Hvala predsedavajuća.

Usvajanje zakona o nestalim bebama u formi koja je prihvatljiva za roditelje je nešto na čemu niko ne treba se bori za politički profit, jer ova tema mora biti iznad toga i raspravu o ovom zakonu neumesno je koristiti za obračune političke prirode po bilo kom drugom osnovu.

Neumesno je bilo kog narodnog poslanika koji je doprineo usvajanju bilo koje odredbe zakona prihvatljive roditeljima stavljati u bilo kakve kontekste teorija zavere i pokušavati da ga degradiraju, degradirajući se i degradiraju predložena zakonska rešenja.

Neumesno je isto tako napadati i ulogu bilo koje nevladine organizacije koja je uzela učešće u ovom dugom procesu ishodovanja nekih poboljšanja koja su ovih dana postignuta i za koja postoje i određena saglasnost roditelja, a naročito neumesno je bilo koje udruženje roditelja stavljati u bilo kakav kontekst teorije zavere. Roditelji su ti koji imaju svako političko i etičko pravo da izaberu nevladine organizacije sa kojima će sarađivati na ovoj za njih najvažnijoj životnoj temi.

Zakon se možda ne donosi na brzinu, ali se istini za volju donosi u poslednji čas, ali to je posledica odsustva parlamentarnog dijaloga u jednom dugom vremenskom periodu, istorijski dugom u Srbiji. To je nešto što svakako pokušavamo da izmenimo i da taj parlamentarni dijalog odnegujemo.

Možda se ne donosi radi izbora, ali istini za volju usko administrativno posmatrano donosi se i radi predstojeće sednice Saveta Evrope jer presuda iz 2013. godine dala je Srbiji rok od godinu dana da ove stvari zakonski reši i mi taj rok već šest godina probijamo, a nadam smo da smo svi ovde svesni, donosi se najpre radi roditelja i ljudi koji sumnjaju da su kao novorođenčad bili žrtva trgovine iz porodilišta i zato je važna saglasnost roditelja na postignuta zakonska rešenja.

Stranka Moderne Srbije se nada da će reprezentativna roditeljska udruženja kompetentno porazgovarati o ovim zakonskim rešenjima, pogotovo o ovim najnovijim sa jučerašnjeg sastanka u Vladi Srbije.

U ovom trenutku ključna stvar je sledeća. Zakonom će se formirati komisija u kojoj će roditelji imati većinu i koja će imati širok mandat definisan u sedam tačaka člana zakona koji se dodaje ovim poslednjim amandmanom i to je ono što su na neki način roditelji i hteli, da imaju kontrolu nad istragama i procesima, da traganje za istinom ne može slovom zakona i mimo njihove volje niko trajno obustavi i da lice koje sumnja da je bilo predmet krađe ili prodaje iz porodilišta, dakle koje sumnja u svoje biološko poreklo može da pokrene postupak propisan ovim zakonom i svaki drugim zakonom koji se ispostavi relevantnim tokom postupka po ovom zakonu.

Nadam se da će roditeljska udruženja iskoristi mogućnost koja stvara ova komisija i da će kroz rad u njoj u svom punom kapacitetu dati predloge da se popravi i ovaj zakon koji će verovatno danas biti usvojen i tako pomoći da se dođe do istine u svakom pojedinom slučaju. Mnogi nedostaci, istini za volju ostaće i dalje u ovom zakonu i tu, eto, kolega Nemanja Šarović je bio detaljan kada je to nabrajao. Krug predlagača za pokretanje postupka iako je proširen on još uvek ne obuhvata sva lica koja bi mogla po prirodi stvari biti ovlašćeni da pokrenu postupak utvrđivanja istine po ovom zakonu. Ograničenost roka za podnošenje predloga za šest meseci, isključenje javnosti, pa zašto ne i pozivanje na javni interes kojim bi se stvorili preduslovi da se iskoristi ustavna mogućnost za retroaktivno dejstvo skidanje zastare sa ovih stvari itd, i ta famozna novčana naknada koja je i dalje, apsolutno neprimerena.

Zato bih rekao da ono što ovim zakonom dobijamo nije sve ono što je roditeljima i potrebno, ali jeste nešto što može dati zakonski okvir da se ka tome krene. To je i posledica neke iskre dobre volje koja je juče pokazana iz izvršne vlasti. Šteta je što toga nema više, šteta je što toga nema svuda i u svakoj instituciji.

Nadamo se da će u srpskoj demokratiji tih takvih iskri dobre volje biti više i da će one zaživeti svaki put kada se pojave. Jer, ovo je na neki način, samo prvi korak u dobrom pravcu na putu od hiljadu koraka, roditelji će svakako insistirati na više i Stranka moderne Srbije, će uvek kao i do sada u tome roditelje podržati.

U ovom trenutku barem nešto više je od ništa, ali još uvek nije sve što je roditeljima i potrebno. Hvala.

Na član 22. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Ono na čemu insistira SRS, to je da se Zakonom preciziraju jasno sve što je vezano za ovu problematiku. Primera radi, ako niste upoznati sa procesom usvajanja deteta pogledajte kako je to zakonom jasno precizirano. Zašto ovo govorim kao primer?

U tom zakonu, u procesu usvajanja ne sme da se desi nijedna jedina greška, da li slučajna ili namerna, zato što zakon predviđa sankcionisanje svake eventualne greške. Da bi to uradili, takva je procedura da sve mora biti provereno.

Ovaj zakon bi trebao po nama svaku situaciju da jasno izdefiniše. Ovo što smo čuli malopre, to je dodatni argument da je ovo ustvari improvizacija. Kada se pravi improvizacija, ona je gora od lošeg zakona. Onda se uvek prebaci ili na građane, ili na narod ili na roditelje. Roditelji su tu da kontrolišu jednim delom, roditelji su tu da sarađuju, da daju podatke, a ovde se pribegava nešto što je čista jedna floskula, izbegavanje suštine.

Ovde trebaju državni organi da pristupe procesu istrage, da utvrde istinu na osnovu onoga što roditelji prijavljuju, a jednostavno, roditeljima se nudi nešto što je prividno, uslovno rečeno moć, a to je da njih ima više u organu koji će da sprovodi, i da se brine o ovom zakonu.

Šta to znači brojčano više? Nemaju oni moć, nemaju realne instrumente u rukama. Onaj ko ima instrumente to su predstavnici vlasti, u svakom sazivu, pa i u ovome. Tako da sada smo gotovo sigurni da sve ovo što je sinoć… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Evo, kaže mi zamenik generalnog sekretara da imate samo ovoliko vremena. Završite rečenicu.

Ne, ako je u pitanju vreme, vreme je nešto na šta ne možemo da utičemo.
Hvala vam puno.

Nikako, da. Hvala.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Mi smo i ovim, kao i ostalim amandmanima samo hteli da skrenemo pažnju, pre svega na ponašanje vas iz vlasti.

Vi ste se potpuno odrodili od naroda. Vaše ponašanje je i osiono, bahato i ponašate se po sistemu „može nam se“, a to verujete nije dobro. Vi mislite da sve može novce da se kupi. Tako ste i za rešavanje problema Srba u Crnoj Gori, umesto da tražite hitno zasedanje sednice Saveta bezbednosti UN, rekli - mi ćemo platiti zaostale poreze Srpske pravoslavne crkve.

Postoje neke stvari, zapravo trebalo bi da znate, da najvrednije stvari u životu ne mogu da se kupe novcem. Vi kažete da deset hiljada evra, ili iznos do deset hiljada evra treba da bude pravična novčana naknada na dan donošenja po zvaničnom kursu, pravična novčana naknada zapravo za obeštećenje, za duševnu bol, ljudima kojima su nestala deca i kojima su oteta deca.

To nije moguće, to je uvredljivo, pogotovo što svi ti roditelji znaju da su njihova deca prodata za više od deset hiljada evra. Više je uzeo taj neko ko je organizovao otmicu ili ko je oteo dete, nego što vi dajete roditeljima. Strašno je što im uopšte išta dajete.

Evo, ljudi se javljaju, slušaju ovo što mi govorimo, javljaju se i ljudi koji imaju odavno saznanja o otmici svoje dece, javljaju se udruženja, kažu da Udruženje za istinu i pravdu otete dece su apsolutno protiv ovog zakona, tako da nije tačno da su sva udruženja za ovaj predlog zakona, ali ponavljam, vi se ponašate tako kako se vama hoće, pa videćemo kako će biti dalje.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damnjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je veliki napredak, ne samo u ovoj oblasti, već uopšte.

S obzirom da nikada, nikome nije palo na pamet da se ozbiljno bavi ovom temom, bez obzira da li zakon ima i po neku falinku, zakoni se donose za ljude, izmene i dopune zakona se takođe donose za ljude.

Građani su ti koji će proceniti efekte ovog zakona, a Vlada i predstavnici naroda, narodni poslanici, se uvek moraju ponašati onako kako građani hoće. Građani treba da navedu Vladu i narodne poslanike da postupaju onako kako njime najviše odgovara.

Ovaj zakon je, po meni, sasvim dovoljan za početak, ukoliko naravno bude neke potrebe Narodna skupština i Vlada Republike Srbije će uvek biti tu da isprave eventualne nedostatke i da zakon upodobi nekim mogućim novim okolnostima.

Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio je da se posle člana 25. dodaju nazivi člana i član 25a.
Vlada je prihvatila amandman, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tatjana Macura.
Izvolite.