Ja sam zadovoljan što se koleginica javi posle mene i može malo da promoviše i banjski turizam i Sokobanju. To je dobro i nemam ja ništa protiv toga, ja vas podržavam u tome.

Ali, ako vam nije problem, malo prošetajte, odnosno u tim novim hotelima, pa pogledajte samo kolike su plate zaposlenim, pa pogledajte da nemamo tih preduzetnika i poslodavaca koji na dan krsne slave, od svojih radnika traže da rade ili da se zamene sa kolegama pa će on imati sledeći slobodan dan kada ovaj bude slavio. Mi o tome pričamo. Mi ne pričamo ono što je vidno, što se vidi, što nije neki problem i što nije ni neko veliko dostignuće. Svaka čas, što bi rekla koleginica Malušić, bravo za Vladu, bravo za lokalnu samoupravu u Soko Banji, ali dajte malo i oni koji ne žive baš takvim životom.

Da li znate koliko ima roditelja? Smanjuje se taj broj. Naša želja da ih ne bude, da se to iskoreni, koji ne mogu svojoj deci, ujutru kada pođu deca u školu, da obezbede, odnosno da im ostave novac za sendvič. Mi o tome pričamo. Mi smo avangarda u tome da obratimo pažnju na pojedinca, da vidimo kako on živi i da pokušamo tu nešto da uradimo. Nemojmo samo da pričamo o onima koji su dobili po 10, 15 hiljada evra za otvaranje jednog radnog mesta i biće tu samo dok im država Srbija pomaže u tome. Ni jednu državu tzv. direktne strane investicije nisu razvije do te mere koliko to mogu da učine građani te države, njihove vlade, njihovi ljudi koji se bave politikom, ministri i ljudi zaduženi za to.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dragana Kostić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Drago mi je kolega što ste i vi počeli da pričate isto kao i mi, a to pričamo o zaposlenju i broju ljudi koji danas bez posla. U hotelu kad prošetam, ja pored naših domaćih turista, vidim i stranih turista koji je ovde ostavio stranu valutu. To nije mala stvar ako milion i po stranih turista dođe za godinu dana u Srbiju i ostavi devize. Sigurno od tih para puni se i budžet, a od tih para se povećavaju plate.

To što vi kažete da su to mnogo male plate, ljudi koji rade po tim hotelima, pa ne bih se složila sa vama. Govorim o hotelima čiji su vlasnici građani Srbije, a ne inostrani. Prema tome, u svakom slučaju razvoj naše privrede ide u dobrom smeru.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Kada su u pitanju takse, obično Vlada se nosi jednim pravilom, to je da poveća takse tamo gde je po svim pravilima ili standardima luksuz, a smanjuje tamo gde je nešto što je preka potreba za svakog pojedinca.

Ovde imamo promenu taksi kada je u pitanju registracija vozila. Čovek razmišlja koliko to treba novca, koliko to treba sredstava da bi samo mogao da servisira taj trošak koji je vezan za registraciju vozila, pa bez obzira kako je, da li je automobil, da li je moped ili nešto drugo. To je jednom godišnje ona redovna registracija. Ako se desi da, recimo sastave se dve godine za redom da ne dolazi do povećanja taksi, onda se to smatra da je nešto što je stabilno kada je u pitanju vlast. Međutim, retke su te prilike poslednjih decenija, retke su te prilike, svake godine se povećava taksa na ime registracije, redovne registracije.

Ako imate još neke vanredne zahteve za registraciju priključnog vozila za, recimo, zamenu saobraćajne ili vozačke dozvole, onda su to dodatna izdvajanja. Svugde je to u svetu, gospodo, ustaljeno i ustanovljeno da se što manje izlažu trošku građani neke države kada je u pitanju registracija, tako što su odlučili da novo vozilo najmanje tri godine nema potrebe da se registruje, da bilo šta, pogotovo kada je u pitanju tehnički pregled ili registracija vozila.

Drugo, i kada se jednom registruje vozilo, u nekim državama je pravilo samo prilikom prodaje i promena vlasnika vrši se druga registracija ili promena dokumentacije. Kod nas je to svakodnevno.

Vi ste ovde, gospodo iz Vlade, oslobodili plaćanja taksi one koji poseduju plovila. Nije valjda da neko misli da je plovilo preka potreba, a da je automobil ili motorno vozilo luksuz? Onaj ko ima plovilo, to je, u svakom slučaju u zapadnoj Evropi je u skladu sa standardom, ali, za nas, to je i te kako luksuz.

Drugo, vi ste ovde izmenili čak i takse kada je u pitanju klanje svinja. Imate ovde za one koji drže klanice, sada ste promenili taksu. Naravno, to je za one koji su čitali materijal. Oni koji nisu čitali materijal, njima je sve smešno. Jer, oni dođu ovde samo da ubace karticu, opravdaju ovo vreme, ali, to je tako.

Vi ste bukvalno uzeli te evropske standarde. Ono što je i te kako potrebno u svemu ovome, to je neka realnost kada su u pitanju takse. Neće moći građani Srbije više da se naplaćaju ovih taksi i da ove obaveze finansijski podmire, jer imate prostu logiku - povećavate takse, povećavate cenu struje, povećavate životne troškove, a plata ostaje u privredi na mnogo nižem nivou nego što je to republički prosek. Nažalost, realnost je takva da ti ljudi koji rade u privredi, koji rade u privatnom sektoru, ne mogu baš ove vaše predloge i ove projekcije da prate finansijski.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Da, sve je odlično, samo kada ne bi rasle plate i u privatnom sektoru, a rastu.

Vezano za one stvari o kojima pričamo i dobru napomenu, takse, zapeta, ko je materijal čitao. Pa, ko je materijal čitao, on zna da nije tačno da sve kako je ovde saopšteno samo poskupljuje, da je sve samo veće opterećenje. Naprotiv, mi u čitavom setu zakona pričamo o merama koje služe kao rasterećenje. Ja mislim da je poslanica Nikolić odlično primetila, da nisu bili u pravu svi oni koji su govorili da je reč o opterećenjima, nego o merama koje neposredno pomažu i poslodavcima i zaposlenima, da i jednima i drugima bude bolje. To je bilo na temu, čini mi se, zakona o kom smo raspravljali jutros.

Na temu samih taksi, ko je materijal čitao, odlična napomena, taj zna - neke su takse ovim predlogom ukinute, neke su takse ovim predlogom smanjene.

Kad pričamo o vozilima, nije ni to loša tema. Između ostalog, grad Beograd je uz onu turu koja je u junu ove godine regulisana i drugu turu koja je stigla na ulice glavnog grada pre dva dana, ukupno popravio stanje voznog parka za 244 autobusa. Dobra stvar, složićete se, 70 u junu, sad još 174.

Ali, znate, onima kojima sve smeta, i tu mislim na ove, u pravu je kolega Marković, kojima je bitna samo plata, njima i to smeta. Danas, vidim, kažu - tih 200 i nešto autobusa, što je najveća pojedinačna nabavka, ako pogledate grad Beograd godinama unazad. Ni to ne valja. I najveći im je problem, znate šta, to govore ovi Đilasovi iz Saveza za Srbiju, što je reč o kineskim autobusima. Dakle, što se grad ponovio, što smo pokazali da možemo, kada radimo domaćinski, da budemo uspešniji nego što su oni bili ikada, ali najveći im je problem što su to kineski autobusi i što je tehnika stigla sa te strane.

Ima to, dame i gospodo, dosta veze i sa ovim stvarima o kojima smo mi pričali ovde pre dva ili tri minuta ukupno. Niste u pravu kada kažete da, to je rečeno, mi te i takve ljude finansiramo na bilo koji način, između ostalog i taksama. Ništa mi nemamo sa njihovim buđelarom. Zahvaljujući tome što su neki od njih postali narodni poslanici 2016. godine, kao što su postali, oni i dan danas svraćaju u ovu Narodnu skupštinu samo isključivo do blagajne. Dakle, ne učestvuju u raspravi, kritikuju autobuse, kritikuju odnose sa Kinom, kritikuju čak i činjenicu da je predsednik Belorusije bio ovde pre nekoliko minuta, čuli ste kakvim odvratnim rečnikom, a zanima ih samo blagajna.

Međutim, kad smo ih već pomenuli danas, ja bih iskoristio ovu priliku, mislim da je dobra, da čestitam kompletnom Savezu za Srbiju Dragana Đilasa, ali najviše Bošku Obradoviću i preostalim malobrojnim dverašima, uvrede koje su izgovorile u njihovo zajedničko ime Sanda Rašković Ivić i Aleksandra Jerkov na račun Belorusije i Lukašenka, mislim da su najveća moguća poruka za sve njihove sledbenike, kakva je njihova spoljna politika, kakav je njihov odnos prema Belorusiji, Rusiji i drugim našim tradicionalnim prijateljima, naravno, ako je tih sledbenika ostalo i za lek.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Prvo da vam kažem, kolega, šta smo mi, srpski radikali, duboko ubeđeni, vezano za ove osobe koje ste vi spominjali, ja vam, između ostalog, lično garantujem, samo da promene te dve frizuru, niko ih ne bi prepoznao. Njihova uloga u političkom životu Srbije je taman onolika koliko je moja i vaša u svetskoj revoluciji. Oni imaju samo zadatak da napadaju čoveka koji je predsednik jedne sređene države koja ima 10 miliona stanovnika, koji ovde dolazi kao prijatelj, od sveg srca, pozdravlja sve nas a posebno Vojislava Šešelja, a onda, zbog besa, zbog ljubomore, ne znaju šta će, a onda kažu da diktator pozdravlja ratnog zločinca. Niti je jedno tačno, niti je drugo tačno. To samo govori kakvo je njihovo mesto i koje je njihovo mesto u istoriji i na političkoj sceni Srbije. Na marginama.

Za ovu jednu osobu vam tvrdim - da niste vi prihvatili ucenu od strane američkog ambasadora, nikad ne bi bila u ovome parlamentu. Nikad. I to vi znate dobro. Ne kažem ja ovo da bih sad vama spočitavao glavnu krivicu, nego, čovek se uči na greškama. Tako vam je to - date mali prst, oni hoće ruku.

Drugo, osobe koje nastupaju suprotno Ustavu Srbije, još samo u Srbiji ne mogu biti sankcionisane. Osobe koje zagovaraju Vojvodinu republiku, što je u suprotnosti sa Ustavom ove države, i dalje sede u ovom parlamentu. I to je sasvim prihvatljivo u Srbiji.

Treće, ono što je veoma bitno, a vi ste pokrenuli ovu temu, oko autobusa. Nemojte mislite, kolega, da oni imaju nešto protiv autobusa, ovih ili onih. Njima to kvari samo onaj dil ili tal koji su imali ranije. Oni su imali za nabavku rezervnih delova, oni su imali sa određenim proizvođačima dogovor i to je njima stvaralo njihov kapital.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Mirčiću.)

Znate, u voznom parku jednog Beograda mnogo je autobusa, za te autobuse treba mnogo rezervnih delova. Vi ste njima pomerili te njihove snabdevače sa novcem, to je problem, a ne što oni imaju nešto protiv kineskih ili nekih drugih autobusa.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Orlić.