako pomoći ovim poljoprivrednim proizvođačima.

Tačno je da veći broj njih sada kao poljoprivredna gazdinstva jesu osigurani, ali ipak, to nije dovoljno, s obzirom na štetu i prevazilazi mogućnosti osiguranja, štetu koju su pretrpeli od snega, mraza i drugih nepogoda.

Imamo treći zakon koji ste vi takođe obrazlagali, Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu. To su sada dva odvojena zakona, potpuno nova zakona. Srbija je dostigla zadnjih godina veći stepen turističke i privredne ponude i samo 2018. godina govori da je 17% deviznog suficita u odnosu na prethodnu godinu kada su u pitanju strani turisti. To daje jednu sasvim drugačiju i svetliju sliku o Srbiji, ne samo kada su u pitanju naši domaći turisti, već i inostrani turisti koji dolaze u Srbiju, ali i naši turisti koji putuju u inostranstvo.

U Austriji se trenutno nalazi srpska jagodinska delegacija, turistička delegacija od 850 mladih ljudi, studenata, prepoznala i sama Austrija važnost ove posete i delegacije na čelu sa Draganom Markovićem Palmom i nagradila počasnom zlatnom medaljom grada Beča, koja se inače retko dodeljuje od gradonačelnika Beča, a u cilju unapređenja odnosa Beča i Srbije, Srbije i Austrije, turističke, prosvetne i privredno veoma važne posete.

Srbija kao zemlja sa ogromnim turističkim potencijalima, ne samo kada su pitanju planine, već i banje, ali i seoski turizam na koji se posebno poslednjih godina bacio akcenat, vrlo je značajan i puno se ulaže, tako da su sada dostupni i IPARD programi, koji poboljšavaju turizam i seoski turizam. Tako da će nov zakon svakako doprineti unapređenju turističke ponude u skladu sa Strategijom razvoja turizma u Srbiji.

Poslanička grupa JS glasaće za sve predložene zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima kolega Branimir Rančić. Izvolite kolega,

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima je set zakona koji su vrlo bitni za evropske integracije Srbije, a posebno bih istakao Zakon o bezbednosti hrane, koji se tiče Poglavlja 12.

S obzirom da je to predmet izučavanja higijene na Medicinskom fakultetu kao lekar govoriću o tom zakonu. Zakon o bezbednosti hrane je obiman, a ja ću komentarisati samo neke njegove članove.

Kao što znamo, hrana je neophodna za život čoveka i svih živih bića, jer ima višestruki značaj i ulogu u obezbeđivanju životnih funkcija. Nju čine sve materije koje čovek unosi u organizam u prerađenom i neprerađenom stanju, začini, boje i sve druge materije koje se dodaju u cilju poboljšanja njihovih svojstava, povećanja biološke vrednosti i produženju održivosti.

Poslednjih godina zbog sve veće upotrebe u proizvodnji i preradi hrane raznih pesticida, hormona i aditiva, zaostali rezidijumi ovih materija predstavljaju sve veću opasnost od tzv. alimentarnih toksikacija.

Pošto predstavljaju zaista realnu opasnost po zdravlje ljudi korišćenje u proizvodnji životinjske i biljne hrane i u tehnološkim postupcima prerade mora se strogo regulisati propisima i brižljivo odrediti dozvoljena količina rezidijuma u gotovim proizvodima uz stalnu reviziju postavljenih normi i uslova korišćenja saobrazno novim saznanjima o njihovom štetnom efektu po zdravlje ljudi.

Inače, postoji realna opasnost da se stvori nova savremena alimentarna patologija sa posledicama koje sada nismo u stanju do kraja da sagledamo, što mi upravo i činimo ovim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, a ja bih rekao o zdravlju hrane.

Da podsetim, kontrola zdravstvene ispravnosti bezbednosti namirnica u našoj zemlji regulisana je Zakonom o bezbednosti hrane iz 2009. godine. Zakonom su u nacionalno zakonodavstvo preneti odgovarajući propisi EU, tako da je osiguran visok novo zaštite zdravlja ljudi i zaštite interesa potrošača. Iako je ovim zakonskim rešenjem sistem bezbednosti hrane i hrane za životinje postao prepoznatljiv i priznat u evropskim i svetskim okvirima, uočeni su tokom primene neki nedostaci koji se odnose na, prvo, uspostavljanje, organizaciju i funkcionisanje referentnih laboratorija, tako da zbog nedostatka kadrova i oprema osnovna uloga Direkcije za nacionalne referente laboratorije, utvrđena Zakonom o bezbednosti hrane, ne može biti ispunjena.

Drugo, hrana koju od nadležnosti Ministarstva zdravlja, gde su bile nepotpuno obuhvaćene oblasti kojima se propisuju uslovi za hranu specifične populacione grupe, dodatke ishrani, kvalitet soli, zdravstvenu ispravnost, bezbednost materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom, aditive, arome, boje, enzimski preparati i drugo, kao i deklaracije.

Treće, neophodno je iz Zakona o bezbednosti hrane izuzeti genetički modifikovanu hranu i hranu za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o GMO iz 2009. godine, koji propisuje nultu toleranciju.

Činjenica je da na proizvodima industrijske hrane se mogu naći aditivi mononatrijum glitamat ili E621 kao pojačivač arome ukusa. Gotovi sosevi, supe, viršle, paštete i mnogi proizvodi od mesa sadrže aditiv E691, u narodu je poznat kao izazivač gladi, a osim što mami na još, gotovo da nema drugu funkciju.

Prehrambena industrija se teško može zamisliti bez upotrebe aditiva. Mislim da bi odgovarajućim pravilnicima trebalo upotrebu aditiva svesti na što je moguće manju meru, a pojačivač ukusa mononatrijum glutamat E691 apsolutno isključiti, kao što je učinjeno za hranu odojčadi i za malu decu.

Na kraju, ne mogu se otrgnuti utisku kao lekar da je Sindikat lekara i farmaceuta Srbije podržao proteste koji organizuje reciklirani ili kako se sada kaže resetovani DOS. Kao osnivač tog sindikata u Domu sindikata u Beogradu 1991.

godine na poziv inicijativnog odbora i doktora Luke Jovićevića, taj sindikat je bio odgovor na bednu poziciju lekara, raspon plata lekara specijaliste i nekvalifikovanih radnika dva prema jedan.

Posle štrajka 16.000 lekara u vreme Vlade Zorana Živkovića 2003. godine, napominjem da je to bio prvi štrajk lekara, taj raspon je bio tri prema jedan, a danas, u vreme kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić ulažu napore, taj odnos je 4,75 prema jedan. Danas se taj sindikat više profiliše kao politička partija na listi „Lokalnog fronta“. Upravo zbog toga i takvog delovanja taj sindikat lekara i farmaceuta Srbije je izgubio članstvo i u „Službenom glasniku RS“ od 02.06.2017. godine je izgubio reprezentativnost. Tako da znate o kakvom se sindikatu lekara i farmaceuta radi. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, želim da iznesem neke važne detalje zbog kojih smatram da pred nama danas imamo dobre predloge zakona, zbog kojih ću svakako glasati za ove predloge.

Počeću od Predloga zakona o Centralnom registru stanovništva, jer Centralni registar stanovništva je novost u sistemu moderne i efikasne države i on će povezati i objediniti već postojeće službene evidencije i baze podataka koje već imamo iz 13 različitih oblasti. Na primer, povezaće registar matičnih knjiga, evidenciju o državljanstvu, evidenciju o matičnim brojevima građana, evidenciju prebivališta, boravišta i privremenog boravka u inostranstvu, evidenciju o ličnim kartama, evidenciju o putnim ispravama, evidenciju Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, evidenciju poreskih obveznika, kao i evidenciju o strancima itd.

Time se omogućava svim državnim organima, organizacijama i lokalnim samoupravama, ustanovama, javnim preduzećima i drugima da poslove iz svoje nadležnosti obavljaju na pouzdan, ekonomičan i efikasan način, zasnovan na centralizovano obrađenim, tačnim i ažurnim, pouzdanim podacima dobijenim sa jednog mesta iz tog novog Centralnog registra stanovništva. Sve ovo će za krajnji cilj imati da naši građani neće morati da prilažu različitu dokumentaciju kako bi ostvarili neko svoje pravo, već će to država činiti za njih.

Napominjem da će svaki građanin imati pristup podacima koji se na njega odnose radi provere tačnosti, potpunosti i eventualne korekcije po potrebi tih podataka u izvornim evidencijama. Takođe želim istaći da zakon predviđa postojanje najvišeg stepena zaštite i bezbednosti podataka u Centralnom registru stanovništva, radi sprečavanja svake moguće zloupotrebe podataka o ličnosti, o čemu svakako treba povesti puno računa. Centralni registar stanovništva, kao preduslov digitalizacije javne uprave, predstavlja neophodnost za normalno funkcionisanje savremenog društva u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima.

Dalje, usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta smanjiće se ili izbeći dupliranje u donošenju rešenja u vezi prometa na veliko i malo i upisu u Registar distributera i uvoznika. Ovim zakonom precizno se definiše šta se upisuje u Registar distributera i uvoznika. Definiše se uspostavljanje organizacije i funkcionisanje službenih laboratorija, definišu se uslovi koje moraju da ispune službene laboratorije u pogledu akreditacije, preciznije se definišu poslovi od javnog interesa, utvrđuje se koja se sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta ne upisuju u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, definišu se uslovi za uvoz sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, preciziraju se dodatni troškovi proizvođača, uvoznika i distributera određenih sredstava za ishranu bilja i preciziraju se takse.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći: otklanjaju se nedostaci uočeni u važećem zakonu, precizira se jasnija podela nadležnosti i odgovornosti organa zaduženih za sprovođenje službenih kontrola, odnosno pokrivenost lanca ishrane uključivanjem i kontrolom sve hrane u fazi maloprodaje, stvaraju se uslovi za uspostavljanje i funkcionisanje mreže ovlašćenih i nacionalnih referentnih laboratorija koje su u stanju da pruže podršku poljoprivrednoj proizvodnji i državnim organima zaduženim za sprovođenje službene kontrole, stvaraju se uslovi za donošenje svih podzakonskih propisa za sprovođenje zakona.

Na kraju, reći ću nešto i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja. Ovim zakonom preciznije će se urediti pitanje obavljanja poslova od javnog interesa u oblasti zdravlja bilja i dijagnostike štetnih organizama. Time će se omogućiti efikasniji i operativniji rad subjekata koji obavljaju te poslove. Donošenjem ovog zakona sistemski će se preći utvrđivanju poslova od javnog interesa u oblasti zdravlja bilja i dijagnostike štetnih organizama. Takođe, definišu se subjekti u oblasti zdravlja bilja i njihovi organizacioni oblici, obaveze i odgovornosti, kao i uslovi i način poveravanja poslova od javnog interesa.

U skladu sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti bilja uspostavlja se nadzor u proizvodnji, uvozu i izvozu bilja, omogućuje se organizovanje sistema operativnih laboratorija koje će raditi na identifikaciji štetnih organizama, u cilju sprečavanja širenja postojećih i unošenja novih štetnih organizama, u cilju nesmetanog učestvovanja Republike Srbije u međunarodnom prometu bilja i biljnih proizvoda.

Zbog svega navedenog pozivam narodne poslanike da usvojimo predložene zakone. Hvala na pažnji.