Hvala kolega Saviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za - 13, protiv – niko, uzdržanih – nema od 141 jednog narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. marta 2019. godine.

Izvolite koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Svedoci smo izuzetno loše demografske slike Republike Srbije. Svake godine Republika Srbija izgubi od 35 do 38 hiljada stanovnika i ako se ovako nastavi, za četrdesetak godina imaćemo tri miliona stanovnika manje nego danas.

Danas se rađa oko 100.000 dece manje nego pedesetih godina prošlog veka. Ako svemu dodamo činjenicu da više od 300.000 parova ima problem sa neplodnošću, dolazimo do toga da je Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji vrlo važan, a problem nataliteta jedan od gorućih problema Republike Srbije.

Oni koji prolaze kroz ovu bitku znaju koliko je teško prikupiti svu potrebnu medicinsku dokumentaciju kako bi se došlo do komisije za ulazak u proces. Kao neko ko je i sam prošao kroz ovaj proces, mogu da kažem da su parovi često neshvaćeni, da se osećaju usamljeno i bespomoćno.

Trebalo bi postići da dijagnostika bude jednostavna, brza i pristupačna, što trenutno apsolutno nije slučaj. Zatim, neophodno je ukinuti starosnu granicu i ostaviti komisiji da proceni po individualnom reproduktivnom potencijalu. Treba omogućiti svakoj ženi koja ispunjava medicinske uslove da pokuša da se ostvari kao majka.

Takođe, treba zakonom regulisati pitanje muške neplodnosti, odnosno obezbediti muškarcima da se leče o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Zatim, povećati broj finansiranih pokušaja biomedicinski potpomognute oplodnje od strane RFZO, kao i omogućiti proces biomedicinski potpomognute oplodnje sa zamrznutim materijalom, parovima koji imaju problem muške neplodnosti, kao i parovima koji su zdrav materijal zamrzli pre nego što su ušli u proces lečenja malignih oboljenja.

Takođe, omogućiti finansiranje troškova RFZO za zamrzavanje i odmrzavanje materijala. Omogućiti biomedicinsku potpomognutu oplodnju i onim parovima koji su se već ostvarili kao roditelji prirodnim putem. Zašto bi ti parovi bili osuđeni na jedno dete ukoliko se u međuvremenu pojavio problem i ukoliko je jedini način da se ponovo ostvare kao roditelji upravo biomedicinski potpomognuta oplodnja, a takvih parova nema malo?

Ovo pravo je garantovano i Ustavom Republike Srbije članom 63, koji kaže da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje i pomaže im u tome. Ovaj problem je veoma složen i osetljiv i treba mu temeljno pristupiti i rešavati ga, predlažem da podržite ovaj predlog izmene zakona zbog alarmantne demografske slike Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 141.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za poslovanje kablovskih operatera, emitovanja prekograničnih kanala, emitovanje domaćih reklama u sadržajima prekograničnih kanala i ostalih nepravilnosti vezanih za elektronske medije i kablovske operatere koji kontrolišu Dragan Đilas, Dragan Šolak i Dejvid Petreus.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovao ili ne, dobio sam odgovor od REM-a. Odgovor je potpisala Rajka Galin i ja molim republičkog tužioca da obrati pažnju na izvršnog direktora REM-a, Rajku Galin, s obzirom da se radi o prevarama koje su teške više stotina miliona evra.

Gospođa mi je odgovorila da „N1“ televizija nije registrovana u Republici Srbiji, da nije davalac medijske usluge u smislu Zakona o elektronskim medijima u Srbiji. Dakle, nedvosmisleno je od danas jasno da „N1“ televizija nije registrovana u Republici Srbiji. Ali, gle čuda, odgovor mi nije dao REM, odgovor im je dao „Adria njuz“, koji u Srbiji vodi Jugoslav Ćosić.

Drugi deo odgovora mi je dala „United Media“ iz Luksemburga u kojoj su Šolak, Petreus i Đilas. Ovo je kao kada bi vam koza davala odgovor da li je pojela ili nije pojela kupus. Neverovatno je da REM, koji je zadužen za elektronske medije i kablovske operatere, odgovor narodnim poslanicima daje na osnovu odgovora upravo onih koji krše Zakon o elektronskim medijima, međunarodnu konvenciju itd. Ovo je nečuveno, ovo je teška prevara vredna više stotina miliona evra.

Samo da vas podsetim da SBB, da su međusobno trgovali Petreus, Šolak i Đilas i vrednost ovoga procenili na 2,6 milijardi evra. Znači, 2,6 milijardi evra REM ne može da iskontroliše, nego pušta da „N1“ televizija neregistrovana u Srbiji emituje program iz Srbije, neverovatno.

Dobio sam odgovor da „N1“ televizija i Sport klub, da su registrovani u Luksemburgu, a da program reemituju iz Ljubljane. Ljudi, u kom studiju sam ja bio u Beogradu dva puta, svi znamo da „N1“ televizija proizvodi program iz Srbije i da ima veliki deo radne snage u Srbiji. Oni drsko dogovore da su registrovani u Luksemburgu, pa onda u drugom delu kažu da program emituju iz Ljubljane. Šta je ovo? Onda Slovenci ne znaju da sam od Slovenaca već dobio odgovor da „N1“ televiziju i sportske kanale, Sport klub, 13 kanala oni u Sloveniji smatraju prekograničnim televizijama zato što su registrovane u Luksemburgu.

Hvala, vreme.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18 poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom i nenamenskim trošenjem sredstava.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim da se osnuje anketni odbor koji bi se pozabavio delima, a posebno nedelima Dragana Đilasa bivšeg ministra i bivšeg gradonačelnika grada Beograda, a ja po njegovim karakteristikama to zovem kradonačelnik.

Dakle, svi se sećamo da je most na Adi koštao četiri puta više, svi se sećamo radova u Bulevaru Kralja Aleksandra, svi se sećamo Bus plusa, svi se sećamo kako je Dragan Đilas postao izvoznik našeg novca. Izvoznik novca građana, tako što je prodavao maglu. Malopre sam opisivao na koji način su Dragan Šolak, Dragan Đilas, čiji je „Direct Media“ sastavni deo „United Media“, na koji način kroz reklame i emitovanje, odnosno reemitovanje prekograničnih kanala, a radi se o domaćim kanalima, što znači da su to piratski kanali, uzimaju stotine miliona evra godišnje.

Dakle, delima i nedelima Dragana Đilasa mora se stati na put i zato sam predložio anketni odbor, koji bi trebao da se pozabavi svim poslovima, pa i poslovima koje zajedno radi sa Dejvidom Petreusom, bivšim šefom CIA-e i komandantom vojnih snaga u Avganistanu, i sa Šolakom koji je postao građanin Malte, koji se posprdno ponaša prema Srbiji, govori da je on poreski rezident u Švajcarskoj, iako su svi njegovi biznisi u Republici Srbiji. Na način na koji sam opisao sa prekograničnim kanalima, sa SBB, sa REM-om, čiji je sastav on stavio, o REM-u se treba, o njegovom sastavu, da se pozabavi tužilaštvo. Preko toga on pere stotine milione evra zajedno sa Šolakom, Đilasom i Petreusom i moraju se ispitati svi poslovi, dela i nedela Dragana Đilasa koji je ovde kupio ceo jedan poslanički klub, šefa poslaničkog kluba i kupio celu opoziciju. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 24 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaja koji je na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravda, te povodom toga odgovornost bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18 poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za posete Narodne skupštine Republike Srbije određenih ekstremističkih organizacija i pojedinaca.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 192. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika suda u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji, Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika suda u Prekršajnom sudu u Kruševcu i Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika sudova u Osnovnom sudu u Pirotu.
Da li želite reč? (Ne)
Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 126 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopune dnevnog reda i hitnom postupku, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: za – 126, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, koji je podnela Vlada;
2. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika suda u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;
3. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika suda u Prekršajnom sudu u Kruševcu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i
4. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika suda u Osnovnom sudu u Pirotu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave sa njegovim saradnicima.
Očekujemo da ministar uđe u salu.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da što pre donesemo akte iz dnevnog reda ove sednice.
Molim ministra i njegove saradnike da uđu u salu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.
Pozdravljam ministra Branka Ružića.
Dajem reč ministru državne uprave i lokalne samouprave predstavniku predlagača zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu Branku Ružiću.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o glavnom gradu su svakako veoma značajne, imajući u vidu da evo već nakon skoro 12 godina se suštinski uvodi jedan viši stepen decentralizacije i prenošenja nadležnosti sa nivoa Republike na grad Beograd, ali naravno ostavljajući i mogućnost da se unutar gradskih opština ta decentralizacija sprovede na način i u maniru koji će dovesti do toga da sve usluge građanima, građankama i privredi budu na jednom višem stepenu raspoloživosti.
Dakle, donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama važno je zbog potrebe da se gradu daju nadležnosti koje će omogućiti njegovo bolje funkcionisanje, a građanima, kao što sam rekao, pružanje efikasnijih usluga. Upravo ovi ciljevi su zacrtani i u reformi javne uprave. Kao što znate, reforma javne uprave je jedan od tri kriterijuma ili noseća stuba naših evropskih integracija. Reformom javne uprave koordinira Ministarstvo na čijem čelu se trenutno nalazim i mislim da je jedan od kvalitativnih pomaka i to da ćemo imati veće učešće javnosti u samom donošenju i usvajanju politika, sledstveno tome i podizanje poverenja građana u državne institucije i ono što je svakako važno, da bismo došli do tih ciljeva važno je da obezbedimo mehanizme planiranja, upravljanja i kontrole institucija javne uprave.
Kao što sam rekao u uvodu, ovaj zakon se u najvećoj meri pre svega tiče decentralizacije. S jedne strane, dakle, radi se o prenosu nadležnosti sa republičkog na nivo grada Beograda, ali se takođe bavi i stvaranjem uslova za dalju unutrašnju decentralizaciju grada Beograda, bilo da je reč da se ovim prepozna uloga gradskih opština u obavljanju određenih nadležnosti ili da se stvaraju uslovi da grad svojim statutom prenese određene poslove gradskim opštinama.
Unutrašnjom decentralizacijom grada Beograda stvaraju se uslovi da gradske opštine, kao tradicionalne opštine, u punoj meri ostvaruju svoje potencijale za razvoj, privlačenje investicija, čime mogu da se ostvaruju praktično kao da su jedinice lokalne samouprave. Sve ovo, naravno, može da proizvede i veću efikasnost i bolje usluge ka našim građanima koji su nosioci suvereniteta naravno i grada Beograda, ali naravno takođe i boljih usluga za privredu.
Podsećam da ovde govorimo o tradicionalnim opštinama grada Beograda koje su se do sada, kao što svi znate, pre svega oni koji žive u Beogradu ili se bave politikom u Beogradu, dovijale, snalazile pojedinačnim inicijativama kako bi bile efikasnije i podastrle građanima sve usluge koje su im stajale na raspolaganju. Koliko sam informisan, postoji jedan pozitivan primer u Kaluđerici gde je napravljen jedan uslužni centar kako bi se upravo građanima omogućilo da ostvare sva svoja prava u komunikaciji sa upravom, primenjujući Zakon o opštem upravnom postupku i softversku platformu e-ZUP o elektronskoj razmeni podataka i kako građani ne bi morali iz Kaluđerice da dolaze, da putuju mnogo duže kako bi ta svoja prava ostvarili. Ali, mislim da je došlo vreme da se na to dobijanje stavi tačka i da se krene jednim sistemskim rešenjem.
Takođe, donošenjem ovih izmena i dopuna potrebno je uskladiti odredbe ovog zakona sa mnogim sektorskim zakonima koji su doneti u prethodnom periodu. Podsećam, ovo je prvi put nakon 12 godina da se suštinski rade izmene i dopune, suštinske izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Ti sektorski zakoni su svakako interesantni zato što uređuju pojedina pitanja od značaja za rad i funkcionisanje lokalne samouprave.
To su naravno Zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Zakon o javnoj svojini, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, Zakon o smanjenju od katastrofa i upravljanjem vanrednim situacijama, Zakon o visokom obrazovanju, Zakon o zaposlenima u AP i jedinicama lokalne samouprave.
Glavni grad, kao što znate, i Ustav ga prepoznaje kao posebnu jedinicu lokalne samouprave, do sada se po nadležnostima nažalost nije razlikovao od svih ostalih jedinica lokalne samouprave u Srbiji, a svi znamo da je mnogo kompleksniji u pogledu organizacije u usluga koja je u obavezi da pruži građanima i privredi. Izmenama i dopunama ovog zakona predlaže se proširenje nadležnosti grada čime se ostvaruje ustavna odredba i to iz člana 189. stav 5. koji upućuje na mogućnost da se Zakonom o glavnom gradu mogu poveriti i druge nadležnosti, osim onih koje su poverene opštinama i gradovima.
Svi smo bili naravno svesni obima, ali smo predložili niz izmena i dopuna, koje menjamo nadležnosti koje se daju glavnom gradu. Moram naravno istaći da smo pre svega bili vođeni potrebom da Beograd u punom kapacitetu, u potpunosti bude u poziciji da može da vodi brigu i pruža usluge građanima i privredi na jedan sveobuhvatan, celovit i efikasan način. Izmene i dopune se temelje na bazi njegovog posebnog ustavno-pravnog položaja i u skladu sa postojećim razvijenim, stručnim, organizacionim i kadrovskim kapacitetima koji svakako postoje u gradu Beogradu.
Navešću vam nekoliko primera koji ukazuju na to kako će pojedina ovlašćenja obezbediti kvalitetnije pružanje usluga građanima u skladu sa kapacitetima grada. Smatrali smo važnim da se omogući osnivanje javnih preduzeća od strane pojedinih gradskih opština na teritoriji grada Beograda. Ovde se naravno radi i o javnim komunalnim preduzećima, s obzirom da je uređivanje obezbeđivanje komunalnih delatnosti jedna od izvornih nadležnosti jedinice lokalne samouprave. Tako su pojedine od tih delatnosti, odnosno obezbeđivanje uslova za njihovo obavljanje raspodeljene između grada i gradskih opština Barajeva, Grocke, Lazarevca, Mladenovca, Obrenovca, Sopota i Surčina. Tako imamo slučajeve, one decenijama ulažu u komunalne sisteme a van su, suštinski su van sistema upravljanja. Kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje, pa i u određenim slučajevima finansiranje rada tih javnih preduzeća, smatramo da je neophodno da se predvidi mogućnost osnivanja javnih preduzeća od strane gradskih opština. Pogotovo ako se ima u vidu da se prvenstveno radi o tzv. rubnim, gradskim opštinama koje se nekada imale zakonsku mogućnost da osnivaju javna preduzeća i koja su upravo obavljanje određenih komunalnih delatnosti organizovale na taj način što su osnivale svoja javna preduzeća.
Izmenama predlažemo da su nadležnost grada uvrsti u uređivanje i obezbeđivanje poslova koje se odnose na izgradnju, rekonstrukciju i upravljanje javnim putevima. Na ovom primeru grad Beograd raspolaže, i toga smo svi svesni, neophodnim sredstvima i kapacitetima za upravljanje tim putevima na svojoj teritoriji, pa se ova izmena predlaže radi otklanjanja nedoumica u primeni Zakona o putevima.
Ostavljena je mogućnost da se statutom grada Beograda preciznije urede odnosi između grada Beograda kao jedinice lokalne samouprave i gradskih opština obrazovanih na teritoriji grada, u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Ovo svakako svi zajedno imajući u vidu ne tako daleku prošlost možemo da ocenimo kao veoma značajno i koliko je u stvari važno da svi nadležni, pre svega, preventivno i pravovremeno deluju u slučaju elementarnih nepogoda.
Predlažemo i da grad Beograd kroz odredbe statuta može da dodeli gradskim opštinama poslove koji se odnose na simbole, nazive, naseljenih mesta u jedinici lokalne samouprave. O nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaseoka i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave. Ovo je svakako nadležnost skupštine jedinice lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, ali radi efikasnijeg, celishodnijeg, bržeg obavljanja tih poslova i pojednostavljivanja procedura za njihovo obavljanje predlažemo da grad Beograd ove poslove može poveriti gradskim opštinama.
Predlažemo da grad imenuje i razrešava direktore ustanova dečije zaštite imajući u vidu da je grad njihov osnivač, kao i da grad kao što znate utvrđuje mrežu tih ustanova. S obzirom na brojnost javnih manifestacija i nedovoljnu regulativu u toj oblasti, ukazala se potreba da grad Beograd utvrđuje i uređuje održavanje javnih manifestacija od značaja za grad i prilikom utvrđivanja i održavanja javnih manifestacija, grad bi se rukovodio sektorskim zakonima, uređenje ove oblasti, načina finansiranja troškova. Na ovaj način značajno bi doprineo transparentnosti ulaganja sredstava.
U skladu sa Strategijom podsticanja rađanja koja je usvojena 2018. godine, predlaže se da grad Beograd sprovodi mere i finansira projekte u cilju podsticanja nataliteta na svojoj teritoriji, a sve naravno ovo imajući u vidu da grad Beograd raspolaže potrebnim kapacitetima, da obezbedi naravno ta sredstva i da te mere sprovodi.
Predložili smo i preciznije nadležnosti grada Beograda predviđene Zakonom o trgovini i Zakonom o turizmu u vezi sa privremenim objektima i pokretnim sredstvima sa kojim se obavlja trgovina na malo, kao i mesta gde se nalaze ovi objekti. Tu posebno treba obratiti pažnju na blizinu predškolskih i školskih ustanova, zdravstvenih centara i tako dalje.
S obzirom na raznolik karakter područja koja se nalaze na teritoriji grada Beograda od urbanih do seoskih potrebno je urediti nadležnost grada Beograda u oblasti držanja i zaštite domaćih i egzotičnih životinja. Izmenama i dopunama zakona želeli smo da osiguramo učešće grada Beograda, na jednom višem nivou i u oblasti odlaganja komunalnog otpada sve u cilju doprinosa zaštiti životne sredine što je od velike važnosti na teritoriji glavnog grada kao i nadležnost grada da donosi program mera prevencije stvaranja otpada od plastičnih kesa sa planom za njegovo sprovođenje.
Želim da istaknem i finansiranje protivgradne zaštite na teritoriji grada. Nekome će se to učiniti možda kao jedan nebitan delić tog mozaika ali imali smo ranije situacije da upravo zbog nekih proceduralnih razloga i zbog nemogućnosti da same gradske opštine isfinansiraju protivgradnu zaštitu, šteta nastupi, a da nas sama procedura u tome sprečava i mislim da je ovo takođe veoma značajno, kao što je značajna i tzv. poljo-čuvarska služba.
U oblasti poljoprivrede smatramo značajnim da se nadležnosti grada zaokruže ovlašćenjem da obavlja poslove poljoprivredne inspekcije u delu kontrole nad primenom mera koje propisuje grad Beograd za vlasnike ili korisnike poljoprivrednog zemljišta, kao i kontrole korišćenja poljoprivrednog zemljišta u odnosu na godišnji program zaštite unapređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi grad Beograd.
Ono što je i zbog Beograđana, Beograđanki ali i naravno svih građana Srbije važno istaći moramo da znamo da je Beograd druga poljoprivredna celina na nivou čitave Republike Srbije, posle Vojvodine ima oko 240 hiljada hektara od čega se 150 hiljada hektara obrađuje. I u nekom prethodnom periodu to nije bilo dovedeno do savršenstva, a kada kažem nije bilo dovedeno govori o kontroli iznajmljivanja zemljišta i na ovaj način će biti bolja kontrola, transparentnija, a samim tim će biti veći prihod u budžetu.
Istovremeno jedan od, rekao bih, važnih i sasvim relevantnih i racionalnih argumenata da se ove izmene i dopune zakona donesu u hitnom postupku jeste činjenica da smo predvideli preciziranje nadležnosti grada za izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Upravo su odredbe koje se odnose, dakle, na ovu oblast značajne za ubrzanje realizacije pokrenutih postupaka u vezi sa izgradnjom, ali i sa ozakonjenjem objekata i završetka ovog veoma zahtevnog, obimnog, složenog posla koji je oduzimao mnogo vremena i pravio jedno usko grlo koje smo na ovaj način praktično probili. Mislim da je to jedan veliki i značajan iskorak napred.
Ono što svakako jeste značajno to je da će, po onome što su gradski čelnici već najavili, ali to će biti predmet, naravno, njihovog rada u gradu Beogradu, to je da će građevinske dozvole u prigradskim opštinama biti izdavane za veći broj kvadrata. Takođe, u prigradskim za veći broj kvadrata nego u ovim gradskim.
Isto se događa i po pitanju legalizacije, to je koliko sam informisan, plan i mislim da će to u velikoj meri rasteretiti čitavu ovu situaciju koju smo imali, upravo centralizovanim jednim sistemom koji je i doveo do stvaranja tog uskog grla, a to je naravno bila politika koja se vodila ranije, dakle pre 2012. godine. Kao što znate Zakon o glavnom gradu je donet 2007. godine, jel tako?
Sve navedene izmene za svrhu imaju da se materijalizuju odredbe Ustava i zakona koje grad Beograd prepoznaju kao posebnu jedinicu lokalne samouprave, odnosno da grad Beograd stekne i prava, ali i obaveze za obavljanje onih nadležnosti za koje ima kapacitete i potrebu da ih uređuje. Kako bi se, naravno, pojednostavile procedure za ostvarivanje prava građana i privrede, na taj način moći ćemo da podignemo kvalitet pružanja usluga od strane grada ka našim sugrađanima.
Dovoljno je da uzmete analizu koliko je investitora ili investicija došlo u neke od opština, na primer u Sremu, hajde da pomenemo Staru Pazovu, Sremsku Mitrovicu, Rumu, a Stara Pazova se naslanja na Surčin i Surčin nije bio u toj mogućnosti, dobro na Batajnicu, ali jednim delom i na Surčin, nije bio u toj mogućnosti da iskoristi mogućnost da na jednoj istoj ili sličnoj, identičnoj teritoriji sa svim infrastrukturnim potencijalima privuče investicije. Tako da, mislim da ovo svakako jeste veoma značajno.
Na kraju, ono što želim da kažem, to je da podsetim da je grad Beograd i administrativni i privredni i kulturni i razvojni i univerzitetski centar zemlje i da u njemu po poslednjem popisu iz 2011. godine, živi 23% ukupne populacije države Srbije.
Najvažnija vrednost, dakle, koju donose izmene i dopune ovog zakona jeste naravno decentralizacija, odnosno poveravanje većih nadležnosti gradu Beogradu, kako bi kao najbliži građanima adekvatno odgovorio na njihove potrebe, ali donosi i bolju podelu poslova između grada i gradskih opština i tako mogućnost da grad prenese svoje izvorne nadležnosti na gradske opštine.
Smatramo da Beograd i njegove gradske opštine za to imaju, svakako, i mogućnosti i kapaciteta i vreme je zaista bilo da im to i omogućimo. Hvala vam.

Hvala, ministre Ružiću.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima prof. dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Ja nisam očekivao, dame i gospodo narodni poslanici, da ću u ovom mandatu ikada imati povoda da pohvalim vladajuću većinu, ali evo prvi put se desilo da nam nisu nagomilali sve tačke dnevnog reda u jednu jedinstvenu raspravu, pa da onda zapravo nemamo mogućnosti ni o jednoj tački dnevnog reda da tu raspravu detaljno sprovedemo i da ona bude značajna i za onoga ko je zakonski projekat podneo i za građane ove zemlje nad kojima će se zakon primenjivati.

Ali, eto za jednu stvar da vas pohvalim, a odmah za drugu da vas napadnem. Opet ste ovaj zakon podneli po hitnom postupku. I većina zakona se u ovoj Narodnoj skupštini podnosi po hitnom postupku. A, po logici stvari po hitnom postupku su išli samo zakoni koje inicira nešto poput vanrednog stanja.

Ne mora biti vanredno stanje u pravom smislu reči, ali može biti nešto što se desilo iznenada, što je ugrozilo normalan život građana, što je skopčano sa nekim opasnostima ako se ne postupi po hitnom postupku, itd.

Vi imate običaj da donosite po hitnom postupku, zato što vas mrzi da uđete u normalnu zakonodavnu proceduru, zato što vas mrzi da ostavite opozicionim strankama dovoljno vremena da podnesu amandmane, da se spreme za raspravu i vi mislite što se brže zakon izglasa, da će on biti kvalitetniji, brže će se primenjivati, ali onda dođemo u situaciju da moramo stalno iznova usvajati novele. Na sve zakone koji su donešeni, teško da neki ima, koji već nismo novelisali.

Ovde je posebno interesantno kako ste obrazložili usvajanje ovog zakona po hitnom postupku. Kažete u ovom obrazloženju da je razlog za hitan postupak, da su započeti postupci razlog u vezi sa izgradnjom i ozakonjenjem objekata.

Pa, ti postupci u vezi sa izgradnjom i ozakonjenjem objekata već decenijama počinju, pa nikako da se završe, nikako da krenu od početka. Vrlo malo se objekata legalizuje, sprovede u zemljišne knjige, sve stvari stoje na mestu, zapravo, zbog lenjosti administracije, zbog pokušaja da se taj proces od strane birokratskog aparata, nije ovo samo napad na vas, vi ste dosta tog aparata nasledili od ranijih režima, od ovog mafijaškog puča 5. oktobra, pa nadalje.

E sad, mi moramo voditi računa kako da sprečimo tu birokratsku samovolju i kako da sprečimo korupciju koja se u organima lokalne vlasti obavlja u uslovima visokog stepena birokratske samovolje.

To možemo uraditi samo tako što će se preciznije regulisati uslovi legalizacije objekata, pa zauzeti principijelni stavovi da se skoro sve ono što je izgrađeno na privatnim placevima legalizuje, osim ako postoje jaki razlozi da se ne prihvati legalizacija, zato što se neki javni interes ugrožava na taj način.

Dakle, da tu budu cene najjeftinije, da se procedura sprovodi brzo i da unapred svaki građanin može sam da obračuna koliko će platiti, a ne da iznos zavisi od onog činovnika koji ga čeka na šalteru i u stanju je da ga beskrajno šalje od šaltera do šaltera, da ga na taj način natera na kraju i da odustane od legalizacije kad vidi koliki je iznos na kraju i koliko su ga maltretirali dok je došao do završnice.

Ako se ovi poslovi oko legalizacije ne završe u doglednom roku, naravno da će biti velika šteta za društvo, i država gubi značajne prihode jer onda ovi objekti ne idu u promet, čim se objekat legalizuje i kad je unesen u zemljišne knjige mogu da se sklapaju kupoprodajni ugovori. Ako objekat nije u zemljišnim knjigama onda ne može da se sklopi kupoprodajni ugovor, ne može da se overi kod nadležnog notara i ne može da se prenese u zemljišnim knjigama. Mogu se, zapravo, nelegalni ugovori o kupoprodaji doneti, ali onda je to stvar priznanica na papirima i to traje negde do biološkog okončanja života onoga ko je učestvovao u takvom građanskom kontaktu, a posle pred sudom je veoma teško dokazati šta je zapravo bilo ugovoreno, koliko je novca bilo isplaćeno, kako je isplaćeno itd. To su, onda beskrajne parnice koje u našoj praksi mogu da traju i po 20 godina.

Sve vlade od 2000. godine su pokušavale, bar su tvrdile da pokušavaju da reše problem objekata sagrađenih bez građevinske dozvole, ali ovde na prvo mesto treba staviti objekte koji su izgrađeni na zemljištu u državnom vlasništvu i to na mestima gde je apsolutno zabranjena svaka gradnja. E, tu ste pokazali apsolutnu nesposobnost, i ministarstvo i organi lokalne samouprave. Zašto? Niko se od vas ne usuđuje da ruši dve kuće Tomislava Nikolića, ili tri, koliko ih ima u zaštićenom pojasu reke Save, gde su izvorišta pijaće vode. Dok to ne rušite vi nemate moralno pravo da bilo kome drugom rušite, a skloni ste da rušite sirotinji.

Mi smo nekoliko puta slali naše aktiviste da spreče to iseljenje, jednom, dva puta, pa treći put, na kraju oni im obračunaju još veće troškove sprovođenja rušenja objekata, a bode u oči ono što je podigao Tomislav Nikolić. Vaša vlada je duboko zaglibila sa Tomislavom Nikolićem. Ta uredba koju ste doneli za Tomislava Nikolića, da ostane u palati državnoj od 800 kvadrata, će biti spomenik najvišeg oblika korupcije vaše vlasti. Jel to koruptivna radnja? Jel to nešto normalno? Zamislite predsednik SAD istekne mu mandat i on odluči da ostane u Beloj kući, i novi predsednik da podiže šator u dvorištu Bele kuće. To se kod nas dešava. Hoće li svaki predsednik po jednu palatu sebi da obezbeđuje?

Komunisti su svojevremeno krenuli na taj način kad je došlo do one privatizacije 1990. godine, oni su počeli da privatizuju i objekte koji se nisu smeli privatizovati, a to su bili službeni stanovi i službeni rezidencijalni objekti.

To nije smelo da se privatizuje. Mogli su privatizovati stanovi u društvenoj svojini. To je bio smisao privatizacije, da čovek koji je faktički vlasnik stana u društvenoj svojini, kome niko taj stan ne može oduzeti postane i njegov formalni vlasnik da izađe sa njim na tržište i da se na tržištu obavlja onda veći promet koji državi donosi i veću naplatu poreza. To je bio smisao. Jedan Budimir Lončar uzeo je lepo državnu vilu, prodaje je na brzinu, uzeo pare i ode. Koliko je bilo takvih?

Sad vi dozvoljavate nešto slično. Tomislav Nikolić ostade u državnoj palati. Do kada? Dok mu traje mandat, kako mu se zove ovaj izmišljeni organ, za saradnju sa Kinom i Rusijom, i ide predsednik Vučić u Rusiju ne vodi Tomislava Nikolića, šta će mu budala samo da mu kvari raspoloženje tokom puta. Ide u Kinu, svečano ga tamo dočekuju, ne vodi Tomislava Nikolića. Zašto? Pa, da mu nešto ne pokvari tamo, samo mu može pokvariti, može poneti žutu vodu iz Morave, da piju žuti ljudi u Kini. Šta je drugo mogao da radi?

Mislite da je narod glup, da narod ne razume te vaše postupke, a vi kao vladajuća većina ste se u jednom momentu uplašili da Tomislav Nikolić ne formira novu stranku i da vam ne predstavlja konkurenciju na izborima. Čuj, Tomislav Nikolić novu stranku. Može sa Veljom Ilićem stranku pijanaca, ako im Bora Đorđević pozajmi naslov one svoje stranke iz 1990. godine – Partija običnih pijanaca, to bi bio naziv stranke Tomislava Nikolića i Velimira Ilića.

Na kraju, nikada vaše inspekcije nisu pregledale poslovanje Fondacije „Dragice Nikolić“. Tamo su opljačkani milioni evra, više od pet miliona evra, vi ste to propustili, i njemu je sada sve dozvoljeno. Nikada niste ispitali otkud mu milion evra da podigne crkvu u svom rodnom selu. Kada je video da nema naroda koji će ići u tu crkvu, jer tamo je svega 15-ak stanovnika u poznoj životnoj dobi, onda je odlučio da to bude manastir, pa je našao nekoga iz crkve koga je podmitio da nađe jednu kaluđericu koja će tamo samovati i čuvati mu crkvu.

Šta je crkva? Crkva treba da bude porodični mauzolej. Toliko pohlepa unakazi čoveka, neverovatne stvari uradi sa njegovom psihom, da je on zamislio da je faraon i da mu treba faraonska grobnica.

Dalje, Zorana Mihajlović, kao ministar građevinarstva i kapitalnih objekata i čega još, Nataša, jel još nečega ministar?

(Nataša SP Jovanović: Saobraćaja.)

Gde god se ona mešala, uvek je bilo promašaja, odugovlačenja radova, klizanja čitavih planina na puteve koje je gradila. Sada, predlagala je tri zakona sa različitim nazivima za legalizaciju objekata i sa po nekoliko izmena. Poslednji Zakon o ozakonjenju je donesen 2015. godine, pa, menjan i dopunjavan 2018. godine. Ni jedan od tih njenih zakona nije dao nikakav rezultat. Zašto? Zato što vaša lokalna samouprava, odnosno i državni administrativni organi ili organi lokalne samouprave kojima je država poverila javna ovlašćenja nisu u stanju da prate izgradnju nelegalnih objekata i da odmah intervenišu čim počne izgradnja.

Zašto oni nisu to u stanju, a mi znamo da postoji, dobro je rekao Petar Jojić – prava građevinska mafija, koja gradi na veliko ogroman broj kuća i stanova i kojima se nikada ne pojavljuju ti opštinski, gradski kontrolori. Kada se izgradi objekat, onda je kasno da se ruši, onda je grehota da se ruši, ne sme da se ruši. Može se oduzeti deo objekta, da se nadoknade troškovi državi neplaćeni za komunalije, za razne druge obaveze itd, ali da se ruši, to je grehota, to ne sme da se radi, pogotovo ako je objekat na privatnoj svojini i ako ispunjava formalne zakonske uslove, osim toga što nema dozvole. Ali, onda se ništa ne radi, videli smo kakvih ima primera zgrada u Beogradu, ono je za filmove iz naučne fantastike, zgrada visoka nekoliko spratova, a široka 2,5 metra, možda nema ni 2,5, u centru Beograda.

Kada su u pitanju ti poslovi ozakonjenja i legalizacije, nekada je to u gradu Beogradu bilo u nadležnosti gradskih opština.

Gradskim opštinama su uporno smanjivane nadležnosti, jer onaj koji je vladao u gradu, hteo je da u opštinama u kojoj je na vlasti protivnička stranka, ima što manje nadležnosti.

Zato su ukidana i ta javna preduzeća koja su raspolagala poslovnim prostorom, državnim poslovnim prostorom, koja su taj prostor iznajmljivala. Neke opštine su uspešno poslovale, pa su mnogo novca zarađivale, a u nekima je opet bio kriminal, pa nisu mogle da ostvare prihod.

Kada sam postao predsednik Opštine u Zemunu, zatekao sam javno preduzeće „Poslovni prostor“ sa pet zaposlenih i sa ogromnim dugovima. Sproveo sam akciju naplate poslovnog prostora od jednog do drugog zakupca i uskoro mogao da zaposlim nekih 130 ljudi, od kontrolora do ovih, do onih, ali 130 ljudi koji nisu imali hleba, dobili su hleb, a taj novac je i ranije postojao, samo nije išao na opštinski račun nego je išao ko zna na kakve privatne račune, u advokatske kancelarije koje su preuzimale na sebe obavezu da vode sudske procese radi uterivanja dugova navodno itd.

Opština ima nadležnost da iseljava one koji protivpravno dođu u određen poslovni ili stambeni prostor. One to nisu mogle da koriste u slučaju poslovnog prostora.

Dalje, imate situaciju da se najavljuje opet povratak određenih opštinskih nadležnosti sa grada Beograda na gradske opštine. Mora se usvojiti jasna koncepcija gradskih opština. Da li one treba da postoje ili ne? Ako ćete ih svoditi na obične kancelarije, detašmane, gradske vlasti, da bi određeni šalteri bili bliži građanima, onda nema potrebe da se glumi lokalna samouprava, da se ide na izbore, nego jednostavno imate već gotove kadrove, zaposlene neka rade to.

Lokalna samouprava, pa makar to bila gradska opština sa realno manjim nadležnostima nego ostale opštine, nego one prave opštine, mora imati neke nadležnosti da bi imala svrhu postojanja.

Treba propisati nadležnost u slučaju legalizacije objekata, ali da joj se striktno da propisano šta može, šta ne može i koliki je cenovnik za svaku legalizaciju, da se ne ostavlja ništa na volju službeniku, da službenik samo proverava da li su ispunjeni uslovi i ništa više, a ne da on obračunava i da više puta građanin dolazi.

Objekti na privatnoj svojini, dakle, mogu začas da se legalizuju i da se da i određen popust građanima, da bi to išlo brže, jer korist za državu je kasniji izlazak tih objekata na tržište i naplata poreza kod kupoprodajnih ugovora, a ne ono što će se dobiti od legalizacije objekta. To treba da se uradi i to bi onda išlo brzo.

Još treba podstaći opštinske službenike određenim procentom povećanja zarade ako ide brže ta privatizacija objekata, jer će onda oni više da rade. Biće više zainteresovani za rad. Umesto da ih stavljate u poziciju da traže da im se plati mito, da budu korumpirani, vi ih podstičete da napornijim radom oni stiču viši prihod.

Dakle, trebalo bi da se vidi struktura bespravnih objekata. Oko 90% tih objekata je građeno iz potrebe, iz potrebe građana da obezbede krov nad glavom sebi i svojoj porodici, da prošire svoje stambene objekte, da im poboljšaju kvalitet itd.

Ima dosta poslovnih objekata. Izgradnja svakog poslovnog objekta povećava zaposlenost, povećava proizvodnju. Dakle, treba i to podsticati.

Ja vidim svaki dan kad prolazim kroz Zemun, znate, na privatnim parcelama ruše se stare kuće, podižu veće sa više spratova i ponosan sam na to. Nekako Zemun raste ko iz vode. Nije to mnogo spratova. Nekad su to četiri stana, šest do deset stanova. Verovatno je sve bez dozvole. Zašto bi nam to smetalo, ako su ti ljudi spremni da državi isplate sve dažbine? Samo treba pokazati dobru volju i ubrzati taj posao i nekada, kada je reč o legalizaciji, naknadnoj legalizaciji, dati im da to plate u određenim ratama. Ako duguju državi, može se deo objekta uzeti za državu, ali se ne može više nikome pretiti rušenjem.

Srušite Tomislavu Nikoliću, pa onda govorite o rušenju. Sramota je svakog državnog funkcionera, svakog člana Vlade, ako se bilo gde u Srbiji ruše stambeni objekti, a ne sruši se prethodno nešto što je apsolutno nedozvoljeno, a to su kuće Tomislava Nikolića na levoj obali Save u zaštićenom pojasu.