Dame i gospodo, ministri, narodni poslanici, moje prvo pitanje se odnosi na ministra poljoprivrede. Želeo bih da informišete građane Srbije sa kojim to afričkim državama smo potpisali sporazume o izvozu iz Srbije u te afričke države poljoprivredne proizvode? To je jedno pitanje.

Drugo pitanje, da li znate otprilike koja će cena žita biti i da li savetujete poljoprivrednim proizvođačima da odmah posle žetve predaju žito nakupcima ili da malo sačekaju pošto oni koji čekaju uvek dobiju malo veću cenu? Vi imate malo bolju informaciju.

Pitanje i predlog ministru finansija, da se ubaci u Poslovnik Skupštine Republike Srbije da oni koji su na stalnom radu, a ne dolaze na posao ne mogu da primaju plate, kao što radnici odlaze u fabrike, u firme, u škole, u bolnice, ako ne dođe dva dana na posao, zna se šta mu sleduje. To mislim na poslanike iz opozicije, kažu – radimo na terenu. Pa, da li ste bili sada kada je bila poplava i viša sila pored Dunava, odnosno na levoj obali Dunava? Ne, niste bili, bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i zato što se pojavio on ima odgovornost što je 102 litra kiše palo na jedan kvadratni metar.

Da vidimo šta je njihov izveštaj o radu. Mora da se Poslovnikom uvede šta je to rad narodnog poslanika u parlamentu, a ne da građani Srbije glasaju, da poslanik dobije platu, radno mesto, povoljnosti i mogu slobodno da kažem beneficirani radni staž, a nema ga na radnom mestu jer je na nekoga ljut. Pa, 90% radnika ne voli direktora u radnoj organizaciji, i šta sad, on mrzi direktora, ne mora da ide na posao. Ovo vam govorim, gospodine ministre finansija, ozbiljno da shvatite. Pošto sam čuo da će da se popravi Poslovnik o radu Skupštine Republike Srbije, da obavezno ubacimo tu stavku. Ne može neko da prima preko 100.000 dinara i da ruča i doručkuje za 180 dinara, a te pare plaćaju oni koji su poplavljeni, plaćaju i oni koji imaju neke druge probleme. Te pare koriste od penzionera, od onih koji su nekada živeli na Kosovu i Metohiji, pa su pobegli u Srbiju, a opozicija, hajde da vidimo, da li su bili negde na Kosovu, jel je to teren? Hajde, bili smo u nekoj opštini, bili smo u Severnoj Mitrovici, pa smo radili tog dana za te građane koji tamo žive.

Hvala, poslaniče, imaćete priliku još.

Što vi galamite, vi poslanici SNS? Vama ova tema ne odgovara, jel tako? Ne sviđa vam se što pričam o plati?

Pitanje je postavljeno, čini mi se, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, jel tako?
(Aleksandar Martinović: Kakav je ovo način?)

Ne pričam za vas to, nego govorim za opoziciju. Izvinjavam se, ali govorim za opoziciju.

Ne znam kako je uspelo poslaniku Draganu Markoviću da od Vlade skrene pažnju na reakciju poslanika.
Molim ministra Nedimovića da odgovori na deo pitanja koji se odnosio na rad njegovog ministarstva.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Markoviću, vezano za ovo prvo pitanje koje se odnosi na izvoz na prostor afričkih zemalja, vi znate da je dugo godina u staroj Jugoslaviji jedno od osnovnih tržišta na koje je stara Jugoslavija plasirala prehrambene proizvode bilo tržište Afrike, tržište Bliskog istoka. Gotovo zadnjih 30, 40 godina tamo skoro nikakvog plasmana nije ni bilo i u zadnjih nekoliko godina činjeni su napori u tom pravcu.
Pretpostavljam da najviše mislite na tržište Egipta, gde ste i sami učestvovali ispred Republike Srbije i dogovarali sa egipatskim zvaničnicima. Da, mi smo dobili u martu mesecu dozvolu, odnosno sertifikat za izvoz srpske pšenice na prostor Egipta. Ja ću samo reći da Egipat predstavlja najvećeg uvoznika pšenice na svetu i negde oko 10 miliona tona godišnje on uveze pšenice. Podsećanja radi, Srbija je u najboljim godinama, kao što je bila 2018. godina, imala nešto preko tri miliona tona pšenice.
Sa dobijanjem ovog sertifikata mi smo dobili mogućnost da učestvujemo na tenderima. U okviru jednog međunarodnog konzorcijuma srpske kompanije su i učestovale na jednom tenderu za izvoz pšenice na prostor Egipta i očekujemo rezultate. Ono što u ovom trenutku imamo kao situaciju na tržištu, a vezano je za pšenicu…
(Dragan Marković: Majo, ne čujem ništa ministra šta priča od galame.)

Molim, ministre, malo glasnije samo da govorite.

Izvinjavam se ako sam bio tih.
(Dragan Marković: Ne, ne, nego je galama u parlamentu.)
Cena pšenice u ovom trenutku kojom se operiše na prostoru Srbije je na jednom od rekordnih nivoa u zadnjih nekoliko godina, negde oko 24 dinara po kilogramu i to je dobra stvar. To je posledica brojnih stvari koje su se desile na tržištu u okruženju. Mi smo imali velike suše oko nas u prethodnoj 2018. godini. Pšenica prošle godine nije bila tako visokog kvaliteta, ali je opet dostigla visoku cenu.
Šta se dešava ove godine? Ove godine su sigurno očekivanja porasla, baš zbog te cene koja je za staru pšenicu, 24 dinara na berzi se trguje, ali ja očekujem negde oko 21 dinar, da bismo mogli doći sa tom cenom, iako se ovih dana različite stvari plasiraju i dezinformacije od 16, 18 dinara. Vlada Republike Srbije će zajedno sa robnim rezervama izaći sledeće nedelje sa jednom količinom koju će otkupiti i sa tom cifrom pokušati da probudi tržište.
Jutros sam razgovarao sa predsednicom Udruženja "Žita Srbije", razgovarao o kvalitetu pšenice, trenutno treba da se uđe u njenu žetvu u narednih desetak dana. Mi smo imali izuzetno nepovoljne okolnosti prilikom setve pšenice, zemljište je bilo jako suvo, iako je prošla godina, tamo negde april, maj, bila jako puna vlage, ali u oktobru, novembru zemljište je bilo suvo. Nakon toga imali smo probleme u prvom mesecu, u martu mesecu, kada je ona trebalo intenzivno da se razvija, imali smo dosta problema, ali se kasnije ta kondicija pšenice nekako nadomestila u aprilu ili u maju mesecu.
Nije situacija svuda ista. Malopre sam razgovarao sa nekim kolegama poslanicima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, u njihovim krajevima pšenica nije tako dobrog kvaliteta, odnosno imala je dosta bolesti, ali na primer na prostoru Južnobačkog i Sremskog okruga je pšenica jako dobrog kvaliteta i tu možemo očekivati dobre prinose.
Da zaključim, ove godine ćemo sigurno imati pšenice oko milion tona za izvoz, tako da ćemo moći da konkurišemo na tržišta i Afrike. Nećemo imati godinu kao prethodnu, jer je nešto bilo manje i posejano pšenice, negde oko 570.000 hektara. Očekujem da će prosečan prinos biti blizu 4,7 do 4,8 tona po hektaru, pričam o čitavoj Srbiji, što će nam dati negde prinos od 2,5 do 2,7 miliona tona. Nama je za nas, za zemlju Srbiju dovoljan 1,5 milion, ovo ostalo nam ostaje za izvoz.
Želim još nekoliko stvari da kažem. Pored ovoga, mi smo otvorili tržišta afričkih zemalja i za naše voće i za naše meso. Imamo nekih problema, na primer, sa Marokom, Alžirom, iz jednog prostog razloga, oni imaju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom. Mi nemamo sporazum o slobodnoj trgovini sa ovim zemljama i moramo ući u pregovore sa njima, jer naši poljoprivredni proizvodi su opterećeni prelevmanima kada izvozimo robu tamo sa 20 i 30%. Naročito tržište Maroka je interesantno zato što je platežno dobro sposobno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li vi želite još jedno pitanje da postavite ministru?
(Dragan Marković: Ja sam postavio pitanje ministru finansija.)
Nadam se da neće odgovoriti na način da izvršna vlast počne da kontroliše zakonodavnu vlast.