Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, što se tiče ovog člana 27. traži se takođe njegovo brisanje, kao i ostalih članova ovog zakona iz istog onog razloga koji smo ovde puno puta čuli i sad ne bih da ponavljam to.
Nastaviću tamo gde sam stao o svom prethodnom amandmanu, a radi se o urbanističkom haosu, pre svega u centrima gradova, odnosno u centralnim gradskim jezgrima. Takvu situaciju imamo i u Beogradu i naravno u svim većim gradovima Srbije.
Evo, recimo, kakva je to politika, da navedemo primer, mada nisam Beograđanin, da navedemo primer Novog Beograda. Novi Beograd je grad koji je napravljen, odnosno izgrađen po svim pravilima, u duhu svih pravila urbanističkog planiranja i svega ostalog i zaista jedan prelep grad koji može da bude ponos čitave Srbije. Ali, onaj ko je nekada počeo, planirao određene delove Novog Beograda, znamo svi, pogotovo mi koji imamo malo više godina, da je ovde na ovom poslovnom centru „Ušće“, kako se danas zove, postojala samo jedna zgrada, a to je bila zgrada tzv. CK – Centralnog komiteta, u međuvremenu naravno, to nije samo vaša zasluga, u međuvremenu su podignuti prvo poslovni centar „Ušće“, koji je u osnovi mnogo veći nego ta prvo postojeća zgrada CK, sad vidimo svi da je podignuta još jedna zgrada.
Naravno, ja nisam stručnjak za arhitekturu, ali samo sam hteo kroz ovaj ilustrativni primer da pokažem u kom smeru ide planiranje izgradnje u našoj zemlji.
Možda će, nekom uskoro pasti na pamet ovde u Beogradu da i preko puta poslovnog centa „Ušće“, na onoj drugoj strani, na onoj zelenoj površini, gde se održavaju koncerti i BIR fest i ostalo da pravi još nešto.
Znači, sa takvom politikom mora da se stane, jer prava je navala i pravi, ja bih to nazvao, urbicid na centralna gradska jezgra, gde je samo cilj što više kvadrata, što više novca, a da li postoje prateći sadržaji, da li postoji mogućnost da tu ljudi priđu svojim stanovima, da parkiraju svoje automobile i sve ostalo, o tome niko ne vodi računa.