Naravno da će biti odgovora.
Poštovani gospodine Markoviću, naravno da se slažemo da zakon mora da bude poštovan. Ja sam jedan od onih koji se uvek zalagao za najoštrije mere prema svima koji krše zakon i zalažem se i danas.
Očekujem da reaguju tužilaštva koja smo ovlastili zakonima od 2013. godine. Podsećam uvek da od oktobra 2013. godine istrage u Srbiji vode tužilaštva, policiji su čak oduzete tada bilo kakve istražne mogućnosti. Policija nije više organ istrage, policija je suštinski pomoćni organ tužilaštva. Dakle, policija postupa po nalozima tužilaštva za prikupljanje obaveštenja i te dokaze koje prikupi u svom radu može dati tužiocima, a tužilac ne mora uopšte da traži to od policije, može samostalno da prikupi dokaze i samostalno prikupljene dokaze da preda sudu, da podiže optužne predloge, optužnice i da traži dalje krivično gonjenje svih učinilaca dela.
Ovde imamo jednu brutalnu stvar i nije prvi put, nažalost, od istog čoveka. I nije samo on. Mi imamo, nažalost, jednu pojavu na koju sam mnogo puta upozoravao, a to je da se i porodici Aleksandra Vučića, čak i njegovom maloletnom detetu Vukanu, preti na jedan vrlo brutalan način. I šta je tu sad opasnost? Opasnost su ne samo pretnje, nego što ti ljudi koji to rade pokušavaju da učine da to bude normalna stvar. To je najopasnija stvar, taj tihi pokušaj kriminalizacije čak i malenog deteta i svih drugih članova porodice Vučić.
Onda pošaljete poruku – kada to mogu da urade našem predsedniku, kada to mogu da urade članovima njegove porodice, kome to sve dalje mogu da urade?
Zato tražimo, i tu vas potpuno podržavam, nemam šta da dodam na reči koje ste vi izgovorili, nemam ništa da dodam na to, potpuno podržavam to što ste vi izgovorili, stroga, oštra, hitra reakcija nadležnog tužilaštva koje je nadležno da ove slučajeve procesuira. Ovo nije pritisak na tužioca. Tužilac to treba sam da prouči i da vidi da li u tome ima, ja sam uveren iako nisam tužilac, neću ja da kvalifikujem, ali ovde se sigurno stiču obeležja krivičnog dela, jer kad nekom pretite fizički, tu nema sumnji da li se radi o delu ili ne, ali tužilac to treba da sagleda, ne mi koji smo političari. Mi možemo da damo svoje preporuke, ali je posao tužioca da to sagleda i da traži postupanje i da privede poznaniju zakona, kako bi pravnici rekli, onog ko ovakvo delo učini. Onda ćemo biti država koja potpuno poštuje svoje zakone. Verujem da ovo gledaju ti tužioci i vreme je da uzmu te stvari u svoje ruke.

Zahvaljujem.

Reč ima Dragan Marković. Izvolite.

Ovo nije prvi put da se dešava pretnja porodici Aleksandra Vučića.

Pošto je tu ministarka pravde, nisam je nikad video ni čuo, a mislim da je to njen opis posla, želim da čujem kad ćemo da presečemo tu praksu i da kažemo – tužilaštvo neće. Ko u tužilaštvu neće? Ako postoje svedoci i materijalni dokaz za neko delo, kako može da neće? Ima nešto što se zove izuzeće sudija kad neko vrši neki proces, jel tako ministarka? Ima nešto ako neko ne obavlja posao i čita samo izveštaje, pa, nije on ćata, nije ministar pravde ćata i nismo vas izabrali da budete ćata. Ako ne štitite predsednika države, šta ćete onda sa običnim čovekom, običnom porodicom koja živi na selu i čuo neko da taj ima 20 bikova, prodao je, on će sutra da ide da ga opljačka i da mu uzme taj novac.

Hajde da čuju građani ministarku pravde da jednom presečemo i da li je ovo poslednji put i šta ste vi uradili i šta ćete raditi u narednom vremenskom periodu?

Gospodine Markoviću, ne može da vam odgovori ministarka pravde.
(Dragan D. Marković: Zašto?)
Zato što po Poslovniku, Poslovnik važi za sve, pa i za vas, a to znači sledeće – imate pravo tri puta da kažete šta imate. Treći put kada kažete to je pravo da se izjasnite o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta, a predstavnici Vlade na to nemaju pravo da reaguju.
Idemo dalje.
Arpad Fremond ima reč.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM želim da postavim pitanje koje sam već više puta postavljao i tiče se PIO poljoprivrednih proizvođača.

Pitanje je – kada ćemo konačno rešiti problem PIO za naše poljoprivrednike i pitanje bih postavio prvenstveno gospođi Ani Brnabić, ali i gospodinu Siniši Malom, ministru finansija.

Pre par dana kada smo imali raspravu o rebalansu budžeta za 2019. godinu onda je na moje izlaganje gospodin, ministar, Siniša Mali je dao odgovor kroz koji je naveo da se intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Znamo dobro da je ovo jedno interesantno pitanje i mi poslanici SVM već godinama se bavimo ovim problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO.

Smatramo da je izuzetno dobro ono što je već urađeno vezano za ovo pitanje prethodnih godina, izuzetno je dobro što je bilo reprograma. Izuzetno je dobro što je u porodici dovoljno samo jedan član da plati PIO. Izuzetno je dobro što je formirana Radna grupa u okviru više ministarstava za rešavanje ovog pitanja, a ipak pravo pitanje je samo da li ćemo u 2021. godini konačno rešiti ovaj problem naših poljoprivrednika?

Ostao je još problem vezan za sam iznos PIO, kao i dugovi koji su veliki problem našim proizvođačima. Prošle godine, poštovana gospođo Brnabić, vi ste obećali da ćemo u toku godine imati konačno rešenje i rekli ste da ste imali konsultacije sa Svetskom bankom i MMF. Međutim, zbog pandemije, zbog situacije sa Kovidom 19 naravno sve se odlaže, ali verujem da ćemo ipak imati šansu da u 2021. godini stavimo tačku na ovo pitanje. Poljoprivrednici koji gazduju na manjim posedima imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje koje na godišnjem nivou iznosi oko 100 hiljada dinara. Dug tih poljoprivrednika prema državi je više od dve milijarde evra, što nije mali iznos.

Svakom je jasno da doprinose poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta i da svi ne mogu da plate iste iznose za PIO. I oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na 100 hektara, isti iznos ne mogu da plate. Ono što nas interesuje - kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovaj problem? Hvala.

Hvala.
Ministar Siniša Mali, izvolite.

Hvala puno.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što ste ponovo pokrenuli ovu temu. Ja sam imao tu priliku i zadovoljstvo sa vama da razmenim mišljenje oko toga kada smo govorili o rebalansu budžeta. Meni je veoma važno da vidite koliko smo posvećeni rešavanju svih nasleđenih problema iz prošlosti. I rekao sam i tada da možda i najveći problem koji je ostao da se reši su upravo penzije poljoprivrednih proizvođača, odnosno doprinosi koji se plaćaju PIO Fondu.
Da bi građani Srbije znali ono što ste vi rekli, dakle da ogroman je dug. Dug se meri u milijardama evra, dakle to je negde oko dve milijarde evra duga. Probani su i razni reprogrami itd., ali sve su to bili pokušaji koji nisu davali sistemsko rešenje. Jedno na čemu mi sada radimo u radnoj grupi, kao što sam rekao sa ministrom Nedimovićem, dakle radimo na sistemskom rešenju. Želimo da nađemo meru da svi poljoprivredni proizvođači mogu da plaćaju poreze i doprinose upravo srazmerno prihodima koje ostvaruju.
Dakle, nažalost prihodi i jesu vezani za veličinu parcele koju obrađuju, tako da tu mora da se napravi direktna veza. Ja sam obećao da nećemo izlaziti u javnost pre nego što takvo jedno rešenje podelimo i sa vama i sa stručnom javnosti, dakle onima koji su stručni u tome, kako ne bi napravili grešku, jer ovaj pristup malo pažljivije analize pre nego što izađemo sa konkretnim rešenjem po meni je potreban. Ne želim da napravim grešku i ne želim da izađem sa rešenjem koje ćemo morati godinu ili dve dana nakon toga da menjamo.
Dakle, želim da napravimo sistemsko rešenje isto kao što je to želja ministra Nedimovića. Kada smo razgovarali sa predsednicom Vlade, dakle ako već nalazite rešenje, rešite i stare dugove, rešite i način na koji će poljoprivredni proizvođači da svoje obaveze vrše u budućnosti, ali tako da bude fer i da bude održivo.
Tako da sa te strane što bi se reklo, kucate na otvorena vrata. Mi ćemo vrlo brzo izaći sa nekim predlogom. Ne bih želeo da prejudiciram kada, da ne bi neke rokove probili, ali to je prvi kvartal naredne godine sigurno, dakle nema potrebe da čekamo, to naredne godine moramo da rešimo. Sve ostale probleme smo u principu i kada je PIO fond i kada je RFZO u pitanju rešili.
Ja ću vam samo dati informaciju da uprkos Kovidu 19, dakle uprkos najvećoj pandemiji krize na svetu po podacima koje trenutno imamo i PIO Fond i RFZO će biti u suficitu, odnosno neće imati gubitke usled smanjenih doprinosa i poreza zbog onog programa Vlade Republike Srbije koju smo napravili za pomoć, odnosno odlaganje poreza svim zaposlenima, pogotovo u privatnom sektoru.
To su sve dobre stvari. Dakle, ti sistemi su sada na stabilnim nogama, dakle stabilno posluju, ali rešenje koje ostaje za poljoprivrednike da, mora da se nađe i od te teme ne bežimo, tu temu ćemo rešiti, dakle, brzo nakon rebalansa, ako se ne varam, nakon budžeta imamo još dvadesetak i nešto zakona koji su veoma važni. Nakon toga jedini prioritet koji ću ja imati su poljoprivredne penzije, odnosno uplate koje su vezane za porez i doprinose.
Ono što bih iskoristio priliku sada kada sam dobio reč, takođe imao sam jednu lepu vest juče za vas kada smo pričali o potpisivanju ugovora i početku izgradnje autoputa „Mira“ dakle, prvih 33 kilometra od Niša do Pločnika. Obezbeđeno je finansiranje, krećemo polovinom naredne godine u izgradnju. Ono što je lepa i nova vest za sve građane Srbije i za vas, danas smo potpisali i sporazum sa Vladom Francuske republike, Sporazum o izgradnji i saradnji na realizaciji prioritetnih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji.
Ovde se to odnosi i u tom sporazumu se konkretno odnosi na dva projekta, izgradnje metroa u Beogradu i unapređenje, odnosno podizanje efikasnosti elektroenergetske mreže u našoj zemlji. Vrednost tog sporazuma je 581 miliona evra i to nam je osnova da krenemo da realizujemo projekat na koji čekamo decenijama, a to je projekat izgradnje prve linije metroa u Beogradu.
Kao što znate, ono što je predsednik Vučić obećao i predstavio krajem prošle godine, program „Srbija 20-25“, deo tog programa podrazumeva i početak izgradnje metroa. Inače sam program je, kao što znate u iznosu od 14 milijardi evra. Novac koji dodatno ulažemo na budžet, kako bi do 2025. godine i plate prosečne u Srbiji bile 900 evra i prosečna penzija bila 430 evra. Ono što je možda i važnije od toga, kako bismo u potpunosti završili mrežu autoputeva kroz našu zemlju, kako bismo u potpunosti završili nedostajuću kanalizacionu i vodovodnu mrežu, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, kako bismo potpuno rehabilitovali naše pruge još niz škola, vrtića i zdravstvenih ustanova.
Sa te strane, još jedno obećanje koje smo dali, dakle, krećemo sa realizacijom, do kraja naredne godine očekujemo i početak izgradnje prve linije metroa u Beogradu i upravo ovaj sporazum je bliže ka ostvarenju tog cilja. Naravno, ono što je posebno važno i što je vama takođe poznato, Srbija je lider kada je rast ekonomije u pitanju ove godine u Evropi. Dakle, prvi smo u Evropi po podacima koje imamo sada i za novembar mesec. Dakle, tu nemamo nikakve sumnje. Ono što je izazov za nas, to je 2021, 2022. godina. Po projekcijama i Evropske komisije i MMF, Srbija će održati tu lidersku poziciju, ali naravno, mi moramo da tražimo te izvore rasta, nove projekte, nove investicije, da otvaramo fabrike, da otvaramo nova gradilišta kako bismo tu stopu rasta održali. Nadam se naravno i da imamo veći rast nego što je planiran.
Upravo je i projekat metroa i projekat unapređenja elektrodistributivne mreže projekat koji treba da pokrene dodatno našu ekonomiju, da da još jedan jak inpuls razvoju naše privrede. Možete sami da zamislite kaka krene da se gradi jedan metro, da povlači sa sobom čitav niz privrednih grana, čitav niz preduzeća koja će svoju ulogu imati u tome. Jednostavno pokreće našu ekonomiju u celini i to je velika vest za građane Srbije.
Ono što nas očekuje u narednih desetak dana ovde sa vama, to je rasprava o budžetu za narednu godinu. Videćete, osim povećanja plata, penzija, minimalne zarade od prvog januara, veoma je važno da ćemo u budžetu imati rekordan iznos kapitalnih investicija. Dakle, 5,5% od našeg BDP. Nikada toliko nije bilo, 5,2% je bila projekcija za ovu godinu, a 4,9% je bilo 2019. godine. Dakle, idemo sa investicijama i kada budemo o njima pričali, videćete u budžetu i nove autoputeve i nove regionalne pute i puteve koje ćemo rehabilitovati, pruge koje ćemo izgraditi i bolnice, zdravstvene ustanove koje ćemo napraviti.
Tako da sa te strane, Srbija ide napred i svi ovi sporazumi, eto i taj koji smo juče potpisali i ove koje smo danas potpisali govore u prilog tome. Dakle, borimo se i na frontu smo sa jednom pandemijom koja se zove Kovid 19 i to je borba koju vodimo za zdravlje građana Srbije. Sa druge strane, borimo se i za našu ekonomiju. Na oba fronta vodimo tu borbu i nećemo odustati dok ne pobedimo. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima Arpad Fremond.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, hvala vam na datom odgovoru. Pored izmene zakona, odnosno donošenja novog zakona, za nas poslanike SVM izuzetno je važno i da omogućimo barem reprogram u sledećoj godini. Izuzetno bi bilo dobro da taj reprogram traje najmanje godinu dana, pošto to nije bila praksa u prethodnom periodu.

Ono što je isto jako važno, da kroz taj reprogram omogućimo svim poljoprivrednicima koji žele da plate glavnicu, da to plate odmah, ako su u stanju da to urade. Naravno, posle toga da im se otpišu kamate.

Veliki problem je i Poreska uprava koja je svim poljoprivrednim proizvođačima koji su ušli u reprogram i koji imaju dugove stavila hipoteku na poljoprivredno zemljište. To poljoprivredno zemljište ne može da se proda, ne može ni da se prepiše, ne može ni da se pokloni unutar porodice. Postoji još jedan problem vezano za to. Za neke proizvođače koji su ušli u reprogram i koji su plaćali redovno te rate nekima Poreska uprava nije priznala uplatu i nije im otpisala kamate, nije skinula hipoteku, treba da vidimo, da proverimo kakvo je stanje na terenu i smatram da treba da izađemo u susret s tim poljoprivrednim proizvođačima, da rešimo ovaj problem. Pitam vas – da li može po ovom pitanju bilo šta da se uradi?

Mi smatramo da treba da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, kao što ste to i vi naveli. Po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manjoj površini od pet hektara nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda da plate sve ove doprinose. Želim da podsetim svakog da rešavanje ovog problema stoji i u koalicionom sporazumu između SNS i SVM. Smatramo da rešavanje ovog problema će biti dobro i za državu. Ako rešimo ovaj problem puniće se budžet, jer trenutno jako mali broj poljoprivrednika plaća ove iznose i ako rešimo ovaj problem onda država može samo da dobija, jer će poljoprivrednici početi redovno da izmiruju svoje obaveze. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.
Ministre, samo da vam skrenem pažnju, videli ste, a i premijerka je videla kada je držala govor prilikom ekspozea, da je ovaj sistem iz prošlog veka, mislim informacioni sistem, tako da imate to u vidu prilikom pravljenja nekog novog budžeta.