Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Ja sam svojim amandmanom tražio da se ovaj član zakona briše.

Poznat vam je stav SRS da mi principijelno nemamo ništa protiv da se stvari u ovoj oblasti urade na način kako to najviše odgovara našim građanima.

Međutim, mi smatramo da su se mnoge stvari u ovom zakonu mogle rešiti na drugačiji način i efikasniji način. Državna uprava nam je sve više nestručna i nesposobna za poslove koji su joj povereni. Postoji opravdana bojazan da će ovo u bliskoj budućnosti stvoriti ogromne probleme našim građanima. Iskustva nam govore da je moj strah opravdan.

Ne može ministarka da dođe pred narodne poslanike i da se ponaša kao da je u njenom resoru sve u najboljem redu. Kakvo je stvarno stanje, mogu videti i sami građani Srbije u mestima u kojima žive.

Mnogi naši građani i dalje nemaju rešene elementarne komunalne potrebe, to je nedopustivo u 21. veku. Situacija je pogotovo kritična na rubnim područjima gradova, kao i u većini sela.

Izmena ovog člana neće doprineti poboljšanju ovog zakona. Zakoni je u osnovi loš i koči postupak legalizacije. Zato sam mojim amandmanom tražio brisanje ovog člana, jer je neophodno da se donese potpuno novi zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Stojanoviću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre Mihajlović, pruga Niš-Preševo-državna granica je jednokolosečna, dužine 157 km i predstavlja deo pan-evropskog Koridora 10. Pruga se zajedno sa magistralnim putem Niš-Preševo nalazi u dolini reke Južne Morave i prolazi kroz Grdeličku klisuru.

U okviru programa modernizacije pruga Železnice Srbije a.d. planirana je rekonstrukcija železničke pruge Niš-Preševo-državna granica. Cilj modernizacije je podizanje nivoa bezbednosti i kvaliteta prevozne usluge.

Sa modernizacijom pruge Niš-Preševo-državna granica se krenulo 11. aprila 2016. godine na deonici Bujanovac-Bukarevac, u dužini od 13.759 metara. Tehnički prijem nad deonicom obavljen je već 14. marta 2017. godine. Zatim je urađena rekonstrukcija još na dve deonice, i to Ristovac-Vranjska Banja, u dužini od 17.723 metra i Vinarca-Đorđevo, u dužini od 15.015 metara. Ukupna dužina remontiranog dela pruge Niš-Preševo-državna granica na pomenutoj deonici je 46.497 metara.

Prema knjižici reda vožnje, za red vožnje 2017/2018. godine najveća dopuštena brzina na pruzi Niš-Preševo-državna granica je 100 kilometara na čas, a najmanja 30 kilometara na čas.

Da bi iskoristili i bolje eksploatisali remontovane deonice u potpunosti, potrebno je na delu pruge Leskovac-Đorđevo, putni prelaz obezbediti polubranicima ili branicima i uključiti u sistem elektrorelejnog osiguranja, kako bi podigli brzinu na 100 kilometara na čas, jer sada zbog trougla preglednosti je ista smanjena na 30 kilometara iz pravca Leskovca.

Odrađen je, takođe, i putni prelaz PBH3 i ugrađen na delu pruge Leskovac-Đorđevo i brzina podignuta na 100 kilometara na čas.

Takođe, na deonici Bujanovac-Bukarevac, radi eksploatacije remontnog dela pruge, potrebno je putne prelaze uključiti u elektrorelejno osiguranje sistema Simens, obezbediti branicima ili polubranicima, jer navedeni putni prelazi ne mogu podržati brzinu od 100 kilometara na čas zbog trougla preglednosti zato što je brzina preko pomenutih putnih prelaza 30 kilometara na čas.

Teškoće u odvijanju železničkog saobraćaja, naročito u zimskom periodu, javljaju se na delu pruge koji prolazi kroz Grdeličku klisuru, zato što često dolazi do smetnji pri kretanju skretnica, usled niskih temperatura, kao i odrona usred erozije.

Takođe, zbog neredovnog održavanja pruge, vremena vožnje vozova se stalno povećavaju, pa je to glavni razlog drastičnog pada broja prevezenih putnika i robe na ovoj pruzi.

Potrebno je remontovati ovaj deo pruge, kako iz bezbednosnih razloga, tako i zbog redovitosti železničkog saobraćaja, i to od ukrsnice Đorđevo do stanice Vladičin Han, što je ukupno 31.710 metara. Do sada je odrađeno oko 900 metara u Caričinoj dolini.

Takođe, jedna sugestija, železnička stanica Leskovac se nalazi u srcu grada Leskovca, u neposrednoj blizini Tekstilne škole u Leskovcu. Železničku stanicu Leskovac od Tekstilne škole odvaja ulica Vilijama Pušmana, a učenici, kao i građani grada često prolaze preko kolosečnih kapaciteta koloseka, jer zaštitna ograda u dužini od 150 metara nije postavljena zbog podele zemljišta između grada Leskovca i Železnice Srbije a.d. i zbog ovoga, nažalost, dolazi do velikog broja vanrednih događaja, jer građani i đaci svojom nepažnjom budu povređivani od strane železničkih vozova.

Dakle, potrebno je postaviti zaštitnu ogradu u što kraćem roku, jer brzina na ovom delu pruge je 100 kilometara na čas.

Na kraju, ministre, na regionalnom putu Pečenjevce-Lipovica odrađen je drumski put, presvučen asfaltom, tako da ne bi bilo loše odraditi putni prelaz gumenim panelima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS na član 14. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Predložili smo brisanje sa obrazloženjem da postojeći zakon nije moguće popraviti bilo kakvim izmenama i dopunama. Zakon je u osnovi loš i koči postupak legalizacije.

Izmena ovog člana, takođe, neće doprineti poboljšanju zakona. Osim toga, predložene izmene su u interesu malog broja ljudi i predviđaju izdavanje građevinskih dozvola za mini hidroelektrane bez planske dokumentacije.

Ove izmene će biti izvor zloupotreba. Izazivaće se veliko nezadovoljstvo velikog broja ljudi u Srbiji. Poslednja izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji doneta je u decembru, ako se ne varam, 2018. godine, dok je od 2009. godine pretrpeo čak 11, ili mislim da je ovo 12. izmena i dopuna. Ovakve kozmetičke izmene sa trećinom zakona koji se menja, tada bi trebalo izmeniti i ceo zakon, odnosno doneti novi.

Kada je reč o mini hidroelektranama, vidimo da je u ovaj projekat izgradnje, odnosno zabrane gradnje uključeno i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, što mi srpski radikali smatramo opravdanim. Mogućnost izgradnje mini hidrocentrala treba raditi, ali samo tamo gde nema stanovništva, gde se ne narušava flora i fauna i sa ovakvim dozvolama o izgradnji mini hidrocentrala ne mogu da imaju benefite pojedinci. Obično su to pojedinci bliski vlasti, nego da ima i mesna zajednica u kojoj se to gradi i ta opština gde se grade takve mini hidrocentrale. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Despotoviću.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Milosav Milojević.
Izvolite, kolega.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, cenjeni ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nove izmene Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji donele su čitav niz odredbi koje opširnije i preciznije definišu nove pojmove neophodne za bolje funkcionisanje i razvoj građevinarstva, uticaj na vrednosti izvedenih radova i njihovu regulativu, rast BPD-a i opšteg napretka života građana.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku i broj izdatih građevinskih dozvola je u stalnom rastu, a tokom proteklih sedam godina povećao se tri puta. Danas imamo aktivno skoro 54.000 gradilišta, dok je taj broj krajem 2015. godine bio ispod 13.000.

Sistemske reforme donele su ogroman napredak u razvoju građevinarstva u čitavoj Srbiji. Prestonica Beograd danas je veliko gradilište i nećemo biti neskromni ako kažemo da je obim ulaganja u infrastrukturu, izgradnju danas veći nego ikada ranije u modernoj istoriji Srbije. Ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima naše države primetan je veliki uticaj rasta životnog standarda.

U opštini Aranđelovac, u poslednjih nekoliko godina, završena je i započeta izgradnja velikog broja novih stambenih objekata, potražnja za stanovima je značajna, raste i potražnja za nekretninama. Samo u poslednjih nekoliko meseci više desetina lokala u glavnoj ulici Knjaza Miloša i užoj i široj gradskoj zoni su rekonstruisani i počeli sa radom, što je posledica i ogromnih ulaganja u infrastrukturu. Ulaganjem više od tri miliona evra u kompletnu rekonstrukciju glavne gradske ulice, zamenom vodovodne mreže, novom asfaltnom podlogom, sadnjom drveća i uređenjem pešačkih zona i zelenih površina stvorili su se uslovi za rast potražnje i izdavanje nekretnina.

Ovo je samo jedan primer koliko je važna veza između ulaganja u investicije i rasta male privrede. Takođe, osnova svega je bolji životni standard, a sa većom potražnjom moći stanovništva stvara se mogućnost razvoja i drugih privrednih oblasti.

Zakon o planiranju i izgradnji ide u korak sa jasnim ciljevima, normalno EU, i zato se najbitnije izmene i dopune tiču regulisanja profesija, odnosno profesionalnih kvalifikacija i izdavanja licenci inženjerima, arhitektama, profesionalnim planerima, odnosno sticanja prava na bavljenje svojim stručnim oblastima.

Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji donele su i nove termine koji će omogućiti lakše povezivanje i organizovanje ljudi u zatvorenim stambenim blokovima u cilju uređenja zelenih površina, međusobnih odnosa i drugih važnih pitanja bitnih za funkcionisanje određenih lokalnih zajednica. Takođe, uveden je i novi termin „Metro“, potreba koja je proistekla zbog početka realizacije projekta izgradnje beogradskog „Metroa“. Mislim da nema potrebe previše pričati o važnosti tog projekta, kao što bi to značilo razvoju Beogradu, a samim tim i čitave Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se pre svih zahvalim predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, na izuzetnoj viziji uređenja i napretka naše zemlje, zatim ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorani Mihajlović i svim članovima Vlade koji pokazuju ozbiljnost i želju da Srbija postane uređena i razvijena zemlja.

Za razliku od malog broja pojedinaca iz dela opozicije, kojima je jedini cilj bavljenje politikom plasiranja laži i jeftine demagogije, predstavnici SNS u Vladi Republike Srbije govore mnogo jasnijim jezikom, jezikom rezultata i činjenica. To je nešto što građani Republike Srbije i te kako umeju da vide i prepoznaju. Zato pozivam sve narodne poslanike i čitavu javnost da podrže napore ljudi koji se iskreno i časno bore za sve ljude u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi se sećamo poslednjih izmena i dopuna na Predlog zakona o planiranju i izgradnji koje nije bilo tako davno. Čuli smo tada mnogo reči hvale na tada postavljeni zakon i malo ko u ovoj Skupštini je verovao da će tada tako hvaljeni zakon doći tako brzo na remont. Mislim da u našoj skorašnjoj zakonodavnoj praksi nismo imali sličnog primera da se na jednom zakonu toliko interveniše u smislu izmena i dopuna, krpljenja, usaglašavanja itd.

Mi iz SRS smo vam tada govorili da nije dobro to što radite, da zakon takav neće zaživeti, a vi ste nam onda govorili da, ako smo protiv nekog projekta, protiv neke ideje, ne daj Bože, protiv nekog vladinog člana, da smo protiv razvoja Srbije, da smo protiv izgradnje autoputeva, smo protiv Srbije na kraju. Moram da vam kažem da možemo biti protiv svega, ali nikada protiv Srbije.

Što se tiče naših amandmana koji se uglavnom sadrže u „briše se“, oni izražavaju naš principijelni stav i prema ovom zakonu i prema određenom članu, jer ako je nešto krivo postavljeno, ako je temelj kriv, teško da možete ispraviti taj propust u procesu gradnje.

Ostalo mi je još malo vremena i rekao bih dve rečenice o kraku Koridora 11, čija se izgradnja planira u skorašnje vreme i, pored opština jugozapadne Srbije, zaobići će planine Taru i Zlatar, poznate turističke destinacije koje za godinu dana poseti više od 500.000 turista, bilo domaćih ili stranih.