Gospodine predsedavajući, vi dobro znate da se poslanici SRS ozbiljno i stručno pripremaju za sve rasprave, ne čitaju napisane govore, nego ono što je adekvatno u datom momentu izgovori i to ponekad može da bude striktno vezano za zakonski predlog. Nekada može da bude vezano i za odnos ministra prema zakonskom predlogu, na odnos ministra prema resoru koji on vodi, na odnos ministra prema građanima. Sve je to ono što mi možemo da govorimo.
Vrlo često poslanici SNS su govorile o ličnostima koje nisu tu najteže reči. Još češće smo se mi složili sa tim, odnosno bili saglasni sa tim i to prihvatili. Sada je gospođa ministar tu i ima mogućnost da odgovori na ono o čemu mi pričamo.
Moram i neke kolege da podsetim da na prvog godini Pravnog fakulteta, možda su to i prve jesenje lekcije kada se uči šta je to jedna pravna norma i šta je to zakon. Niko nije devalvirao zakonske propise kao što je gospođa Zorana Mihajlović. Zamislite kada se nešto menja 14 puta. Da budem korektan, nije to sve u njenom mandatu. Šta to govori? Ponekad steknem utisak da mi ovde raspravljamo i treba da donesemo odluke koje su na nivou mesne zajednice.
Zakonski predlog je nešto što se ne menja baš tako često, uvažavajući i potrebe građana Srbije. Gubi smisao, a onda postane devalvirano. Ne mogu ljudi da se snađu, s jedne strane, a s druge strane, ne mogu da znaju o čemu se tu radi.
Mi moramo, gospođo Mihajlović, da osvetlimo gde je onih 300 miliona. To je dvostruki problem. Uglavnom se auto-putevi i drugi kapitalni objekti izgrađuju od kredita. Ima ona narodna, koju svaki dobar domaćin zna, jel tako, kolega Matiću, koja kaže - radi, štedi, investiraj. To su tri osnovna postulata. Ne treba biti nešto posebno obrazovan, pa da čovek to zna. To važi i za Vladu. To važi i za državu Srbiju, važi za sve nas.
Sad mi tragamo - gde je tih 300 miliona? Na jednoj strani, to je direktna šteta. S druge strane, finansiraju se suvlasnici i vlasnici te američke multinacionalne kompanije koja je u prošlosti, a i u sadašnjosti, a ako ne budemo menjali svoj odnos prema njima, i u budućnosti će kreirati živote građana Srbije. Mi moramo da dignemo glas protiv toga. I onda usput, šta se moglo od tih 300 miliona uraditi, to je već nešto drugo.
Evo ga, vratio se i kolega Martinović. Ja mislim, kolega Martinoviću, da je Republika Srpska progledala od momenta od kad je Zorana Mihajlović otišla iz nje. Ali, eto, mi sad imamo tu tešku sudbinu i, rekao bih, nesreću da se borimo protiv nje.
Jel ovde neko od narodnih poslanika govorio, čak je i ministar Siniša Mali rekao ono vezano za švajcarce i težak problem građana Srbije i onda se setio predsednik države, Aleksandar Vučić, i rešio taj problem. Uglavnom je i u drugim stvarima učestvovao u rešavanju. Eto, da kažemo da mu je to i dužnost.
I ne treba niko da se brine za glasače SRS, njih će biti ili neće, koliko su razumeli i politiku i ono što mi radimo i kakvi smo kao njihove komšije, kao njihovi predstavnici, i to je za nas osnovno. Mi se i ne trudimo da uzmemo vaše glasače, a dobro nam je poznato na terenu i kako vi do nekih dolazite. Postoje ljudi koji su potpuno ubeđeni i misle da svaki član SRS rade dobro. Ja mislim da ima onih koji rade dobro, koji su korektni, vrlo obrazovani ljudi, kao što sam potpuno siguran da Zorana Mihajlović, sad da ne ulazimo ni u tu stručnost, ne radi dobro, radi na štetu interesa građana Republike Srbije, a bogami i predsednika države i Vlade u celini.