Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u ovoj godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika i da imamo uslova za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članu 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje predsedniku Republiku, predsedniku Vlade i ministru inostranih poslova, zašto Republika Srbija nije preduzela mere odmazde, odnosno retorzije prema Republici Crnoj Gori, nakon što su u lažiranom krivičnom procesu osuđeno 11 državljana Srbije, zbog izmišljenog krivičnog dela, čak su osuđena i dvojica izmišljenih Rusa, koji uopšte ne postoje.

Cela javnost je mogla da prati to suđenje i da vide da nikakvih dokaza nema, da se proces vodio na osnovu lažnih svedoka, inače kriminalaca ucenjenih, kupljenih itd.

Postavlja se pitanje – šta Srbija može da uradi? Srbija bi, pre svega, trebala početi da otkazuje neke bilateralne međunarodne ugovore sa Crnom Gorom i to one koje su više u korist Crnoj Gori nego Srbiji, a takvih ima dosta.

Srbija bi hitno morala da povuče ambasadora iz Crne Gore, da otkaže gostoprimstvo crnogorskom ambasadoru u Beogradu i, ako to ništa ne pomogne, Srbija bi onda morala da uhapsi 11 crnogorskih državljana, obavezno crnogorske nacionalnosti, i da im sudi u Beogradu.

Zašto da im sudi? Za pokušaj puča. Nema dokaza, pa nisu ni oni imali dokaza. Mi ih osudimo, pa onda ponudimo razmenu. Nema drugog načina. Tako rade civilizovane države.

Drugo, mi Crnoj Gori možemo napraviti mnogo diplomatskih problema, a kad se budu hapsili crnogorski državljani, da se vodi računa da se hapse oni koji imaju određene funkcije u državnoj upravi, od predsednika opštine pa nadalje, pa da se uplaše i da ne dolaze u Srbiju.

Drugo, sve olakšice koje su imali srpski turisti za letovanje u Crnoj Gori, da se ukinu, jer Crna Gora nije prijateljska država sve dok ima ovakav režim Mila Đukanovića.

Crna Gora ne zaslužuje bilo kakve olakšice srpske Vlade, bilo kakvu pomoć na ekonomskom, diplomatskom, stručnom, tehničkom, naučnom planu, jer danas se u Crnoj Gori, najgore postupa sa pripadnicima srpske nacionalne manjine. Odavno je Crna Gora prevazišla postupke albanskih ili hrvatskih vlasti na tom planu.

Danas u Crnoj Gori ni jedan Srbin ne može da se zaposli u javnoj službi, ni u javnom preduzeću. Ko god se izjasni da je Srbin, on je praktično van zakona. Progone se srpske političke partije. Lideri tih partija se hapse i takođe sude zbog izmišljene krivice, režim Mila Đukanovića odavno je prešao u otvorenu diktaturu, a sramota bi bilo za demokratsku Srbiju da uopšte održava diplomatske odnose sa diktatorskim režimom u bilo kojoj zemlji sveta, pa i u Crnoj Gori.

Mi treba da obaveštavamo neprekidno svetsku javnost šta se sve dešava u Crnoj Gori i da zatražimo od nadležnih međunarodnih institucija da stanu u zaštitu ugrožene srpske nacionalne manjine.

U Crnoj Gori živi 30% deklarisanih Srba, a kad se uzmu u obzir i oni koji su uplašeni i naterani da se izjasne kao Crnogorci, verovatno ih ima više od 50%. Srpska nacionalna manjina je najugroženija u Crnoj Gori. Ni prema jednoj drugoj nacionalnoj manjini vlast se ne ponaša kao prema Srbima. To su sve razlozi da zaoštrimo do kraja naše odnose sa crnogorskim režimom.

Zahvaljujem, gospodine Šešelj.
Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani.

Uvaženi predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije - da li Vlada ima nameru da decentralizuje državu Srbiju? Tendencije za centralizaciju, narušava ugled države i oštećuje imovinu u teritorijama opštine, kao državna imovina. Moj govor ću fokusirati na treću tačku ove sednice, o sprečavanju korupcije.

U Srbiji postoji jedna negativna pojava, koja oštećuje opštinsku teritoriju i državnu imovinu. Radi se o imovini Srbije vode i imovini Srbije šume, koja se eksploatiše ispred očiju opštinskog rukovodstva, a sa dozvolama od strane rukovodioca koji živi daleko od te opštine, u centru regiona, koje se koluptira zato što je on daleko od opštinskih očiju.

Eksploatiše se pesak u rekama, bez milosti, rečna korita su se pretvarale u kanjone po 20 metara dubine i zbog toga padaju mostovi, kao što je pao most u Bujanovcu, koji veže selo Ljiljance i ostala sela.

Drugo, pali se šuma, bez milosti, a posle toga se seče za nečiji interes šumara i njegovog šefa, a za zagađene i oštećenje flore i faune, niko ne gleda i niko ne odgovara. Zato neki šef u Leskovcu i Nišu misli da tamo nema interes, tamo žive Albanci, šta hoće neka rade.

Nije u redu da opštinska vlast nema ingerenciju u svojoj teritoriji. Ova teritorija propada zbog toga što opštinska vlast ne kontroliše tu imovinu.

Drugo, na primer, članovi neke komisije za privatizaciju. prodaju ili privatizuju neku imovinu, neke firme, a opštinska vlast je u autu. Na primer, bujanovačka industrija duvana prodala se i privatizovala se za 750 hiljada evra, a ta imovina košta preko tri miliona. Da li ovde ima korupcije? Ja ne znam, neka drugi procene. Ne može da bude uspešna privatizacija, ako opštinska vlast ne učestvuje na toj privatizaciji.

Treće, predsednik opštine, nema ni jednog policajca da sprečava neku negativnu pojavu, u opštini. Koja je ta svrha da svi konci budu na jednu ruku i da se izdaleka sve kontroliše? To je isto kao da predsednik mesne zajednice menadžuje domaćinluk tuđe kuće. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Hasani.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Upućujem pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, da li su dobijeni rezultati merenja i da li su utvrđena prekoračenja u odnosu na granične vrednosti indikatora buke za deonicu auto puta Koridora 10, koji prolazi kroz grad Niš, praktično u kojoj je fazi postavljanje zaštitnog zida pored dela auto puta ka Sofiji, koji će građenje naselja Komren, štititi od buke?

Naime, u ovom delu istočnog kraka Koridora 10, auto put prolazi kroz gradsku opštinu Crveni Krst i deli naselje Komren na dva dela. Kako je ovakva situacija na terenu već više od 10 godina, zato u ime građana Niša, u koliko je to moguće, molim za hitno postavljanje pomenutih ploča iz bezbednosnih i drugih sigurnosnih razloga. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Novica Tončev.
Izvolite, kolega Tončev.

Poštovane kolege.

Želim da iskoristim ovu priliku, da po treći put postavim isto pitanje i pokušam da ubedim nadležne organe da mi, kao narodnom poslaniku, dostave tačan i potpun odgovor, u vezi sa štetom koju trpi budžet države zbog lošeg rada sadašnje više

i javne tužiteljke, u Vranju, Danijele Trajković.

Do sada sam dva puta postavljao pitanje Republičkom javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca i poslednji odgovor koji sam dobio od republičkog tužioca, glasi ovako, obaveštavamo vas da je Republičko javno tužilaštvo već dostavilo odgovor na postavljen zahtev za obaveštenje broj taj i taj.

Ovo, prosto, nije tačno. Moje konkretno pitanje je glasilo i danas glasi, koliko ljudi je pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo, koliko je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države, sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju?

Dobio sam podatke koji se odnose na statistiku, statistika mene ne interesuje i dobio sam podatke da se to isplaćuje po nekom zakonu, dva, šest, pet zakona o krivičnom postupku. Prema tome, ja nisam dobio odgovor koliki su troškovi angažovanja advokata, veštaka i sudski paušal na ime 147 predmeta u kojima su ljudi oslobođeni optužbe, kojim je na teret stavila Danijela Trajković, kao osnovni javni tužilac?

Ovo pitam jer je ovo novac svih poreskih obveznika, ovo je novac od poreza koji se odbijao od plate poslanika, od računa koji plaćaju svi građani Srbije i pravo mene, kao narodnog poslanika je da mi se saopšti podatak koliko nestručan rad jednog javnog tužioca, kao što je u ovom slučaju Danijela Trajković, košta budžet ove države, ako je tačan podatak da je 147 ljudi, koje je optužila oslobođeno?

Ne mogu Republičko tužilaštvo i Državno veće tužioca da ignorišu svoje dužnosti prema Narodnoj skupštini i da se ovako namerno odnose prema konkretnom poslaničkom pitanju.

Koliko je ovo moje pitanje ozbiljno i važno, pokazuje slučaj profesora Ace Milanova, iz Surdulice. Da Milanov ne bi mogao da bude protiv kandidat, tadašnjem odborniku DS, kandidatu za direktora Tehničke škole, u Surdulici, Nebojši Dojčinoviću, inače potpredsedniku DS u Surdulici, uhapšen je po nalogu Danijele Trajković, zbog neosnovanog progona i optužnice, oslobađajućom presudom Aci Milanovu je dosuđena šteta po osnovu sudskih troškova i izgubljene zarade oko sedam i po miliona dinara. Zbog naplate štete po toj presudi, bio je blokiran račun Tehničke škole, a sudski troškovi po krivičnom predmetu Višeg suda, u Vranju, broj 72/13, iznosili su 639 hiljada dinara i isplaćeni su takođe na teret budžeta.

Zato postavljam pitanje nadležnim organima, da li su i ovi podaci tačni i koliko je ukupno budžet po svim sudskim presudama isplatio zbog progona i terora koji je Danijela Trajković vodila protiv profesora Ace Milanova?

Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću da napomenem sada njih desetak, ali imam spisak od najmanje njih 50.

Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću sada da napomenem njih desetak, ali imam spisak od najmanje 50, to je Ađemović Dragiša, bivši predsednik suda sada pokojni Janković Stamenko, Milan Veličković, Miroslav Stojiljković, Snežana Vrbanac, Stanislav Jović, Natalija Radovanović, Slobodan Stojanović, Goran Vukašinović, Dragan Micić, Stojanović Vladimir, Mile Sinadinović i još neki i zbog toga tražimo državno veće tužilaca i Javnog tužilaštva da nam da svako ime i svaki iznos štete koja je napravila Danijela Trajković.

Moje poslaničko pitanje je veoma ozbiljno i zato još jedanput zahtevam da mi se dostavi spisak ljudi sa imenima i prezimenima, brojevima predmeta, klasifikacijom krivičnog dela i iznos troškova koji su im iz budžeta ispaćeni pred tužilaštvom i sudovima, a za period kad je Danijela Trajković bila na čelu Osnovnog tužilaštva u Surdulici, osnovnog tužilaštva u Vladičinom hanu, kasnije Višeg tužilaštva u Vranju, i ovo ću zahtevati sve, dok ne dobijem kompletan odgovor.

Zahvaljujem kolega Tončev.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje vezano za pitanje Vojislava Šešelja. Šta misli država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije da preduzme protiv Nebojše Medojevića, Radničke fronte iz Zagreba, takozvane naše stranke iz Tuzle, koja je učestvovala u demonstracijama, gde se pozivalo na nasilno obaranje vlasti što je krivično delo iz Krivičnog zakonika 308. i 309? S tim u vezi, opšte je poznato da je Boško Obradović tražio da se uhapsi legalno izabran predsednik, da je u tu svrhu opkolio predsedništvo, uvozio kamione i tako dalje.

Moje drugo pitanje vezano je za decentralizaciju gospodina Fatmira - da li je tačno da je Srbija decentralizovana zemlja i da je Kosovo naša Pokrajina?

Moje sledeće pitanje je vezano za medije. Pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja i želim da postavim sledeća pitanja. Pod broj jedan - da li je Televizija N1, da li su sportski kanali, da li, pre svega, Televizija N1 i SK, tzv. kanal, koji se emituje u 13 varijanti, da li su registrovani u Regulatornom telu za elektronske medije? Dakle, da li su upisani kao elektronski mediji?

Sledeće pitanje je u vezi Televizije N1 i sličnih kanala koje sam već nabrojao - da li plaćaju naknadu za emitovanje koju plaćaju domaći televizijski kanali Regulatornom telu za elektronske medije, tzv. REM-u? Da li plaćaju naknadu, s obzirom da domaći kanali plaćaju tu naknadu i do 500 hiljada evra?

Ako to nije tačno, ako Televizija N1 nije registrovana kao domaći medij, ako Televizija N1 ne plaća naknadu za emitovanje, moje sledeće pitanje je - da li se Televizija N1 i slični kanali smatraju prekograničnim kanalima, što znači da imaju pravo da reemituju program i s tim u vezi ko je dozvolio, ako su prekogranični kanal, ko je dozvolio da, sem reemitovanja programa iz inostranstva, emituju program iz studija u Beogradu i da emituju domaće reklame i time ugrožavaju poslovanje regularnih televizijskih domaćih kanala koji žive od reklama? Dakle, da li je tačno da oni program ne reemituju, nego da ga emituju iz studija u Beogradu i da pri tome puštaju domaće kanale, što je kršenje Međunarodne konvencije u Savetu Evrope o prekograničnim kanalima?

Dakle, ogroman novac se na takav način odliva, reći ću vam i kako, jer moje sledeće pitanje se odnosi na sledeće – da li sportski kanali i N1 televizija naplaćuju i emitovanje domaćih reklama, čime krše Zakon o oglašavanju, koji je ova Skupština donela?

Poslednje pitanje vezano za N1 televiziju i slične tzv. prekogranične kanale, ja tvrdima piratske, je sledeće – da li je tačno da kablovski operater koji bi takve kanale trebalo da isključi, a REM to da naredi, da li je tačno da, za razliku od domaćih medija kojima prilikom emitovanja na kablovskom operateru SBB, SBB ne plaća nikakvu naknadu? Da li je tačno da, za razliku od toga, strani prekograničnim kanalima, uključujući i N1 televiziju i slične kanale, SBB kablovski operater, vlasništvo Šolaka, verovatno Đilasa i Dejvida Petreusa, tim kanalima plaća naknadu od nekoliko evra centi do evra? Pa, ispada da mi finansiramo N1 televiziju koja radi protiv Vlade Republike Srbije, protiv legalnih organa vlasti, koja ovde nije registrovana, koja emituje protivpravno program i još je mi finansiramo pretplatnicima SBB, jer novac dobijaju od SNV za emitovanje.

Znači to su pitanja koja su vezana za Ministarstvo kulture i informisanja. Očekujem, s obzirom da sam slična pitanja postavljao, da konačno dobijem odgovor, a najvažnije u svemu je kada tužite N1 televiziju, ne možete da dobijete na sudu, jer ona nije registrovana u Srbiji kao elektronski medij i može o vama da objavi bilo šta.

Najvažnije moje pitanje je da li je N1 televizija, koja emituje program iz Beograda, emituje reklame, registrovana u Registru elektronskih medija, u REM-u u Republici Srbiji? Hvala.