Hvala, gospođo Radeta.

Ana Čarapić ima pravo na repliku.

Izvinite, Ana, prednost ima Nataša Jovanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Da li znate po kom se članu javljam? Javljam se po članu 107. jer gospodine Marinkoviću, moram da se obratim vama, vi ste dužni da štitite dostojanstvo Skupštine, vi ste iz stranke čiji ministar je ministar za turizam, između ostalog, predsednik jeste još uvek, čujem da ćete vi možda da ga zamenite, ako ne odete na ovu drugu stranu. Imate podršku što se nas tiče, za vaš dalji politički angažman.

Veoma je važno da građanima Srbije kažemo meštanima Kuršumlije, Kuršumlijske Banje i te ispravke gospođo Čarapić, nije ovaj Kuršumlijska Banja nego Hotel „Žubor“. Ma, može da se zove i cvetak zanovetak, u pitanju je kriminal. Dakle, Vlada Republike Srbije je, mi smo to isticali ovde, nekoliko puta smo govorili kada je bio Zakon o turizmu, izvršila procenu vrednosti kapitala tog hotela, kako hoćete koji je prodat u Kuršumlijskoj Banji. Procena je izvršena na 2,4 miliona evra. Kako je onda vama palo na pamet da za milion evra manje ovom konzorcijumu, odnosno privatnoj firmi prodate, eto tako što neko tako hoće. Molim vas, pa to je čist kriminal. Umesto da ste, što je bilo obećanje Rasima Ljajića i svih vas, izvršili neophodnu rekonstrukciju, pa podigli vrednost te banje, odnosno tog hotela, da ste vi kao Vlada Srbije uložili neophodna sredstva, pa umesto 2,4, da to bude pet miliona evra, vi prodajete jedan zaista resurs, jedno blago na takvom mestu, sa takvim odlikama koje datira iz ko zna koliko prošlih vekova za bednih milion i 400 i nešto evra. Zaista neverovatno.

Onda sada mi treba da kažemo, super je, prodato je nešto ispod procenjene vrednosti. To bi bilo isto, gospodine Marinkoviću, ne znam koji automobil imate vi ili ko ovde, i sad neko vama dođe i kaže, vi znate koja je tržišna vrednost toga ili bilo čega što vi imate u posedu. Postoje procenitelji, postoje ozbiljne kuće u Srbiji koje se bave time, neko se specijalizovao za nekretnine, neko za ovo drugo i sad neko da dođe i kaže vama, e Marinkoviću ne vredi ti to ništa nego tričavih 500 evra. Kako biste se vi osećali, molim vas? Znači, na vaše oči vam neko nešto otme i vi kažete to je super, odlično je. Pustite vi to, uložiće oni deset miliona i nekakve priče, jednostavno vi ste gospodo iz SNS dočekali mandata, kraj ovog mandata a da niste uradili ono što je bilo neophodno a da rešite pitanje i revitalizacije, prvo to da uradite, da povećate vrednost, pa tek onda da idu te banje na prodaju. To je pitanje kako i pod kojim uslovima, a ne ovako kao što je urađeno sa Kuršumlijskom Banjom.

Hvala, gospođo Jovanović.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni? (Ne.)

Gospodine Veroljub Arsić, po Poslovniku.

Član 107.

Kolega Marinkoviću, nisu samo proceniteljske kuće koje određuju vrednost neke imovine…

(Nataša Sp. Jovanović: Nego ti.)

Evo, sad dobacuju, oni sve znaju, sve razumeju.

Određuje tržište. Možete vi neku imovinu da cenite koliko god hoćete, ako neće niko da vam je kupi šta vam vredi to, a zakon kaže da je početna cena 50% od procenjene vrednosti. Pa, šta je tu prekršeno. Možemo sad i o tome da pričamo da li je država ulagala ili nije i tako dalje.

Pitam, koliko to i dan danas Republika, odnosno Vlada Republike Srbije ima dotacije prema Fondu PIO? Pa, da im kupimo sve banje koliko dotiramo kao Republika, ne samo u jednoj godini, nemojte 10 godina unazad, samo u jednoj godini.

Ako kažete da treba da revitalizujemo, da to treba da ostane u imovini u kojoj treba da ostane, kako vi tvrdite, pa što je došlo u situaciju da se revitalizuje ako su oni upravljali tom imovinom u smislu dobrog privrednika? To samo dokazuje sve ono što sam rekao. Država ne može da bude takav poslodavac koji učestvuje na tržištu, to im je izgleda problem da to ne može da se prevaziđe više.

Znači, vrednost imovine, možemo da pričamo daju procenitelji, ali tržište određuje. Možete vi da cenite vaš automobil da košta 20.000 evra. Ako kaže poslednji kupac on košta 10.000 ja ti ne dam ni evro više, ma džaba ga vi cente 20.000 evra, to je zakon tržišta, zakon ponude, zakon potražnje, jednostavno, danas je takvo vreme, tako se živi.

Ali, za razliku od bivšeg režima kojima je početna cena bila 20% od knjigovodstvene vrednosti, a knjigovodstvena vrednost je bila samo 10% od tržišne vrednosti, šta su sve oni prodali? Oni su poklanjali. Ako mi ne kaže da RTB Bor poklonjen, ne mogu da se složim sa tim. Danas, ako mi neko kaže da je „Sartid“ poklonjen pre 2016. godine, ne mogu da se složim. Ako mi neko kaže da smo koncesiju za aerodrom „Nikola Tesla“ dali na poklon, ni sa tim ne mogu da se složim. To su dobri projekti, dobri za državu, dobri za stanovništvo, ali morate da shvatite da onaj ko ulaže novac očekuje neki profit. Pa, to su jednostavno zakoni. Ko će da vam pokloni novac, ja bih samo voleo da vidim, ko će da nam da novac i da mu nikada ne vratimo. Hajde, nađite ga.

Hvala, kolega Arsić.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Veroljub Arsić: Ne.)

Oboje, i gospođa Jovanović i Veroljub Arsić su zloupotrebili Poslovnik, javili ste se i replicirali, jedno i drugom.

Imam dve opcije da jednoj i drugoj poslaničkoj grupi oduzmem ovo vreme ili nastavljamo dalje. Ja biram da nastavljamo dalje.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite, kolega Ljubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Ovim amandmanom, koji je poslanička grupa SRS, podnela na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, predložena je izmena član 2.

Članom 2. predlagač želi da izmeni član 4. postojećeg zakona tako što bi se posle stava 2. dodao novi stav 3. Srpska radikalna stranka predlaže ovim amandmanom da se izmeni stav 1, koji bi sada glasio – „roba dvostruke namene utvrđena listom izvozi se, odnosno uvozi na osnovu dozvole“.

Srpska radikalna stranka smatra da je amandmansko rešenje preciznije. Kao i kod većine zakona, koje je usvojila Narodna skupština, i ovde su prema obrazloženju predlagača prisutni razlozi za donošenje, pod broj jedan - da su eksperti EU naglašavali da je važno da se u Srbiji ova oblast uskladi sa odredbama obavezujuće evropske regulative 428/2009. i da se u izradi prethodnog zakona, čije se izmene vrše danas, učestvovali su eksperti EU, koji su još tada skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano, a da je takva i međunarodna praksa da se kontroliše izvoz robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, tako da se uvoz ove robe ne kontroliše.

Pod broj dva - da su strani ulagači, koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas na ovaj način destimulisani, jer pošto dobiju dozvole za izvoz iz zemlje članica EU, na primer, za uvoz pojedinih mašina ili delova neophodnih za proizvodnju koja spada u tzv. robu dvostruke namene, moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvole nadležnih srpskih organa za uvoz te robe.

U ovoj raspravi, poslanička grupa SRS, predstavnicima vlasti u Republici Srbiji savetuje da interesi građana Srbije moraju biti na prvom mestu, a ne interes EU i stranih ulagača. Hvala.

Hvala, gospodine Ljubenoviću.
Po ovom amandmanu se javila Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice Žarić Kovačević.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što je ova rasprava dobila određenu širinu. Govorili smo o mnogim stvarima i sučeljavali mišljenja o mnogim stvarima koje su važne za našu zemlju i za naše građane. Govorili smo i o privredi, i o tržištu, o konkurentnosti, o usaglašavanju sa EU, pa sad ko se slaže, ko se ne slaže, svako ima pravo na svoje mišljenje, bar ja tako mislim.

Dozvolićete mi da se do negde držim okvira Predloga zakona koji je pred nama u raspravi u pojedinostima, ali da do negde možda i na trenutke izađem iz tih okvira kako bih dala svoj doprinos ovoj raspravi.

Kako govorimo o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, ja bih još nešto samo rekla o ovoj priči koja je aktuelna u našoj zemlji, a tiče se lažnog uzbunjivača. Juče je bio taj protest u Valjevu kada su ponovo lepili nalepnice, samo sada na zgradi fabrike. Ne znam zašto se tim ljudima više dozvoljava da lepe nalepnice na saobraćajne znakove, na zgrade fabrika, na zgrade sudova, a onda prefarbavaju zgrade i na sličan način da uništavaju javna dobra.

To što sad postaje pravilo da se protestuje ispred tuđih kuća, ispred stambenih zgrada u kojima ljudi žive, smatram da je vrlo problematično. Juče su se oni okupili ispred kuće tog lažnog uzbunjivača, da mu daju podršku, ali i da pozovu narod na bunt, na rušenje države. Oni kažu - budite si kao taj lažni uzbunjivač. Čovek je optužen za krivično delo, zato je i uhapšen. On nije nikakav uzbunjivač. Taj pritisak, to zastrašivanje, to pozivanje konstantno na haos i na destrukciju je postalo pravilo i zapravo nešto na čemu oni zasnivaj svoje političko delovanje.

Zapravo, oni će doći ispred Vesićeve zgrade da ga zastrašuju. Oni će doći ispred fakulteta da vrše pritisak na profesore. Oni će ugrožavati autonomiju univerziteta. Oni će upasti u RTS da tamo maltretiraju ljude. Mislim da ništa od toga nije normalno ponašanje koje je zaslužila ova zemlja i koje zaslužuju građani Srbije.

Praktično se postavlja pitanje – da li je njima išta sveto ako uzmemo u obzir onaj tvit kojim se oglasio Bojan Pajtić. Ne znam da li se on priključio Savezu za Srbiju, ili se nije priključio. Ako se nije priključio, neka se što pre priključi Savezu za Srbiju, pošto su očigledno isti. On je u svom tvitu napisao jednu jako ružnu stvar. Kaže - Nela Kuburović je u drugom stanju. Eto, a sve vreme je napadate da ništa ne zna. Nela kuburović je ministarka pravde, ona ide na svoj posao, ona radi, ona priprema zakone, ona daje izjave, ona predstavlja Ministarstvo pravde na najbolji mogući način.

Šta radi Pajtić? Meni nije jasno, osim što širi prostakluk po društvenim mrežama i što verovatno troši pare koje je na sumnjiv način istekao.

Ovo o čemu mi govorimo, a tiče se lažnog uzbunjivača, smatram da nije beznačajno. Naprotiv, u jednom delu, odnosno u većem delu se odnosi na bezbednost naše vojne industrije, na bezbednost naše zemlje.

Zašto je taj Obradović lažni uzbunjivač? Zato što se nije javio nadležnom organu, zato što se nije javio ovlašćenom licu u fabrici. Umesto toga on je stranim novinarima odavao tajne naše države i ko zna koliku je štetu time naneo. Ja, recimo, ne mogu ni da zamislim kakva šteta može da se nanese takvim postupcima.

Građani Srbije imaju pravo da znaju o čemu se tu zapravo radi. Radi se o tome da je cilj Saveza za Srbiju da se uništi naša namenska industrija, da se uništi naša vojska, da se ugrozi bezbednost Republike Srbije i da se ugrozi mogućnost da izvozimo naoružanje i vojnu opremu, samo zato što smo uspeli da i namensku industriju oporavimo, samo zato što smo uspeli da „Krušik“ ponovo dobro posluje, odnosno mnogo bolje nego što je to bilo u vreme vlasti DS, samo zato što se trudimo da naša namenska industrija ponovo bude konkurenta na tržištu, a u to su se uložili jako veliki napori.

Prema tome, nije to što se sa lažnim uzbunjivačem desilo slučajno, Đilas i njegova ekipa su videle šansu da ruše Aleksandra Vučića i SNS i ovu vlast, pri tome ne mareći za to što će na taj način možda da ruše Srbiju i što odaju neke državne tajne. Oni su se i ranije tako ponašali, samo je razlika u tome što su tada rušili Srbiju da bi ostali na vlasti, a sad ruše Srbiju da bi ponovo došli na vlast, da bi ponovo mogli da rade šta hoće i kako hoće.

I oni pamte privatizaciju „Krušika“ koja se desila posle 2000. godine i ko je i kako tu fabriku ojadio. Ta fabrika je izvozila opremu i neke vojne delove, oni su sveli to na nivo propasti, kako su sveli i sve druge fabrike koje su bile zatvorene, a ljudi su ostajali bez posla.

Prema tome, sve su ovo stvari za koje smatram da mi u parlamentu, o kojima mi u parlamentu možemo da govorimo i da razmenjujemo svoja mišljenja, ali svakako ćemo se svi složiti da politika koja podrazumeva rušenje bezbednosti naše zemlje nije politika koju zaslužuju građani Srbije, niti Srbija. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Žarić Kovačević.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Gospodin Perić se javio za reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imamo mi još dobre šanse, evo, raduje i izjava lidera Nacionalnog fronta gospođe Marin le Pen koja kaže – poništiću priznanje Kosova, to je sveta srpska i hrišćanska zemlja. Nemojte sad da vi mislite da je to iluzija. Mnogi od vas ovde, mnogi građani Srbije, nisu mogli da zamisle da će radikal, Aleksandar Vučić, biti predsednik Srbije, pa se desilo. Prema tome, ovo je već jedna lepa vest za nas.

Još nešto malo moram da prokomentarišem. Neko je rekao nekad su naši radnici išli u Nemačku, a sada imamo obrnutu situaciju. Pa, nemamo obrnutu situaciju. Naši radnici kad su odlazili tamo oni su bili najobičnija radna snaga i moramo da konstatujemo da su odlazili oni čiji je lični stepen obrazovanja bio možda na nivou trećeg stepena nekih zanimanja, vrlo često i oni sa osnovnom školom. Ali tamo kad su odlazili, osim radnog mesta nisu ništa drugo dobili.

Ovde kad dolaze nacionalne kompanije iz Nemačke, ili koje druge države, svejedno, mnogo toga dobijaju. Ne kažemo da ne treba se truditi da oni dolaze ovde, ali one uslove koje imaju sigurno pre treba ponuditi našim građanima, nego što je to kod njih situacija.

Šta se ovde dešava, a što je ozbiljno, gospodine ministre? Vi biste mogli ovde možda malo i da date jednu inicijalnu kapislu jer doneli smo zakon, vaše Ministarstvo je bilo predlagač, odnosno Vlada predlagač, a vi ste obrazlagali ovde, o sezonskom angažovanju radne snage i mi imamo, kada je u pitanju taj izvoz veliki problem sa izvozom poljoprivrednih proizvoda.

Kad nastupa sunovrat za srpski izvozno-uvozni posao? Pa, nastupa 2008. godine, 29. aprila, kada je potpisan SSP Evropskoj uniji, kao i ovaj privremeni ugovor. Tada se država Srbija dvostruko obavezala. Šta su bile njene obaveze? Njene obaveze su bile da počne sa usklađivanjem svojih propisa sa propisima EU, sa jedne strane i sa druge strane da otvori svoja vrata, širom da ih otvori, proizvodima iz EU. Šta smo zauzvrat dobili? Pa, da se naši proizvodi mogu pojavljivati na njihovom tržištu.

Zamislite sve se to dešava u vreme kad mi imamo potpisan sporazum od 2000. godine sa Ruskom Federacijom o slobodnom uvozu robe. Mi smo bili i tada i danas najpovlašćenija nacija u Evropi kada je u pitanju izvoz i uvoz robe sa Ruskom Federacijom. Imamo sličnu situaciju ili skoro identičnu i sa Belorusijom. Nešto, devet godina, kasnije mi sad imamo situaciju i vrlo često kolege kad kažu jeste, i iznose uporedne podatke, izvoz naše robe u države članice EU je možda i desetak puta veći nego što je to u Rusku Federaciju. Pa tu i jeste problem. Šta smo mi uradili? Šta je uradila Privredna komora Srbije da se to stanje promeni, da se situacija popravi? Čini mi se da nije uradila ništa.

Hajde što nije do sada uradila, mi srpski radikali ne vidimo ni neku ozbiljnu inicijativu da se tu nešto promeni. Imali smo pad u 2018. godini za 8,7% u izvozu robe ka Ruskoj Federaciji. Planirate li nešto da uradite na tome da se to promeni? Mi moramo da iskoristimo tu situaciju. Znate da bi nešto imalo taj povlašćeni status kada je u pitanju izvoz u Rusku Federaciju jeste da u supstanci ima preko 50% porekla sa našeg tržišta.

Jesmo li mi u stanju da dobacimo? Ja lično mislim da jesmo. Da li to moramo da uradimo? Moramo da uradimo jer vidite šta nam rade zemlje članice EU, odnosno EU kao naddržava. Evo vidite danas da kaže da mi možemo da budemo sa njima partneri. Nema više onog obećanja koje smo dobili 2008. godine prilikom potpisivanja ovog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da ćemo postati ravnopravna članica, nego se kaže baca nam se šarena laža da možemo da postanemo njihov partner.