Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset peto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/47-20

1. dan rada

18.02.2020

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:25 do 18:40

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Dragana Kostić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predstavniče Ministarstva kulture i informisanja, narodni poslanici, građani Srbije, svakako da je danas posebna čast govoriti o ovom Predlogu zakona i osnovna delatnost zbog koje se i osniva Memorijalni centar „Staro sajmište“ je prikupljanje, čuvanje, izlaganje, sređivanje, održavanje, korišćenje, stručna obrada, prezentovanje muzejskih, arhivskih i filmskih dokumenata i predmeta, stara se o njihovom korišćenju, za muzejsko, obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke i izdavačke poslove, negovanje i sećanje na žrtve „Jevrejskog logora Zemun“ i „Prihvatnog logora Zemun“, kao i „Jevrejskog prolaznog logora“ Beograd, Topovske šume.

Ono što bih posebno naznačila danas to je da u okviru i u sastavu Upravnog i Nadzornog Odbora ovog Memorijalnog centra nalaziće se i predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije i Nacionalnog saveta romske manjine. U sklopu Memorijalnog centra obrazuje se i sektori: sektor Muzej "Jevrejski logor Zemun" i sektor Muzej "Prihvatni logor Zemun".

U sastavu Memorijalnog centra "Staro sajmište" obrazuju se posebne unutrašnje jedince za konzervaciju održavanja nepokretnog kulturnog dobra Memorijalnog centra, jedinice za međunarodnu saradnju, jedinice za obrazovno-vaspitne poslove, jedinice za istraživačke poslove, biblioteka, arhiva.

Međunarodna saradnja mora da se rukovodi ubeđenjem da saradnja zasnovana na uvažavanju i razumevanju među narodima i religijama predstavlja neophodan uslov za mir i napredak čovečanstva sa čvrstom verom da je dostojanstvo svakog čoveka neprikosnovena vrednost.

Planskim aktom, koji je donet saglasno ovom zakonu, utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju odobravanja delatnosti ovog Memorijalnog centra, a za potrebe i korist Republike Srbije.

Muzejski eksponati, umetnička i istorijska dela, arhiva i filmska građa, bibliotečki fond, koji čuva i koristi Memorijalni centar "Staro sajmište" jesu pokretna kulturna dobra koja su regulisana Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.

Takođe, predviđena su i finansijska sredstva ovim Predlogom zakona za rad ove ustanove i to 186 miliona u 2021. godini, za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju centralne kule "Starog sajmišta", kao i 28.210.000 u 2021. godini, 39.210.000 u 2022. godini, i isti iznos za 2023. godinu.

Naravno, kao i svi poslanici Srpske napredne stranke, u danu za glasanje podržaćemo ovaj Predlog zakona sa posebnim zadovoljstvom.

Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Kostić.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zvonimir Đokić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, postoji mnogo razloga zbog kojih trba da donesemo zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište", neke od njih smo već čuli, a neke ću ja izneti.

U poslednje vreme u međunarodnim odnosima u toku je potpuni revizionizam istorije koja se odnosi na period Drugog svetskog rata i borbe protiv fašizma, revizionizam istorije događaja, žrtava, zasluga i tako dalje. Razlozi za to se mogu nazreti i proizilaze, pre svega, iz odnosa pojedinih zemalja prema Rusiji i saveznicima. Srbija nikada ne sme prihvatiti taj revizionizam istorije jer su samo četiri naroda u Drugom svetskom ratu proporcionalno broju stanovnika platila veću cenu od Srba. Samo su Rusi, Jevreji, Belorusi i Poljaci stradalniji narod od Srba, niko više.

Zato, čak i činjenica da Srbija nije pozvana na obeležavanje osamdesetogodišnjice od početka Drugog svetskog rata koji je organizovan u Poljskoj predstavlja revizionizam. Izgleda neverovatno, ali su tim sramnim potezom organizatori želeli da kazne Srbiju samo zato što je Srbija saveznik Rusije. Zašto je tako tako znaju kreatori međunarodnih odnosa na globalnom nivou. Čudni neki međunarodni odnosi, zar ne? Bez obzira što su Srbi od početka sukoba sa nacističkom armadom otvoreno pokazivali svoju antifašističku orijentaciju iskazanu ne samo verbalno, ne samo kroz filozofske rasprave, već i kroz žestok otpor partizanskih jedinica protiv fašističkih okupatora.

Činjenica je da su Srbi podizali partizanske ustanke, ne samo u Srbiji već i u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i tako dalje. Bilo je i primera poput operacije „Halijard“ kada se vojska u otadžbini 1944. godine žestoko suprotstavila fašističkom neprijatelju i pomogla savezničkim borcima.

Sve u svemu, po broju stradalih civila srpski narod je možda i drugi ako se računa proporcionalno broju stanovnika, a stradali su samo zato što su bili Srbi.

Zbog tih istorijskih činjenica ne želimo i nikada nećemo prihvatiti revizionizam istorije, promenu prošlosti od strane onih koji bi tako teško stradalni i napaćeni srpski narod proglasili za fašističke sluge i za nekoga ko je bio agresor na ovim prostorima. A da ima takvih koji bi da izmene istoriju i da se bestidni i bezobzirni potvrđuje i izjava bivše hrvatske predsednice, Kolinde Grabar Kitarović, da su Hrvati u Drugom svetskom ratu najstradalniji narod koji se borio protiv fašizma. I to baš na komemoraciji u Poljskoj, na koju Srbija nije pozvana. Sramno.

E, to je taj revizionizam istorije na delu. Tome se moramo suprotstaviti, a možemo samo istinom i činjenicama.

Na primer, za razliku od NDH koja je u celosti bila dobrovoljna nacistička tvorevina, koja je dočekala Nemce, Beograd je imao marionetsku Vladu zato što je kraljevska Vlada bila poražena. Ipak, naša je odgovornost kao države što do sada nismo memorijalizovali koncentracioni logor Staro sajmište. Možda razloga ima mnogo, ali nema opravdanja, jer je veoma važno da izgradimo memorijalni centar u kome ćemo čuvati sećanja na sve žrtve nacističkog koncentracionog logora koji je nosio naziv jevrejski logor Zemun.

Memorijalni centar Staro sajmište će negovati sećanja na sve žrtve jevrejskog logora Zemun, prihvatnog logora Zemun, ali i jevrejskog prolaznog logora Beograd Topovske šupe i podsećati da se stradanja ne smeju ponoviti.

Iskreno se nadam da ćemo i drugim stradanjima Srba na ovim prostorima posvetiti adekvatnu pažnju i suprotstaviti se još čvršće i odlučnije revizionizmu istorije. Hvala na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Đokiću.
Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković.
Izvolite, koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Dušica Stojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, gospodine Milićeviću.

Drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, stara latinska poslovica kaže - Istorija je učiteljica života. Glavno pitanje je da li smo sve istorijske činjenice tokom života savladali, koliko smo naučili iz naših grašaka kako bi kao čovečanstvo ove greške u budućnosti ne bi ponavljali? Otuda je važno da Staro sajmište, kao mesto stradanja velikog broja žrtava, napokon dostojno obeležimo.

Obradovala me je zaista Vučićeva izjava iz avgusta prošle godine o završetku Nacrta zakona o memorijalnom kompleksu Staro sajmište izrečena na sastanku sa Erfaimom Zurofom koji je izabran da učestvuje kao jedan od članova Komisije za predsednika Međunarodnog saveta, inače je direktor centra „Simon Vizental“.

Grad Beograd je takođe, želim da napomenem, dao svoj značajan doprinos kako bi naši sugrađani koji su ubijeni samo zato što su bili druge vere dobili obeležje i sećanje kakvo zaslužuju.

Promene se dešavaju, rekla bih, tek od 2014. godine kada na vlast u Beogradu i Srbiji dolazi SNS. Tek tada smo mi počeli da na pravi način razvijamo tu kulturu sećanja na sve žrtve brojnih ratova i Prvog svetskog rata i Balkanskih ratova i Drugog svetskog rata, obeležavanje NATO agresije i svih ostalih bitaka, bojišta na kojima je stradao pre svega srpski živalj, ali i jevrejski, romski i ostali narodi koji su živeli na ovim prostorima.

Takođe, grad Beograd je doneo odluku da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, što je još jedan korak napred kada je reč o razvijanju bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Izraela, ali i odavanja priznavanja jednog istinskog pomena na sećanje na žrtve Holokausta.

Predlogom Zakona o memorijalnom centru Staro sajmište trebalo bi da se uspostavi ustanova kulture na republičkom nivou koja bi bila posvećena kulturi sećanja na žrtve, istorijske događaje koji su se desile na prostoru Starog sajmišta, odnosno na prostoru nacističkog logora, jevrejski logor Zemun i prihvatnog logora Zemun.

Ovo je potez je, rekla bih, ispunjenje pravde. Naspram više od 70 godina koliko smo čekali, zaista mi je drago i ohrabruje ova vest što se danas pred nama, kao narodnim poslanicima, nalazi ovaj jedan jako značajan zakon, jer na taj način ispunjavamo pravdu za sve one porodice žrtava, za sve one Srbe, Jevreje, Rome koji su čekali više od 70 godina na zadovoljenje pravde.

Ambiciozno je, čitajući ovaj Predlog zakona, zaista bih rekla da je ambiciozno osmišljen centar u budućnosti koji će obavljati poslove prikupljanja, sređivanja, čuvanja, izlaganja, stručne obrade, istraživanja i prezentovanja muzejskih, arhivskih i filmskih dokumenata i predmeta, ali će se koristiti i u muzejske obrazovno-vaspitne, naučno-istraživačke, izdavačke svrhe, kao i brojne manifestacije.

Cilj zakona je da se stvori promena u pravcu ispunjenja dužnosti i trajnog pamćenja i spomena žrtava Holokausta, žrtava genocida, okupatorskog terora i ratnih zločina kako se ne bi zaboravile istorijske činjenice o postojanju koncentracionog logora koji se nalazio u samom centru naše prestonice, u samom centru Beograda.

Predlog zakona će uticati i na predstavnike žrtava koji su reprezentovani kroz Savez jevrejskih opština i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Usvajanje ovog zakona, rekla bih, to je tek prvi korak. Nas očekuje još dosta posla koji podrazumeva i eksproprijaciju zemljišta i projektovanje centra, a potom i njegovu izgradnju. Dobra vest je što u tom poslu nećemo biti sami. Imali smo prilike da iz medija prošle godine vidimo da je američki muzej Holokaust ponudio podršku Srbiji u februaru prošle godine za izgradnju memorijalnog kompleksa i rekao je tada zamenik direktora ovog muzeja, Robert Vilijams, i pohvalio je tada posvećenost srpske delegacije pri Međunarodnoj alijansi na za sećanje na Holokaust.

Takođe, grad Beograd je pored formiranja komisije koja je izrađivala nacrt ovog zakona imala i takođe jako dobru saradnju sa direktorom za međunarodne odnose, Jad Vašemom, u istraživanju Holokausta i na projektu Staro sajmište.

Reč je o saradnji dve institucije, rekla bih, od jako velikog značaja, o istorijskom arhivu Beograda i muzeja Holokausta u Vašingtonu. Naš Istorijski arhiv u Beogradu je uputio više od 31 kopiju dokumenata koje predstavljaju svedočanstvo o postupanju nacista prema Jevrejima u Srbiji i Jevrejima u bivšoj Jugoslaviji.

Na ovaj način, Srbija daje svoj doprinos istraživanju Holokausta i očuvanju sećanja na ovaj strašan zločin kako se on ne bi više u istoriji i u budućnosti ponavljao.

Za Srbiju i Evropu, ali i sve buduće i sadašnje generacije, važno je da saznamo istinu o stradanju. Za Srbiju i Evropu je važno da Staro sajmište postane memorijalni kompleks jer je to mesto poslednjeg nacističkog koncentracionog logora u Evropi koji do sada, do današnjeg dana, do 2020. godine nije obeležen. Rekla bih da je ova Vlada zaista uradila u prethodne tri godine više nego što je urađeno u prethodnih 70 godina otkada ovaj problem postoji i da je rukovodstvo grada Beograda, ali pre svih i predsednik Aleksandar Vučić, da su dali nemerljiv i značajan doprinos.

Drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, želim da istaknem da je Srbija prva zemlja u Evropi koja je usvojila Zakon o vraćanju imovine žrtava Holokausta, koji nemaju naslednike, jedina zemlja koja je na zgradi Predsedništva okačila zastavu sa Davidovom zvezdom kako bi obeležila jednu jako značajnu godišnjicu. Reč je o 75. godina od Holokausta i na taj način dala svoj doprinos.

Sada ću malo da govorim o istorijske činjenice. Istorijske činjenice govore da zgrade Starog sajmišta nisu bombardovane u razornom nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine. To je prostor koji je prevashodno bio namenjen za Beogradski sajam. Kralj Aleksandar je opremio čitav ovaj prostor, i to je trebao da bude moderni centar Beograda, kako se grad širio ka Zemunu.

Nažalost, nacisti su odustali od toga da grade novi logor na prostoru Zasavice, blizu Sremske Mitrovice, na oko 70 kilometara od Beograda i uselili su se u ove prazne paviljone nekadašnjeg Beogradskog sajma.

Dvadeset trećeg oktobra, znači, 1941. godine, nemačka vojna uprava je odlučila da, umesto da gradi novi logor, za tu namenu preuredi Beogradsko sajmište, njegove u tom času prazne paviljone. To nije bilo idealno mesto za koncentracioni logor, s obzirom na blizinu gradu, ali su ga nadležni u nedostatku vremena, ideja ipak prihvatili.

Sajmište se nalazi na teritoriji pod kontrolom lokalne komande za Zemun, Semlin, te je shodno tome ovaj logor je i nazvan „Judenlager Semlin“, Jevrejski logor Zemun. Sudbina Jevreja na Sajmištu je bila zaista obeležena velikim stradanjima.

U rano proleće 1942. godine okupatorske vlasti u Beogradu su shvatile da planirano deportovanje Jevreja na istok nije na vidiku i sa tim u vezi je želela da što pre iznađe rešenje za jevrejski problem. Ovog puta vlast u Berlinu je obezbedila neophodnu infrastrukturu i u martu 1942. godine stigao je gasni kamion marke „Saurer“, koji su vozila dva niža SS-oficira Gec i Majer, u Beograd. Za ovaj kamion je u nacističkim dokumentima korišćen eufemizam – vozilo za uništenje vaški, a zapravo je bio kamion smrti.

Auspuh je bio tako postavljen i vožnja u ovom kamionu je trajala 10 do 15 minuta i u trenutku ukrcavanja u jevrejskom logoru, između 80 i 100 ljudi, bilo je dovoljno samo 10 minuta da se krene ka putu za Jajince, rekla bih, putu bez povratka, putu bez života, u sigurnu smrt, kakav je bio ovaj kamion.

Ova vrsta gasnog kamiona korišćena je u nacističkom programu eutanazije još tokom 1940. godine kada je stradalo desetine hiljada invalida i mentalno obolelih. Krajem 1941. godine i početkom 1942. godine isto vozilo je testirano kao metod za konačno rešenje jevrejskog pitanja.

Prve žrtve ovog kamiona u Beogradu bili su osoblje i pacijenti dve jevrejske bolnice u Beogradu. Tokom samo dva dana, 18. i 19. marta 1942. godine, preko 800 ljudi, uglavnom pacijenata, bilo je utovareno u gasni kamion u grupama od 80 do 100 i svi su umrli od trovanja ugljenmonoksidom na putu kroz Beograd do gubilišta u Jajincima, selu u podnožju planine Avale, južno od grada Beograda. Po dolasku u Jajince sedam Srba zatvorenika vadilo je žrtve iz kamiona i zakopavalo u masovne grobnice.

U početku je logor bio zamišljen samo za srpske Jevreje. Međutim, kasni ovde su slati i drugi politički osuđenici, komunisti, partizani i četnici. Crna istorija je ispisana ovde za vreme okupacije, a kada je oko 7.000 Jevreja i 32.000 Srba ubijeno u tzv. dušegupkama, streljano u Jajincima ili umrlo od užasnih bolova i užasnih uslova koji su vladali u samom logoru.

Posle rata Sajam nikada nije uspeo da pretvori ovaj prostor u prvobitnu funkciju, verovatno zbog svoje krvave istorije. Svi jugoslovenski paviljoni su uklonjeni i ovde su smeštene institucije zadužene za izgradnju Novog Beograda, osim paviljona i centralnoj kuli pretilo je rušenje, jer se nisu uklapali u viziju moderne metropole kakav je želeo Beograd da bude.

Godine 1951. ovi prostori su pretvoreni u stanove za socijalno ugrožene osobe u našoj prestonici ili su predati na korišćenje Udruženju likovnih umetnika Srbije.

Tek dolaskom SNS, Vlada Srbije, koja je predlagač ovog zakona, nabrojala je u svom obrazloženju da taj pravni akt treba usvojiti radi trajnog pamćenja na žrtve Holokausta, genocida, okupatorskog terora, ratnih zločina.

Osnivanje memorijalnog centra će omogućiti da se ne zaborave ove istorijske činjenice o kojima sam govorila, o postojanju jednog logora na teritoriji Beograda, na prostoru na kome je u Drugom svetskom ratu bio nacistički koncentracioni logor koji je u smrt odveo više od 7.000 Jevreja, više od 32.000 Srba i Roma, ali i drugih naroda i narodnosti.

Zaključak se nameće sam, kao što sam počela svoje današnje izlaganje, istorija je učiteljica života i možda je najstrašnije što Beograđani nisu dovoljno znali o stradanjima na Starom sajmištu, kao i o istorijskim činjenicama, šta se zaista dogodilo tokom Drugog svetskog rata u samom centru Beograda.

Logor Staro sajmište postojao je od 8. decembra 1941. do jula 1944. godine, s tim da se njegova namena menjala tokom vremena. Od 8. decembra 1941. do 10. maja 1942. godine on je bio Jevrejski logor Zemun ili „Judemlager Semlin“ koji je imao za cilj da uništi preostalu jevrejsku populaciju u okupiranoj Srbiji. Od 2. maja 1942. godine počinje da radi prihvatni logor Zemun koji će raditi do jula 1944. godine i koji je bio tranzitni logor za zarobljenike narodnooslobodilačkog pokreta, partizane i Srbe iz okupiranih područja, Hrvatske i za druge protivnike totalitarističkih režima na ovim prostorima. Služio je kao prihvatni logor i imao je zadatak da preusmeri zarobljenike u radne logore u Nemačkoj, Norveškoj i drugim delovima okupirane Evrope.

Naša je obaveza da stratišta obeležimo. Naša je obaveza da obeležimo i sva mesta stradanja i da im odamo priznanje na adekvatan način. To je naša civilizacijska vrednost i obaveza da napravimo staze i mape stradanja i da ta stratišta zaista budu obeležena i u kolektivnom sećanju ili pamćenju našeg naroda, a i da budu deo edukativnih programa naših đaka, jer bez toga mislim da ćemo pasti na budućem ispitu iz istorije.

Nekako smo ovih 70 godina, rekla bih, zatajili i nedostajalo nam je prava memorijalizacija kakvu zaslužuje zlo koje je počinjeno na ovim prostorima, a sa jasnom porukom da se to zlo nikada ne ponovi.

U svom današnjem izlaganju sam se zaista rukovodila podacima prof. dr Miljana Koljanina koji je utvrdio da je kroz logor Staro sajmište prošlo 40.000 ljudi. U prvom delu to je bio jevrejski logor i prošlo je 7.000 ljudi, od toga 6.400 žena, dece i starih iz ostataka Jevrejske zajednice u tom periodu i oko 600 pripadnika Romske zajednice, s tim što je 6.400 jevrejskih porodica, dece, starih i žena, bilo ubijeno ili su umrli u lošim uslovima u logoru. Romi su, velika većina njih, uspeli da se izvuku. Nemci su hapsili pripadnike Romske zajednice zato što nisu imali stalno prebivalište. Romi su se na različite načine u Beogradu dovijali i uspevali da kod rođaka i prijatelja dođu do prijave stalnog prebivališta.

U drugom delu prihvatnog logora prošlo je nešto više od 30.000 ljudi, od toga su najveći deo bili Srbi sa područja NDH i okupirane Srbije, zatim pripadnici partizanskog pokreta i nešto pripadnika četničkog pokreta. Kako je rat odmicao došlo je do većeg broja Jevreja, Roma, Hrvata. Kada je Italija potpisala kapitulaciju 1943. godine, logor su naselili i predstavnici Italijana i Albanaca.

Na samom kraju, poslednja rečenica, uspostavljanjem memorijalnog kompleksa akcenat ćemo staviti na istorijske činjenice, ali i na jednu suštinsku činjenicu da revizija istorije nije moguća. Uzimajući princip na umu, da koliko znamo, toliko pamtimo, važno je da po ugledu na evropska iskustva otvorimo ovaj memorijalni centar u samom centru Beograda koji će čuvati sećanja na sve žrtve koje su stradale u ovom logoru ili su bili raseljeni, ili su bili ugušeni na svom poslednjem putu u kamionu ka Jajincima. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, predlog koji je danas pred nama će omogućiti formiranje ustanove kulture koje će biti posvećena sećanju na žrtve u istorijskim događajima na mestu današnjeg „Starog Sajmišta“, odnosno nekadašnjeg logora u Zemunu. Važno je da pošaljemo poruku da se stradanja ne smeju ponoviti i da čuvamo uspomenu na one koji su bili žrtve samo zato što su druge vere.

Dakle, 10. maja 1942. godine nacistički okupatori proglasili su Beograd gradom bez Jevreja, jer su svi jevrejski logoraši ubijeni. Zbog toga je Skupština grada Beograda 2014. godine donela odluku da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.

Godine 2019. formirana je Radna grupa pri Vladi koja je izradila Nacrt zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“. U republičkom budžetu će u 2021, 2022. i 2023. godini biti izdvojena sredstva za adaptaciju centralne kule i za dalji rad centra. Dakle, odvojiće se sredstva za rekonstrukciju i adaptaciju objekata, ali i za mere zaštite tog kulturnog dobra. Memorijalni centar će obavljati i poslove prikupljanja i prezentovanja muzejskih i arhivskih dokumenata i organizovati manifestacije u znak sećanja na žrtve. Ja pozivam kolege da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog.

Na kratko na kraju želim da se osvrnem na užasne stvari koje su upućene ćerki Aleksandra Vučića i zaista očekujem da će određeni sektori u policiji i tužilaštvu, sektori za visoko-tehnološki kriminal reagovati i da konačno znamo da su bar deca zaštićena od ovakvih gadosti.

Iz pristojnosti ne bih želela, citiram taj status na društvenim mrežama, ali želim da kažem da se radi o bliskom saradniku Boška Obradovića, koji je imao prilike da i ovde u holu Doma Narodne skupštine drži konferenciju za novinare sa Boškom Obradovićem. Nažalost, nije ni prvi put da poslanici reaguju na monstruoznosti i vulgarnosti koje su upućene deci Aleksandra Vučića i to rade oni koje ne smeju na izbore, koje neće izaći na izbore jer nemaju podršku građana, oni koji ne smeju da stanu na crtu ni Aleksandru Vučiću, ni SNS, jer nemaju program, odnosno njihov program je nasilje, vređanje i ništa im nije sveto, nije čak ni to da decu uvlače u politiku i da ih zloupotrebljavaju na najružniji način.

Oni su ništa drugo do kukavice, najobičnije kukavice i Boško Obradović i njegovi saradnici i svi koji se na taj način odnose prema deci i eto još jedne razlike. Srpska napredna stranka će na izbore izaći sa listom Aleksandar Vučić – za našu decu. Mi se borimo za njihovu bolju budućnost u Srbiji i štiti ćemo ih do kraja. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Jel to samo za vašu decu?)
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Kolega Šešelj, malo tiše, imaćete mogućnost da govorite.
Zahvaljujem koleginice.
Reč ima narodni poslanik Studenka Stojanović.
Izvolite koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Studenka Stojanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, današnji Predlog zakona otvara jednu vrlo značajnu temu čiji je cilj da se sačuvaju od zaborava stradanja čitavih naroda. Sve je manje ljudi koji su preživeli Holokaust koji mogu posvedočiti o strahotama koje su doživljavali i važno je da njihove priče kao direktnih svedoka budu ispričane i do detalja zabeležene.

Takođe, postoje ljudi, odnosno porodice koje su pružale utočište prognanima i time rizikovale sopstvene živote, tako da i njima treba odati počast.

Progon bilo kog naroda u bilo kom obliku trebalo je da ostane u prošlosti i da se o njemu samo govori kao o strahoti koja se nikada više ne sme ponoviti. Nažalost, mi Srbi i do dana današnjeg trpimo razne vidove progona. Svedoci smo i ovog poslednjeg događaja u Crnoj Gori i svega što se dešava Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.

Širenje pouke o Holokaustu treba biti briga celog sveta. To je globalna tema, globalna stvar i mora biti poslata jasna poruka.

Ovaj Memorijalni centar „Staro sajmište“ u Beogradu je važan korak u očuvanju sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora, jevrejskog logora i prihvatnog logora. Ovaj memorijalni centar obuhvatiće prostor na levoj obali Save uključujući i kulturno dobro „Staro sajmište“ i njegovu okolinu, kao i odgovarajući prostor Jevrejskog prolaznog logora „Topovske šupe“.

U tom centru će ljudi moći da uče šta je bio Holokaust, kako bi se sprečila revizija istorije ili kako bi se sprečilo negiranje Holokausta. Osim obrazovne uloge, ovaj Memorijalni centar će imati i ulogu da očuva izgled samog tog prostora u Beogradu. Takvo sećanje ima vrlo važan cilj, a to je da sve buduće generacije upamte da se nikada i nigde više takve strahote zaista ne smeju ponoviti. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Stojanović.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite koleginice.