Dame i gospodo narodni poslanici, u mesecu septembru najviše smo se bavili, ako ne isključivo bavili, zakonima koji regulišu oblast obrazovanja u Srbiji. To nije ni čudno imajući u vidu da je početak školske godine u septembru ili na fakultetima oktobar. To je sasvim u redu.

Gospodine ministre, mi imamo osećaj da ste danas došli u ovaj parlament pred poslanike nevoljno. Ja donekle to mogu i da razumem, vi ste imali jedan stav, on se u međuvremenu promenio i kad ljudi imaju stav, imaju princip, to je prosto tako i šta mi tu sada možemo da uradimo.

Ovo na čemu mi insistiramo i istrajavamo nije samo, jeste iz političkih razloga, mi smo politička stranka, imamo svoje ciljeve, imamo političke principe, kao principe uopšte, ali mi imamo dovoljno i argumenata da ovaj zakon nije trebalo na ovakav način donositi, a odnosi se na produženje roka za sve studente koji su upisali fakultete pre 2005. godine, odnosno 10. septembra 2005. godine.

Bolonjski sistem obrazovanja je potpuno neprihvatljiv za građane Srbije bio i tad i danas. Mi nismo napravili, kako i predsednik države voli da kaže, nikakav poseban rezultat ovde. Postoji jedno univerzalno pravilo u pravu poznato kao da se zakon ne može primenjivati ako je lošiji u odnosu na onaj na koji se odnosi. To je čak i princip u krivičnom zakonodavstvu, pa stoga analogno tom načinu, ni ovaj zakon nije mogao da se odnosi na studente koji su upisali fakultete pod određenim okolnostima.

Što je vrlo zanimljivo, ovo jeste jedan problem, ali vi gospodine ministre, zajedno sa saradnicima, niste pokušali da izvučete pouku šta je dalje raditi. Imamo grupu studenata i niko tačno ne zna koji je to broj i sada to toliko nije ni bitno da li je 12.000, da li je 7.000, da li je 5.000, ali nešto što je evidentno u ovom trenutku da su ti studenti skupili oko 3.000 potpisa. Dakle, toliko ih ima najmanje, ali već ste čuli od ovlašćenog predstavnika SRS, taman da postoji i jedan, on ima pravo i po Ustavu, član 71. Republike Srbije, da se školuje na način odnosno pod propisima koji su važili u vreme njegovog upisivanja.

Šta se ovde moglo još sve zaključiti? Šta ste vi trebali da analizirate? Nekoliko puta ste se žalili u ovom parlamentu da vama nedostaje oko 90 zaposlenih u Ministarstvu prosvete, a da je krivac za to Zakon o zabrani zapošljavanja. S druge strane, opet čujemo da to ne važi, da to ne postoji. Zar nisu prestali uslovi za ograničenje zapošljavanja?

Postoje i izuzetno dobre stvari koje bi Ministarstvo prosvete moralo da afirmiše a to je uspeh ne samo naših studenata, nego svakako i profesora na univerzitetu koje bi trebalo afirmisati u javnost, a vi ste rekli da nemate službu za informisanje.

Imajući u vidu ovaj problem, trebalo bi napraviti analizu koliko mi imamo odustajanja od studiranja. To nije grupa ovih studenata. To su oni koji su prestali potpuno da studiraju, intencija u svim razvijenijim državama, državama koje vode računa o svom sistemu obrazovanja, jeste da se taj broj smanji.

Čemu prijemni ispiti, gospodine ministre, ako već imamo u vidu da veliki broj studenata studira duže od nekog prosečnog vremena? Nekoliko stvari koje bi trebalo imati na umu, ovde je predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, jedne prilike govorio da je na svom studijskom putovanju upoznao čoveka ili ličnost koji je bio vodič tad, koji završava peti fakultet. Njemu je hobi možda da studira i to je lepo. Postoji čovek u Užicu koji je upisao fakultet u 70. godini života sa namerom da ga završi i ja poznajem čoveka koji želi da doktorira nakon odlaska u penziju. Pripremao se do tada i kaže - hoću da pošaljem poruku našoj omladini, našoj mladosti, ljudima koji su radno angažovani, da treba celog života učiti i raditi.

Ako imamo u vidu te stvari, onda ovakav odnos i produženje rokova na određeno ograničeno vreme gubi svoj smisao. Imalo bi smisla da ovaj zakon pretrpi izmene u tome da nema nikakvog ograničenja. Nekoliko kolega je istaklo ovde ono što je Ekonomski fakultet u Nišu dobro uradio. Oni su imali projekat "Završimo započeto" i to je dobro. Sada više ne govorim to ili ne ponavljam zbog profesora na Ekonomskom fakultetu u Nišu, nego da bi se i drugi setili.

Produžiti sam rok, a da pri tome fakulteti, pa čak i Ministarstvo prosvete nemaju nikakvih obaveza, to ne znači mnogo. Produžiti taj rok i pomoći studentima da to završe, evo, kao konkretan rezultat od 158 pozvanih u Nišu, 28 diplomiralo. Kažu, neki podaci postoje, da je u toku prošle godine diplomiralo oko 1000 studenata koji imaju status tzv. "starih studenata".

Znamo i da određena ministarstva i da određeni privredni subjekti potpomažu prekvalifikaciju. Država ulaže sredstva u to, a imamo ovamo stručne kadrove kojima treba možda da polože, nekima jedan, nekima dva, nekim malo više ispita. Među tim kadrovima imamo i zdravstvene radnike. Imamo profesore hemije, ja do skoro nisam znao da ni jedan profesor hemije ne postoji na tržištu rada. Profesori fizike takođe su u sličnoj situaciji, a postoje studenti kojima fali na tim fakultetima jedan ili dva ispita da to završe i oni bi bili onda profesori.

Sa druge strane, treba i mi prepoznajemo tri razloga za duže trajanje studiranja. Na prvom mestu, po nama, je sistem, na drugom su i profesori, ne treba to da se krije, na trećem mestu su sami studenti. Znači, sistem, a u tom sistemu mora biti uključeno Ministarstvo prosvete i mora biti uključen univerzitet, fakulteti i druge ustanove koje se bave obrazovanjem i na trećem mestu su studenti.

Jedan profesor, koji je sad već profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, kada je bio doktorant u Americi i bio je na konsultacijama kod jednog njihovog profesora i pitao - da li da zatvori vrata, on kaže – ne nemoj zatvarati vrata, na taj način šaljem poruku studentima da sam im ja dostupan tokom 24 sata. Postoje takvi profesori i kod nas u Srbiji, i to treba da bude dobar primer.

Znači, akademska striktnost ne sme da se zapostavi, ali ne treba da insistiramo na nekim stvarima koje su prevaziđene, nego prosto da sistem obrazovanja upodobimo i studentima i potrebama našeg društva.

Ako na Beogradskom univerzitetu postoji negde oko 2.930 ispita, kažu da je na negde oko 300 ispita prolaznost 30%. I postoje tzv. teški profesori, profesori koje prati mantra – ako položite taj ispit na tom fakultetu, onda ste vi završili taj fakultet. Zar to nije dovoljan signal za Ministarstvo prosvete? Ne ugrožavajući autonomiju univerziteta, ne ugrožavajući slobodu predavača, ali tu nešto mora da se promeni, da se vidi o čemu se tu radi.

Veliki broj profesora su se oslonili u svom sistemu obrazovanja na asistente. Asistenti da bi gradili karijeru, oni su više posvećeni nauci, a manje su posvećeni studentima i tu imamo te razloge i probleme koji često nastaju kod nas. Ja izuzetno poštujem ove studente, jer same neke kolege su rekle da tu ima vrlo uspešnih poslovnih ljudi, čije bogatstvo nadilazi možda prosečno bogatstvo ozbiljnih kompanija u Srbiji, a možda i u svetu i nisu posegli da kupe, oni su to davno mogli da urade, nego pokušavaju da to završe. Zbog toga ja to izuzetno poštujem i mi u SRS verujemo u mladost Srbije, a na vama je, gospodine ministre, da ovaj problem rešite na drugačiji način i da ga trajno rešite, a ne na određeno vreme, kao što je to i ova situacija. Ja sam potpuno siguran da će ovaj problem se pojaviti i 2021. godine. Kako onda da ga rešite? Onda ćete opet da produžite na godinu ili dve. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnikom, SNS i njeni koalicioni partneri od samog početka preuzimanja odgovornosti u Vladi Republike Srbije spremno se suočavaju sa svim izazovima sa ciljem da obezbede prosperitet Srbije i našem narodu.

Predsednik države Aleksandar Vučić, i kao premijer Vlade, isticao je važnost dualnog obrazovanja. Izvršene su analize efekata propisa Predloga zakona u dualnom obrazovanju. Analiza je pokazala i definisala probleme koje zakon treba da reši, zatim željene ciljeve donošenja zakona i utvrđeno je da je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema.

Lokalna samouprava odakle dolazim, grad Leskovac i gradonačelnik dr Goran Cvetanović, prepoznali su neophodnost i benefite učenja kroz rad kod poslodavca i podržali su i ohrabrivali direktore stručnih škola da uspostavljaju kooperativnost sa privredom.

Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, nemačkoj vladi, srpsko-nemačkoj saradnji, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i projektu – Reforma srednjeg stručnog obrazovanja, koji se implementira preko Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ u Leskovcu, u Školi za tekstil i dizajn od 2013. godine bio je angažovan ekspert iz Nemačke koji je pomogao da se uspostavi saradnja sa privredom.

Preko ovog projekta direktor, stručni saradnici, nastavnici, učenici imali su mogućnost da se upoznaju sa dualnim obrazovanjem u Nemačkoj, da uspostave partnerske odnose sa školama iz drugih zemalja i da prate tehnološki razvoj, te da posete sajmove tekstila i tekstilnih mašina u Milanu i Istanbulu, kao i da učestvuju u izradi i izmeni nastavnog plana i programa usklađenog sa potrebama privrede.

U kompaniji „Falke“, primera radi, u Leskovcu već šesta generacija učenika, koja se učeći kroz rad u realnom radnom okruženju na časovima praktične nastave, posle završetka školovanja je dobila svoja radna mesta. U kompaniji „Autostop interiors“ pet generacija učenika je na isti način sa 18 godina dobilo radna mesta. Učenici dobijaju finansijsku naknadu za učenje kroz rad u ovim kompanijama. Saradnja je obostrana i odlično uređena. Prati se realizacija nastavnih planova i programa, a instruktori, mentori u kompanijama redovno obaveštavaju školu o postignućima i napredovanju učenika kroz matricu učenika i u stalnom su kontaktu sa nastavnicima praktične nastave.

Pored toga, nemačka vlada je opremila konfekcijsku radionicu šivaćim mašinama i kompletno sanirala i opremila trening centar u Školi za tekstil i dizajn, a kompanija „Falke“ je donirala dva automata za izradu čarapa. Škola ima punu podršku lokalne samouprave i otvaranje trening centra je bilo od velike važnosti za grad Leskovac, te u prisustvu predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, predstavnika nemačke ambasade i GIZ, kao i privrednika, gradonačelnik Goran Cvetanović otvorio je ovu, po najvećim standardima, opremljenu radionicu.

Danas, osim kompanije „Falke“, „Autostop interiors“, „Džinsi“ i kompanije „Diks“, „Lola“, „Trikoteks“ sa ovom školom imaju ugovore o sprovođenju praktične nastave i stipendiranju učenika. Takođe, odličnu saradnju ima i tehnička škola u Vlasotincu u projektu nemačke vlade koja se implementira preko GIZ, a čime je uključeno još pet kompanija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, Vlada Srbije je posvećena obrazovanju, jer je to i ključ uspeha celog našeg društva. U kratkom vremenskom periodu sprovedene su intenzivne reforme i najbolje je to ocenila i prepoznala Evropska komisija, jer su nam rezultati veoma vidljivi.

Vlada Srbija je od 2014. godine, preko Kancelarije za javna ulaganja, uložila oko 150 miliona evra u rekonstrukciju 128 škola u celoj Srbiji, a u ovom trenutku traje rekonstrukcija 25 škola, a priprema se javna nabavka za rekonstrukciju oko 50 škola.

U našoj zemlji se dešava sveukupna reforma obrazovnog sistema. Prošle godine je počelo uređenje digitalnih udžbenika. Ove godine Srbija prvi put ima 10.000 digitalnih učionica, što pokriva oko 200 hiljada učenika. Širom Srbije radi se na budžetiranju za još 10.000 digitalnih učionica 2020. godine, a 2021. godine imamo kompletnu digitalnu prosvetu.

Ulaganje u obrazovanje garantuje razvoj i budućnost zemlje, jer je ulaganje u obrazovanje investicija u budućnost.

Iskoristila bih priliku da čestitam našim srednjoškolcima koji su na 27. Informatičkoj olimpijadi osvojili četiri medalje. Osvojili su u stvari prvo mesto u konkurenciji od 13 zemalja, od toga dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju.

Osudila bih, takođe, i upad studenata iz pokreta „Jedan od pet miliona“ u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, jer je to nepoštovanje studenta, uopšte institucija.

U rukama držim saopštenje proširenog predsedništva Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, koji su juče, zbog ugroženosti prava oko 100 hiljada studenata Univerziteta u Beogradu, održali hitnu sednicu proširenog predsedništva Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu. Legitimno izabranim studentskim predstavnicima onemogućeno je održavanje sednice u prostorijama unutar zgrade Rektorata od strane okupljenih studenata koji su blokirali zgradu.

„Predsedništvo Studentskog parlamenta jednoglasnog je mišljenja da ovakvo izražavanje stavova ugrožava nastavni proces i koči rad službi koje su na usluzi svim studentima. Naglašavamo da je onemogućeno korišćenje prostorija Rektora u kojima se održavaju ispiti, predavanja i konsultacije, podnošenje dokumenata i njihovo lično preuzimanje, kao i održavanje svih sednica, komisija i sastanaka koji doprinose poboljšanju uslova studiranja i rešavanje njihovih problema, kao i potpisivanje međunarodnih ugovora o razmeni studenata“.

Sve ovo stoji u saopštenju studenskog parlamenta i naravno u danu za glasanje ću podržati izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Samim tim ćemo produžiti i rok za studiranje studenata po starom programu i omogućiti istima da završe svoje studije. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković.

Izvolite kolega.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju kojim se omogućava studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine, da fakultete završe u naredne dve školske godine.

Utvrđenim novim rokovima završetak tih studija predviđen je do kraja školske 2020. i 2021. godine, a za studente upisane na integrisane studije i spolja medicinskih nauka do kraja 2020. do 2021. godine.

Ovaj problem u našoj zemlji nastao je uvođenje bolonjskog sistema koji je imao za primaran cilj postavljanje i integrisanje standarda u visokoškolskom obrazovanju među zemljama Bolonjske deklaracije.

Bolonjskom deklaracijom trebalo je da se spoje studenti iz svih evropskih zemalja kako bi se uklonile granice među državama i kako bi studenti svesni svetske ekonomske i političke situacije, negovali ideje zajedništva, kolektivnog duha i solidarnosti.

Srbija je Bolonjsku deklaraciju potpisala pored ostalog i da bi rešila problem tzv. večitih studenata. Studenti pre uvođenja Bolonje su u 45% slučajeva napuštali studije, a najviše obnavljane godine bilo je na drugoj godini. Studenti su se sa uvođenjem deklaracije nadali studijama koji će biti oslobođene, obimne i nepotrebne i zastarele literature i tekstovima, koji će biti pažljivije izabrani za određenu sferu studija.

Uvođenjem Bolonjske deklaracije, akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011-2012. godine, a potom u više navrata je rok završetka studija pomeran. Najpre, 2014, zatim, 2016, pa 2018. godine, da bi prošle godine dobili rok od godinu dana, tačnije do septembra 2019. godine. Tačan broj tzv. večitih studenata se ne zna, ali je procena da ih trenutno u Srbiji ima oko 10.000, s tim da nisu svi aktivni.

Pažljivom analizom ovog problema dolazi se do zaključka da postoje mnogobrojni argumenti za i protiv ovakvog načina rešavanja. Studenti kao glavni razlog da im se produži vreme za dobijanje diplome ističu da u vreme kada su upisivali fakultete nije bilo ograničenje u studiranju da bi im se prebacivanje na bolonjski sistem smanjio stepen obrazovanja, što znači da ne bi bili izjednačeni sa master studijama, već bi dobili niža zvanja.

Takođe, morali bi da polažu dodatne ispite, uz naravno, plaćanje, kao i priznavanje onih koje su već položili. Isto tako morali bi da pohađaju predavanja, iako su većina njih apsolventi sa najviše četiri ispita do diplome, a takođe potenciraju da većina njih radi i ima porodicu, što limitira njihove mogućnosti u ispunjavanju takvih obaveza. Pri tom se pozivaju, na primer Slovenije, koja po ulasku u EU starim akademcima dala rok od 12 godina da završe studije, a navode i primer Marka Duila, zagrebačkog studenta prava, koji po ulasku Hrvatske u EU i naglo presecanjem mogućnosti starim akademcima da završe fakultete prema zakonu po kome su ga započeli, tužio državu i dobio ih na sudu.

S druge strane, postoje brojni razlozi koji su protiv ovakvog rešenja među kojima treba istaći da neki od predmeta koji su studenti imali kada su upisivali fakultete više ne postoje, a problem predstavlja i to što za te predmete nema profesora.

Takođe, svi stari studijski programi su u većoj ili manjoj meri modifikovani u akreditacionom ciklusu i koji su usledili nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju 2006. godine i više ne postoje.

Smatram da samo produženje rokova iz godinu u godinu bez traženja inovativnih rešenja ne predstavlja kvalitetno rešenje problema, a da je to tako najbolje potvrđuje realizovan projekat Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, pod nazivom „Završite započeto“.

U ovom projektu koji se pokazao izuzetno efikasnim, participiralo je preko 100 studenata u jednom pozivu. Neki od njih su uspešno stigli i do prvih diploma već posle dva ispitna roka.

Suština projekta je organizovanje nastave subotom i nedeljom za ovu grupu studenata, pri čemu profesori sa fakulteta žrtvovali svoje slobodno vreme, ali ipak uspeli da ostvare postavljeni cilj. Zbog toga fakulteti treba da naprave prve korake u kontekstu rešenja ovog problema, tako što će pozvati ovu kategoriju studenata, koji će tako shvatiti da neko brine o njima i ne samo što će dati još godinu ili dve da završe studije, već u tome im pomoći.

Na kraju, dozvolite mi da kao moj kolega Krivokapić pozovem svoje sunarodnike sa KiM, kao interno raseljena lica, da sačuvamo teško ostvareno političko jedinstvo srpskog naroda na KiM i sprečimo nastojanje Prištine i nažalost nekih Srba, da otežaju koordinaciju Srba sa državnim organima Republike Srbije. To ćemo najbolje uraditi ukoliko 6. oktobra masovno izađemo na izbore i poverenje kao i do sada poklonimo Srpskoj listi koja će u bliskoj saradnji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ostalim nadležnim organima najbolje realizovati vitalne interese našeg naroda i države na prostoru KiM. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Stanija Kompirović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, Predlog zakona o izmenama zakona o visokom obrazovanju koji se donosi u hitnom postupku omogućite studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine da fakultete završe u školskoj godini po započetom nastavnom školovanju za period od 2021-2022. godine, odlaskom na studije medicinskih nauka, pa se zato i donosi u hitnom postupku.

Isti ću podržati u danu za glasanje, a na to me navodi činjenica da su mnogi bili sprečeni svojim problemima da dođu do željene diplome. Zato im želim da iskoriste navedene rokove, što im je omogućilo Ministarstvo prosvete i da dođu do željenog cilja i ostvare svoje diplome.

Mora se ceniti i ono što država čini za sve nas, da se mnogo radi na sticanju znanja i obrazovanja. O tome govore i zakoni koje smo doneli u ovom domu. Danas smo usvojili Zakon o dualnom obrazovanju u visokom školstvu, jer mi moramo da učimo, težimo novim znanjima, da se specijalizujemo i dobijemo sposobnije generacije spremne da odgovore na svaki zadatak, da razvijemo i sačuvamo svoju zemlju.

Mi sa KiM znamo šta država čini za nas, koliko ulaže na tim prostorima, gradi, izgrađuje vrtiće, škole, studentske centre, radi na edukaciji mladih, dodeljuje stipendije zaslužnim i vrednim studentima, pomaže mladim bračnim parovima, izgrađuje i dodeljuje stanove, ulaže u zdravstvo, ulaže u turizam, izgradnja Rajske banje u Banjskoj, vodovoda u Zubinom potoku.

Znači, država i naš predsednik Aleksandar Vučić stoji uz nas i on nas razume. Shvata i razume koliko je težak naš život, patnja i zabrinutost zbog višemesečnih pritisaka iz Prištine, pretnje, hapšenja, upadi specijalaca na sever, otimanje jezera Gazivode i Trepče i uvođenje takse na sve što je srpsko.

Oni koji danas bojkotuju parlament i oni koji pozivaju na bojkot izbora, išli su korak nazad. Tada su Tadić, Jeremić i Đilas dozvolili da KiM proglase nezavisnost i dozvolili da tu istu nezavisnost jednostrano proglašenu prizna više od 100 država i uspostave granicu između Srba i Srbije, granicu na Brnjaku i Jarinju, ali da nas same Srbe dele zbog svojih ličnih interesa i bogaćenja, zaklinjući se na patriotizam, zaboravili su na Srbe, iz Gračanice, Štrpca, Riniluga i Gnjilana.

Zato danas, kada imamo jaku Srbiju i predsednika koji nas razume, imamo Srpsku listu uz koju trebamo biti jedinstveni i složni, kako mi to znamo, a i mnogo puta smo pokazali do sada. Pokazaćemo i 6. oktobra da se borimo za opstanak i ostanak na našim prostorima, da smo uz svoju državu i da imao jedan cilj, jaku Srbiju. Nepravde je uvek bilo, a pravde je uvek manjkalo. Tako se čini nama Srbima, da nam je lakše ne bi ni znali da se borimo ovako grčevito za svoje, da živimo u miru, da verujemo u politiku mira koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, da glasamo za jedinstvo i Srpsku listu, koja je projekat naše države, a ona će nam to uzvratiti kao i uvek do sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović. Izvolite.