Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe PS-NSS-US, narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, o ovoj temi govorio sam i na prethodnoj sednici, iako baš i nije bila deo dnevnog reda, ali obzirom da je bio set zakona koji je vezan za prosvetu, želeći da na vreme utvrdimo putanju za neki naredni period. Već tada je dosta toga i rečeno šta se misli i o produženju roka za studiranje kada su u pitanju studenti koji su upisani po starom sistemu, a i kada su u pitanju studenti koji su prvi upisani po ovom tzv. bolonjskom sistemu koji, takođe imaju problema.

Naravno da svoje mišljenje i stav po tom pitanju nismo promenili jer nije bilo nikakvog odgovarajućeg argumenta koji bi nas ubedio da treba tražiti bilo koji razlog da se ovim ljudima ne izađe u susret i da im se ne omogući da završe studije koje su započeli.

Slažem se u pretežnom delu sa ovim što su moje uvažene kolege govorile i ne bih želeo da ponavljam ono što je već rečeno, ali zaista Srbija nije bogata zemlja da bi se lišila bilo kog dinara uloženog u obrazovanje, dinara koji je potrošen iz budžeta ili iz kućnog budžeta i da to ne bude valorizovano diplomom koja će zasigurno imati svrhu da poboljša nečiji rad i angažovanje na radnom mestu, u krajnjem slučaju, ako ništa drugo, barem i stepen obrazovanja će biti podignutiji na viši nivo, a to je ono što nam je zajednički cilj.

Potpuno razumem poziciju vašu i Ministarstva koje se našlo u poziciji da treba da nadograđuje nešto, što ja lično smatram da nije dobilo dobre temelje kada je započeto, jer mi iz pokreta Socijalista i verujem većina kolega nisu bili u prilici da govore kada je uvođen novi sistem studiranja da o tome odlučuju, da odlučuju uopšte o postavljanju bilo kakvih rokova za završetak studija za studente koji su upisani po starom.

Lično mislim da u takvoj situaciji, da smo tu priliku tada imali, ne bismo zasigurno podržali bilo kakvo ograničavanje roka za studiranje, jer jednostavno ti ljudi su upisali fakultete u nekom drugom važećem zakonodavnom sistemu i ozbiljno se postavlja pitanje - da li je tada kada su ti zakoni donošeni učinjeno nešto što i nije bilo u skladu sa Ustavom, ako ni sa čim drugim ali mislim da je i sa mnogim drugim zakonima bilo u suprotnosti?

Međutim, neke skupštine pre nas su to učinile i dovode nas u situaciju da, ovo je, ako se ne varam, već treći put da ovaj skupštinski saziv razgovara na ovu temu.

Produžetak koji ste vi predložili od dve godine mi ćemo podržati. Smatramo da ste kompetentniji od nas da možete da napravite odgovarajuću procenu i koliko će to biti stimulativno da ovima koji po starom studiraju zaista učine jedan dodatni napor i te studije u nekom roku koji dolazi bude priveden kraju.

Mislim da bi bilo jako dobro zatražiti od fakulteta i to u što skorijem roku jednu potpunu evidenciju, jer niko drugi sem fakulteta nema evidenciju o upisanim studentima, ako se ne varam, i da nam pripreme jednu dobru analizu, ne moramo mi čekati dve godine, niti će sledeći saziv morati da čeka, ili bi postojao razlog da se čeka dve godine, da se opet dođe u cajtnot da bi se odlučivalo o nečemu na odgovarajući način.

Sada već treba pripremiti teren sa tačnim podacima koliko je studenata bilo 2016. po starom sistemu, pa koliko je prošle godine bilo studenata po starom sistemu koji nisu završili, pa da vidimo rezultate šta će to u narednih godinu dana, recimo, kao neko prolazno vreme na polovini ove putanje da se dešava na fakultetima da bi se o tome moglo odlučivati.

Inače, lično sam ja stanovišta koje ne mora da bude ispravno sa pedagoške strane, nisam vaše struke i sebi to mogu da dozvolim, ali da se mi pitamo, ovo bi verovatno izgledalo tako što bi se taj period studiranja produžio na neograničen vremenski period.

Naravno, u ovom trenutku možemo da učinimo ovo što činimo. Iz tog razloga vas u tom segmentu maksimalno podržavamo i znate, dokle god se bude vladalo po jednim starim dobrim domaćinskim principima i dokle god mi budemo imali u Ministarstvu ljude koji znaju šta je pedagogija i kako se sa predškolcima, osnovcima, srednjoškolcima i sa studentima razgovara i kako se mogu stimulisati, onda možemo da imamo poverenja u ovakve odluke koje nam predlažete.

Naime, kada su u pitanju studenti koji su se upisali po bolonjskom principu među prvima, ono što sam ja uspeo da propratim, ne samo iz mejlova mnogih i mnogih kontakata od strane ovih studenata koji su sada u problemu, već iz onoga što su ljudi koji su iz struke to analizirali, dajem sebi za pravo da zaključim da ti ljudi koji su počeli i bili eksperimentalni kunići sa prvim generacijama Bolonje su došli u zaista vrlo nezavidnu poziciju ne svojom voljom.

To što ne postoji ni jedan predlog kako bi se sproveo način reupisnog sistema ili kako bi se ovaj problem u koji su oni dospeli rešio, mislim da je nešto što takođe treba da bude predmet angažovanja i njih ali i Ministarstva.

Da bi se zakonskim putem ovo definisalo, ja razumem vašu dobru volju, dobru volju fakulteta na koju možemo da računamo, ali dobra volja nije obaveznost u svakom trenutku. Potpuno podržavamo to što ćete poslati preporuku fakultetima da im se omogući nastavak daljeg studiranja, ali mislim da i naredni period mora da se posveti tome kako i ovde pronaći odgovarajuće rešenje koje će zadovoljiti sve one probleme koji su se pojavili.

Ja bih zaista želeo da istaknem nekoliko problema koje sam ja uočio u svemu tome, a to je da, prvo, ti ljudi bi došli u situaciju da umesto jednog ispita koji im je preostao dobiju nekih novih dvanaest ispita ili su u međuvremenu programi promenjeni kod reupisa, bili bi ogromni troškovi ekvivalencije i mislim da, čak, ni sami fakulteti ne znaju kako bi to učinili.

Već sam napomenuo ogromnu programsku razliku. Postavlja se pitanje - da li nam fakulteti uopšte imaju kapacitet takav da ukoliko bi svi ovi studenti ponovo morali da izvrše reupis, kako oni to kažu, da li bi uopšte bilo kapaciteta da dođu na nastavu i da slušaju predavanja, budu na vežbama, čak iako im to životna situacija dozvoli, a mnogi od njih su već i u radnom odnosu?

Poništavanje bodova koji su ostvareni na predispitnim obavezama, umesto da su sačuvani na neki način, jednostavno je dodatni problem, čak i ono što se meni ne sviđa, meni se zaista bolonjski sistem studiranja uopšte ne sviđa, možda imam i preteranu averziju prema svemu tome, a taj sistem bodova je malo čudna priča, možda mi koji smo završavali po starom, to teško možemo da razumemo od vas koji ste direktno u materiji danas, ali osnovni princip Bolonje je da ono što se stekne bodova i pozicije, više ne može da se gubi. Ti naši stari bolonjci, ako sam dobro shvatio zbog svih ovih promena, spajanje ispita, promene same programske šeme izmene ispita, spajanje određenih ispita, uvođenje novih ispita, došli su u situaciju da te bodove izgube.

Prema tome, sve su ovo vrlo složeni i kompleksni problemi. Mi ćemo ih, nadam se, u toku ove nedelje kada su stari studenti u pitanju rešiti usvajanjem predloga koji ste izneli što se toga tiče. Nadam se da ćemo, tako da kažem, i za ovu godinu rešiti problem ovih koji studiraju prema bolonjskom sistemu, a bili su među prvim studentima koji su to upisali na osnovu preporuke i volje fakulteta i taj problem rešiti, ali mislim da treba pripremiti teren da se i jedno i drugo konačno zakonskim aktima do kraja definišu.

Ja vas molim da iz tog ugla posmatramo celokupnu situaciju, uzimajući u obzir sve one druge elemente koji su važni.

Moram da istaknem još jedanput, ljudi nisu statistički podaci, ljudi su deo Srbije, deo srpske duše, deo našeg sistema, deo vaspitanja, obrazovanja, deo naše odgovornosti da im stvorimo uslove da u Srbiji mogu da okončaju studije. Barem je to tema današnje rasprave.

Iz tog razloga podržaćemo predlog koji je ministarstvo dostavilo i Vlada Republike Srbije, uz nadu da će u nekom budućem periodu i ovo biti definitivno razrešeno. Najlepše bi bilo time što bi svi završili u ovom roku studije koje nisu završili.

Nisam baš preterani optimista što se toga tiče u potpunosti, ali tražiti trajno rešenje i posle ove dve godine mislim da se može na osnovu ovih smernica koje sam danas pomenuo. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Komlenski.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, da opet nekom ne bi palo na pamet da kaže da mi srpski radikali pričamo o aktuelnim temama zato što je to popularno i na način kako je to popularno, ja ću najpre da zarad javnosti, pre svega, pročitam tačku 43. programa SRS, koji se odnosi na pravo na obrazovanje.

Pravo na obrazovanje predstavlja pravo građana da stiču obrazovanje, počev od osnovnog do najvišeg i da na taj način obezbede puni razvoj svoje ličnosti, ali i doprinesu podizanju opšteg nivoa državne zajednice kojoj pripadaju.

Srpska radikalna stranka bi pravo na obrazovanje garantovala ustavnim normama po kojima bi građani imali pravo i mogućnost da pod jednakim uslovima, utvrđenim zakonom, stiču znanja i stručnu spremu na svim nivoima obrazovanja u svim vrstama škola i drugim ustanovama za obrazovanje.

Preispitaćemo sistem dualnog obrazovanja. Nećemo zatvarati škole u selima, bez obzira na broj dece koja se školuju. To je doprinos razvoju srpskog sela. Osnovno i srednje školovanje mora biti besplatno i obavezno za sve učenike. Državni univerziteti moraju biti dostupni svima pod jednakim uslovima, a svršenim srednjoškolcima mora se omogućiti upis na fakultet bez prijemnih ispita, na osnovu sklonosti i rezultata postignutih tokom školovanja. Redovno studiranje na državnim univerzitetima mora biti besplatno do poslednjeg stadijuma akademskih zvanja. Školovanje mora biti dostupno svima pod istim uslovima.

Srpski radikali se zalažu za ukidanje školovanje po bolonjskom sistemu, koji se pokazao kao neuspešan i neefikasan. Dolaskom na vlast ponovo ćemo implementirati tradicionalno obrazovanje na svim nivoima, ukinuti PDV na udžbenike, knjige i nastavna sredstva.

Srpski radikali takođe će sprovesti detaljan plan reorganizacije celokupne mreže osnovnih i srednjih škola i formirati komisiju koja će ispitati validnost fakultetskih diploma i magistarskih i doktorskih disertacija svih državnih funkcionera za koje se posumnja da su na nezakonit način došli do stručnih zvanja.

Ovo sam pročitala da biste videli da sve ovo što smo i prethodnih dana pričali na temu obrazovanja je samo ono što je program SRS. Naravno, od slučaja do slučaja. Govorimo ono što je aktuelno i branimo pravo na obrazovanje svima.

Kada su u pitanju ovi tzv. stari studenti, vi ste ministre Šarčeviću 12. avgusta 2019. godine, to je nedavno bilo, izjavili da stari studenti neće dobiti još jednu šansu da fakultete završe prema programu po kojem su i upisali pre zvaničnog uvođenja Bolonje 2005. godine.

Vi ste rekli – mora se već jednom preseći, već sam im dva puta činio uslugu, vi ste im činili uslugu ličnu, i pokretao pitanje produžetka roka, nema šanse da sada to učinim ne zato što sam baksuz čovek, već jednostavno više nema uslova za studiranje po starim programima, jer nema više ni profesora koji će gradivo da predaju i ispituju ih.

Dakle, ministre Šarčeviću, ako je tačno ovo što ste rekli 12. avgusta, onda se mi sada pitamo kada su se za manje od mesec dana stvorili uslovi za koje ste tada tvrdili da ih nema ili je tada bilo uslova, ali vama se nešto nije htelo da se bavite time, pošto ste već dva puta, kažete, činili uslugu tim ljudima?

Onda su ti tzv. stari studenti tražili prijem kod predsednika Republike i predsednik je na jednoj konferenciji rekao da će se naći rešenje za njihove probleme i vi ste onda potpuno zaboravili na ovo što ste rekli i mi danas raspravljamo o Predlogu zakona koji nije dobar, jer ne rešava problem suštinski i trajno.

Mi srpski radikali smo 23. avgusta, znači nakon ove vaše izjave, 2019. godine izdali saopštenje gde smo napisali: SRS zahteva od Vlade Republike Srbije da svim studentima koji to žele omogući da nastave studije po programu po kojem su ih započeli. Univerziteti su dužni da svima obezbede odgovarajuće uslove za nastavak studija po starim programima, bez obzira kada su započeli studije. Student ima pravo da studira do kraja života po uslovima po kojima se upisao na fakultet i niko ne sme to pravo da mu uskrati. Ministarstvo i univerziteti nemaju pravo da ulaze u razloge dužine studiranja, jer je to neotuđivo pravo svakog građanina. Studenti koji nisu na redovnim studijama plaćaju svoje školovanja i to mora da im se omogući.

Srpska radikalna stranka upozorava nadležno ministarstvo i Vladu na član 71. Ustava Republike Srbije koji svakom garantuje pravo na obrazovanje i propisuje da svi građani imaju pod jednakim uslovima pristup visokoškolskom obrazovanju. Izbor fakulteta i dužina studiranja je lična stvar svakog pojedinca.

Naravno, medijima, pošto ste vi rekli da nema šanse da će se raspravljati o tome, ovo naše saopštenje nije bilo bitno, kao i inače što se naša saopštenja ne objavljuju, a mi, evo, radi javnosti sada da podsetim, srpski radikali reagujemo na sve aktuelne situacije u državi, u društvu, ali mediji su ovo naše saopštenje … od osam dnevnih novina, samo u dve je bila kratka rečenica ubačena u sred nekog teksta, kao – radikali podržavaju stare studente.

Sada malo šire da objasnimo od ovog saopštenja, jer je sada prilika da govorimo detaljnije o ovome.

Svim narodnim poslanicima su se obraćali ti tzv. stari studenti. Pisali su nam mejlove i ja sam u ime SRS odgovorila svima. Možda sam nekoga izostavila. Ako jesam, evo izvinjavam se. Dobijali smo mejlove i od studenata koji studiraju po bolonjskom sistemu.

Mi želimo da vam skrenemo pažnju, podneli smo i amandmane i zaista bi bilo dobro da ih usvojite, sve kolege koje su govorile, a i vi ste valjda napomenuli, da već godinama Narodna skupština krajem septembra ima istu muku - ili se raspravlja o bodovima "bolonjaca", ili se raspravlja o produžetku roka starim studentima i nikako taj problem da se reši jednom za svagda. A tako mora da se reši.

Ako ne prihvatite naše amandmane i ako ovaj problem ne rešimo trajno, ministre, opet će neki ministar za dve godine morati da dođe pred Narodnu skupštinu sa istim ovakvim predlogom. Jer, nema toga ko sebi sme dozvoliti, nema te vlasti koja sebi sme dozvoliti da ikome uskrati pravo na obrazovanje.

Mi smo u ovim mejlovima koje smo dobijali od tih studenata mogli da pročitamo i vrlo potresne priče zbog čega nisu završili ranije fakultete, od smrtnih slučajeva u porodici, do bolesti, slabovidosti, vrlo teškog materijalnog stanja koje ih je nateralo da moraju i da rade, do mnogo lepih događaja, da su formirali porodice, dobili decu, pa se onda jednostavno fokusirali na taj drugi deo svog života i, eto, došlo vreme, hoće da završe studije. Mi to pravo njima moramo kao država da omogućimo.

Između ostalog, zašto sam pročitala deo programa SRS koji se odnosi na obrazovanje? Baš zato što smo mi precizno rekli šta je suština. Da se poštovalo ono što sam sad pročitala i što mi stalno tvrdimo, da ne trebaju ni prijemni ispiti, ni maturski ispiti, da se kroz te ispite ne sme omalovažavati višegodišnje učenje koje je prethodilo tim ispitima i ti ispiti ne mogu ni biti merilo stvarnog i realnog znanja tog učenika, odnosno budućeg studenta. Mi kažemo da svakom mora da se omogući da upiše fakultet pod istim uslovima i dokle god je redovan student, do najviših akademskih znanja, mora da se školuje o trošku države, odnosno na budžetu, kako se to popularno kaže.

Oni drugi koji ne završe već prvu godinu, mogu o svom trošku da studiraju dokle god žele. Vi, odnosno univerziteti, fakulteti, utvrđuju iznos školarina i mi o tome ovde ne govorimo. Ne govorimo o tome da li je školarina mala ili velika, da li može da se plaća na rate ili ne može, govorimo o tome da svakome ko je upisao fakultet po određenom programu mora biti omogućeno da fakultet završi po tom istom programu. Naravno, ponavljam, školarinu mora da plaća jer nije redovan student.

Da li takvih ima tri hiljade, četiri hiljade, deset hiljada, apsolutno je nebitno. Može da ih bude i jedna hiljada i stotina i deset i samo jedan. Ni jedan jedini građanin Srbije ne sme biti uskraćen za mogućnost da završi fakultet, ako želi da ga završi. Žao mi je što ste vi rekli da nemate tehničkih mogućnosti, ali, srećom, za desetak dana uspeli ste sve to da prevaziđete, te tehničke uslove. Uslove imamo, ali, dajte da jednom o tome ozbiljno razgovaramo. Mi smo, ne znam koliko to već traje, deset, petnaest godina unazad, svaki put smo ministrima govorili - dajte da ovaj problem rešimo trajno. Zašto bismo mi svake godine ili svake druge godine pričali na istu temu, a ishod je uvek isti - izmena zakona, produženje roka.

Naš predlog je, iskazan kroz amandmane, da se ovaj rok ne ograničava, već, znači, bukvalno da svako može da završava studije do roka dokle on hoće.

Šta je motiv nečiji da studira duže, dugo, predugo, šta je za koga dugo, to je njegova lična stvar. Čuli smo ovde od nekih kolega koji su govorili da neki od tih ljudi možda nikada neće ni raditi u struci sa tom fakultetskom diplomom koju žele da dobiju, imaju svoje neke već privatne poslove, rade nešto drugo, itd. I sad, mi treba da se pitamo - a što on baš hoće da završi fakultet? Pa, eto, hoće.

Znate, neko može da studira iz hobija. Nikakvu potrebu nema realno da završi fakultet, studira iz hobija, pa, kad uhvati vremena, spremi ispit pa ide da polaže, pa onda to traje puno godina, prosto, čovek želi da u toku svog života ima fakultetsku diplomu. I što bismo sad mi ili vi ili bilo ko to pravo nekome uskraćivali i taj njegov hobi koji on lepo plaća na bilo koji način dovodili u pitanje?

Mi želimo zaista, ne samo zbog ovih studenata koji su nam se sad obraćali, svima nama, ne samo zbog tih ne znam koliko hiljada trenutno takvih studenata, mi želimo i zbog njih i zbog tih "bolonjaca" takozvanih, o kojima ću takođe reći nekoliko rečenica, mi želimo da se sistemski problem reši. I ne vidim ni kolege koji će glasati za ovaj predlog zakona, nisam čula nikad nijednu primedbu u smislu da se nešto prigovara ni tim studentima, ni vama što ste došli sa ovim predlogom zakona. Znači, postoji volja da se glasa za ovaj predlog da se rok za studiranje tim tzv. starim studentima produži za dve godine.

Mi samo predlažemo nešto što će pojednostaviti i njihov život i život univerziteta i Vladi i Narodnoj skupštini, nešto što će uskratiti da raspravljaju još jedanput o istoj stvari. Jer, i za dve godine, kada dođe ovaj zakon na dnevni red, opet ćemo pričati istu priču. Opet ćete vi ili neki drugi ministar da kaže da to više ne može, dosta je više i nemojte, molim vas, i molim kolege koji su u tom smislu ovde govorili, ili sam možda pogrešno razumela, nemojte da prebrojavate te ljude. Ponavljam, jedan ili sto jedan ili deset hiljada jedan, svi građani Srbije imaju ista prava i ta prava moraju da im se omoguće.

Kada su u pitanju ovi studenti koji studiraju po tzv. bolonjskom sistemu studiranja, oni su već oštećeni činjenicom da studiraju po tom nakaradnom sistemu. I vi ste sami ovde pre neki dan, ministre, rekli da je to čedo koje se rodilo pa mora da se ljulja, a mi smo vam i tada rekli, a i sada kažemo - ne mora sve da se ljulja, vlast je tu radi u interesu građana i da ono što je prethodna vlast rodila, ako nije dobro, mora da promeni. Ali, ovo je linija manjeg otpora, sve što je zatečeno vi kažete, ne mislim vi lično nego ova sadašnja vlast, ništa, mi ćemo kad se desi problem, mi ćemo da kažemo da su krivi ovi drugi, oni su to uveli, a zašto mi nismo promenili, pa, eto, mi poštujemo pravni poredak. To su priče za malu decu. Pravni poredak se poštuje ako se poštuju prava svih građana Srbije, ako se poštuje Ustav i ako vlast radi u interesu i države i svakog građanina koji u državi Srbiji živi.

Dakle, „bolonjci“ tzv. su, ponavljam, oštećeni činjenicom da studiraju po tom nakaradnom sistemu i mi smo imali takođe ovde u nekoliko navrata da najpre oni izađu, štrajkuju, protestvuju, pa onda se opet ovde menja zakon. Sad više, povećava im se, smanjuje broj bodova, to je vrlo teško uopšte shvatiti o čemu se tu detaljno radi, nije ni bitno.

Bitno je da njihov problem sada može da se reši bez izmene zakona. Oni traže, ministre, a mi poslanici SRS tražimo od vas da se uputi ta preporuka od strane Ministarstva univerzitetima i fakultetima, da se ti ljudi ne vraćaju unazad kroz taj reupis, kako im se preti.

Znate li kakve situacije imamo? Imamo situacije da čovek ima još samo jedan ispit da položi i da završi fakultet, eventualno diplomski ako fakultet ima i diplomski.

E sad, pošto je isteklo to neko vreme, on mora da vrši reupis i da umesto tog jednog ispita, naravno mora da plaća novu školarinu, nove ispite, itd, on dobija nekih 12 novih ispita. Sa tih 12 novih ispita on zapravo potpuno prelazi u drugu struku i tako može do sudnjeg dana.

Zato mi od vas tražimo, ministre Šarčeviću, da budete odgovorni, da pokažete da ste dostojni te funkcije, da prihvatite sve amandmane SRS ili bar onaj jedan ključni koji obuhvata sve ovo što smo govorili i da se reši problem tzv. starih studenata tako što će se ukinuti taj rok od dve godine za koji ti studenti moraju da završe fakultet. To mora biti bez roka.

Kada smo govorili na jednoj od sednica o sudijama, pa smo pričali kako birate za sudije neke ljude koji su studirali 10, 12 godina, onda ste imali opravdanje vi iz vlasti da su oni, eto, imali ovaj ili onaj razlog, pa su studirali duže, itd, a sad kada je ovo u pitanju, onda nemate isto to razumevanje. Naravno, svako ko zapošljava nekoga vodiće računa o tome i koliki mu je prosek u toku studija i koliko godina je studirao i zbog čega je studirao ovoliko ili onoliko, ali to nije naša tema i to je stvar svakog tog pojedinca.

Ponavljam, tražimo od vas, ministre, da prihvatite amandmane SRS, da se rok za završetak studija potpuno ukine i da kao Ministarstvo prosvete date preporuku vezanu za ove bolonjce i da se i njima na izvestan način produži taj njihov rok i da svako može da studira onim tokom koji je sam izabrao. Oni, ponavljam, koji to rade redovno, završavam, kolega Milićeviću, još ovu rečenicu, rade o trošku budžeta, a oni koji to rade i studiraju duže, bilo po Bolonjskom ili starom tzv. sistemu, studiraju o svom trošku, nek im je sa srećom, koliko god žele.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijaldemokratske partije Srbije, narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite, kolega Bačevac.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnikom, želim da kažem da ste dobro izbalansirali i na pravi način rešili još jednom ovaj problem koji imaju naši studenti koji nisu uspeli da završe, zbog raznih problema, ličnih ili bilo koje druge prirode, svoje studije. Pred nama je dobar, dobro izbalansiran, dobar, realan predlog da im se da mogućnost i šansa da još za dve godine završe svoje studije na način na koji su i po programima na koji su oni to svoje obrazovanje započeli.

Mislim da se svaki put, a mi već treći put razmatramo slično temu i dajemo slično rešenje, smanjuje broj takvih studenata. Mislim da ima mnogo manje nego što određene cifre predstavljaju i pokušavaju da predstave. Mislim da je jako važno da određujemo rok ovim studentima, kako sada, tako i svaki drugi i svaki prethodni put. Mislim da studiranje nikako ne sme da bude, ne sme se studirati ceo život, ali se treba učiti ceo život i mislim da je ograničavanje perioda svakako pedagoški opravdano, motivišuće i da, iako je to možda za Vladu, za poslanike teže, mi pokazujemo na taj način iskrenu želju da ovi ljudi zaista što pre i na pravi način završe započete fakultete, jer studiranje nikako ne sme biti hobi, studiranje mora biti ograničen period na koji se najefikasnije stiču znanja i veštine koje će ljudima pomoći da efikasnije obavljaju one profesije za koje su se oni opredelili. U tom smislu treba podržati ovaj zakon.

Ovaj predlog će, naravno, uvažiti i to, našu iskrenu želju da povećamo broj visokoobrazovanih ljudi u našoj zemlji, da dostignemo evropski nivo od 25%. Mi smo danas na pola puta i da budemo društvo obrazovanih ljudi. Mi u Socijaldemokratskoj partiji imamo jedan dokument koji se zove „Država obrazovanja“, a u kojem smo dali osnovne smernice na koji način želimo reformisati naše obrazovanje i čini mi se da je ova Vlada zaista na dobrom putu i da se ono što smo mi zacrtali kao socijaldemokrate dobro ostvaruje i da dobro napredujemo na tom putu.

Mi verujemo da je preduslov istinskih i jednakih mogućnosti suzbijanje siromaštva i ostvarivanje socijaldemokratskih ideja, obrazovanje, to je jedini put, da je dobro obrazovanje ulaznica za zdrav i normalan život i porodične vrednosti i formiranje pojedinca. Socijaldemokratski pogled na svet oduvek je počivao na shvatanju obrazovanja u funkciji stvaranja slobodnih, solidarnih ljudi koji u društvu uživaju jednake mogućnosti, i to je ono što mi želimo. Želimo da obrazovanje bude osnovno ljudsko pravo i tu svoju politiku svakodnevno sprovodimo. Ljudsko pravo na obrazovanje, naravno, ne sme se završavati samo kod mladih ljudi, nego se može omogućiti i u odraslom dobu. Ko god nije stekao odgovarajuće obrazovanje u mladosti zaslužuje jednake šanse.

U tom smislu želimo da podržimo ovaj zakon i glasaćemo za njega i želimo zaista da damo jednu korektnu šansu ljudima da završe započete fakultete. Pogotovo je ovaj predlog korektan prema onim ljudima kojima je ostalo još par ispita, a verujem da je velika većina njih u tom statusu i mislim da će uspeti za ove predložene dve godine da svoje studije privedu kraju i da zaista učestvuju na pravi način u razvitku i napretku naše zajedničke države, jer i studiranje, celoživotno studiranje, koje se spominje kao mogućnost, bi bilo loše, ne samo za fakultete, nego i za same te ljude.

Sa sticanjem studentske diplome oni stiču samopouzdanje da su preskočili jednu izuzetno važnu stepenicu, da su stupili u red akademaca koji mogu da rukovode, mogu da budu lideri ili zadobili znanja i veštine koje će im zaista omogućiti da lakše sprovode zacrtane planove u svojim firmama, na svojim poslovima i opredeljenjima za koja se zalažu.

Socijaldemokratska partija stoga će podržati ovaj zakon, kao i nastojanje ove Vlade da raširi dostupnost kvalitetnog obrazovanja, da otvori sistem obrazovanja, da bude što otvoreniji, da poradi i podigne kvalitet obrazovanja. Mi se trudimo da se poveća bruto nacionalni dohodak, izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka i da ono bude veće za obrazovanje i nauku. Mislimo da ova Vlada jako puno radi na tom planu, samim stabilizovanjem ekonomskih situaciji u državi stvara uslove za bolja i povećana ulaganja u nauku i u obrazovanje.

Stoga ćemo, kao neko ko je posebno zainteresovan za podizanja znanja radnika, za solidarnost i demokratiju i razvoj ovog društvo, zdušno podržati ovaj zakon u danu za glasanje.

Hvala.
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, studenti koji su upisali studije do 10. septembra 2005. godine obratili su se i ove jeseni predsedniku Republike i Vladi Srbije sa molbom da se izađe u susret njihovoj potrebi da dobiju nešto dodatnog vremena da završe svoje školovanje, dodatnog vremena u vidu dve školske godine i predlog koji je uputilo nadležno ministarstvo predstavlja pozitivnu reakciju na ovu molbu.

Dakle, Ministarstvo je u ime Vlade dostavilo predlog koji predstavlja svojevrsno rešenje i SNS, naši narodni poslanici će pomoći da se ovo rešenje realizuje. Studenti, dame i gospodo, treba da završe svoje studije i mi smo o tome u ovoj sali govorili mnogo puta, pre svega, zbog sebe samih, zbog svojih porodica, zbog svojih životnih planova i obaveza, i nema nijednog razloga da se to ne završi na uspešan način, i kada je reč o onima koji su upisali svoje studije do 2005. godine, ali i onima koji su na magistarskim studijama, odnosno na doktorskim studijama. Dovoljno je samo da se osvrnu sami bez da im bilo ko od narodnih poslanika, političara, koga god hoćete, bilo šta sugeriše. Sami najbolje vide koliko je drugih bilo uspešno na tom planu i to je najjasniji pokazatelj da to mogu i oni sami.

Dakle, u Srbiji svakako ima mesta za svakoga, u Srbiji danas postoji značajno više dobrog prostora da čovek, mlad čovek sebi gradi perspektivu. Srbija danas, između ostalog, može da se pohvali činjenicom da podstiče ne samo, mlade ljude u njihovim naporima da sebi obezbede budućnost, tako što će posao sa uspehom pronaći, ne samo tako što dodatno stimuliše na sve moguće načine, i strane investitore, ali i domaće poslodavce, da zapošljavaju ljude. Ne samo time što unapređuje poslovne prilike, i o tome govore različite one, svetske liste, koje nas rangiraju u tom smislu, i ovi čuveni izvori, poput, „Fajnešl tajmsa“, govore koliko je Srbija u tom pogledu danas drastično uspešnija nego što je bila ikada ranije.

Srbija se danas iskreno stara o svojim građanima, i primera radi, Srbija danas, evo, baš na dan današnji, ima sredstava zato što se ozbiljno, odgovorno i temeljito radi, da obezbedi dodatna sredstva da se primanja u javnom sektoru dodatno povećaju. Danas je vest u Srbiji da će već za dva meseca od danas, biti značajno povećana primanja u različitim delatnostima. Pročitaću vam samo nekoliko, planirano je povećanje od 15% za medicinske sestre, 10% za kulturu, 9% za policiju, vojsku, socijalni sektor, nastavnike sve, za sudije, kao i za mnoge druge. Stručnjaci kažu – svako ovo povećanje i svaki gest ove vrste automatski povlači i, kao svojevrsnu pozitivnu reakciju i povećanje plata u privatnom sektoru.

Srbija dana, dakle, ima ovu vrstu realnosti, o ona je jedan od dobrih pokazatelja za mlade ljude da treba da se bave svojom budućnošću, hitno treba da rade na tome da, već koliko sutra, konkurišu na tržištu rada, ako već nisu. Ima ih mnogih koji jesu, ali oni koji nisu da znaju, danas u Srbiji za njih ima drastično više pozitivnog prostora, dobrog prostora koji se može iskoristiti u svakom slučaju, naravno zahvaljujući onim rezultatima koje smo obezbedili, zahvaljujući uspešnoj politici predsednika Republike Aleksandra Vučića, Vlada Srbije koju je podržala SNS, i da tu postoji jasno razumevanje kako je u Srbiji danas, i zahvaljujući kome. Jedan od pokazatelja je i činjenica da su se studenti o kojima govorimo danas, obratili upravo na ove adrese. Dakle, onim ljudima koji su najzaslužniji za taj dobar prostor i perspektivu koju u Srbiji danas imamo, za razliku od onih vremena u kojima su ovom zemljom žarili i palili ljudi koji su, pre svega, isključivo brinuli o sebi, o sopstvenom džepu, o sopstvenim firmama, o sopstvenim milionima, a pronaći ćete među njima i one koji su se zbrinuli u vrednostima koje se mere stotinama miliona, naravno, evra.

Drastična je razlika kada se na taj način ophodite prema državi, kada se na taj način ophodite prema njenoj budućnosti i mladima, ili kada se o istim potrebama iskreno, ozbiljno, ali sa rezultatom koji možete da napravite, ophodite i prema Srbiji, i prema narodu, a pogotovo prema mladima.

Jedan od pokazatelja da je to baš tako i da je Srbija danas drastično drugačija dolazi nam iz sveta. Jedan od dokaza dolazi iz sveta upravo ovih dana zvanično je Srbija proglašena za jednu od najatraktivnijih područja, na planetarnom nivou, za razvijanje inovacija i startap kompanija. Takav je zaključak istraživanje organizacije „Startap Genom“ koji ovu vrstu istraživanja vrši na svetskom nivou, i oni su izdvojili Srbiju.

Svet danas kaže – u Srbiji da se započne biznis postoji mnogo boljih načina i boljih rešenja nego u mnogim državama sveta, u okruženju pogotovo, ali sa svetom se mi takmičimo u ovom pogledu. To ti mladi ljudi treba da znaju i da će biti sigurno još dosta dodatnog prostora da se ovde budućnost gradi. Ne treba imati nikakvu sumnju sve dok se o Srbiji staraju Aleksandar Vučić, SNS. To je jedna poruka koju mi kao članovi te stranke i njeni narodni poslanici želimo da saopštimo danas.

Naravno, za tu vrstu potrebna je ozbiljnost, potreban je rad i to podrazumeva apsolutno sve aktere u društvu. Pitanje ozbiljnosti i adekvatnog odnosa tiče se i odnosa društva prema mladima, društva prema studentima, ali tiče se i odnosa koji pokazuju sami studenti. Nema dame i gospodo nijednog jedinog razloga da ne uložite svaki rad koji je potreban, pa da završite svoje studije i položite ispite. Mnogi od vas su godine koje nisu iskoristili za studije, iskoristi da reše druga važna životna pitanja, kao što su nagomilane porodične nedaće ili za to da zasnuju svoju porodicu ili da vode računa o egzistenciji svojoj ili svoje porodice, da rade ukoliko je to bilo neophodno. To su sve razlozi koje će svaki čovek razumeti.

Međutim, treba pokazati ozbiljnost i vreme predviđeno za studije koristiti upravo pre svega za to, a ne za one stvari koje sigurno ne mogu da se smatraju za korisno utrošeno vreme i za nešto što pomaže u bilo kom pogledu, na bilo koji način čoveku, porodici, a društvu ponajmanje.

Ovo govorim zato što ni danas nije nemoguće da se u Srbiji dešavaju brutalne zloupotrebe mladih ljudi od strane politike i promašenih političara i ovo govorim zato što upravo sada dok mi i ovom zakonu raspravljamo imamo takvu situaciju na Rektoratu.

Pre četiri dana jedna grupa političkih aktivista zauzela je zgradu Rektorata. Upali su tamo. Prvo je bilo saopšteno sa namerom da izvedu neki performans, politički naravno, a to se pretvorilo bukvalno u uzurpaciju zgrade i sprečavanje zaposlenih da u zgradu uopšte uđu i da se svojim poslom uopšte bave. To dame i gospodo apsolutno nikakve veze nema na studentskim pitanjima, potrebama, bilo kakvim studentskim zahtevima ili nečim studentskim u kom god želite ili ne želite, kontekstu.

Reč je o čistoj politici, dnevnoj politici, naravno, vrlo neuspešnoj kao što se do sada jasno videlo u nekoliko navrata, ali ovo govorim zato što niko u Srbiji ne treba da ima ni najmanju dilemu o čemu je reč i to naravno nije dobro.

Reč je o zloupotrebi ljudi od strane onih koji su pokazali da su više nego skloni da druge ljude iskorišćavaju, zloupotrebljavaju za sopstvene potrebe i svoje sebične interese. Reč je o bivšem režimu, okupljenom danas oko tzv. Saveza za Srbiju odnosno kako se isti ti drugačije zovu Đilasov pokret „1od5 miliona“ mislim da mu je tako zvanično ime.

Dakle, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Boris Tadić, DS i sve njene podvarijante za koje ste čuli, za koje niste čuli, ovih dana organizuju akciju zauzimanja rektorata, sprečavanja ljudi koji su angažovani da se staraju o Beogradskom univerzitetu da svoj posao obavljaju i imaju političke zahteve, naravno.

Sve to što rade, rade sa, ako neko nije čuo, možda će se nasmejati, sa zahtevom da se vrše personalne promene u Vladi Srbije. Dakle, oni zahtevaju da bude smenjen, kako sada stvari stoje, jedan ministar, mada se ti zahtevi stalno menjaju i pitanje je na šta će se sve svesti. Reč je dakle, o čistoj političkoj aktivnosti sa čisto političkim zahtevima i nema to veze sa studentskim potrebama. Bilo je priče da li se radi o zahtevima da se obezbede bolji uslovi za studiranje, da li je reč o zahtevima da se obezbedi dodatni prostor za rad, da li je reč o zahtevima da se obezbedi kvalitetniji smeštaj, literatura ili šta god vam padne na pamet. Da jeste reč o toj vrsti zahteva, onda bi se razgovaralo o svemu onome o čemu ti ljudi ne žele da se govori.

Na primer da se danas obezbeđuje infrastruktura upravo za visokoškolske ustanove, da je na nivou Beogradskom univerziteta studija izvodljivosti za tu vrstu infrastrukture već privedena kraju i da se očekuju izuzetni rezultati, vredni rezultati i za Elektrotehnički fakultet, i za FON, što je već aktivno, na čemu se već radi i Matematički fakultet.

Vezano za tim pitanjem, da se obezbedi dodatnog prostora i za Građevinski fakultet i za Arhitektonski fakultet, da se obezbede novi smeštajni kapaciteti upravo za studente na Novom Beogradu. Čini mi se, vi ministre znate precizne brojeve, 3500 je broj ležajeva koji se očekuje, toliko kvadrata.

Dakle, Niš, Elektronski fakultet, 7.000 kvadrata, Kragujevac, Novi Sad, sve su to stvari koje su u Srbiji danas realnost i koje se neposredni tiču uslova rada.

Šta se apsolutno ne tiče uslova rada i nema veze ni sa čim studentskim, jesu ti politički zahtevi. Hoćemo ovog ministra, nećemo onog ministra, kako ćemo to da postignemo? Tako što ćemo da kažemo – mi smo studentski predstavnici i mi zaustavljamo život na Beogradskom univerzitetu. Mi, nas 15 ili 20. Petnaest ili 20, dame i gospodo, ljudi koji se sami deklarišu kao predstavnici Đilasovog pokreta, „jedan od pet miliona“. Nema tu, naravno, ništa sporno, reč jeste o ljudima koji su angažovani u tom političkom pokretu, rade neposredno za tu političku opciju. Oni to ne kriju, naprotiv, ovih dana saopštavaju jako im je stalo da se za njihova imena čuje. Žele da se ovenčaju slavom kao prvoborci tog pokreta i tih aktivnosti.

Kada pogledate ljude koji su se tamo zaključali, zauzeli zgradu Rektorata i ne daju ljudima da uđu i rade svoj posao, to zaista jesu, nije tu ništa sporno, predstavnici pokreta „jedan od pet miliona“, kako su se predstavili Moma Kovačević, Miodrag Simović, zaista možete videti oni to i ne kriju, govorili su na njihovim političkim skupovima. Pitanje je šta će ko da zaključi kako je to zvučalo i koliko je to bilo dobro. Naravno, reč je bila isključivo političkim porukama, čuvenim i već mnogo puta saopštenim napadima na Aleksandra Vučića i SNS, ali na tim njihovim protestima, na kojima se danas okuplja po 200, 300 ljudi, baš zato što ih organizuju Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i zbog toga niko više nema specijalnog interesovanja za ta okupljanja, ali na tim mestima ovi ljudi su i saopštili, njihova politička akcija je upad i zauzimanje Rektorata. Oni su to govorili mesecima unazad i kazali to ćemo mi u septembru da uradimo.

Dakle, čista politika oko koje se ne vredi pretvarati i ne treba se praviti naivan, da ne znamo o čemu je reč. Oni su to najavljivali tim prilikama. Mile Jovanović, svojevrsni portparol, ali naravno ljudi koji su neposredno stranački angažovani zbog onih ljudi koji se pitaju da li ovo ime ili nema veze sa Đilasom, Jeremiće, Obradovićem, a jasno je da ima, dakle jer oni su organizatori tog protesta.

Evo nekoliko podataka. Jedan od tih organizatora Martin Bežinarević, od strane njihovih ljudi, ljudi iz njihovih redova identifikovan je kao čovek koji je politički novinar. Novinar u rubrici jednog dnevnog lista, dakle toliko ova aktivnost ima ili nema veze sa nekom politikom. Da li to radi danas ne znam, ali to su oni sami saopštili, valjda da se pohvale. Valentina Reković, nakon upada u RTS i u tome je učestvovalo dosta ovih ljudi takođe, kažu ljudi iz Nove Varoši, promovisana je u člana DS, verovatno je reč o svojevrsnim zaslugama. Organizator Srđan Marković, za njega ste verovatno čuli, reč je takođe o čoveku koji je stranački aktivista, dugogodišnji član DS, danas verovatno i zvanično član Đilasove nove stranke, da li je to formalizovano ili nije, to ne znam, ali da je to tako, to smo i mi kao narodni poslanici imali prilike da se uverimo pre, čini mi se, pre mesec dana. Isti ovi ljudi okupili su se ispred zgrade Narodne skupštine da održe konferenciju za štampu i tom prilikom jedna novinarka „Foneta“, čini mi se ih je pitala – ali zašto niste promenili tekst, ponovili ste saopštenje koje ste vi kao stranka i čak je imenovala stranku kao SSP, već dali danas? Ovi ljudi koje sam sad pročitao Srđan Marković i koje tu još bio, Reković, pogledali su onako zbunjeno, verovatno nisu znali zašto su dobili isti tekst za dve konferencije za štampu.

Dakle, toliko na temu o kojim se ljudima radi, a da jeste reč o stranačkim aktivistima, još jednom potvrđuju oni koji jesu studenti. Primera radi, Marković, za kog bih rekao da smo sličnih godina, interesantno, ako je on student onda se i na njega odnosi ove mere koju mi treba da izglasamo, da se da dodatni prostor za studije. On isto ima 30 i neku godinu, jer mislim da smo približno godište nas dvojica. On je još 2010. godine, kako saopštavaju njegove tadašnje kolege, bio student koji se bavio politikom i kako kažu njegove tadašnje kolege, uzurpirao mesto studenta prodekana, pri tom se na široko pozivao na svoje veze u DS, na svoje članstvo tamo. Rekao je da predstavlja lično Balšu Božovića, predsednika Demokratske omladine koji mora da se pita na univerzitetu, u vreme kada je Srbijom žarilo i palilo žuto preduzeće. Oni su tada doživljavali da im sve to po pravu pripada, pa da imaju pravo poput Srđana Markovića, da angažuju batinaše kako kažu njegove tadašnje kolege, da gađaju stolicama ljude koji ne žele da podrže njegove fingirane izbore, da u tome učestvuje i Željko Matić, sekretar Demokratske omladine Beograda u to vreme i naravno da se svi pozivaju na vrhovnog lidera Demokratske omladine, Balšu Božović.

Inicijativa - odbrani Filozofski, tada je na sve ove stvari reagovalo i govorilo – ovo su partijski ljudi, ne studentski predstavnici, partijski ljudi tadašnje DS. Isti ti ljudi danas su prepoznati od nekadašnjih aktera inicijative - odbrani Filozofski kao partijski ljudi, danas predstavnici Dragana Đilasa i ovog njegovog udruženja. Da je reč o zloupotrebi mladih ne mora previše da se kaže, ali ja ću vam ipak reći nekoliko stvari.

Ovo je slika Rektorata danas. Na ovoj slici vi vidite šta? Šator. Jedan od onih šatora koji su bili od strane Đilasovog udruženja montirani ovde u parku koji se nalazi između Narodne skupštine i zgrade predsedništva. Kako su im ti protesti propali, mi smo se svi pitali gde je taj šator nestao? Evo, taj šator su danas politički aktivisti uneli u Rektorat.

Naravno, grubo prekršili autonomiju univerziteta i na neprihvatljiv način uneli tamo politiku. Ali, ne samo politiku, ovako izgleda unutrašnjost te zgrade sada. Ovo je pretvoreno u jednu spavaonicu u kojoj vidite haos, smeće na sve strane. Postavlja se pitanje, u kom je interesu bilo kog studenta da ovako izgleda Rektorat? Kakve ovo veze ima sa poštovanjem institucija ili njihovom zaštitom na bilo koji način? Ili ovo, ovo bi možda moglo samo da se poredi sa situacijom koja postoji na deponiji Vinča, a ovi ljudi su to napravili od Rektorata. Ovako to izgleda sada dok mi ovde razgovaramo i time se otvoreno hvale. Ovo su fotografisali, ovo su objavili da pokažu kako oni suvereno vladaju zgradom i kako oni kontrolišu situaciju. Da su im došli u podršku studenti koji imaju iste političke stavove, to je bilo očekivano.

Primera radi, student Srđan Milivojević, nekadašnji narodni poslanik DS, danas ponosni član glavnog odbora, a od skora i izvršnog Odbora DS, evo ga ovde sa ovim Markovićem, verovatno se poznaju iz vremena kada su obojica konkurisali za putovanje na Mars. Za Markovića znamo da jeste, za Milivojevića očekujemo da jeste. Došao je i student, Zoran Lutovac, predsednik DS da pruži podršku ovom neostvarenom putniku na Mars, Markoviću. Ovde ih vidite zajedno. Ne bih mogao da se zakunem, ali rekao bih da su u društvu jedne narodne poslanice pokreta Dveri. Takođe, transfer među studente, peti ili šesti u ovom sazivu, Marinika Tepić, i ona je došla da blokira Rektorat i da podrži studente zato što je to naravno studentska priča i zato što nema nikakve veze sa politikom.

Ako vam je palo na pamet da neko ko je narodni poslanik i potpredsednik Đilasove stranke ima veze sa politikom, onda ste vi verovatno u zabludi, to su sve studenti. Baš kao što je student i Boško Obradović, desna ruka Dragana Đilasa, evo i njega, došao je da izrazi svoju solidarnost, kako kaže, kao student Beogradskog univerziteta.

Šta kažu institucije? Naravno, sve ono što može da se kaže, a da je ozbiljno i da nema veze sa ovim ljudima i ovakvim postupanjem.

Oglasio se rektorski kolegijum Beogradskog univerziteta i kazao da je zloupotrebljena njegova otvorenost i da je ugrožen rad, vodite računa, ne samo 70 zaposlenih kojima je uskraćeno pravo da svoj posao obavljaju, već ugrožen je čitav Univerzitet, stotinu hiljada studenata i više od pet hiljada nastavnika. Dakle, 15 ili 20 političkih aktivista ugrožava stotinu hiljada studenata i oko pet hiljada nastavnika. Oglasili su se u zvanični predstavnici studenata, ali pravi predstavnici studenata. Studentska konferencija univerziteta Srbije, tzv. SKONUS i osudili ovo postupanje. Oglasio se i Nezavisni studentski pokret, koji je rekao da između ostalog, ovo što sada rade u okviru zgrade Rektorata, direktno ugrožava i profesore i studente uključene u programe međunarodne saradnje i mobilnosti koji se realizuju ovih dana.

Bilo bi zanimljivo da čujemo neke od ovih predstavnika bivšeg režima, šta oni misli na temu međunarodne saradnje i mobilnosti. Mi smo ovde, ne jednom, nego 100 puta, slušali predstavnike DS, njihove poslanike, kako govore da se strašno zauzimaju za ovu vrstu programa, kako je to jako važno, da čujemo zašto danas, upravo te stvari ugrožavaju? Oglasili su se, zvanični predstavnici studenata, studenski parlament Univerziteta u Beogradu, koji je rekao da je onemogućeno da se održavaju ispiti, predavanja, konsultacije, podnose dokumenata, da se održavaju sednice, komisije, sastanci, koji doprinose poboljšanju uslova. Dakle, sve ono što bi trebalo da je normalno, da se realizuje bez ikakvih problema, kako bi studenski život, pre svega bio moguć, ne samo lakši, nego moguć uopšte.

Kao, odgovor na ovu vrstu apela, molbi da se ljudi urazume, došli su da svoju podršku izraze i svi pripadnici Bastaćevog klana, na Starom Gradu, zajedno sa njima, kako kažu ovi sa Đilasovih i Šolakovih medija, i različiti profesori, slušajte sada ovo, među kojima su arhitekta Dragoljub Bakić i karikaturista Dušan Petričić, znači veliki profesori, Bakić i Dušan Petričić, karikaturista, Branislav Trifunović, i Teodorović, koji koliko god bio profesor, teško da može da prođe, kao student.

Dame i gospodo, nije prvi put da promašeni političar, da predstavnici bivšeg režima, navikli na to da vode računa samo o sebi, zloupotrebljavaju druge ljude i nije prvi put da zloupotrebljavaju i mlade ljude. Iste ove mlade ljude, terali su na juriš, na RTS. Iste ove mlade ljude, pa i ne tako mlade, ako pričamo o ovome koji je želeo da putuje u svemir, ali nema veze, ljude mlađe od njih svakako, terali su da zauzimaju na juriš zgradu predsedništva. Iste ove ljude terali su da se sukobljavaju sa policijom, da policajce gađaju flašama, da ih napadaju noževima. Iste ove ljude zloupotrebili su svaki put kada je to njima, u nekom momentu politički odgovaralo, kada je trebalo da izazovu sukob, nesreću, nevolju, ali preko tuđih leđa da bude. I nikada, nikada u tim situacijama nisu stajali zajedno sa ovim ljudima, koje su huškali na nasilje, ni Dragan Đilas, ni Vuk Jeremić, ni Boško Obradović. Oni su svoju skupocenu kožu umeli da sklone na vreme.

Zbog toga, poslednje što želim da saopštim ovom prilikom je obraćanje, pre svega tim ljudima, koji su danas ponovo zloupotrebljeni i iskorišćeni od strane lopova, iz bivšeg režima. Nemojte to da dozvoljavate, njima je, tim ljudima koji su vas poslali da ove stvari napravite u Rektoratu, da ovakvu sliku napravite od Beogradskog Univerziteta, njima je interes samo jedan, da dođe do što veće nesreće, ako može. Njima je interes da dođe do sukoba, oni bi želeli da sada tamo upadne policija ili da bude nekog isključenja struje, vode, ali da znate, apsolutno ništa od toga neće se desiti sigurno.

Poslednja rečenica, neće zato što, za razliku od ovih Đilasa, Jeremića, Obradovića, na drugoj strani imate ljude koji poštuju svakog čoveka, koji razumeju i složenost situaciju u kojoj se nalazite, zato što vas je neko ponovo zloupotrebio, ali i onih ljudi koji znaju da su mir i stabilnost Srbiji neophodni, pa u takvoj uspešnoj, mirnoj i stabilnoj Srbiji i vi da završite svoje studije i sutra lepo da radite i dobro da živite sa svima ostalima, a što se tiče nezajažljivih Đilasa, Jeremića, Obradovića, njima nek je daleka lepa kuća, to što im je ponestalo para neka bude najveći problem na svetu, ali samo njima Srbija sa takvima nikada nije imala ništa.

Hvala dr Orliću.
Sada reč ima ministar, gospodin Mladen Šarčević.
Izvolite ministre.

Hvala vam, samo još par rečenica, ako dozvolite, u tom istom smeru, ovo je flagrantno narušavanje autonomije univerziteta. Nisam čuo ni u jednoj evropskoj zemlji, ni poslednjih više decenija, da je to iko pravo sebi dozvolio. Obično se na tema baca vlast izvršnu, i to se striktno drži da trepavica ne padne tamo, a ovo je već nekoliki put, od kada su počeli protesti da su to politički razlozi ušli na više fakulteta, nije to samo Rektorat, to je FPN, Filozofski u Nišu, Pravni u Nišu. Znači, to su ljudi koji potpuno krše pravila koja stoje u Zakonu o visokom obrazovanju, a ovo je sada nešto što narušava apsolutna prava da univerzitet bude pošteđen ovakvih stvari.

Neko ko se zalaže za demokratiju i tako dalje, on bi trebao da štiti, ali ja zaista ne znam primer u celoj Evropi, originalne studentske organizacije, znači, izabrane redovno, parlament, ne samo beogradskog univerziteta, nego svih konferencija univerziteta su jasno dali saopštenje da se sa ovim ne slažu. Ovo je zaista teror jedne male grupe ljudi koji se apsolutno bave politikom, a ne studentskim pitanjima i mislim da je ovo stvarno prešlo svaku meru pristojnosti. Hvala vam.