Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Predlog zakona o žičarama za transport lica ne bi se danas našao pred nama narodnim poslanicima po hitnom postupku da nije planirana izgradnja žičare u delu Beograda. Evo i primera koje ću navesti, a o kojem je koleginica Jovanović nešto više rekla, daću i ja svoj doprinos, a tiče se zahteva od pre dve godine, da se odobre sredstva za izgradnju iste od strane opštine Bajina Bašta, koja je upućena Ministarstvu turizma, gde se nažalost nije naišlo na razumevanje da ovaj deo zapadne Srbije, pored Drinske regate, okupi još veći broj stranih turista koji će uživati u prelepom ambijentu kako Drine, tako Tare, Drvengrada i slično.

Takav predlog za izgradnju panoramske turističke gondole za prevoz turista odnosi se na povezivanje dva izuzetno atraktivna turistička naselja Perućac na obali Drine i istoimenog jezera Mitrovac na Tari.

Pored nemerljivog značaja u smislu znatnog povećanja atraktivnosti čuvenog čarobnog turističkog prstena, koji obuhvata regiju zapadne Srbije i istočne Bosne, izgradnjom ove turističke gondole obuhvatio bi se i krug od Šarganske osmice do Višegradske ćuprije i Andrić grada, pa kanjonom Drine do Bajine Bašte, a potom preko planine Tare nazad do Mokre Gore. Ovaj prostor se nalazi u Nacionalnom parku „Tara“ što samo po sebi daje još veću vrednost polaznih tačaka žičare i time i samih atrakcija kako ove regije, tako i cele Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

U hijerarhiji pravnih propisa, ukoliko se ne računa Ustav jedne zemlje, svakako zakon je na prvom mestu tih pravnih propisa. Ali, ako pogledamo, malo izvršimo analizu koliko često imamo predloge zakona iz Ministarstva građevine i infrastrukture ili kako god da ga nazovemo, a koje Ministarstvo vodi Zorana Mihajlović, videćemo da imamo i jednu inflaciju tih predloga izmena i dopuna. Onda se stiče utisak da ukoliko treba da se izgradi jedan objekat koji nije od značaja ni za jedno naseljeno mesto, a da ne govorimo za državu Srbiju, onda možemo očekivati predlog za izmene i dopune ili čak i možda predlog novog zakona. To je jedno, a drugi razlog zbog čega smo predložili promene ovog člana, odnosno da se u članu 7, u poslednjem stavu kaže - ministar bliže propisuje uslove za postrojenje žičare, stanice, stubove, temelje i drugu infrastrukturu.

Mi smatramo, a to je naš stav, principijelni stav, da ne ministar, nego ministarstvo, pogotovo kada je u pitanju Zorana Mihajlović. Nedavno je ovde kolega Đorđe Komlenski govorio o problemima rehabilitacije puta od Uba prema Obrenovcu ili obrnuto. On se malo našalio i rekao da bi to bilo kvalitetnije da on umesto one neke građevinske mašine, da je on utabao taj put. Slična situacija je i na delu puta ispred Lajkovca. Gde je taj ministar? Zašto prilikom izgradnje tih saobraćajnica ne obilazi, ne gleda kakvog kvaliteta su ti radovi, da ne bi kasnije imali višestruke štete? Ako neko ne plaća iz svog džepa, a nije odgovorna osoba, onda on i nema taj osećaj da treba da zaštiti narodne pare. Najbolji primer za to gde se rasipaju pare građana Srbije nekontrolisano, jeste Zorana Mihajlović. Tome neko u kraj mora stati gospodo iz skupštinske većine. Iz skupštinske većine inicirajte promenu takvog ministra. Mi lično ništa nemamo protiv, ali imamo protiv rasipanja para građana Srbije.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč?

Izvolite kolega Ljubenoviću.

Hvala predsedavajući.

Ovim amandmanom koji je poslanička grupa SRS podnela na član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama i transport lica, predloženo je da se reč ministar zameni rečju ministarstvo.

Ovaj stav SRS dugo već iskazuje kroz svoja amandmane, ali predstavnici vlasti se uporno oglušavaju na ove naše dobronamerne sugestije. Razlozi za ove naše predloge su jasni i ministar predstavlja ministarstvu, nije sporno da određene akte on i donosi.

Međutim, i ministar je živ čovek i mnogo je situacija u kojoj on može da bude sprečen da određeni akt donese. Baš takva situacija, zakonom je potrebno definisati da podzakonske akte donosi ministarstvo. Dakle, bitno je da se podzakonski akti donose, da regulisanje određene oblasti ne trpi zbog nemogućnosti ministra da taj akt bude donet, a možda i da se otkloni mogućnost da ministar ne želi ili izbegava da donese određene akte.

Mnogo je primeraka kašnjenja donošenja podzakonskih akata, probijanje svih mogućih rokova, pa postoje rupe u zakonu, jer je neka oblast ostala ne uređena. S obzirom na to da žičare predstavljaju vrlo kompleksne sisteme sa pravno-tehničkog i bezbednosnog aspekta, nema sumnje da zakon kojim se one uređuju, treba da bude kvalitetan i da se njegovim izmenama i dopunama pristupi na ozbiljan način, a sa ciljem unapređenja zaštite zdravlja i bezbednosti lica i bezbednosti imovine.

Kada uzmemo u obzir sve navedeno, jasan je razlog za donošenje ovog amandmana poslaničke grupe SRS. Zašto bi ovaj amandman trebalo da bude prihvaćen, a to je da tekst zakona koji će biti usvojen, bude što kvalitetniji. Hvala.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.

Da li neko želi reč?

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč?

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč?

Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite, koleginice Jovanović.

Ovo je prilika, gospodine Arsiću, uvažene kolege, da govorimo o ovim neznalicama iz ove prozapadne plaćeničke opozicije i čitavoj ujdurmi oko beogradske gondole. Na kraju krajeva, dobro je da se iz cele te priče istrgao i Stamatović iz Čajetine, jer je izgradnja gondole na Zlatiboru i te kako važan turistički projekat za razvoj čitavog tog kraja. Jednostavno, taj vid destrukcije, prvo sama njihova pojava, vi kad vidite onog nesrećnog Đilasa, onu njegovu pojavu, izraz lica, od upada u RTS, pa onog malog Bastaća i sve te priče, dalje nešto se ruši, šta se ovo radi, ljudi koji ništa ni o čemu ne znaju. Znate, bilo bi normalno da malo o gondoli znaju građani u Trgovištu, u nekim drugim krajevima Srbije koji su nerazvijeni, Crna Trava, pa dole Babušnica, ali oni neće da kažu, iako oni možda nikad nisu pojedini bili u Beogradu da je to nešto što ne treba da se radi. A to govore oni koji letuju na Maldivima, koji imaju ofšor kompanije, koji idu na razne turističke destinacije širom sveta.

Valjda bi bio normalan taj Đilas da zna, ako je obišao svet, ali pitanje je gde on troši te svoje pare jer, onakav kakav je, ja mislim da se zabije u jednu sobu i tako nešto razmišlja i gleda, da li on putuje uopšte, i da vide da u celom svetu gde postoje takvi projekti kao što je beogradska gondola, kao što je ova o kojoj mi pričamo da treba u Bajinoj Bašti projekat da se napravi, pomenuo je kolega Mirčić i budući projekat i za Novi Sad, kao što je zlatna gondola koja treba da se napravi na Zlatiboru i to je sve ono što daje neku novu vrednost. Kapitalne investicije u njihovoj glavi ne postoje. Kod njih postoji kapitalna pljačka, otimačina, obmana i etiketiranje svih onih koji ne misle kao oni.

U ovom amandmanu mi smo tražili, iako to „Skijališta Srbije“ uredno zaista rade na svim lokacijama gde postoje žičare, uspinjače, to preduzeće je to istaklo kao uredno obaveštenje za povratne žičare, red vožnje, da to bude i obavezujuća forma i za zakon, jer to već postoji, da oni to rade na svim mestima gde se odvija prevoz žičarom. Ja jedino još zaista nisam posetila ovu žičaru na Staroj planini, za ove druge znam kako funkcionišu. Poštuje se vreme, zaštita ljudi, putnika, naročito male dece. Ali, evo, ovim smo mi hteli da damo doprinos i ovom zakonu da to bude, ne razumemo zbog čega to nije Ministarstvo Zorane Mihajlović prihvatilo.

Ne znam da li ste primetili, kolega Arsiću i vi gospodine Martinoviću i vi gospodine Orliću, da vas Zorana Mihajlović uopšte ne brani kad vas napadaju ovi iz „žutog preduzeća“ koji su destruktivci kad je bilo kakva gradnja. Oni onda pričaju o tome da li je nešto isplativo, prebrajaju tamo kolika će cena da bude karte, koliko putnika treba da se vozi u jednom satu, a to su upravo oni koji ništa o tome ne znaju, niti su posetili neku takvu ne samo atrakciju, nego prevozno sredstvo koje mnogo znači u mnogim gradovima u svetu. Zato smo smatrali da treba i na ovaj način još neke stvari da preciziramo, jer mi smo stranka koja je uvek bila državotvorna, odgovorna i koja pristupa svemu onome što je dobro za državu i za neki grad na odgovoran način.

Zahvaljujem, koleginice.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, gde sam tražio brisanje navedenog člana. To sam tražio iz razloga što jednostavno smatram da je staro rešenje koje je bilo u prethodnom zakonu bolje.

Naime, ovaj član 1. odnosi se na definiciju i ostale stvari vezano za profesionalne vozače, iako moram da priznam da ovde u ovom zakonu postoji neka određena liberalizacija kada su u pitanju normativi koje treba da ispune lica koja se bave prevozom putnika. Ipak odredba o profesionalnim vozačima ne sme da se briše iz zakona, nego mora da postoji. Zašto? Iz prostog razloga što pored profesionalnih vozača postoji i još ogroman broj vozača ostalih, svi smo mi vozači, i ako ta odrednica o profesionalnim vozačima ne ostane, onda bukvalno ispada da su i oni koji vrše prevoz putnika i oni koji voze svoj lični automobil imaju isti pravni status.

Ali ovde postoje i još veći problemi vezano za ovaj zakon. Mi se nažalost danas suočavamo sa činjenicom da svakim danom Srbija ostaje bez velikog broja zbog pre svega ekonomskih uslova, veliki broj vozača odlazi u inostranstvo, tako da pojedine transportne firme ili veliki broj tih transportnih firmi ima već nestašicu vozača, na njihova mesta dolaze još uvek mladi ili neiskusni ili ljudi koji formalno-pravno zadovoljavaju uslove za ovaj posao, ali su radili u životu nešto drugo i onda sticajem okolnosti ili iz jednostavno nužde prelaze da rade ovaj posao, a znamo da je ovaj prevoz putnika u drumskom saobraćaju i te kako odgovorna delatnost i tu poveravate žive ljude u ruke nekoga ko se možda nije bavio time dugi niz godina i država, odnosno nadležno ministarstvo treba da povedu računa o ovom problemu koji je sve više prisutan.