Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić. Izvolite.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Moje pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a više u formi predloga i molbe da se Italija stavi na spisak zemalja u regionu, kako bi srpski narod, koji u ovoj zemlji živi, mogao da učestvuje na konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih pripadnicima našeg naroda u zemljama regiona koje ministarstvo zemlje matice redovno raspisuje, kao podršku u oblasti javnog informisanja na maternjem jeziku u očuvanju srpskog jezika, nacionalnog i kulturnog identiteta.

Pravo na konkurs sada imaju samo zemlje gde je potvrđena autohtonost srpskog naroda, to je po zakonu Ministarstva spoljnih poslova koji je dosta star i su zemlje bivše SFRJ plus Mađarska, Rumunija i Albanija.

Pitam Ministarstvo – zašto je izuzeta Italija? Izuzimanje Italije kao zemlje u regionu neobjašnjivo je kada se zna da u toj zemlji Srbi žive preko 300 godina kao priznati narod i zajednica domaćina, a još masovno naseljavanje počinje u drugoj polovini 15. veka, sa Despotom Stefanom Brankovićem, poslednji miropomazanim vladarom u Srbiji koji je tamo proveo 20 godina u okolini Udina, gde je premestio svoj dvor.

Prva srpska narodna pesma nije štampana u Srbiji na srpskom jeziku, nego je štampana u Italiji. Italija je zaslužila da bude uvrštena u zemlje regiona, ne samo po svojoj geografskoj poziciji, ne samo po autohtonosti srpskog naroda, već po činjenici da broj Srba neprekidno u Italiji raste. Sve je više, uprkos drugim tendencijama, sve je više osnovaca srpske nacionalnosti koji upisuju italijanske škole, a da u Italiji već decenijama ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku.

Relativne naučne studije upozoravaju da bez potpune pažnje i angažovanja države matice, neminovna je similacija i nestanak nacionalnog identiteta. Podsetiću samo da ove godine obeležavamo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Italije i Srbije iako je na dvoru spomenutog despota redovno bio ambasador Venecije.

Srbin iz Trsta Evgenije Popović je jedan od najbližih saradnika Garibaldija, oca italijanske nacije, ujedinitelja italijanske države. Garibaldi to Srbima nije zaboravio, posebno tršćanskim Srbima i sam je predvodio jedinicu dobrovoljaca, garibaldijevaca u pomoć hercegovačkim ustanicima.

Prvi brodovi koji stižu u Albaniju da spasu srpsku vojsku bili su brodovi italijanske Ratne mornarice i nije ih bilo ništa manje od francuskih. Međutim, posle Drugog svetskog rata mi smo to zataškavali, zažmurili na proterivanje Italijana iz Istre i Dalmacije, zarad ljubavi prema braćom, prema Hrvatima koje su nam to vratili „Bljeskom“, „Olujom“ i vraćaju nam i dan danas verbalno, na svaki način.

Promocijom knjige, dr Mile Mihajlović „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“, otpočelo je svečano obeležavanje stogodišnjice od Velikog rata u Italiji. Kakav je značaj Srbija davala diplomatskim odnosima sa Italijom najbolje govore imena naših ambasadora koji su između dva rata bili u Italiji. To su, ovim redosledom Milan Rakić, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić. Sa druge strane takođe, iz Italije su dolazile najpoznatije diplomate.

Mnogo toga se još može reći o italijansko-srpskim odnosima, ali mislim da je ovo dovoljno da se prepozna potreba da se status srpskog naroda mora gajiti, da se o njemu mora brinuti na Apeninskom poluostrvu.

Iskoristio bih još kratko priliku da uputim apel ministru zdravlja gospodinu Zlatiboru Lončaru, Ministarstvu zdravlja da vodi računa o zdravlju nacije. Ne može voditi računa o svakom pojedinačnom pacijentu, ali me je zabrinuo podatak da je suicid mentalna bolest u porastu koja sve češće tragično završava. Dešava se da dnevno po 1000 ljudi izvrši samoubistvo na svetu, a taj broj nažalost sa tragičnim posledicama raste i kod nas.

Mislim da neke potencijalne slučajeve trebamo unapred rešavati. Večiti docent dr Jovo Bakić sve češće pokazuje takvu tendenciju. Njegov izbezumljeni pogled, to bi doktor pre mogao da primeti, mržnja nepodnošljiva, govor koji je pun gneva upućen predsedniku države Aleksandru Vučiću i prema državnom vrhu, kao i prema srpskoj naprednoj stranci, zaista zaslužuje potpunu pažnju. Posebno je opasno što se ovaj čovek nalazi na čelu pokreta Samoodbrana, pa se plašim da posle objavljivanja rezultat na budućim redovnim izborima dođe do tragičnih posledica genocida i mi se moramo pobrinuti da spasemo samoodbranu od sebe samih.

Ovaj drugi politički suicid stranaka koje su pre neki dan objavile da bojkotuju izbore, nema veći ni državni, ni društveni značaj i to je njihovo suvereno pravo. Odavno je političko samoubistvo i kraj i posledica za političke stranke bez programa, bez ideja, bez morala, bez sledbenika članstva i glasača.

Ustanovili su da je bolje da se prave mrtvi kako javnost ne bi ustanovila posle izbora da odavno nisu živi. Možda je to i najbolje rešenje. Važno je samo da Srbija od toga nema štete. Hvala.

Zahvaljujem kolega Krliću.
Obzirom da nema više prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici prof. dr Miladin Ševarlić i mr Dejan Radenković.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz Saziv sednice Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada;
2. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640, između Republike Srbije i Evropske investicione banke, "Službeni glasnik" Republike Srbije, međunarodni ugovori broj 11-17, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, broj 02-2265/19, od 4 septembra 2019. godine.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Mladen Šarčević ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i prof. dr Bojan Tubić, v.d. pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Prelazimo na Prvu tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju. Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, član 96. stav 4. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama zakona o visokom obrazovanju.
Da li predsednik predlagača, Mladen Šarčević ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja želi reč?
Da, reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Na osnovu predloga Vlade i na osnovu odluke Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološko društvo, član 1. bi izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju bi trebao da još dve godine produži prava studentima koji se školuju po starom programu do 2021. godine da završe svoje studije. Za polje integrisanih studija medicinskih nauka do kraja školske 2021-2022. godine. Takođe i doktorske i master studije po istom principu.

Samostalne visokoškolske ustanove usaglasiće svoja opšta akta u skladu sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ono što je jako važno, pošto imamo i onu drugu kategoriju studenata koji su po Bolonji počeli, kako se u žargonu zovu stari bolonjci, oni preporukom Ministarstva prosvete visokoškolskim ustanovama, takođe na neki način dobijaju pravo da produže neke rokove koje su promašili. Hvala.

Zahvaljujem, ministre Šarčeviću.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, narodni poslanik Đorđe Kosanić.
Izvolite, kolega Kosaniću.

Poštovani ministre sa saradnikom iz Ministarstva, gospodine Tubiću, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju i ministre, ja ću odmah reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zakon, jer donošenjem ovog zakona studenti koji su upisali, praktično studentima koji su upisali studije od 1998. do 2005. godine, produžava se rok završetak studija, a te studije su trebali da završe, dakle, do 30. septembra ove godine.

Ono što je značajno da kažem još jednom, pošto vi ste sada rekli da se to odnosi i na studente master studija i na doktorante, a i važna je informacija i za bolonjce, kao i prošle godine, ići će preporuka Ministarstva prema fakultetima. Ne sumnjam da postoji dobra volja na fakultetima samo tehnički uslovi da se stvore.

Ministre, mi smo se sa ovom temom susreli još 2006. godine. Dakle, sa uvođenjem bolonjske deklaracije, promenjen je način školovanja, a akademci, studenti starima je dat rok da završe studije do 2011. godine, odnosno školske 2012. godine, jel tako. Ovaj rok je više puta produžavan, najpre do 2014. godine, pa onda sledeća 2016. i 2018. godina, da bismo prošle godine taj rok produžili za još godinu dana do 30. septembra ove godine.

Moram da kažem da tačni podaci koliko ovih starih studenata ima stvarno nisu validni, jer fakulteti nemaju tačne podatke, pa se barata nekom cifrom između 10 i 12 hiljada. Ali, kažem, tačno se ne zna, jer ni fakulteti nisu radili, da kažem, analizu koliko tačno ima studenata.

Dakle, reč je o studentima koji su studije upisali između 1998. i 2005. godine. Ovde ne treba koristiti neke, da kažem teške termine, loše kvalifikacije za te ljude, jer moram da kažem ministre da među njima ima već porodičnih ljudi koji su zasnovali porodicu, ostvarili su kao roditelji, ali važna stvar da ima i ljudi koji su uspešni u svom biznisu koji rade, da praktično imaju uspešne firme koji zapošljavaju veliki broj ljudi, ali nisu odustali od toga da završe studije i da dobiju svoje diplome, a isto tako ima i ljudi sa invaliditetom koji zbog prirodne bolesti nisu mogli u datom roku da završe studije, pa jednostavno i oni nisu odustali od toga da dobiju diplome, tj. da završe studije i da dobiju diplome.

Generalni zahtev svih ovih studenata da im se produži rok za završetak studija, ali da te studije završe po starom sistemu kako su i započeli. Praktično, njihova argumentacija je da u trenutku kada su upisivali studije, dakle između 1998. i 2005. godine, te studije su praktično upisali po Zakonu o univerzitetu koji nije ni u kom slučaju ograničavao vremensku distancu kada treba da završe te studije. Neskriveno, ministre, treba reći, vi, vaši saradnici iz Ministarstva, mi iz skupštinskog Odbora, ali i veliki deo mojih kolega ovde poslanika, dobili smo veliki broj mejlova, poruka, imali smo lične kontakte i generalno čuli zahteve svih tih ljudi u kom smeru treba da ide, po njima, što se tiče ove problematike.

Naravno, Srbija, mislim ministre, ni u kom slučaju nema razloga da se odrekne ovako velikog broja ljudi koji su na pragu da steknu diplomu i siguran sam veliki broj njih će u jednom delu u oblastima za koje se školuju dati veoma dobre rezultate. Moram da kažem i ovi ljudi s kojima smo razgovarali, među njima i oni koji imaju visoke proseke, preko 9, preko 9,5, imaju ispit ili dva do kraja školovanja.

Ovo što sam rekao malopre, siguran sam da ću svojim strukama dati dobre rezultate. Sve ovo govorim, ministre, ako znamo da trenutno u Srbiji ima nešto oko 10% visoko školovanih ljudi, stremimo ka nekom evropskom proseku koji je negde oko 25%, ali moram da podsetim da recimo jedan Izrael ima 35% visoko školovanih, a recimo u Rusiji ima 60% visoko obrazovanih ljudi.

Takođe, kada pričamo o ovoj problematici, mislim da treba da sagledamo i primer zemalja iz okruženja koji su u jednom delu prošli sve ovo i možda taj primer možemo da primenimo i kod nas u nekim delovima.

Isto tako, mislim da treba da postoji dobra sinergija, ministre, kada govorimo o ovoj temi, između svih nas, da na najbolji način rešimo ovu problematiku. Kada kažem dobra sinergija između svih nas, mislim, iako postoje poteškoće, tehničke poteškoće na fakultetima, mnogi ispiti koji sada nisu akreditovani, ali siguran sam da postoji dobra volja kod fakulteta, na univerzitetima da se ovo pitanje reši.

Ja ću ovde samo reći jedan dobar primer, Ekonomski fakultet u Nišu. Dakle, oni su ovu problematiku rešili na sledeći način i ja ću reći kao dobar primer šta su uradili, poslali su dopise na adrese svih studenata. Jednostavno, javilo se negde oko 135 studenata i za 10 meseci njih 28 je završilo studije od tih 135. Ali, oni su organizovali predavanja vikendima, subotom i nedeljom, da još jednom nastavnici i profesori sa studentima prođu gradivo. Imali su rokove svakog meseca i ono što je važno, oni teški ispiti mogli su da se polažu iz delova. Sa druge strane, profesori su im stalno bili, da kažem, tu na dohvat ruke da mogu da imaju konsultacije sa njima.

Mislim da je ovaj primer veoma dobar. Dvadesetosam studenata je što se tiče toga za 10 meseci završilo studije, a sa druge strane veliki deo njih, njima je ostao samo ispit ili dva.

Ministre, ovde treba reći još jednu stvar koja je važna, koja je možda jedna od ključnih stvari. Ljudi sa Ekonomskog fakulteta su svoje dopise slali na adrese studenata, njihovih roditelja kada su oni počeli da studiraju. Iako mnogi nisu možda ni mislili da studiraju, roditelji su izvršili dodatan pritisak na te ljude i zato su oni imali dobre rezultate. Mislim da je to primer kojima treba da krenu i ostali fakulteti. Kažem opet, sigurno da dobra volja postoji samo tehnički to treba da se uredi između ministarstva i fakulteta.

Na samom kraju da kažem da će poslanička grupa JS, kao što sam na početku rekao, podržati ovaj Predlog zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Kosaniću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, prof. dr Žarko Obradović.
Izvolite, kolega Obradoviću.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Poštovani ministre, video sam da vi niste trošili mnogo reči za obrazloženje ovog zakona. Moram reći da vas u određenoj meri razumem već i godinama unatrag, evo sad smo došli u situaciju da se već jednu deceniju produžava rok za završetak studija studentima koji su upisali do 2005. godine.

Drago mi je što imate dobru volju, kao i naš Odbor za prosvetu i nauku, što Vlada Republike Srbije ima dobru volju da i studentima pomogne da pokušaju da u naredne dve godine završe osnovne, magistarske i doktorske studije, odnosno da odbrane doktorsku disertaciju. Ovo kažem pokušaju, jer mi se s vremena na vreme često susrećemo sa istim argumentima i naravno da dobra volja postoji, ali treba biti pošten pa reći da je za ovu, kako bih rekao, inicijativu, za ovu dobru volju potreban odgovor i druge strane. Znači, konačno bi trebali da i studenti o kojima je reč, da shvate da je ovo poziv, odnosno da je na poziv odgovoreno pozitivno, da je pružena ruka saradnje i da bi u sledeće dve godine trebali da završe svoje studije.

Ne treba prenebregnuti činjenicu da je sistem visokog obrazovanja od 2005. godine donošenjem Zakona o visokom obrazovanju i kasnije, ušao u jedan novi proces kada smo postali deo evropskog prostora visokog obrazovanja i kada su shodno tome bile potrebne određene promene unutar sistema i akreditacija studentskih programa i sve ono što ide sa tim. Da ovi studenti ne bi ostali negde između ili van sistema, izmenama ovog Zakona o visokom obrazovanju mi ponovo dajemo priliku da završe te studije.

To je dobro. Takođe, bi bilo dobro da znao o kom broju studenata je reč, jer mi smo pre nekoliko godina licitirali sa brojem od 20.000, pa od 12.000, čini mi se da je neko na odboru napomenu 4.000. Bilo bi zanimljivo videti o kom broju studenata je reč, jer mi te brojke nemamo, ipak bez uvrede, to su brojke koje se koriste od strane, kako bi rekao, onih koji potpisuju ovu inicijativu, a mi tačno ne znam.

Juče sam to pomenuo i na Odboru, razgovarao sa dekanom svog fakulteta, i pitao da li ima podatke o broju studenata o kojima reč i koji su obuhvaćeni ovim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, on kaže da ih ima do 30. Rekao sam na Odboru, i to govorim sada ovde javno, da mislim da pored ovoga što Vlada i Ministarstvo čine, a to je poziv Jahji, poziv tim studentima da pokušaju da završe sledeće dve godine svoje studije na različitim nivoima, i da bi bilo dobro da same visokoškolske ustanove obave jednu analizu svoje dokumentacije i da utvrde o kom broju studenata je reč i da ih zovu, iako to možda neki ne čini, ali da ih pozivu i da im stave do znanja da fakultet brine o njima i da bi mogao, zajedno sa njima da nađe način da oni završe studije, ako žele. Ovaj faktor ako žele to ne pominje niko, a on je veoma prisutan, jer ako država već 10 godina produžava rok onda bi bilo pošteno reći da li neki studenti žele da završe te studije. Naravno, niko neće javno reći da ne želi, ali mi imamo jednu situaciju da se rokovi produžavaju, a opet se obaveze ne ispunjavaju.

Moramo razumeti da ako želimo efikasan sistem visokog obrazovanja, ako želimo da imamo kompetentne kadrove, da to podrazumeva i jedno učenje. Učenje, opet vodi ka jednom završetku procesa. Čini mi se da uvrežilo mišljenju u našem obrazovnom sistemu, početkom primene Bolonje ili donošenja Zakona o visokom obrazovanju, od strane jednog broja studenata se stvorilo razmišljanje da je dovoljno doći na fakultet, biti deo sistema i dobiti diplomu. Proces učenja se slabo pominje ili se ne gotovo ne pominje. Mi smo u početku napravili jednu dobru zgradu, ali pokazalo se preambiciozno, bez realnog, kako bih rekao realnog utemeljenja, napravili smo pre svega krov, a temelji nisu bili postavljeni, pa smo onda kasnije vršili ove prepravke.

Ako želimo da imamo kvalitetno visoko obrazovanje i da stvarno odgovorimo zahtevima visokog obrazovanja u svetu, odnosno da budemo deo tih standarda visokog obrazovanja u svetu onda ćemo morati da vršimo promene. Dobro je što ćete u strategiji koja se sprema za 2020/2030 i taj predmet obraditi.

Mislim između svih aktera u visokom obrazovanju stvarno mora da postoji saglasnost šta mi to hoćemo. Ako ćemo stvarno da budemo deo evropskog prostora visokog obrazovanja, onda se podrazumeva da u neki godinama moramo da podignemo i ovu magičnu granicu od 48 bodova potrebnih za upis, ali to onda podrazumeva odgovorni pitanje – da li su fakulteti stvarno izvršili reforme svojih nastavnim planova i programa, da li je način ispitivanja studenata adekvatan tom sistemu, na koji način, i slično, da li studenti učestvuju u obrazovnom procesu i u kojoj meri, da li su stvarno deo procesa ili su osobe koje, kako bih rekao, sa stane posmatraju ono što se zbiva.

Mislim da je dobro da prihvate ovu inicijativu i mislim da je dobro što je ovim studentima dat rok i ja bih poželeo, ja želim njima da završe te studije. Što se tiče nas i SPS mogu reći, da bi stvarno voleli da završe studije jer to znači da će se povećati i broj i procenat onih ljudi sa visokim obrazovanjem koji su stekli statut građanina Republike Srbije sa visokih obrazovanjem ili da su završili magistarske ili doktorske studije. Mislim da je sada i ovaj rok sasvim adekvatan i da konačno treba da sada očekujemo njihovu reakciju, da ovaj poziv prihvate i da završe studije.

Mi ćemo u svakom slučaju u danu za glasanje podržati ovaj predlog Vlade, jer mislimo da je on koristan za visoko obrazovanje, koristan za ove ljude i da jednostavno napravimo taj sledeći korak.

Drago mi je što ste pomenuli da ćete dati ovu preporuku za bolonjce jer i oni zaslužuju da država o njima vodi računa, na kraju krajeva ako vodi o jednima nije logično da ne vodi računa o drugima. Moramo unutar sistema visokog obrazovanja stvarno napraviti sistem u potpunosti. Sistem postoji ali to ne znači da je on kako bih rekao, u potpunosti efikasan, moraju se vršiti određene promene.

Drago mi je što se pravi registar nastavnika da bi se svi ovi podaci elektronskog karaktera koji će doprineti da tačno znamo šta imamo da svako ima svoj, ako mogu reći, identifikacioni broj, od trenutka kada uđu u sistem do trenutka kada izađu, da to ne važi samo za studente, nego i za nastavnike, jer i njihov rad treba pratiti. Jednostavno trebamo učini sve da nam sistem visokog obrazovanja bude što kvalitetniji, jer visoko obrazovanje je odraz, kako bih rekao, uslov budućeg razvoja društava i nama trebaju kompetentni kadrovi za Srbiju, budućnosti kojoj svi težimo i zato mi je drago što mogu i ime poslaničke grupe SPS da kažem da ćemo podržati ovaj zakon i dati mogućnost ljudima da završe osnovne, magistarske studije i doktorske studije i budu deo, da kažem visokog sistema Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem, profesore Obradoviću.
Reč ima predstavnik predlagača, Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Izvolite..

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi kolega Obradoviću, u pravu ste i ja ću dati jednu informaciju koju sam rekao na Odboru za obrazovanje, mi jednostavno zbog smanjenja broja zaposlenih i Zakona o zabrani zapošljavanja smo dosta desetkovani u Ministarstvu i nama po maksimalnom broju nedostaje 90 ljudi, a to nije malo. Mi smo u međuvremenu formirali čak nekoliko novih sektora u postojećem tom nekom ambijentu, kao što su za potrebe dualnih studija, moramo čak da razdvojimo predškolska jer postaje mnogo ozbiljnija kategorija, za digitalne potrebe prosvete i nauke. To su zaista veliki poslovi, a sa malo ljudi se radi.

Ono što će biti brzo ovde, jeste, su informacije vezane možda i za izmene drugih sistemskih zakona koji zahtevaju poverenici kada govorimo o zaštiti podatak od javnog značaja, a to je za uvođenje tog jedinstvenog obrazovnog broja. Međutim, mi ćemo vrlo brzo imati taj jedinstveni informacioni sistem u prosveti gde smo već uradili baze za naučnike istraživače, zato da bismo mogli Fond za nauku pokrenuti i da radimo ovo što već radimo.

Znači, sa malo ljudi smo uspeli da to dizajniramo, a onda idu registri svih ljudi u obrazovnom sistemu, od predškolskog, osnovnog, srednjeg, visokog i tako dalje, zaposlenih, jer se stalno licitira sa nekim brojkama. Znate, dok nismo uveli modele novih, Zakon o fondu za nauku i Zakona o nauci i istraživanjima, mi smo imali podatke da imamo 12, 15, 18 hiljada ljudi koji se bave naukom, tako da je sve to bilo licitirano.

S obzirom da fakultetske službe imaju i studente prodekane, i u rektoratu, student prorektor, da postoje odeljenja za studentska pitanja, mi ćemo ih zadužiti i zamoliti da zajedno sa nama uđemo i formiramo baze upravo studenata koji studiraju po stranim programima i to po osnovnim, master i doktorskim studijama. Da u tim bazama budu tačno predmeti i da budu znači neki rokovi da bi mogli sada da se finije pozabavimo ovom strukturom.

Znači, kada bih mogao da biram da ili ne, uglavnom sam za to da se nekome da šansa. To je kao ona narodna pripovetka – Tamni vilajet, ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se. Tako da lično mislim da je bolje da im se da šansa, ali ako govorimo o kvalitetu obrazovanja na svim nivoima onda se sa vama kolega Obradoviću potpuno slažem. Mora druga strana da napravi ozbiljan iskorak, znači, ne učenje je razlog ako je čovek bolestan, ako je formirao porodicu, ako se zaposlio, ali zakon o viskom imamo i rad i studije i niz drugih modela, imamo i prekvalifikacije, sad je tu i pitanje o tog broja studenata, a znate i sami da smo počeli od 12 pa na šest, pa na četiri ili tri i po, ne znamo ni koje su to tačno struke. A imamo neke struke u deficitu, znači, da bismo tako mogli da požurimo i stimulišemo.

Nadam se da ćemo te baze imati relativno brzo negde do proleća, jer zaista mora ceo obrazovni sistem da se u njega ubaci, a tu su i deca na svim nivoima obrazovanja i zaposleni. Do sada ne mogu da preuzmem odgovornost jer nismo imali resurse za takvu priču, a od skorije vreme ćemo to moći da uradimo. Hvala vam.