Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima Ana Čarapić, replika. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada je reč o Kuršumlijskoj Banji, s obzirom da dolazim iz opštine Kuršumlije, Kuršumlijsku Banju, odnosno hotel „Žubor“, ne banju, nego hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj Banji, u banji nije ugasila SNS, već prethodna vlast. Mi smo ponosni što akcionarsko društvo AD „Planinka“ iz Kuršumlije, inače reč je o kompaniji koja uspešno posluje i koja uspešno vodi Lukovsku i Prolom Banju i srećni smo što je upravo naše domaće preduzeće, a ceo dan o tome govorimo da li su dobri strani ili domaći investitori, znači naša domaća kompanija je rešila da kupi hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj Banji.

Pa, sad diskutabilno je da li je prodat hotel ispod cene ili ne, zato što treba zaista dosta da se uloži za rekonstrukciju samog hotela kako bi se hotel stavio u funkciji, jer prošlo je 13 godina, znači, treba da se odrade i građevinski radovi, da se nabavi nova oprema, vozni park itd.

Ono što je za građane Kuršumlije bitno da će u Kuršumlijskoj banji raditi preko 100 ljudi. To je ogroman broj za Kuršumliju. To je zapravo kao u Beogradu zaposliti, odnosno otvoriti 10.000 novih radnih mesta, toliko je i za Kuršumliju 100 ljudi.

Isto kada je u pitanju Lukovska Banja, gradi se hotel u kome će raditi preko 50 ljudi, mi smo zaista ponosni na to kako posluje „Planinka“, a to što je generalni direktor rade „Planinke“, ujedno i predsednik Opštinskog odbora SNS u Kuršumliji niko ne može da utiče ni na čije političko opredeljenje i svako bira ono što smatra da je dobro, i želi da da svoj doprinos, pogotovo kada je u pitanju predsednik Opštinskog odbora u Kuršumliji. Dakle, on pojedine pomaže građanima i ta „Planinka“ ulaže i kulturno-istorijske spomenike u sportske manifestacije u Kuršumliji, nije to samo Kuršumlijska, Lukovska i Prolom Banja.

Dakle, kada je u pitanju, pomenuli ste u prethodnoj diskusiji direktorku Doma zdravlja u Kuršumliji i pričali ste o pečatu, na nadležnim institucijama da ustanove da li je došlo do kršenja zakona ili ne. Ja iskreno smatram da nije, s obzirom da je Dom zdravlja u Kuršumliji jedan od najboljih doma zdravlja u čitavoj Srbiji, a kada je u pitanju škola u Špancu ona nije u vlasništvo „Planinke“, postoji izvod iz nepokretnosti koji govore da je škola u Špancu vlasništvu Osnovne škole „Miloje Zakić“. Inače, ugovor je sklopljen 1987. godine, kada je Radovan Raičević nije ni bio generalni direktor a.d. „Planinke“, nego gospodin Raković. Hvala.

Hvala, gospođo Čarapić.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Prodaja Kuršumlijske Banje je apsolutno nezakonita i slobodno se može reći da je ta prodaja zapravo kriminalnija akt. Evo zbog čega?

Kuršumlijska Banja je pripadala PIO Fondu. Pokušano je ne samo sa Kuršumlijskom Banjom, već i neke druge banje, to je Rasim Ljajić počeo da mulja nešto sa tim banjama, pa sećate se da smo ovde meljali zakon i govorili smo da se menja zakon upravo da bi uradili nešto što im je bilo u planu sa tim banjama i onda je na intervenciju, da li ljudi iz PIO Fonda ili penzionera nekih pojedinačno, uglavnom Ustavni sud je poništio odluku i PIO Fond je morao da učestvuje u prodaji Kuršumlijske Banje i još nekih banja.

I šta se desilo? Kako je došlo do odluke o prodaji Kuršumlijske Banje? Gospođo Čarapić, draga koleginice, možda vi to i ne znate, ali evo da vas informišem na telefonskoj sednici se prodala ta banja, a na toj sednici, to što Arsić šapuće nije tačno, nije on upoznat, na toj telefonskoj sednici je glasao član PIO Fonda, a to je ozbiljan sukob interesa i to je ozbiljna smetnja i to zapravo govori o tome da je prodaja ove Kuršumlijske Banje kriminalni akt.

Vi možete da pričate koliko god hoćete, malopre kažete - ponosni ste što je domaća kompanija kupila ovu banju, u prethodnom javljanju ste bili ponosni na strane kompanije, pa hajde se odlučite na koga ste više ponosni. Ali, evo, samo još možda, vi možete da nam odgovorite, Arsiću pustite ženu da sluša da bi mogla da odgovori na pitanje građani Srbije su jako zainteresovani, možda gospođa Čarapić zna da nam kaže - zbog čega je taj Raičević koga okiva u zvezde dobio batine. Da li to ima neke veze sa prodajom Kuršumlijske Banje? Da li to ima veze sa nasilnom kupovinom zemljišta oko Kuršumlijske Banje? Hajde, recite, možda vi znate više podataka nego ja, ali ovo je verovatno dovoljno.

Hvala, gospođo Radeta.

Ana Čarapić ima pravo na repliku.

Izvinite, Ana, prednost ima Nataša Jovanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Da li znate po kom se članu javljam? Javljam se po članu 107. jer gospodine Marinkoviću, moram da se obratim vama, vi ste dužni da štitite dostojanstvo Skupštine, vi ste iz stranke čiji ministar je ministar za turizam, između ostalog, predsednik jeste još uvek, čujem da ćete vi možda da ga zamenite, ako ne odete na ovu drugu stranu. Imate podršku što se nas tiče, za vaš dalji politički angažman.

Veoma je važno da građanima Srbije kažemo meštanima Kuršumlije, Kuršumlijske Banje i te ispravke gospođo Čarapić, nije ovaj Kuršumlijska Banja nego Hotel „Žubor“. Ma, može da se zove i cvetak zanovetak, u pitanju je kriminal. Dakle, Vlada Republike Srbije je, mi smo to isticali ovde, nekoliko puta smo govorili kada je bio Zakon o turizmu, izvršila procenu vrednosti kapitala tog hotela, kako hoćete koji je prodat u Kuršumlijskoj Banji. Procena je izvršena na 2,4 miliona evra. Kako je onda vama palo na pamet da za milion evra manje ovom konzorcijumu, odnosno privatnoj firmi prodate, eto tako što neko tako hoće. Molim vas, pa to je čist kriminal. Umesto da ste, što je bilo obećanje Rasima Ljajića i svih vas, izvršili neophodnu rekonstrukciju, pa podigli vrednost te banje, odnosno tog hotela, da ste vi kao Vlada Srbije uložili neophodna sredstva, pa umesto 2,4, da to bude pet miliona evra, vi prodajete jedan zaista resurs, jedno blago na takvom mestu, sa takvim odlikama koje datira iz ko zna koliko prošlih vekova za bednih milion i 400 i nešto evra. Zaista neverovatno.

Onda sada mi treba da kažemo, super je, prodato je nešto ispod procenjene vrednosti. To bi bilo isto, gospodine Marinkoviću, ne znam koji automobil imate vi ili ko ovde, i sad neko vama dođe i kaže, vi znate koja je tržišna vrednost toga ili bilo čega što vi imate u posedu. Postoje procenitelji, postoje ozbiljne kuće u Srbiji koje se bave time, neko se specijalizovao za nekretnine, neko za ovo drugo i sad neko da dođe i kaže vama, e Marinkoviću ne vredi ti to ništa nego tričavih 500 evra. Kako biste se vi osećali, molim vas? Znači, na vaše oči vam neko nešto otme i vi kažete to je super, odlično je. Pustite vi to, uložiće oni deset miliona i nekakve priče, jednostavno vi ste gospodo iz SNS dočekali mandata, kraj ovog mandata a da niste uradili ono što je bilo neophodno a da rešite pitanje i revitalizacije, prvo to da uradite, da povećate vrednost, pa tek onda da idu te banje na prodaju. To je pitanje kako i pod kojim uslovima, a ne ovako kao što je urađeno sa Kuršumlijskom Banjom.

Hvala, gospođo Jovanović.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni? (Ne.)

Gospodine Veroljub Arsić, po Poslovniku.

Član 107.

Kolega Marinkoviću, nisu samo proceniteljske kuće koje određuju vrednost neke imovine…

(Nataša Sp. Jovanović: Nego ti.)

Evo, sad dobacuju, oni sve znaju, sve razumeju.

Određuje tržište. Možete vi neku imovinu da cenite koliko god hoćete, ako neće niko da vam je kupi šta vam vredi to, a zakon kaže da je početna cena 50% od procenjene vrednosti. Pa, šta je tu prekršeno. Možemo sad i o tome da pričamo da li je država ulagala ili nije i tako dalje.

Pitam, koliko to i dan danas Republika, odnosno Vlada Republike Srbije ima dotacije prema Fondu PIO? Pa, da im kupimo sve banje koliko dotiramo kao Republika, ne samo u jednoj godini, nemojte 10 godina unazad, samo u jednoj godini.

Ako kažete da treba da revitalizujemo, da to treba da ostane u imovini u kojoj treba da ostane, kako vi tvrdite, pa što je došlo u situaciju da se revitalizuje ako su oni upravljali tom imovinom u smislu dobrog privrednika? To samo dokazuje sve ono što sam rekao. Država ne može da bude takav poslodavac koji učestvuje na tržištu, to im je izgleda problem da to ne može da se prevaziđe više.

Znači, vrednost imovine, možemo da pričamo daju procenitelji, ali tržište određuje. Možete vi da cenite vaš automobil da košta 20.000 evra. Ako kaže poslednji kupac on košta 10.000 ja ti ne dam ni evro više, ma džaba ga vi cente 20.000 evra, to je zakon tržišta, zakon ponude, zakon potražnje, jednostavno, danas je takvo vreme, tako se živi.

Ali, za razliku od bivšeg režima kojima je početna cena bila 20% od knjigovodstvene vrednosti, a knjigovodstvena vrednost je bila samo 10% od tržišne vrednosti, šta su sve oni prodali? Oni su poklanjali. Ako mi ne kaže da RTB Bor poklonjen, ne mogu da se složim sa tim. Danas, ako mi neko kaže da je „Sartid“ poklonjen pre 2016. godine, ne mogu da se složim. Ako mi neko kaže da smo koncesiju za aerodrom „Nikola Tesla“ dali na poklon, ni sa tim ne mogu da se složim. To su dobri projekti, dobri za državu, dobri za stanovništvo, ali morate da shvatite da onaj ko ulaže novac očekuje neki profit. Pa, to su jednostavno zakoni. Ko će da vam pokloni novac, ja bih samo voleo da vidim, ko će da nam da novac i da mu nikada ne vratimo. Hajde, nađite ga.

Hvala, kolega Arsić.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Veroljub Arsić: Ne.)

Oboje, i gospođa Jovanović i Veroljub Arsić su zloupotrebili Poslovnik, javili ste se i replicirali, jedno i drugom.

Imam dve opcije da jednoj i drugoj poslaničkoj grupi oduzmem ovo vreme ili nastavljamo dalje. Ja biram da nastavljamo dalje.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite, kolega Ljubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Ovim amandmanom, koji je poslanička grupa SRS, podnela na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, predložena je izmena član 2.

Članom 2. predlagač želi da izmeni član 4. postojećeg zakona tako što bi se posle stava 2. dodao novi stav 3. Srpska radikalna stranka predlaže ovim amandmanom da se izmeni stav 1, koji bi sada glasio – „roba dvostruke namene utvrđena listom izvozi se, odnosno uvozi na osnovu dozvole“.

Srpska radikalna stranka smatra da je amandmansko rešenje preciznije. Kao i kod većine zakona, koje je usvojila Narodna skupština, i ovde su prema obrazloženju predlagača prisutni razlozi za donošenje, pod broj jedan - da su eksperti EU naglašavali da je važno da se u Srbiji ova oblast uskladi sa odredbama obavezujuće evropske regulative 428/2009. i da se u izradi prethodnog zakona, čije se izmene vrše danas, učestvovali su eksperti EU, koji su još tada skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano, a da je takva i međunarodna praksa da se kontroliše izvoz robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, tako da se uvoz ove robe ne kontroliše.

Pod broj dva - da su strani ulagači, koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas na ovaj način destimulisani, jer pošto dobiju dozvole za izvoz iz zemlje članica EU, na primer, za uvoz pojedinih mašina ili delova neophodnih za proizvodnju koja spada u tzv. robu dvostruke namene, moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvole nadležnih srpskih organa za uvoz te robe.

U ovoj raspravi, poslanička grupa SRS, predstavnicima vlasti u Republici Srbiji savetuje da interesi građana Srbije moraju biti na prvom mestu, a ne interes EU i stranih ulagača. Hvala.