Malo smo se i nasmejali, ali bi mogli da nastavimo sa radom.
Ja se stvarno izvinjavam, nisam imao nameru da vama ne dam reč, nego, znate i sami, da malo umirimo situaciju. Ispostavilo se da je dobro.
Reč ima Vjerica Radeta, povreda Poslovnika. Izvolite.

Situacija je mirna, samo raspravljamo, ništa se strašno nije desilo, misliće narod šta je bilo, šta umirujete.

Dakle, ja sam samo tražila da vam se obratim na osnovu člana 27. stav 2. Poslovnika i evo sada to činim.

Čuli smo malo pre, nije ono bilo uvredljivo što je Arsić pričao, više mi je bilo smešno, kaže - šta bi se desilo da se on negde pojavio u majici sa nečijim likom, jer bi to valjda ugrozilo negde Vučićev ugled. Ma, hajte molim vas, može Arsić da dođe i bez majice, niko neće primetiti, a kamoli sa nekom majicom.

Ali, zaista je nekorektno Srpskoj radikalnoj stranci prigovarati, sad krajnje ozbiljno, prigovarati bilo šta što bi bilo suprotno nekim patriotskim osećanjima. Možete da kažete šta god hoćete za nas, ali da nismo patriote i da iskreno ne mislimo dobro svojoj državi, to ne može niko da kaže. Nisu to mislili ni oni kad su bili u SRS.

Dobacivao mi je jedan kolega zašto smo nosili Trampove majice, pa je on postao predsednik. Da, postao je predsednik zahvaljujući dobrim delom glasovima Srba u onim delovima Amerike gde živi puno Srba, jer ih je predsednik Vojislav Šešelj u jednom javljanju u nekoj televizijskoj emisiji, skajpova, neki klubovi, itd, pozvao da glasaju. Da, to je istina. I hvala bogu da je tako. Mi se i dalje nadamo, videćemo šta će se dešavati u toj dubokoj državi itd, ali ne može niko da kaže da nemamo relaksiraniji odnos sa SAD kada je Tramp na vlasti, nego da je, ne daj bože, ona karakondžula Klintonova, kojoj je, sad se nećete smejati, Vučić dao dva miliona dolara u fondaciju za kampanju.

Nemojte da nas izazivate da pričamo nešto što ne želite da slušate, a što ni mi baš nismo nešto specijalno radi da vam govorimo, ali, ako nas čačnete, tu smo. Hvala.

Hvala.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 11. amandman je podnela Nataša Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.

Da se vratimo, gospodine Marinkoviću, na založno pravo i na ovaj amandman koji smo podneli.

Vlada Republike Srbije predlaže ovom izmenom zakona da se postojeći član 32. i naslov iznad člana 32. brišu. Mi smatramo da to nije dobro. Evo o čemu se radi.

Taj naslov govori o teretu dokazivanja i o načinu kako će poverilac koji tvrdi da mu je stvar bila predata u državinu pre nego što je izvršen upis u registar zaloge i u korist drugog poverioca, dužan je dokazati da je do predaje u državinu došlo pre upisa u registar zaloge.

Vi sada to brišete i kažete da pravo prvenstva ima po danu, vremenu i času upis zaloge u registar zaloge. Mi smatramo da ste vi tu mnogo pogrešili i da će to da dovede do velikih problema, iz prostih razloga što pre upisa u registar zaloge, to mi je malo pre dodatno objašnjavala i koleginica Radeta, iskazuje to stvarno pravo kada je pravo zaloge u pitanju, jer ono mora da se gleda po momentu kada je to nastalo. Jer, poverilac može da pravo zaloge upiše i ugovorom o zalozi, a taj ugovor može da nastane mnogo pre ili je nastao mnogo ranije nego što je uopšte osnovan ovaj registar. Zato smatramo da uopšte nije dobro.

Postavlja se pitanje - a što biste vi ovo menjali? Jer, ako taj neko ima mogućnost da u teretu dokazivanja zaista dokaže da je on ostvario pravo na zalogu pre nego što je ona upisana u registar, onda se postavlja pitanje zašto vi to hoćete njemu pravo da uzmete, ako on to može da dokaže? Da li vi to spremate da se negde vrši nekakva otimačina nečega? Znate, nisam sklona da to poverujem, ali svaki će advokat, evo, pogledala sam i na raznim forumima mišljenja advokata o ovom pitanju - ovo nije dobro rešenje.

Smatramo, ali tu sada nije ministar pravde već ministar Đorđević, videćete da će u praksi da se pokaže da to nije dobro, naročito zbog ovih ugovora o zalozi koji moraju, sami po sebi, da imaju pravo prvenstva.

Hvala puno, koleginice Jovanović.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.
Vlada i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Još jednom u toku današnjeg dana da ponovim, ako se ne računa Ustav, zakon je najviši pravni akt u sistemu jedne države. Njegovom predlaganju treba pristupiti veoma oprezno, obazrivo, studiozno i pokušati sagledati stvari koje se neće morati promeniti, neće morati, podvlačim još jednom, bar za neko relativno kraće vreme, a ne ovako dva, tri puta godišnje. Nije slučaj to sa ovim zakonom, ali mnogi zakoni jesu. Jer da ozbiljno pristupate predlozima ovih zakona, mi ne bi imali situaciju da slobodni poslanici u ovom sazivu Narodne skupštine po broju ugroze parlamentarnu stranku koja je druga po snazi, to je SRS posle SNS, a prva kao opoziciona stranka. Mi danas imamo grupu slobodnih narodnih poslanika koji imaju samo jedan mandat manje nego SRS. To ukazuje o načinu na koji mi pristupamo i donosimo ove zakone.

Sada malo da kažem vezano za ovo založno pravo nad pokretnim stvarima. Još je poznato kao tzv. ručna zaloga, za razliku od hipoteke koja se pojavljuje kod nepokretnosti. To nije nešto što u praksi ima neki veliki značaj.

Dešava se, naravno, i ono se ulaže tamo da bi se obezbedilo neko potraživanje i to je strogo formalan pravni posao, jer za njegovo postojanje je potreban pisani ugovor. Ne može drugačije, ne može usmeno ili dogovorno.

Rekli ste šta je suština i osnov donošenja. Ima nešto što je između vas i onog bivšeg režima, kako vi kažete, zajedničko, ima više stvari naravno, kad je neko na vlasti mora i neki kontinuitet da sprovodi, jeste onaj put ka EU. I oni i vi, i bivši Tomislav Nikolić, da danas nije i on otišao, da li je i on otišao u ovu delegaciju? Jeste? Pa, ne bi se za njega ni znalo da nije, eto, danas nešto tu se pojavio. Ne znam da li je opravdano ili neopravdano, to sad nije ni važno. On je rekao, govorio je to i tada Aleksandar Vučić, tad kao opozicioni političar, da isto to, put ka EU će i SNS, ne znam da li je Arsić bio tad u toj stranci, čini mi se da nije, nisam siguran, da će isto to sprovoditi, samo većom brzinom. Evo, vratio se Arsić. Dopalo mi se ono kad ste rekli, kolega Arsiću, skinuli ste dosmanlije. Oni su vam pomogli da se napravi ta stranka, to zna i kolega Martinović, bio je kada je predsednik onog Administrativnog odbora bio Nenad Konstantinović, u kom pravcu je to sve išlo.

Pošto smo mi političari, a nismo glumci, kolega Arsiću, ako vi saznate i ako uspete da ove iz EU dovedete na tanak led, javite nam, probićemo taj led ne bi li upali, tu ćete imati našu punu podršku, u drugom slučaju ne može, ne možemo se do te mere folirati i izigravati prijatelje nekom ko ne želi da nas prihvati za prijatelja. Tu je samo puk interes, i kompanije te koje dolaze. Tu je smo puki njihov interes, ne sporimo mi to njima. Tako treba imati odnos prema svojim firmama, prema svojoj državi, ali da trčimo za njima, da sebe ubeđujemo kako su nam to poželjni prijatelji, to ne možemo i nećemo. Hvala.

Hvala, kolega Periću.
Pravo na repliku dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Na temu ovih, rekao bih, zamerki zbog puta u EU. Slušajte rečenicu – Mi želimo da budemo ravnopravan partner u EU sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije. Ravnopravan partner u EU. E sad, nagradno pitanje – čija je to rečenica? Kad je ta rečenica izgovorena ili napisana?

Ako se neko zaboravio, to je rečenica Vojislava Šešelja iz 2008. godine, iz njegovog pisma koje je poslato baš u vreme kada je došlo do razdvajanja nekada zajedničke stranke.

Na sednici Centrale otadžbinske uprave, ako se ne varam, na kojoj su neki želeli da politički sude Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću i ostalima ta je rečenica u tom pismu pročitana i tako glasi. Toj rečenici su aplaudirali oni koji danas, izgleda, žele da zamere Srbiji što se nalazi na putu u EU. Da budemo malo iskreniji jedni prema drugima i da se malo bolje sećamo šta je bilo i kako je bilo.

To pitanje EU ili evropskih standarda važno je zbog još jednog detalja sa ove sednice. Pomenuto je u jednom momentu da zvanična statistika koju vodi Republika Srbija nije tačna, odnosno osporena je uz napomenu – a, mi ćemo reći jednog dana šta su pravi rezultati i kako glase pravi brojevi i kada je reč o ukupnom broju zaposlenih u Srbiji i kada je reč o nezaposlenosti, kako je iznosila nekada, kako iznosi danas.

Oni koji to kažu treba da znaju da je otvaranjem pregovaračkog Poglavlja sa tom EU koje se odnosi na statistiku država Srbija dobila potvrdu da je naša statistika na istom onom nivou standarda na kojem se nalazi zvanična državna statistika danas država članica EU. Pa, koliko ako neko smatra da laže neka nemačka ili neka francuska ili bilo koja država koja pripada tama, e taman toliko odstupa i Srbija.

Složićete se, reč je o ozbiljnim zemljama, reč je o ozbiljnim stvarima i reč je o nepobitnom dokazu da onaj ko to hoće da ospori, bojim se, nije očigledno bio dovoljno zainteresovan za temu ili je možda zaboravio neke stvari koje se tiču i njegovih ličnih stavova. Nije ta 2008. godina bila tako davno, a još je skorije bila i potvrda koju smo mi čuli iz usta samog Vojislava Šešelja u ovom sazivu ovde. Jeste, ja sam to tada rekao i obrazloženja tada rekao. Mislim da je sada nešto, bar nama trenutno prisutnima na ovoj raspravi, za nijansu jasnije. Ispravite me slobodno, ako grešim.

Hvala, kolega Orliću.
Po Poslovniku želite?
Izvolite. Vjerica Radeta po Poslovniku.

Po Poslovniku na osnovu člana 27.

Opet ponavljam, može ovde da se priča šta god ko hoće, ali ne znam zašto poslanici vladajuće koalicije, poneki poslanici, žele po svaku cenu da se danas raspravlja o nečemu što nisam sigurna da baš njima odgovara.

Nemamo mi ništa protiv, možemo mi da pričamo i o 2008. godini i o periodu kada su naprednjake pravili Boris Tadić i Miki Rakić, i o vremenu kada su naprednjaci krali mandate SRS, sve mi to možemo da pričamo, ali ne vidimo koja je svrha da se danas o tome govori. Ako želite tu raspravu, sa svim detaljima, i o tome šta je ko rekao na toj Centralnoj otadžbinskoj upravi koja je ovde pominjana i o tome da je taj Tomislav Nikolić na toj Centralnoj otadžbinskoj upravi rekao – što me napadate da sam uzeo neke pare, meni pare ne trebaju, ja sam parama obezbedio i svoje praunuke. Evo Martinovića, bio je prisutan. Evo Arsića, bio je prisutan.

Da li hoćete na to da se vraćamo? Mi nemamo čega da se stidimo iz tog vremena. Mi nemao. Mi smo dosledni u svojoj politici, možda mi vama nismo dobri, možda narodu nismo dobri, ali mi smo ponosni na doslednost u svojoj politici. Mi smo ponosni na činjenicu da sledimo ideologiju srpskog nacionalizma i mi to menjati nikada nećemo. Mi ćemo se svim svojim silama zalagati da Srbija nikada ne uđe u EU. I, mi ćemo se svim svojim silama zalagati da Srbija uđe u Evroazijske integracije, da nam Rusija bude sila zaštitnica, da ostvarimo kontakte najbliže moguće, sveobuhvatne sa Rusijom, Kinom i ostalim prijateljskim zemljama.

To je jedini način da Srbija opstane u ekonomskom, političkom, kulturno, socijalnom, kojem god hoćete smislu. To je stav SRS, nepromenjen i nepromenjiv. Žao mi je što su neki to menjali, ja mislim da je i Vladimir Orlić 9. avgusta 2008. godine mislio ovo što ja sada kažem. Toga dana se učlanio u SRS, ali kratko mu nešto beše.