Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno predstavnicima gradske vlasti u Beogradu i to prvenstveno gospodinu Radojčiću, gradonačelniku, ali i zameniku gradonačelnika, gospodinu Vesiću i ono glasi – kolika je finansijska šteta načinjena do sada građanima Beograda zbog višednevnih blokada radova na rekonstrukciji Trga republike, ali takođe i zbog uništavanja gradske imovine?

Naime, svi smo svedoci da se poslednjih dana i nedelja u Beogradu dešava nešto potpuno šizofreno i do sada nezabeleženo, a to su ove blokade radova na Trgu republike i uništavanje gradske imovine u vidu saobraćajnih znakova i tabli, zaštitnih ograda i sličnih stvari i to od strane predsednika jedne beogradske opštine, u pitanju je Opština Stari grad, Marka Bastaća, koji je od nedavno postao glavni Đilasov jurišnjik. Dakle, ozbiljno preti da zaseni čak i Boška Obradovića, koji je dugo bio bez premca u toj borbi za najvećeg i najpožrtvovanijeg Đilasovog slugu.

Dakle, taj Bastać, borac za Đilasove interese, već danima sa grupom svojih pristalica ometa i blokira radove, maltretira ljude, preti tamo radnicima, svađa se sa građanima koji tu prolaze i bije se saobraćajnim znakovima. Dakle, na delu je potpuna šizofrenija i ludilo kao rezultat potpune političke nemoći i ikakvog političkog programa, a verovatno je i posledica frustracije zbog debakla ovih njihovih subotnjih protesta. E sad, sve to ne bi bio toliki problem da to ne košta građane Beograda i otuda proizilazi moje pitanje, zato što smatram da Beograđani imaju pravo da znaju kolika je šteta načinjena ovim divljanjem Bastaća i ekipe. Ko će to da plati je možda najvažnije pitanje i da li je pokrenuta krivična i prekršajna prijava za ovaj vandalizam?

Evo kako to izgleda. Evo ga ovde Bastać u toku borbe sa parking tablama. Evo na drugoj slici kako ponosno stoji na bageru. Znate ono – čega se pametan stidi, onaj drugi se ponosi! Evo ga ovde nakon bitke sa zaštitnim ogradama i evo ga na slici kako se svađa sa građanima koji negoduju zbog ovakvog ponašanja. Potpuno opravdano negoduju.

Ima tu još dosta pitanja. Da li je istina da su ljudi koji se nalaze u njegovoj pratnji, dakle, svi redom, zaposleni u Opštini Stari grad ili u ustanovama čiji je Opština Stari grad osnivač? Ako se ispostavi da je istina, treba utvrditi kako je moguće da zaposleni, umesto da u radno vreme na svojim radnim mestima, vreme provode u ovim sumanutim blokadama? Dakle, ko ih je naterao na to, ko im je omogućio to i ko će za to da odgovara?

Takođe treba utvrditi zašto Bastać ovo radi. Da li mu je neko naredio da blokira funkcionisanje grada? Da li mu je Đilas možda, njegov šef, naredio da blokira radove?

Podsetiću da je Đilas nedavno osnovao nekakvu stranku, a zapravo je kupio stranku. Dakle, kupio je već postojeću već stranku, jer, znate, on ne voli da se muči. Zašto da gradi stranačku infrastrukturu, zašto da skuplja potpise, zašto da obilazi Srbiju? Kupi lepo čovek, gotovo, a para ima, pare mu nisu problem i u toj njegovoj stranci Bastać je član predsedništva i to me navodi na pomisao da je upravo Đilas nalogodavac blokade gradilišta i uništavanja gradske imovine.

Svi znaju da je Đilas neko ko ne mari za interese Beograda i Beograđana. To je, uostalom, i dokazao dok je bio gradonačelnik Beograda, kada je bio akter nebrojeno afera, a rezultat njegove vlasti su bili dugovi od preko milijardu evra. Te dugove još uvek otplaćujemo i dan danas.

Moj predlog je da se račun za ovu štetu ispostavi Draganu Đilasu, koji je šef svim tim štetočinama iz Saveza za Srbiju. I ovde je potpuno jasno da je njihova politika – što gore za građane, to bolje za njih, ali me raduje što su izgubili interesovanje i poverenje građana, jer, kao što vidite, niko više ni ne dolazi na te njihove šetnje i na ta njihova okupljanja. Ostalo je još nekoliko upornih ovih šatordžija, dokonih. Mislim da više golubova u tom parku ima nego protestanata, a nakon ove poslednje Boškove blamaže, kada je pokušao da blokira raskrsnicu Kneza Miloša i Kralja Milana, mislim da će i oni odustati od toga. Zahvaljujem.

Hvala.
Nastavljamo sa radom pošto više nema prijavljenih za pitanja.
Obaveštavam vas da su sprečeni da danas prisustvuju poslanici Petrović, Žarko Obradović i Snežana Bogosavljević Bošković.
Saglasano član 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog člana 86. stav 1. Poslovnik radi potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice koja vam je dostavljena sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Prvo ćemo utvrđivati predloge za razmatranje akata po hitnom postupku.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – jedan, uzdržanih – nema od ukupno 147 poslanika koji učestvuju u glasanju.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika,
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o sprečavanju korupcije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu LD 1981 (2018) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora – unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja usluga elektronske uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja trgovine i saobraćaja zapadnog Balkana uz primenu višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat modernizacije poreske administracije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 133, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora – Okvir za jačanje otpornosti lokalne infrastrukture, između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 134, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora partnerstvo za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 134, protiv – niko, uzdržano – dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o potvrđivanju ugovora i zajmu za kredit za povlašćenog kupca za projekat izgradnje autoputa E-763, deonica Preljina-Požega, između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i Kineske eksport-import banke kao zajmodavca.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 134, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, za deonicu Novi Sad – Subotica - državna granica Kelebija, između Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao zajmoprimca i Kineske eksport-import banke kao zajmodavca.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 137, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Visoki savet sudstva je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 135, protiv – jedan, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Visoki savet sudstva je predložio da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red – Predlog odluke o izboru predsednika sudova.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 134, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na dopune predloženog dnevnog reda.
Profesor Ševarlić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o GMO i proizvodima od GMO.
Izvolite profesore.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani građani Srbije, u subotu 18. maja je svetski protest protiv „Baja“. Mnoge organizacije će se pridružiti i u Srbiji i u više mesta ćemo organizovati proteste za Srbiju bez genetički modifikovanih organizama.

Imajući u vidu da je oko 7.000 odbornika u 136 skupština, opština i gradova se jednoglasno izjasnilo protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, mislim da najmanje što treba da učinimo, ako smo zaista narodni predstavnici, a 223 poslanika iz ovog saziva žive na teritoriji tih 136 opština i gradova, da usvojimo i krovnu deklaraciju, kojom se obavezuje država Srbija da pre izmene i dopune ili donošenja novog Zakona o genetički modifikovanim organizmima sprovede referendum na kome će se građani demokratski izjasniti da li su za ili protiv GMO.

Imajući u vidu da je osnovno ljudsko pravo da znaju šta jedu i da sve veći broj zemalja, od ranije samo Benina, Zimbabvea i Srbije, sada imamo, evo, sad ću vam pročitati noćašnji izveštaj koliko je sada zemalja koje su protiv, zabranile i promet. Dakle, pored ove tri zemlje, promet je zabranio Alžir, Venecuela, Kenija, Kirgistan, koji je doneo i strategiju da u narednih 10 godina celokupnu svoju poljoprivredu prevede u organsku poljoprivredu, Madagaskar, Peru, Rusija, a da ne govorimo o zemljama koje su protiv uzgoja genetički modifikovanih organizama.

Pri tome, navodim da je veći broj ovih zemalja članica Svetske trgovinske organizacije. I postavljam pitanje – kako oni kao članice Svetske trgovinske organizacije mogu da zabrane promet, a nama se ne dozvoljava da zabranjujemo promet?

Takođe, u ovoj sali je održana Parlamentarna skupština mediteranskih zemalja na kojoj je bila prisutna i predstavnica direktorata za prijem novih članica u Svetsku trgovinsku organizaciju. Postavio sam nekoliko pitanja i dobio posle više meseci odgovor. Taj odgovor sam prosledio kabinetu predsednika Narodne skupštine, da se isti prevede i dostavi svim poslanicima. I pored urgencije predsedavajućeg na toj plenarnoj skupštini, nažalost, Narodna skupština nije prevela taj dokument i nije ga učinila dostupnim narodnim poslanicima. Zašto da narodni poslanici nemaju pravo da znaju kakav je odgovor Svetske trgovinske organizacije po tom pitanju?

Zahvaljujem, profesore Ševarliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 138 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 146.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 140 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 148.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini, održanih 2016. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 137 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 148.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Božidar Delić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Božidar Delić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je petnaesti put da govorim o zakonu o pravima boraca i porodicama poginulih i nestalih boraca. Čekamo 28 godina na ovaj zakon. Sve države u okruženju, pa i neke kvazi države su već rešile pitanja svojih boraca. Ostala je samo Srbija, koja zaboravlja borce.

Ja sam ovih nekoliko prošlih dana bio u jednoj velikoj državi, našoj prijateljskoj državi, gde sam se sreo sa borcima iz Drugog svetskog rata, ali i borcima i iz ratova koji su vođeni posle Drugog svetskog rata. Jedna parola koju oni imaju me je posebno dojmila, prilikom otvaranja nove postavke izložbe o najvažnijim bitkama Drugog svetskog rata. Jeste da je to na ruskom, ali kada se prevede na srpski, to otprilike glasi – niko nije zaboravljen i ništa nije zaboravljeno. To važi za Rusiju, ali to ne važi za nas ovde u Srbiji.

Čujem da ovih dana je krenula javna rasprava o Nacrtu zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti. Taj predlog i taj nacrt je nešto najgore što je u poslednje vreme napisano i što će verovatno doći pred ovu Skupštinu. Po prvi put, istina, borcima se u tom nacrtu daje pravo da budu borci, što znači da neko može da odluči o tome da neki od njih i nisu borci. I govori se o tome da imaju pravo da imaju boračku knjižicu i da oni koji na drugi način ne mogu da se leče, što je dobro, da će moći po prvi put da se leče. Ali, nigde nema govora o nacionalnom priznanju, a nacionalno priznanje, onako kako ga vide borci, to je jedan list papira na kome piše da su se oni borili za svoju otadžbinu. I to je spomen medalja braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine.

Ja ne znam kako se i ko razmišlja u ovoj državi i ko potcenjuje borce i ko će doći ovde u ovu Skupštinu da predstavi jedan tako nakaradan nacrt zakona. Ali, borci će verovatno na svoj način odgovoriti i na taj nacrt. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 26, protiv – niko, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 121 narodni poslanik od ukupno prisutnih 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Porodičnog zakona, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta želi reč? (Da.)
Izvolite.

Naši ljudi koji decenijama žive i rade u inostranstvu već godinama unazad dolaze u Srbiju da završe neke zdravstvene intervencije, koje se odnose na sređivanje zuba, pa zatim kozmetičke, frizerske usluge itd. zato što je to za njihove uslove u Srbiji mnogo jeftinije. To je zaista u redu i kada bismo imali ozbiljnog ministra trgovine, kojem je stalo do države čiji je ministar, to bi, recimo, između ostalog mogla biti turistička ponuda u banjskom turizmu. Postoji nešto što nije u redu i što bi zaista, krajnje je vreme, trebalo promeniti.

Vi ste ovde nedavno usvojili onaj zakon o uzimanju organa bez saglasnosti lica od koga se organi uzimaju i preko tog Eurotransplanta mi smo već postali onako zgodno mesto gde se iz inostranstva za dobre pare kupuju organi. O tome se onako šuška pomalo, ali sve više zapravo govori i mi smo se obratili i Ustavnom sudu. Očekujemo da će član tog zakona koji o tome govori biti stavljen van snage, ali ni to danas nije tema. Tema je porodični zakon i ono što se dešava u Srbiji, sve više ljudi iz inostranstva dolaze, koliko god to grozno zvučalo, da kupuju decu.

Kako to rade? To se radi preko centara za socijalni rad, preko korumpiranih službenika u centrima za socijalni rad. Nemojte da se čudite, svi znate da je ovo istina. Nedavno je neko u jednoj televizijskoj emisiji rekao – u inostranstvo se daju samo bolesna deca. Šta to znači? Da li to znači da treba da bacamo našu bolesnu decu? Mi treba da ih lečimo. To jednostavno nije tačno. To je takođe biznis koji koriste ljudi koji odavde, navodno, legalno uzimaju decu preko centara za socijalni rad. Oni tamo u njihovim zemljama dobijaju ozbiljan novac, pogotovo kada je u pitanju dete koje ima neki zdravstveni problem, a baš ga briga i baš ih briga za to dete.

Mi smo insistirali, kada je zakon donošen, i evo sada mnogo godina posle podsećamo da taj zakon mora da se promeni, da Srbija nema ni jedno jedino dete viška koje treba da se daje na usvajanje negde u inostranstvo. Uostalom, drugačiju priču pričaju predstavnici vlasti kada je u pitanju povećanje nataliteta, kada je u pitanju populaciona politika.

Završavam u jednoj rečenici. Problem koji mora da se reši je problem hraniteljskih porodica koje su napravile biznis na račun siromašnih porodica kojima se uzimaju deca, umesto da im se daju pare da decu hrane. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 od ukupno prisutnih 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta želi reč?
Izvolite.

Još 2000. godine SRS, naša poslanička grupa, je inicirala među poslanicima donošenje Zakona o izboru narodnih poslanika gde je bio predviđen proporcionalni sistem i taj zakon, takav kakav je naš predlog, zapravo je usvojen u Narodnoj skupštini i sve političke partije… To je valjda jedan od retkih zakona u našoj novijoj parlamentarnoj praksi gde su sve političke partije glasale za taj predlog i zaista to jeste bio dobar zakon. U međuvremenu je sa nekoliko intervencija, nekoliko izmena taj zakon postao loš i sada predlažemo da se ponovo vrati ono za šta je bila cela Srbija, a verujemo da je i sada, jer sve više među kolegama narodnim poslanicima i u medijima i u javnosti i u razgovoru sa komšijama, građanima, kako god hoćete, sve više ljudima smeta to što određeni političari, poslanici pretrčavaju iz jedne partije u drugu. To je postao ozbiljan biznis. Čuli smo ovde danas kako Dragan Đilas kupuje stranke, što je tačno, ali pogotovo se kupuju poslanici, više se ne zna ko je došao u kojoj poslaničkoj grupi i sa koje liste u Narodnu skupštinu, u međuvremenu koliko puta je promenio dres i gde se sada nalazi.

Mi moramo tome da stanemo na put da bismo zaštitili ugled Narodne skupštine i da bismo zaštitili volju građana. Znate, ako je neko glasao za SRS, onda svaki narodni poslanik SRS mora biti svestan činjenice da su građani glasali za naš program, za ono što smo obećavali u predizbornoj kampanji itd. Niko nema pravo da taj mandat nosi bilo kome drugom.

Mi smo se za to zalagali oduvek i sada želimo, od oktobra, koji put insistiramo da se ovaj predlog stavi na dnevni red, da raspravljamo o tome, da vrlo jednostavno ustavnu odredbu ugradimo u zakon, bukvalno da je prepišemo, i da ostavimo mogućnost svakom narodnom poslaniku da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci, političkoj partiji sa čije je liste izabran za narodnog poslanika. Mi nemamo drugog načina da sačuvamo i zaštitimo volju građana i ugled Narodne skupštine.

Prošli put kada sam o ovome govorila, a to je bilo pre nekih dvadesetak dana, rekla sam da u Skupštini ima 14 nekakvih slobodnih strelaca, 14 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a danas ih već ima 16 i pitanje je dokle će to tako da ide?

Najlepše vas molim da prihvatite da raspravljamo o ovome, pa možemo amandmanima sa svih strana da intervenišemo i da konačno uvedemo red u Narodnu skupštinu. Hvala.