Kolega Mirčiću, nemate saglasnost predsedavajućeg da priđete.

Evo, vidite kakav jedan odevni predmet…(Isključen mikrofon.)

Gospodine Mirčiću, izričem vam opomenu.
Gospođo Mihajlović, izričem i vama opomenu.
(Milorad Mirčić: Mi atakujemo na vas kao ličnost. Zamoliću koleginicu Ružicu Nikolić da priđe za astal i preda vam poklon.)
Nema niko pravo da priđe stolu predsedavajućeg.
(Milorad Mirčić: Ako vam ne odgovara veličina, zamenićemo, nikakav problem.)
(Narodna poslanica Ružica Nikolić prilazi stolu ministarke Zorane Mihajlović.)
Koleginice Nikolić, kažem vam da nemate pravo da priđete.
Izričem vam opomenu.
Izričem vam drugu opomenu.
Određujem pauzu u trajanju od pet minuta, u skladu sa članom 112. Poslovnika.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa daljim radom.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja ću malo govoriti o obnovljivoj energiji, ako predsedavajući dozvoli.

Dakle, ima jedna stara pesma, kaže – niz Moravu vetar duva, stari seljak na plus 35 spaljuje žetvene ostatke. Šta ovi stihovi govore? Govore o tome da nedovoljno koristimo obnovljive izvore energije, dakle ne koristimo dovoljno hidropotencijale, ne koristimo dovoljno vetar, ne koristimo dovoljno sunčevu energiju i što je najvažnije, za mene kao poljoprivrednika, ne koristimo dovoljno obnovljivu energiju, posebno je upečatljivo to što ne koristimo dovoljno obnovljivu energiju od žetvenih ostataka biomase.

Dakle, oni koji se žale na zagađenje vazduha, nikako da shvate da veliki deo zagađenja dolazi od spaljivanja žetvenih ostataka. Samo u Vojvodini imate milion i po hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta na kome se proizvede, spali ili uništi preko tri miliona tona žetvenih ostataka odnosno biomase.

Kada bi sakupili tu biomasu, prvo to bi bilo povoljno za kvalitet vazduha, nespaljivanjem žetvenih ostataka svakako da bi vazduh bio čistiji. Ono prvo zagađenje u Beogradu i oko Beograda bi bio proizvod upravo spaljivanja žetvenih ostataka, to je jedno.

Drugo, spaljivanje žetvenih ostataka na njivi narušava se kvalitet zemljišta, uništavaju se mikroorganizmi koji treba da zanove, obnove i da budu povoljni za humus, a samim tim da se očuva ono što su generacije pre nas čuvale, proizvodnjom u stočarstvu i đubrenjem njiva, koristili su žetvene ostatke da obnove kvalitet zemljišta ne da ga zanove i da ga unište.

Dakle, dame i gospodo, ja mislim da tri miliona tona, a ovde svakako ima neko ko se bavi time, da tri miliona tona žetvenih ostataka, je ravno energetski ravno milion tona nafte.

Dakle, ukoliko spalite ili uništite tri miliona tona žetvenih ostataka, to je jednako energetski jednako, milion tona nafte. To bi moglo da zameni, znači od uvoza dva miliona tona nafte, mi bi mogli da smanjimo izvoz za 50%, a samim tim godišnje da uštedimo 400 miliona evra. Zato verujem da valja i podržavam Vladu Republike Srbije, koja je prepoznala da kroz proizvodnju električne energije od biomase treba dizati proizvodnjom obnovljive energije i to subvencionisati ono povoljnijom tarifom.

To je svakako dobro zbog kvaliteta vazduha, dobro je zbog kvaliteta zemljišta a i korisno je na takav način ubuduće možemo da uradimo ono što oni žuti nesrećnici nisu hteli da urade, da smanjimo uvoz energenata i da tako prihodimo 400 miliona evra koji će otići u poljoprivredu, zato što će se žetveni skupljati, od toga praviti energija i ono što seljak ne zaradi u stočarstvu, zaradiće kroz energetsku farmu, kroz proizvodnju električne i toplotne energije, koja se opet može koristiti višak te toplotne energije za zagrevanje plastenika, staklenika.

Može se kroz tu toplotnu energiju proizvoditi od kukuruza etanol i na takav način povećavati prihod iz poljoprivrede, da ne izvozimo milione tona žitarica, a da uvozimo meso, često sumnjivog kvaliteta.

Zato podržavamo napore Vlade Republike Srbije i hoću da kažem da je Srbija konačno postala normalna zemlja, jer raspravljamo o obnovljivoj energiji, raspravljamo o kvalitetu zemljišta, o kvalitetu vazduha.

To je bilo gotovo nepojmljivo za vreme ovih žutih žohara koji bojkotuju Narodnu skupštinu ali ne i platu, jer njima je najvažnije bilo da izgrade auto-puteve prema svojim džepovima i da enormnu količinu narodnih para strpaju na svoje račune. Dok su oni sticali sve, narod je gubio sve.

Na nama je da izgrađujemo ovu državu i da izgradimo poverenje građana i da budemo normalna država, što ova Vlada i vladajuća većina želi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani prisutni, izgradnja puteva je jedan od osnovnih pokazatelja civiliziranosti jednog društva, a općenito, izgradnja i građevinska industrija zapravo pokazuju stepen razvoja ili dinamiku razvoja u određenom društvu.

Mi se radujemo svakoj vesti o najavi i početku radova o izgradnji puteva. Ono što se čini proteklih godina na području većeg dela zemlje je radosna vest i obećava da nam može budućnost biti bolja od prošlosti.

Istina, kada analiziramo područja, određena područja ove zemlje, videćemo da je i pitanje razvijenosti, privredne razvijenosti određenog dela zemlje uglavnom vezano za putnu mrežu, pa tamo gde je određeni prostor bio putno zapostavljen godinama ili decenijama, tu je jako teško pokrenuti privrednu inicijativu ili dinamizirati taj prostor, čak naprotiv, ukoliko su postojale određene inicijative, kao što je slučaj sa područjem Sandžaka, odnosno Novog Pazara, gde je određenih godina, stanovništvo tog prostora pokazalo izuzetnu sposobnost i vitalnost za pokretanje privrede, pogotovo malih, srednjih, posebno porodičnih preduzeća, poznat je bio poduhvat sa proizvodnjom konfekcijske robe, nameštaja i još nekih drugih delatnosti koje su proteklih godina zablistale u Novom Pazaru, ali nažalost, uprkos tolike pokrenute energije i koja se ogledala u sposobnosti samih građana, nažalost, to sada imamo u stagnaciji i nažalost, možemo konstatovati da određene okolnosti koje su kumovale o dakle sprečavanju daljeg razvoja privrede na tom prostoru, zapravo su dale negativne rezultate.

Tu je pre svega, putna infrastruktura. Ja uz svo ovo pozitivno očekivanje, uz sve radosti koje dobijamo sa druge strane, ali ne možemo ostati nemi na to da, vezano za sandžački prostor, svi putni projekti su i dalje u fazi, očekujemo, biće.

Dakle, jedan rok, drugi rok, treći rok, zaista ne možemo više tako, mora se konkretno krenuti. Dakle, najavljen je auto-put preko Peštera, to je najstariji projekat u ovoj zemlji od onih koji nisu započeti, općenito, Koridor 11 i vidimo da on napreduje sa svih strana, ali tada je ta deonica od Požete preko Ivanjice do Boljara, prosto je samo i dalje teoretska zamisao.

Vidimo da Moravski koridor koji je prvi put pomenut, godinama iza početka realizacije, Koridora 11 zapravo već pretiče ovaj prethodni projekat, što nam apsolutno ne smeta, ali vas molim da konačno sa svim kapacitetima, prostor Sandžaka počnemo tretirati kao integrativni deo zemlje.

Mi o Sandžaku uglavnom govorimo kada čujemo neke negativne glasove, neke političke ideje koje nisu od interesa za ovu zemlju i obično se na ovaj prostor gleda kroz potrebu administrativne i pravne integracije. Nema administrativne, političke i pravne integracije jednog dela ove zemlje, bez pune ekonomske razvojne privrede i uopšte, psihološke integracije.

Mislim da ova dva diskursa su u raskoraku, pogotovo u operativnom delu. Isto tako, raduje nas intenziviranje građevinske aktivnosti na području Sandžaka, posebno području Tutina i Novog Pazara, ali moramo upozoriti na to da imamo nicanje određenih stambeno-poslovnih objekata, mimo, da ne kažem, zakonskih procedura, ali zasigurno elementarnih i humanih principa.

Dakle, usred Novog Pazara, u centru Tutina, niču ogromne zgrade, bez metra trotoara, bez metra parkirališta, bez metra zelene površine. To su uglavnom stanovi koje će koristiti porodice sa većim brojem dece. Ne možemo to prosto nemo posmatrati i ignorisati.

Zato vas molim da pored onih elementarnih i fiktivno zakonskih aspekata se povede računa o strategiji gradnje, kroz Zakon o urbanizmu, jer postoje stvari koje se kasnije ne mogu ispravljati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, poštovani potpredsedniče Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam planirao da se javljam po amandmanu, niti mnogo da komentarišem predloge zakona koji su predloženi od strane Vlade Republike Srbije, a vezani su za ono što će učiniti da možemo što brže, što efikasnije, efektivnije da gradimo auto-puteve i da gradimo našu infrastrukturu, više sam se javio iz etičkih razloga, poštujući moralni kodeks i mogućnost, kao potpresedavajući parlamenta da utičem na to da rasprava bude bolja, da bude pristojnija i da diskutujemo i fokusiramo na to što je budućnost naše zemlje i da ta diskusija u našem parlamentu bude pristojnija, bolja i u skladu sa onim što bi trebalo da definiše ugled ove institucije.

Ono što mogu da iskažem je potpuna podrška ministarki Mihajlović na svemu onome što je uradila od 2014. godine, kao…

(Vjerica Radeta: Potvrđena selfijem.)

Potvrđena selfijem, jeste, Ja jesam ponosan na to, naravno i vidite nije me sramota to da kažem, isključivo iz razloga što je napravljeno preko 200 kilometara auto-puteva, zato što u Srbiji danas slavimo život, zato što u Srbiji gradimo pruge, gradimo infrastrukturu, za našu decu, za naše stare, za sve građane Republike Srbije, gradimo i modernizujemo našu zemlju i naravno da sam zahvalan i da ću podržati svakoga, naravno i potpredsednicu Zoranu Mihajlović, kada radi takve stvari za Srbiju.

Ono što je jako važno to je da će taj proces i sve to što će se dešavati u narednom periodu biti mnogo lakše, biti mnogo efikasnije i ne mogu da ne izrazim podršku tim stremljenjima potpredsednice i njenog tima, da imamo više auto-puteva, da imamo više mostova, da imamo bolju komunikaciju i da podržim i izgradnju puta ka Sarajevu, izgradnju puta preko, kao što je kolega Zukorlić govorio, preko Peštera do granice sa Crnom Gorom, ali naravno i povezivanje naše zemlje sa Tiranom i sve to u tom smeru da ostvarimo i implementiramo ideju našeg predsednika Aleksandra Vučića, o „malom Šengenu“, kako bi to sve išlo u korist naše zemlje, kako bi više robe prodavali, kako bi više usluga mogli da ponudimo celom regionu.

Naravno da su „conditio sine qua non“ ekonomskog razvoja, ekonomskog rasta, svemu onome čemu mi svi ovde nadam se stremimo, bolji putevi, bolje konektovanje naše zemlje i naših kompanija sa preduzećima i zemljama, pogotovo u okruženju, dakle, u našem susedstvu.

Smatram da u tom domenu nema nikakve dileme, da treba i dalje podržati rad ministarke Mihajlović i da još zdušnije treba braniti stavove i pozicije koje čine to da u Srbiji ima što više stranih direktnih investicija, boljeg povezivanja, definisanja i prepoznavanja naše zemlje, kao ekonomskog i političkog lidera u regionu.

Šta mislite, kolege narodni poslanici, zašto smo mi ekonomski i politički lideri ovog regiona? Tako što smo se sami nazvali tako ili zato što imamo lepu reklamu? Pa, nije tačno. Imam upravo zbog tih auto-puteva. Imamo upravo zbog toga što neke moje kolege i dajem im svo pravo da to kritikuju zato što u Srbiji grade i kineske kompanije, kompanije iz Azerbejdžana, kompanije iz Grčke, kompanije iz Španije, kompanije iz Amerike. Da, „Behtel“ će graditi Moravski koridor u dužini od 113 kilometara i to je dobro za Srbiju zato što je to signal svim investitorima u celom svetu da su dobrodošli ovde, da u Srbiji postoji povoljan ambijent za investiranje i to je ono što je politika predsednika Aleksandra Vučića.

Kritikujući i razapinjući ovu ženu na krst, ovde, jeste kritika i samog predsednika i celokupnog koncepta većine naše u parlamentu, naše politike koja je usmerena i koja je silno fokusirana na nova radna mesta, na ostanak mladih ljudi ovde u Srbiji, na ekonomski razvoj, na konačno ono što se zove renesansa u Republici Srbiji, politička, ekonomska, kulturna i na bolje geo-političko pozicioniranje naše zemlje.

Koliko svi građani Republike Srbije mogu da vide, Srbija je danas poštovana zemlja, ali je poštovana i zbog toga što smo u stanju da izgradimo 100 kilometara auto-puta godišnje, što smo u stanju da gradimo prugu Beograd–Budimpešta, kojom će prolaziti vozovi sa brzinom većom od 100, možda 150 kilometara na čas, što modernizujemo našu zemlju i spremni smo da zarad nacionalnih interesa naše zemlje i naših građana sarađujemo sa svima, sarađujemo i sa Narodnom Republikom Kinom, sarađujemo i sa Ruskom Federacijom, sarađujemo i sa SAD, ali i sa našim strateškim partnerima iz EU, zato što želimo bolje našem narodu.

I mislim da treba da vratimo, uvaženi potpresedavajući, ovu diskusiju u onaj tok koji će definisati međusobnu, našu konkurenciju ovde, kada su u pitanju ideje, kada su u pitanju programi.

Želeo bih da čujem od kolega, možda oni imaju neku ideju da dovedu nekog investitora, iz Evroazijske unije, koji će da dođe ovde da investira, da izgradi neki put, na napravi neku fabriku, da otvori neko radno mesto. Nemamo ništa protiv toga, neka izvole, neka pomognu ovoj državi.

Veoma su turbulentna ova vremena, veoma je izazovna i veoma teška geo-politička situacija Srbije. Nama trebaju saveznici, ali nam treba i unutrašnji konsenzus o ključnim političkim i ekonomskim pitanjima, vezanih za napredak naše zemlje.

Zato vas molim da usmerite ovu raspravu ka onome što jeste život i budućnost građana Republike Srbije, kao što je moj kolega Martinović to dobro jutros rekao, da se manemo i da se okanemo otvaranja međusobno ormana, kuća, ko šta nosi, kako nosi, ko je sa kim oženjen. To malo zadire i u ono, što se kaže, osnovno definisanje jedne civilizovane rasprave u visokom domu Narodne skupštine. Mislim da Srbija ne zaslužuje ovo.

Nekako, kad se vratimo u istoriju, pa u dvadesetim, tridesetim godinama prošlog veka imali smo bolje i kvalitetnije rasprave nego što to imao sada. Tako da, u svakom slučaju, treba podržati rezultate.

Ono što je suštinski važno u ovom poslu kada se vodi, očigledno, Ministarstvo građevine, infrastrukture i saobraćaja vaš rezultat je koliko je kilometara auto-puta izgrađeno, da li i koliko putnika je prošlo kroz aerodrom „Nikola Tesla“. Godine 2012. ili 2013. godine, možda će me gospodin Ilić ispraviti, imali smo dva i po miliona putnika, a sada imamo preko pet miliona putnika i sad će neko da dođe i da kaže – znate, to ništa ne valja. Zorana Mihajlović nema lepu frizuru. Znate šta? Hajde da se vratimo jednoj ozbiljnoj raspravi, hajde da se vratimo raspravi o stvarima koje su važne za našu zemlju. Veoma su teška vremena na globalnom nivou da bi mi vodili ovakvu raspravu u parlamentu Republike Srbije.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Zahvaljujem.

Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje saobraćaja, infrastrukture i telekomunikacije prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite.