Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika? Ne.
Doktor Vladimir Orlić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala još jednom, gospodine predsedavajući.

Član 104. u vezi sa pravom na repliku, mogli ste da iznesete napomenu da smo mi počeli da pričamo na ovu temu samo zato što su je pokrenuli samo oni koji su tom temom očigledno trajno opsednuti, a to nismo mi. Zna se ko je ovde krenuo sa komentarima – a šta je rekao ovaj, a šta je rekao onaj tada, pa u vezi sa EU. Mi smo na to reagovali sa željom da im stvari razjasnimo, da se podsete šta je rekao njihov lider, da se podsete kojoj su rečenici aplaudirali sami. Da se podsete šta su tvrdili da zastupaju nekada.

(Vjerica Radeta: Ti meni da objasniš? Tvoja pamet meni da razjasni?)

Da li imaju problem sa tim u ovom trenutku? Ja to ne znam, ali ako žele da se bave tom temom, ponavljam ono što ponovim svaki put, ali svaki put kad se te teme dotaknu, ta tema im se ne isplati, jer se uvek suoče sa ovim podsećanjem.

Što se tiče mene, avgusta 2008. godine baš kao i septembra, oktobra, novembra, decembra te godine ili bilo kog drugog meseca narednih godina ja sam politički pripadao tamo gde pripadam i danas i baš zbog toga što sam sledio onu politiku koju sam poštovao i tog avgusta, ja sam ovde gde jesam. Da li je neko aplaudirao u avgustu pa zaboravio u septembru? To mora da razmisli taj neko.

Što se tiče one priče ko je koga formirao i osnovao. Još jednom SNS nikada ni dan nije finansirao Dragan Đilas, nije nas činio dobrovoljno integrisanim u njegov sistem ni sa onim upravnim ni nadzornim odborima, nije nas terao da se obračunavamo politički sa onima sa kojima smo nekada bili u istoj stranci. Šta su dokazi? Da smo mi bili najjasnija i najopasnija po njih opozicija, režimu Borisa Tadića, Dragana Đilasa i svih ostalih. Pa, činjenica da ih nije pobedio niko drugi nego Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i SNS. Oni su danas duboko u mračnoj istoriji ove zemlje zato što smo ih na izborima 2012. godine pobedili mi, i nastavili da ih ubedljivo pobeđujemo od te godine pa na ovamo svaki put.

Dakle, ako nekome Srbija treba da kaže da je uspeo da napravi rezultat za to što ti ljudi, na sreću Srbije, više se ni za šta u ovoj zemlji ne pitaju, to smo onda mi. A, ostali, neka razmisle dobro o temama koje ih zanimaju, o kojima žele da govore i nek se podsete pisma iz 2008. godine, lako se pronalaze, a ima i nas koji i dalje pamtimo jako dobro.

Hvala, kolega Orliću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
Daću vam, nema problema, samo želim da apelujem na vas da prosto, ne zloupotrebljavamo Poslovnik jer vi ste počeli sa replikama, i stvarno sa temama kojima smo se stvarno udaljili.
Podsetiću vas, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registra. Znači, mislim da smo se puno, puno udaljili od teme. Meni nije problem, ja mogu i da slušam i da ova rasprava traje do koliko god želite, ali ako mogu da vas zamolim samo, ukoliko je to moguće vratimo na temu i na ono o čemu je govorio kolega Sreto Perić. Izvolite.

Član 27. stav 1. Ne znam čemu ta potreba da opet kada dođemo mi na red vi izigravate strogoću. Pustite nekog pre mene da priča šta god hoće, da se ne dotakne Poslovnika, ne znam ni da li je član rekao, nije ni bitno ako nije, i onda sada odjednom molite da se nešto smiri. Ništa nije nemirno, jedino ne razumem otkud nekom tako mazohistička potreba da nas tera da mi sada pričamo o finansiranju SNS. Jel, mi sada pričamo o hotelu Ric, jel da pričamo o Stanku Subotiću, jel da pričamo o parama kod Mikija Rakića, koje su dolazile iz američke i engleske ambasade.

Ljudi moji, jel hoćete mi sada da otvaramo tu temu? Čini mi se da ne bi bilo dobro, i da vam ne bi bilo u interesu. Dobro znate, da apsolutno govorimo istinu. Mi smo ti koji želimo i koji smo vam pre sat i po vremena skrenuli pažnju da nije trebalo uopšte da pravite pauzu, da je trebalo da završimo ovaj današnji rad.

Vi ste hteli čampras divan da bi ostavili utisak da danas radimo ceo dan. Mi radimo ceo dan, ništa ovo što je ovde rečeno, svako je izneo ono što misli, svako je rekao stav, što se nas tiče mi smo iznosili stav SRS, a da li ovi svoj lične ili partijske, to ne znam, pošto se oni zalažu za to da mandat pripada poslanicima. Mi mislimo da mandat pripada političkim partijama i ovde smo kao poslanici SRS.

Dakle, ako žele kolege da se upustimo, da ovo što sam nabrojala ovako, da idemo sad i po ciframa i po datumima i po fotografijama itd, može, ako oni hoće da stanemo da se vratimo na amandmane, mi smo i za jednu i za drugu vrstu rasprave apsolutno tu. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Povreda Poslovnika dr Vladimir Orlić.

Ona napomena koja je išla mimo ozvučenja, dok sam ja maločas govorio, a to se tuče člana 106, bila pitanje koje smo čuli sada, da li želimo da raspravljamo po amandmanima, slobodno prenesite gospodine predsedavajući, nemamo ništa protiv. To je naša jasna želja, to je čak i bila dobronamerna preporuka s moje strane.

Sve što kažem, kažem potpuno dobronamerno. Da se ne bavimo temama koje se drugima ne isplate. Mi druge, pre svega čuvamo od snage sopstvenih argumenata, zato što ne smaramo da je to neka velika šteta ako se neko podseti s vremena na vreme čemu je aplaudirao, nego što smo se ovde ipak okupili iz nekih drugih razloga.

Dakle, umesto ponude da se bavimo navodima iz magazina „Tabloid“, znate već šta mislim o tome i koliko je to, ne neozbiljno, već poprilično smešno, predlog bi bio, evo ga opet član 106, da se mi vratimo na raspravu u pojedinostima. Tu ste potpuno u pravu.

Ako je malopre mimo ozvučenja, a u vezi sa članom 106. bio neki citat – mi želimo da budemo član, partneru u EU sa KiM u sastavu Srbije.

Molim vas gospodine predsedavajući tu nema potrebe da intervenišete, to se neko samo podseća onoga čemu je aplaudirao i tu ništa sporno nema. Slobodno neka to radi.

Hvala, kolega Orliću.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta čuvena priča oko EU, da li mi želimo ili ne želimo, itd. Stav SNS je da Srbija dostigne standarde koje postavlja EU.

Da li može neko da se ne zalaže za vladavinu prava u Republici Srbiji? Hajde, voleo bih da mi neko kaže ovde, to je jedna tekovina EU. Da li bi neko želeo da se ne zalaže za ljudska prava? I to je tekovina EU.

Da li bi neko želeo da se zalaže za prava nacionalnih manjina? Znači, mi bi smo da u mnogim oblastima ispunimo one uslove koji EU postavlja da bi neko postao punopravan član. Ako nas oni ne žele, to je neka druga priča. Naše je da mi postignemo te uslove, ne zbog njih, nego zbog nas, zbog naših građana, da imaju zaštitu pred sudovima, da budu ravnopravni.

Što se tiče strateškog partnerstva sa Kinom, ako to neko hoće da postigne, ja ga obaveštavam da je zakasnio. Zakasnio je, završili smo taj deo posla, zakasnili ste.

Eno, ga predsednik Aleksandar Vučić u Kini je sa Sijem, taj isti predsednik Narodne Republike Kine, Si je rekao da Srbiju i Kinu veže čelično prijateljstvo. Ne možete više od toga. Šta će ko drugi da postiže? Hajde neka mi kaže.

Što se tiče Ruske Federacije, rekao bih da je predsednik Putin boravio u Srbiji tri puta, koliko je meni poznato kao predsednik, a četiri puta i jednom kao premijer.

Da ne pričam kakvu saradnju imamo sa Ruskom Federacijom u oblasti, u UN i šta je sve Ruska Federacija na naše zahteve i molbe blokirala u UN. Da ne pričam o saradnji sa Ruskom Federacijom, po pitanju bezbednosti oko nabavke naoružanja, opreme, školovanja naših oficira, o tome da smo posmatrač u ODKB. To je već sve postignuto. Energetska sigurnosti sa Ruskom Federacijom, opet postignuta. Započeti su, evo sada smo i za Evroazijske banke upravo doneli zakon o pristupanju.

Počeli smo sporazume sa Evroazijskom unijom u oblasti trgovine. Ne znam šta je više preostalo. Neko je zaostao u toj priči da može nešto novo, nema ništa više nije preostalo, ostaje samo da se to dotera i usavrši, ali je već završena priča.

(Vjerica Radeta: Ti si zaostao u razvoju, očigledno.)

To postoji. Moraju neki politički programi da se prilagode postojećem stanju. Hvala.

Hvala kolega Arsiću.
Povreda Poslovnika Vjerica Radeta.

Po Poslovniku, član 32. Moram zaista, neću čak ni koristiti verovatno dva minuta da kažem nešto.

Šta treba da uradimo da pokažemo da mi kao država želimo iskrenu saradnju sa Ruskom Federacijom, pitao me Arsić, pa da mu odgovorim.

Treba da priznamo Krim kao sastavni deo Rusije, treba da damo diplomatski status članovima humanitarnog centra u Nišu, treba da kažemo – vi ste naša sila zaštitnica, želimo da vi učestvujete u pregovorima vezanim za KiM, vrlo konkretno.

Želimo da maksimalno afirmišemo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Moramo da izađemo iz SSP da bismo ostali pri ovom sporazumu.

Dakle, vrlo konkretno, mi nemamo ništa protiv ničega što je pozitivno postignuto u saradnji sa Kinom, Rusijom i ostalim prijateljskim zemljama.

Javno to podržavamo i nikada ništa nismo negativno rekli, čak ovde kada su svaki put sporazumi koji se odnose na saradnju sa tim prijateljskim državama, mi i ako uvek glasamo protiv, u tim slučajevima glasamo za.

Nemamo mi srpski radikali problem sa tim da kažemo, da podržimo svakoga ko pokazuje otvoreno prijateljske odnose i bliske državne odnose sa Rusijom i Kinom. To je naše strateško opredeljenje.

Pitanje, šta može da se uradi više od ovoga? Može. Može da se prekine put u EU i da se krene u Evroazijsku uniju. Hvala.