Hvala.
Sada reč ima prof. Dubravko Bojić.
Izvolite, profesore.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je obrazovanje česta tema u Narodnoj skupštini, bez obzira na današnji dnevni red i naš stav prema ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ovo je prilika da iznesemo naše viđenje i mišljenje o ovoj delatnosti, jer obrazovanje kao delatnost je širokog i velikog multi-disciplinarnog sadržaja i kao takvo ne može i ne sme biti proizvod samo jedne ideje, jednog koncepta, ono ipak traži visok stepen intelektualne, etičke, vrednosne i svake druge samostalnosti. Ono mora biti svakodnevna briga, ako se želi uspeh, zato što obrazovanje ima presudni uticaj na oblikovanje naše svesti, na stil i način života.

Problemi srpskog visokog obrazovanja se nalaze u unutrašnjem sistemu. Programi, udžbenici, profesori, metode rada, ocenjivanje, upravljanje, ali još više u socijalnom okruženju, društvo, država, mediji, globalizacija. Da li naučna svest može biti jači faktor demokratizacije društva i koliko obrazovanje ima ulogu u kontekstu preobražaja privrede, politike, kulture, svakodnevnice i standarda ljudi i da li je znanje kao proizvod obrazovanja roba za tržište? Odmah da kažem – nije, jer mnoga fundamentalna i eksperimentalna istraživanja su isplativa, a ne naplativa su.

Šta je sa biznisom u nauci? Kad će taj vid partnerstva dobiti krila? Školarina na pojedinim privatnim fakultetima je veća nego na državnim. Obratno, izvinjavam se, veća je na državnim, nego na privatnim. Istraživački dinar će postati deo numizmatičkih zbirki, ne samo da se izlizao, već ga jednostavno nema. Društvo se orijentiše prema profitu, a država – ključno je pitanje finansiranja, koji koncept državno ili privatno, besplatno ili plaćeno.

Kako adekvatno iskoristiti društveno – intelektualni kapital? Modernost u nastavi, šta je to? Mobilnost? Lako prelaženje nastavnika sa univerziteta na univerzitet, sa fakulteta na fakultet, sa fakulteta na institut? Da li će i kada pitanje lakih diploma postati samo ružna i tužna prošlost?

Dame i gospodo narodni poslanici, još uvek ima primera da privatno političko dopadanje ili ne dopadanje igra značajnu ulogu u promociji profesionalne orjentacije. Ovo su samo neka od pitanja i problema visokog obrazovanja, a to nisu, da li će studentima upisanim do 10. septembra 2010. godine na svim akademskim nivoima biti omogućeno još dve godine da završe studije po započetom planu i programu i uslovima i pravilima studija. Stav SRS je da se bez ograničavanja ovog roka omogući svima koji potpadaju pod ovu kategoriju da to urade kad mogu, žele i uopšte ako hoće.

Eto, potegli smo da ozakonimo nečiju potrebu za neodgovorno ponašanje prema sebi i prema društvu. Ovo ponašanje ne košta ništa državu, ali se uzdiže do nivoa koji ne zaslužuje dugogodišnji tretman. U ovom kontekstu bih naveo jedan primer izvesne Italijanke sa Sicilije ili Sardinije, pre desetak godina, da je završila fakultet u 91. godini. Na pitanje novinara zašto to čini, koji su joj motivi da u tim godinama odluči se za tako nešto, rekla je – dok je studirala shvatila da je studentsko doba, da su studentske godine najlepše godine u životu čovekovom i jednostavno je htela da uživa svoj život u tom statusu.

Dame i gospodo, jedan od problema visokog obrazovanja je svakako Bolonja. Srbija je pristupila bolonjskom procesu 2003. godine. To je bio jedan čisto dosovski zakon, a dosovski zakoni su zakoni kratkog daha, što pokazuju i bukvalno svakogodišnje, svake godine su vršene izmene i dopune ovih zakona. Bolonja se nije snašla, ni uklopila na našem visoko obrazovnom prostoru, čak je unela mnogo zabuna i nejasnoća sa svojim evropskim sistemom prenošenja bodova i akreditacijom studijskih programa i ustanova i učinila je naš visoko obrazovni sistem veoma neefikasnim.

Zatim, ugled nastavnog kadra koji radi na svim nivoima obrazovanja je ispod nivoa i zahteva trenutka i potrebe društva koje želi da se ubrzano razvija. Ranije radne navike i moral su iščilili sa pojavom profita, pa su umesto profesionalnih odlika isplivale neke druge, recimo tezgaroške i korupcionaške.

U ovom kontekstu moram da podsetim da su političke podele u društvu reflektovale se i na obrazovanje. Evo, aktuelni slučaj okupacije Rektorata i okupacije odnosno narušavanja autonomije univerziteta. Ideal kome težimo je svakako praktično razlikovanje stručne kompetencije od političkog opredeljenja nastavnika. Privatni fakulteti su priča za sebe, svako na svoj način, centrale su jedno, a odeljenja drugo.

Cilj je geografski osvojiti prostor, a ne obrazovno sadržinski kvalitetno nastavnički. Visoke škole i fakulteti su se olako otvarali, ali i zatvarale, svako naselje veće imalo je crkvu i neku višu školu. Šta je ostalo od onih koji su pohađali te škole? Ćirilica i srpski jezik u zemlji Srbiji postade bolno pitanje, kao da se nešto urotilo protiv nas, a nije. Mi nismo samo dovoljno oprezni, lakomisleni smo, a pritisci na naš jezik i ćirilicu se vrše svakodnevno, dolaze sa više strana i potiskuju nešto što je samo naše, tim pre treba da nam bude mnogo važnije da nam više znači ideja, uvođenje srpskog jezika na sve fakultete, koje ima smisla i potrebe. Strani jezik nam treba kao sredstvo, kao pomagalo, a srpski jezik da se ne razobličimo, ne odnarodimo, da se ne otuđimo od svog izraza, smisla i identiteta.

U svakoj struci, u svakoj javnoj službi ima ljudi sa lepljivim prstima. Ako je usluga jednokratna tu je šteta manja, ali je šteta kroz kupljenu diplomu, i ne samo dugoročna, već je veća po ugledu obrazovanja kao primarne društvene delatnosti nenadoknadiva, jer nosi trajni beleg. Sistem može da bude sistem tek onda kada ne pravi neopravdane ustupke, u protivnom, slabi svoju poziciju i ugled.

Uvažene kolege, imali smo prošle nedelje zakone o zaštiti intelektualne svojine, pa pitanju plagijata, apelujem na princip akademske čestitosti, koji se zasniva na samostalnoj izradi naučnih radova i poštovanju tuđih autorskih prava, u cilju očuvanja dostojanstva profesije, razvijanju i podizanju moralno-etičkih vrednosti, zaštiti i vrednovanju znanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ove intervencije u smislu izmena i dopuna zakonskih predloga neće unaprediti visoko-obrazovni sistem u Srbiji, neće ni doprineti njegovom unapređenju, sve dok ključno pitanje visokog obrazovanja ne bude rešeno, a to je problem nedovoljne relevantnosti visokog obrazovanja, tj. njegove usaglašenosti sa potrebama tržišta rada, što pokazuju i liste čekanja na posao.

Zato nam najproduktivniji deo populacije u svakom smislu, i biološkom, intelektualnom, stručno i naučnom, odlazi iz zemlje, a zemlja Srbija svake godine ostaje bez oko 40.000 ljudi.

Uvažene kolege, važno je da bespogovorno slušamo evropske direktive i usaglašavamo naše propise sa evropskim, ali čak i kada nešto usaglašavate treba vam malo više samopoštovanja.

Uvažene kolege, sumirajući svoju diskusiju na ovu temu, reći ću samo što se tiče i upisne politike, kao jedne bitne stavke u sistemu obrazovanja da je stav SRS da jedan od kriterijuma upisne politike bude dužina čekanja posla na birou, kao i povećanje, ili smanjenje pojedinih kvota za određene profile. Prekoračio sam. Hvala.

Niste profesore, imate vreme.
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju stvaraju se uslovi za studente koji do kraja školske 2018/2019. godine, nisu uspeli da završe studije po započetom nastavnom planu i programu u uslovima i pravilima studija to učine u narednom periodu od dve školske godine.

Donošenjem ovog zakona ovi studentima se daje još jedna šansa, ali se i jasno poručuje da čuvamo institut stečenog prava.

Brojni su ljudski i životni razlozi doveli do toga da ovi studenti ne završe studije, iako je rok za završetak više puta pomeran. Mi o tim razlozima možemo da se informišemo na osnovu iskustava nekih studenata, poznanika i na kraju krajeva, ličnih iskustava.

Među tim studentima su majke, žene na koje pada lepota, ali i teret roditeljstva, samohrane majke, osobe sa invaliditetom, oni koji su morali da se zaposle, jer su spletom nesretnih okolnosti postali nosioci domaćinstva, ali među njima ima i ljudi kojima je to drugi fakultet, koji su na postdiplomskim studijama.

Zato nema potrebe za teškim rečima i lošim kvalifikacijama, svako od njih zaslužuje još jednu šansu. Srbija nema razloga da se odrekne velikog broja ljudi koji su na pragu da postanu intelektualci, da budu vodeća snaga u našem društvu, konstatuje cenjeni profesor Marko Atlagić i dodaje – mnogi od njih završili su studije prethodnim pomeranjem rokova. Takvu šansu i drugi zaslužuju.

Srbija je danas ekonomski snažnija nego ikada. Ima privredni rast posle višegodišnjeg suficita, spušta javni dug, smanjuje nezaposlenost koja je na istorijskom minimumu sa rekordnim investicijama i visinom stranih ulaganja.

Svako ko govori o izvanrednim rezultatima predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, ove Vlade, SNS, o uspesima i ubrzanom napretku Republike Srbije, protiv njega se vodi najprljavija kapanja u pojedinim medijama u čemu prednjači televizija „N1“ pod komandom Dragana Đilasa. Najavljen je bojkot izbora dela opozicije koju predvodi tajkun Đilas, je bežanje od istine i suda većinske Srbije.

U Novom Kneževcu, iz kojeg ja dolazim, cenzus od 5% je za njih apsolutno nedostižan. Jedan od razloga za ovu tvrdnju su i ulaganje u objekte obrazovnih ustanova u Novom Kneževcu, posebno od strane Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije sa iznosom od preko 300 miliona dinara. Predsednik Republike, Aleksandar Vučić, 13. novembra 2015. godine, rekao je – Naš zadatak je da u narednim godinama rekonstruišemo i obnovimo sve osnovne i srednje škole, predškolske ustanove, bolnice, domove zdravlja i gerontološke centre.

Zajedno sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije i vašim Ministarstvom, Novi Kneževac je pristupio rešavanju ovog zadatka, pa koristim priliku da vas lično i u ime predsednika opštine Novi Kneževac, dr Radovana Uverića, gospodine ministre, pozovem da prisustvujete svečanom otvaranju rekonstruisanog objekta osnovne škole u Banatskom Aranđelovu, koje je planirano za 1. oktobar ove godine i predat učenicima OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Banatskom Aranđelovu na dalje korišćenje, kao i da vam se lično zahvalim za odobreni projekat celodnevne nastave u OŠ u Srpskom Krsturu, školski nameštaj, pametne table, elektronske udžbenike i pomoći predškolskoj ustanovi, čime ste pokazali da deca iz Novog Kneževca nisu zaboravljena, ali i na istrajnosti u sprovođenju reformi našeg obrazovnog sistema. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Jančiću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danas razmatramo dve večite teme. Jedna su večiti studenti, a druga je večiti predlozi Vlade, odnosno Narodne skupštine Republike Srbije da se ovoj kategoriji studenata izađe u susret kako bi i dalje zadržali status studenta. Međutim, ovakvim pristupom ni izbliza nećemo rešiti ove probleme koji postoje u našem visokom obrazovanju.

Svrha obrazovanja je sticanje odgovarajućeg znanja, odnosno sticanje diplome kao ulaznice da bi moglo da se sa tim vrše određeni poslovi. Zato mi nije jasno zbog čega se ova stvar ne rešava na jednostavan način, zbog čega svima onima koji to žele i koji to mogu, koji to mogu sebi da priušte ne dozvoliti da studiraju onoliko koliko hoće Ovo, tim pre, ako znamo da je sada u modi da ljudi upisuju fakultete sa 40, 50, pa i više godina, da ne ulazimo u to kako ih završavaju i gde ih završavaju.

Jedna osoba koja je upisala fakultet sa 40 ili 50 godina nije stara za studiranje, a neko ko ima 30 i nešto godina produžio je svoje studije nekada iz opravdanih, nekada iz neopravdanih razloga, e takvoga treba sankcionisati u skladu sa Zakonom o obrazovanju. Dakle, SRS se zalaže da u ovom pogledu ne treba da bude nikakvog ograničenja. To bi vam bilo isto kao kada bi, recimo, nekoga kažnjavali zato što nije zasnovao radni odnos na vreme i onda ga kažnjavate – eto, nisi počeo da radiš na vreme, nećeš više moći da se zaposliš, jer ti si već prestario za radni odnos.

Moramo znati da činjenica da je neko završio fakultet, da je bio odličan student, da je imao visoki prosek, nije obavezna garancija da on poseduje veliko znanje i da će od takve osobe sutra biti veliki stručnjak. Imamo mnogo slučajeva gde su neki bili odlični studenti, ali to im nije donelo sreću. Nije im donelo ni materijalnu korist. Na ovaj način samo se vrtimo u krug i s jedne strane studentima izlazimo u susret, a s druge strane zakonskim propisima ih ograničavamo vremenskim rokom koliko će studirati.

Znamo da u svim zakonima iz oblasti obrazovanja postoje tendencije i namere da se forsira tzv. celo životno studiranje, a mi ovde određenu kategoriju studenata ograničavamo, po meni, sasvim bespotrebno. Nauka se stalno razvija. Sa naukom nikada nije moguće završiti, jer se stalno razvija i nauka ne poznaje nikakve rokove koje propisuje ministar ili Ministarstvo prosvete.

Jasno je da ovde postoje određeni problemi, ali takve probleme treba prepustiti fakultetima, da oni sami odrede nivo razlike ispita, nivo gradiva koji trebaju da polažu ti stariji studenti i ovde od jednog kolege smo čuli za jedna dobar primer u ovom pogledu. To je primer Ekonomskog fakulteta u Nišu. Naravno, meni kao čoveku iz Niša je poznata ta činjenica i zaista mogu da uputim sve pohvale ljudima sa ovoga fakulteta.

Mi imamo u našem obrazovanju da je nastupila, hajde tako da kažem, dekadencija, da je nastupila obrnuta evolucija. Međutim, niko se zbog toga ne uzbuđuje zato što ovaj proces nije vidljiv na prvi pogled, nije vidljiv golim okom i nije vidljiv trenutno, ali već sada oni koji se malo bave i koji se samo malo upuštaju u ovo, vide i osećaju posledice bolonjskog procesa koji je uveden u vreme DOS-a, pre petnaestak i više godina.

Bolonjski sistem obrazovanja probio se do svetinja nad svetinjama, do formiranja svesti naših građana. Lično smatram da bi nam bolje bilo da se probio do najvećih tajni ove države. Na taj način bi naneo mnogo manje štete nego što je slučaj sa ovim.

Ove, kao i mnoge druge stvari nasledili smo od EU i mi stalno upozoravamo da sve ono što dolazi iz EU nije dobro, jer znamo da je zapad jedina civilizacija u istoriji čovečanstva koja je imala razoran, poguban efekat po sve ostale civilizacije u svetu sa kojima je dolazila u dodir.

Danas imamo intelektualce koji od svog znanja, opšteg znanja, koriste od znakova interpunkcije samo „.rs“, ali zato, s druge strane, znaju sve druge stvari – kako se upravlja državom, kakve su planetarni odnosi, šta se dešava u kosmosu itd.

Takvima svaka kašika vode iz okeana pokazuje da u okeanu nema kitova. Dakle, moramo učiniti sve da se povrati ugled našeg obrazovanja, jer ovo sada što imamo ide u obrnutom smeru.

Mnoge stvari koje nam se naturaju iz EU već imaju svoje uporište još u vremenu nacizma, a ovo je posebno vidljivo u našem obrazovanju. Evo, recimo, nacisti smatrali da robovi Rajha moraju biti lišeni svakog obrazovanja i svake vrste umetnosti. Za takve je bilo dovoljno samo da znaju da čitaju da bi mogli da shvate njihove ukaze i njihove naredbe i da znaju najprostije melodije i tu se njihov nivo obrazovanja završavao.

Mi danas sa ovim bolonjskim procesom od gotovog pravimo veresiju, od jednog sasvim solidnog procesa obrazovanja došli smo do ovoga za šta još uvek nismo svesni i za šta ne znamo, barem ne svi ili većina, do čega će to sve dovesti.

Mene ovo podseća na Papuance koji su menjali zlato za staklene perle. Znači, imali smo sasvim solidan sistem obrazovanja, ali pod pritiskom EU ili već bilo koga, pristali smo na nešto što svakako nije dobro. Odustajanje od samog sebe sigurno vodi u propast.

Mnogi uviđaju da sa ovim stvarima nešto nije u redu, ali ne mogu da shvate šta to nije u redu, ne mogu da utiču na to, pa hajde, znaju da ovo ne može ni bolje, ni gore, po, hajde, nije zgoreg, neka se nešto dešava i na taj način prihvataju ono što je trenutno stanje.

Sa obrazovanjem ne sme biti igranja. Obrazovanje je ozbiljna stvar. Tu je potrebna doslednost, istrajnost itd, a svaka doslednost i svaka istrajnost se uvek isplati. Da je Sizif odustao, niko za njega ne bi čuo. Ovako, mi ćemo biti prva generacija u istoriji civilizacije koja će imati manje znanja na svom kraju nego sa svom početku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, danas ću kratko diskutovati o Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

Izmene zakona svakako se vrše u cilju poboljšanja istog i stvaranja uslova za njegovu apsolutnu primenljivost, a sve u cilju boljeg života naših građana, tako da primena u praksi Zakona o visokom obrazovanju, koji smo doneli 2017. godine, je pokazala da je potrebno izvršiti izmenu u delu koji se odnosi na propisane prelazne rokove za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija za studente koji su upisani na studije od 10. septembra 2005. godine.

Imajući u vidu da se u septembru nakon drugog ili trećeg upisnog roka završava upis u školsku 2019/20. godinu, potrebno je ovaj zakon doneti po hitnom postupku jer na taj način otklanjamo mogućnost nastupanja štetnih posledica na rad visokoškolskih ustanova prilikom upisa u ovu školsku godinu.

Dakle, studentima na koje se odnosi izmena ovog zakona u odgovarajućem statusu omogućava se završetak studija po započetim nastavnim planovima i programima i uslovima studiranja.

Sve zakone koje usvoji Narodna skupština primenjuju se na celoj teritoriji Republike Srbije, kao što sam već napred rekao, u cilju boljeg života naših građana. Ne ponavljam ovo slučajno, već sasvim namerno da bih se obratio našim građanima na Kosovu i Metohiji, mojim sugrađanima u Kosovskoj Mitrovici i svima ostalima koji državu Srbiju doživljavaju kao svoju. Da bi država Srbija opstala na Kosovu i Metohiji i na taj način štitila svoje građane i omogućavala im dostojan život, potrebno je da 6. oktobra masovno izađemo na birališta i glasamo za Srpsku listu.

Glas za Srpsku listu je jedini način da opstanemo, da zajedno radimo i borimo se za budućnost naše dece. Moram da kažem da mi na Kosovu i Metohiji odlično znamo ko je u svakom momentu sa nama, da odlično znamo da predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije apsolutno vode računa o svemu, štite nas u kriznim situacijama i raduju se zajedno sa nama kada nam je dobro.

Zbog opstanka i budućnosti na našem Kosovu i Metohiji, moramo da ostanemo jedinstveni, da izađemo što masovnije na birališta i da glasamo za naše kandidate sa Srpske liste, jer jedino oni imaju podršku Beograda, a ne pod znacima navoda za „albanske kandidate“ koji bi u budućoj „kosovskoj vladi“ bili za nezavisnost Kosova.

Naglašavam da je Srpska lista u prethodnom periodu dokazala da jedino ona uz podršku Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije može da sačuva institucije Republike Srbije, koje su potrebne za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Izbori na Kosovu i Metohiji nikada nisu obični izbori, već je to uvek referendum za opstanak, zato nemamo pravo na grešku, nego toga dana, to je 6. oktobra, kad ustanemo izjutra, stavimo prst na čelo i dobro razmislimo gde smo, šta smo, ko smo i kakva budućnost i sudbina čeka našu decu i nas ako ne budemo jedinstveni. Što bi rekao Vladika Rade, odnosno Njegoš - U pamet se ljudi.

Zato vas pozivam da glasate za Srpsku listu jer jedino Srpska lista uz podršku našeg predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije može doneti sve ono što je potrebno za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega.