Nema tu mnogo šta da se kaže, svakako dok nadležne institucije ne urade svoj posao. Ali ću vam reći jednu stvar, koju je meni lično rekao predsednik Vučić, a rekao je nekoliko puta i u javnosti. Ta jedna rečenica zaista sve objašnjava, a posebno sada, kada vidite i ove podatke koje smo mogli da vidimo u medijima danas. Ta rečenica glasi – Oni kad pričaju o nama, oni pričaju o sebi. I to je to.
Dakle, te stvari koje oni insinuiraju za nas, verujte, to niko pri zdravoj pameti koji je ovde i bavi se ovim poslom iz ljubavi prema svojoj zemlji, da uradi nešto za svoju zemlju i svoje građane, ne bi mogao da pomisli, da vi nameštate milionske poslove nekome iz svoje porodice. Zašto? Zato što su ljudi nesposobni pa ne mogu sami za sebe da zarade normalno da žive oni i njihove porodice? Da namešta neko da kupuje neku zemlju, restorane, kafiće? To je zaista van pameti, bilo kome ko se prihvatio uloge odgovornosti za to kako se živi u ovoj zemlji, ne zato što želi lično bogatstvo, nego zato što želi da pomogne ovoj zemlji, ne može ni da zamisli stvari za koje su oni nas optuživali.
Oni nas optužuju zato što su sve te stvari oni radili. Sve te stvari su oni radili na način kako nas optužuju, i mnogo gore. To pokazuju sve ove stvari koje sada možemo da vidimo.
Kako su samo vodili lokalne samouprave? Evo, sada vidimo u Šapcu da su lokalne samouprave vodili tako što su svi ili pola beogradskih tzv. novinara ili tzv. intelektualaca radili za jedno ili drugo šabačko komunalno preduzeće. Dakle, ti građani Šapca su plaćali ljude u beogradskim medijima da bi napadali Aleksandra Vučića.
Imamo čoveka koji je jedan od tih viđenijih kolumnista u „Danas“, ima svoju emisiju na Nova S ili nekom tom njihovom kanalu, koji je ni manje ni više nego portparol šabačkog vodovoda. Zamislite vi kakva je to sprdnja sa građanima Šapca! Zamislite vi šta su građani Šapca plaćali! I takvi ljudi imaju obraz da kažu nama bilo šta! A koliko je to malo u odnosu na to šta je radio prvi među njima, a to je svakako Dragan Đilas! I sve što oni pričaju o nama, to oni u stvari pričaju o sebi.
Kada pričaju o krađi i bogatstvu, oni pričaju o svojim krađama, šta su oni sve radili, kakve su oni sve mehanizme imali i koje bogatstvo oni imaju. Kada pričaju o Jovanjici, narko-dilerima, ili kokama u Moroviću, pričaju oni čiji su najbolji prijatelji narko-dileri. I sve što kažu za nas, ljudi samo pričaju o sebi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Marija Obradović.

Hvala predsedavajući.
Čini mi se da sam u nekoj specifičnoj situaciji i želim posebno da pozdravim kolege poslanike. Do pre mesec dana ja sam sedela u tim istim klupama i želim da pored tog ličnog osećaja koji je mnogo manje važan da podsetim građane Srbije da poslednjeg četvrtka u mesecu od 16 do 19 časova se realizuje taj vrlo važan kontrolni mehanizam parlamenta nad radom Vlade Srbije i nova Vlada Srbije gotovo da nije sastavila 30 dana, mi smo 29. formirani, nema ni 30 dana a mi se nalazimo već pred poslanicima Skupštine Srbije, gde odgovaramo na aktuelna pitanja o aktuelnim dešavanjima.
Volela bih da građani Srbije budu svesni da je ovo veliki broj poslanika koji se nalazi u skupštinskoj sali za ovo prvo propitivanje Vlade. Vrlo je važno što je i veliki broj poslanika opozicije sada u sali. U ovom trenutku nema predstavnika albanskih partija. Poslanik Marković je postavio pitanja koja se tiču upravo njih i dešavanja u Bujanovcu, ali je tu kolega Mitrović iz Bujanovca koji može da adekvatno odgovori i proprati moj odgovor.
Volela bih da i ubuduće građani Srbije znaju da pitanja koja se postavljaju ministrima Vlade Srbije su rezultat komunikacije poslanika sa građanima Srbije i dobijala sam kao poslanica od 2012. godine, poslednjih osam godina, a sada znam da to rade i poslanici SNS, da ovde pitam ono što pitaju građani Srbije.
Dobila sam tri, moram vam reći, opširna pitanja. Trudiću se da budem koncizna u odgovorima, ali bih volela da taj poslednji četvrtak u mesecu bude najgledaniji program u Srbiji na Drugom programu RTS jer ovde treba da nas propitaju građani Srbije kroz glas poslanika Skupštine Srbije. To je vrlo važan kontrolni mehanizam kako bismo proverili da li mi ministri, potpuno i Vlada Srbije radimo svoj posao kako treba.
Idemo jedno po jedno pitanje. Trudiću se da budem što kraća, ali je tema jako opširna. Centralni registar stanovništva. Hvala kolega Markoviću što ste spomenuli tu temu. Mi smo 1. septembra 2020. godine, pre neka tri meseca, uspostavili, krenula je da radi ta jedinstvena, centralna, vrlo pouzdana državna baza podataka. Šta znači Centralni registar stanovništva? Trinaest najvažnijih evidencija u ovom trenutku, rekla bih, osnovnih evidencija u državi sa podacima o stanovništvu, o građanima. Zašto je važan taj Centralni registar i zašto sam pozvala građane da provere svoje podatke u tom registru? Neću da vas zamaram da je inicijativa jako duga, da je ono što je premijerka Brnabić, a tada ministarka državne uprave i lokalne samouprave na tome insistirala, na toj ideji pa i ljudi koji su bili posle nje razrađivali tu ideju i realizovali je, pa smo mi sada 1. septembra krenuli sa tim.
Kada pričamo o 13 različitim evidencijama koje su ovde spojile svoje podatke, to su registar matičnih knjiga, to je evidencija o državljanstvu, evidencija o matičnim brojevima građana, prebivališta, boravišta, evidencija o ličnim kartama, putnim ispravama, centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, evidencije poreskih obveznika, evidencija o različitim kategorijama stranaca, izbeglim licima, adresni registar, dakle to su oni osnovni podaci o građanima Srbije i ovaj Registar treba da posluži institucijama u Srbiji da mi više ne idemo po šalterima kao pojedinci, kao građani, nego da institucije potražuju iz tog Centralnog registra sve neophodne podatke.
Šta je dobro osim uštede u vremenu? Mi ćemo uštedeti i dosta novca i biće sve praktičnije, brže, modernije. To je suština i glavna poruka e-uprave, elektronske uprave. To je nešto na čemu je premijerka Brnabić insistirala sve vreme, čini mi se kako je stupila u Vladu Srbije, bez obzira na kojoj se poziciji nalazi i sada uz snažnu podršku premijerkinog kabineta i ovo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i dalje nastoji da realizuje te zadatke.
U nekoliko obraćanja javnosti, a nije ih bilo mnogo od kada sam na ovoj poziciji insistiram na tome da moramo da budemo efikasniji servis građana i volela bih da svakodnevno da me ljudi sreću na ulici, a i gde god ima na različite druge kanale komunikacije zapravo traže da bude još efikasniji. Znam da je to rak rana svake državne uprave na svetu, da budemo što efikasniji, brži, moderniji, da što manje zamaramo građanina, a da on proba iz fotelje sa svog mobilnog telefona, ispred svog računara, zapravo reši sve svoje administrativne probleme.
Dakle, svi upravni procesi koji se sprovode, sva potraživanja dokumenata sada će biti skraćeno, tako što ćete vi poslati svoj zahtev elektronski instituciji da započnete bilo koji proces za od izdavanja putnih isprava, ličnih karata do dostavljanja poreskih rešenja, ali o svemu tome pričaću u više navrata, jer ceo sistem e-uprave i različitih elektronskih servisa i uspostavljanja e-sandučeta, zapravo treba sve nas da natera da mi budemo e-građani, dakle da koristimo elektronsku upravu.
Znam da nam je potrebno vremena, znam da nažalost u našem stanovništvu postoji i veliki procenat ljudi koji nisu završili ni osnovnu školu, a kako ćemo očekivati od tih ljudi da budu informatički pismeni i da mogu da koriste tu e-upravu?
O svemu tome smo razmišljali, ali je važno da u ovom trenutku krenemo u skladu sa onim što su evropske vrednosti u regionu i u svetu, da probamo da uspostavimo sistem i zato sam pozvala građane da na portalu e-uprave oni koji mogu i kojima je dostupno, a naravno ostavili smo rok od nekoliko meseci da provere svoje podatke.
Dakle, gde to možete da učinite na portalu e-uprave, a za one kojima više odgovara da to lično urade mogu da urade na šalterima pošta i na tzv. šalterima, poreskim šalterima u vašim opštinama, dakle u lokalnim poreskim administracijama. Na ta dva mesta, na tim šalterima i na šalterima pošta su posebno obučeni radnici i posebno su obeleženi šalteri na kojima piše da će vam pomoći u priključivanju e-upravi, odnosno da postanete e-građanin, dođite, zatražite, oni su posebno obučeni da vam pomognu. Ne možete to sami uraditi potpuno od kuće. Pristupićete e-portalu, ali će vam tražiti određene parametre i to se jako specifično zove. Ja mislim da je jako teško za prvi susret građanstva sa ovom uslugom da vam pričam o dvofaktorskoj autentifikaciji ili slično tome.
To nama ne treba u ovom trenutku. Važno je da na šalterima pošta i šalterima poreskim potražite parametre, da se priključite, pogledate šta pod vašim imenom država ima u evidenciji, kažete nije u redu, odmah ćete na tom portalu ili tu u pošti da štiklirate i kažete ovo nije tačan podatak o meni. Započinje se proces gde će u okviru centralnog registra stanovništva biti potraženo i vi ćete biti obavešteni da li je ispravljen podatak o vama. Treba nam vremena, treba strpljenja, ali molim vas da nas podržite da budete partner državi u ovome, da uspostavimo centralni registar stanovništva koji će svima nama značajno olakšati život.
Ako vas mrzi da to radite u ovom trenutku za sebe zato što je to promena ponašanja, maltene promena mentaliteta, razmišljajte o svojoj deci kojima će već biti ponuđen mnogo uredniji sistem administracije i lokalne samouprave i državne uprave ubuduće.
Pričaću o tome i drugi put, ali ste me pitali o efektima centralnog registra. Dakle, pored mog poziva da se uključite i da to proverite, ja ću vam reći da od 20. oktobra od kada smo zvanično pustili potpuno u rad centralni registar da mogu ljudi da proveravaju svoje podatke, do 26. novembra 2.072 građanina su proverila svoje podatke. Od nešto više od 2.000 ljudi mi imamo 254 zahteva da se isprave neispravni podaci. To je dakle, neki prvi ja mislim onako lično dobar podatak. Još uvek građani nisu dovoljno ni čuli o svemu ovome ali je naš zadatak da pričamo stalno o tome. Ne samo naše ministarstvo, nego i kancelarija za IT i svakako u kabinetu premijerke ljudi koji su zaduženi za to. To je što se tiče centrlanog registra.
Kada je opština Bujanovac u pitanju, upotrebiću jednu finu reč, i speficična odluka da bude proglašen počasnim građaninom Gent Cakaj, koji je vršio dužnosti ministra za Evropu i spoljne poslove Albanije. U bujanovcu je 26 odbornika, od ukupno 41 koliko ih ima u Bujanovcu, predložio da on bude počasni građanin Bujanovca. Ja ću vam sada samo reći i vi ćete reći u redu, 26 od 41, imaju većinu sasvim legalno. Oni jesu poslali predlog da on bude počasni građanin i to je poslato 20. novembra ministarstvu na čijem sam čelu i trebalo bi da potpišemo odluku koja se slaže sa tim.
To je bio prošli petak, danas je četvrtak, ja sam danas potpisala odluku u kojoj se odbija njihov predlog. Obrazložiću zašto. Žao mi je što nisu tu predstavnici, posebno Šaip Kamberi koji je bio aktivista za ljudska prava, koji je sada predsednik opštine Bujanovac, mislila sam da će ga zanimati taj odgovor zbog čega je odbijen taj njihov predlog.
Oni su u svom predlogu zaista naveli neke stvari za koje ne mogu reći da nisu istina, ali znate kako, kada nećete da kažete istinu, a ne želite da slažete vi onda zaobiđete neke stvari i prećutite. Upravo su tu prećutali. Da taj gospodin Gent Cakaj sa kojim smo mi više puta u spoljnoj politici imali susreta, to i Nikola Selaković ministar svakako može, i kao savetnik predsednika Vučića, sretao se sa tim izjavama gospodina Genta Cakaja, taj isti čovek za koga su predložili da bude počasni građanin Bujanovca je rekao tokom sukoba na KiM da je Srbija ta koja je odgovorna za ubistvo više od nekoliko hiljada Albanaca, za masovnu deportaciju, više od milion ljudi, milione dolara štete i da to nisu pojedinačni slučajevi, već da je direktno to radila srpska država.
Treba li da potpišem odluku u kojoj želim da bude počasni građanin jedne od opština u Srbiji neko ko kaže da smo mi odgovorni za masovnu deportaciju milion ljudi? Ne radi se ovde o ličnom stavu, radi se o zdravom razumu. Treba li taj čovek da bude počasni građanin Bujanovca? I to nije prvi put, ovo je samo nastavak političkih provokacija, predstavnika Albanaca u Srbiji.
Ne želim da niko ovo shvati kao bilo kakvo podsticanje netrpeljivosti između Srba i Albanaca i ovo moje obraćanje. Ono što želim to je da vam kažem jednu vrlo važnu stvar i treba da je znate. Ne znam koliko vas zaista prati kakav je odnos u višeetničkim optinama i gradovima. U Bujanovcu od 41 odbornika, 26 su Albanci, formirali su vlast, ono do broja 41, tih 15 ljudi, nigde se ne spominju. Vi ćete reći, dobro, opozicija, nema ih, u redu, imaju pravo Albanci da formiraju vlast u Bujanovcu.
Ali, jednu stvar zaboravljate, 42% stanovništva u Bujanovcu je nealbansko stanovništvo, Srbi, Romi. Jel se ne računa 42% ljudi u opštini? E, o tome treba da pričamo. Neću netrpeljivost, neću zastavu jednu, drugu, treću, dajte da razmišljamo o brojkama, hajde da pričamo o političkoj zastupljenosti.
Gent Cakaj, uznemirena sam kada odgovorim o ovoj temi kada nešto nije fer, Gent Cakaj jeste mnogo učinio za Albance, jeste ih ujedinio, jeste im pomogao da prvi put se ne sukobljavaju, i kada je bila borba za nacionalne savete među Albancima, među njihovim predstavnicima, jeste im mnogo pomogao. On za njih jeste počasni građanin, ali neka to bude tamo negde na drugom mestu. Čovek koji želi da bude počasni građanin opštine u Srbiji, koji želi da nastavi cepanje, ono što je uspeo da uradi na Kosovu i Metohiji, i da se bori da Srbi ne dobiju ono što im pripada, ne mogu da dozvolim da to sad čini i u Bujanovcu. Ne znam šta je sledeće, ne ja lično. Ja vas pozivam da podržite ovu ideju i da samo racionalno razmišljamo o ljudima koji su otvoreno protiv Srbije. Treba li takvog čoveka nazvati počasnim građaninom? Razmišljajte o tome.
Još jedno vrlo važna tema, možda je trebalo da je vežem za onaj centralni registar kada smo govorili, ali svejedno, jer je više administrativna tema i teško je posle ovakvih teških političkih tema vratiti se ponovo na ovu administraciju, ali samo kratko i o tome ću više govoriti u narednih nekoliko dana.
Pitali ste, poslaniče Markoviću, za Nacionalnu akademiju za javnu upravu. To je takođe još jedan od događaja koje je podržao kabinet premijerke i premijerka lično i to je ideja takođe na kojoj je premijerka radila. Nacionalna akademija za javnu upravu je institucija koja je formirana kako bismo unapredili kapacitete i državnih službenika i funkcionera. Dakle, funkcioneri i u državnim organima, zaposleni u državnim organima, funkcioneri i zaposleni u lokalnim samoupravama imaju instituciju gde mogu potpuno da ojačaju svoje kapacitete, da se upoznaju sa obavezama pozicije na koju su došli.
Narodskim jezikom rečeno, u Srbiji imate posle ovih lokalnih izbora 60 novih gradonačelnika, novih ljudi, novopostavljenih, dobar deo njih, zapravo 60 ljudi nije nikada bilo na tim pozicijama, nije se sretalo sa tom vrstom odgovornosti gradonačelnika ili predsednika opštine, odnosno gradonačelnice ili predsednice opštine, i mi smo kroz Nacionalnu akademiju napravili obuku kako da im pomognemo. Spremili smo programe koji su njihova svakodnevica. Morate da razmišljate i o tome da ljudi koji imaju političku moć da dobiju glasove na lokalu često budu ljudi koji nisu bili okrenuti politici, često sportisti, često ugledni lekari, pravnici, advokati, koji u malim sredinama imaju veliko poverenje i uživaju ugled građana, dobiju pravo i dobiju šansu da vode svoje gradove i opštine. Ne možemo da budemo ljuti na te ljude zato što ne poznaju sistem javnih nabavki, finansijskog uređenja grada ili opštine, saradnje sa privredom, način inkluzije mladih i Roma u sve programe na lokalu. Ne možemo da se ljutimo na te ljude, ali moramo da budemo spremni da im pružimo obuku. To je Nacionalna akademija.
Nacionalnu akademiju od pre desetak dana pohađa 44 novih gradonačelnika i predsednika opštine, od tih 60 novih, izuzetno su pokazali da su im korisna znanja. Ovog puta pozivam i ostale gradonačelnike i rukovodioce sa lokala, dakle, iz lokalnih samouprava da nam se obrate, pre svega našem ministarstvu, a onda i Nacionalnoj akademiji, da probamo da unapredimo vaše kapacitete, da bi građani bili zadovoljniji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodin Orlić mi je rekao da gospodin Marković neće koristiti treću mogućnost. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, moje pitanje je upućeno ministarki za zaštitu životne sredine, a pošto ona nije tu može predsednica Vlade da mi odgovori.

Danas ste već spomenuli, moje pitanje se odnosi na uklanjanje nesanitarne deponije Stanjevine u opštini Prijepolje. Znam delimično dokle se stiglo, međutim, to je jedan generacijski problem što se tiče Prijepolja i tog dela Srbije. Taj problem ima manje-više svaka opština u Srbiji. On je izražen i u Prijepolju i u Priboju i u Novoj Varoši i u Sjenici i Novom Pazaru itd, znači deo Srbije odakle ja dolazim, manje-više sve sandžačke opštine. Taj problem datira od polovine prošlog veka, od 1965. godine, i sve vlade do ovog mandata su pokušavale da reše taj problem.

Ja sada ne govorim kao političar, kao poslanik, već govorim kao građanin opštine Prijepolje. Želim da se zahvalim ovom mandatu, želim da se zahvalim vama kao predsednici Vlade, želim da se zahvalim resornoj ministarki Ireni Vujović, jer to je problem koji se tiče svih građanki i građana opštine Prijepolje i Srbije. Znači, ne postoji građanin koji je putovao magistralom ka moru, kada prođe kroz Prijepolje da nije zapamtio tu sliku. Nema razvoja opštine Prijepolje dok se nesanitarna deponija Stanjevine ne ukloni za sva vremena.

Zaista vam hvala. Želim da istaknem veliki doprinos, da maknemo politikanstvo i zaista govorim kao građanin opštine Prijepolje, ljudima kojima to utiče na zdravlje, utiče na razvoj, ne možemo da pričamo o razvoju turizma, iako imamo jednu od najlepših reka u Srbiji, iako možemo da radimo na razvoju verskog turizma, jer se najveće svetinje srpskog naroda nalaze u Prijepolju. Velika kulturna baština islamske kulture i civilizacije nalazi se u Prijepolju, čak imamo i katoličke bogomolje i ne možemo da se bavimo razvojem ni privrede ni turizma dok to ne uklonimo.

Želim da istaknem veliki doprinos kolege narodnog poslanika Krsta Janjuševića, koji je zaista bio, iako nije iz Prijepolja, pravi lobista, da se taj problem reši, jer on ima, kao što sam rekao, regionalni karakter i naravno da se zahvalim i predsedniku opštine gospodinu Vladimiru Babiću koji je takođe tek stupio na dužnost, a dao je ogroman doprinos.

Moje pitanje, osim Stanjevina, tiče se toga šta ćemo sa Banjicom. Da li je to transfer stanica, regionalna deponija, regionalni sabirni centar? Hvala.

Samire, hvala.
Predsednice Vlade, izvolite.

Kao što sam rekla, mi ćemo krenuti od deponije Stanjevine zato što, kao što i vi kažete, to stvarno jeste jedan primer nebrige višedecenijski i mi smo mislili da je to simbolično dobar način da počnemo da uklanjamo brojne tzv. privremene deponije, koje su tu decenijama i decenijama i divlje deponije po Srbiji kojih ima preko 3.500.
Uskoro ću zajedno sa Irenom Vujović posetiti Prijepolje, da razgovaramo malo sa ljudima, ali i da na licu mesta vidimo kakav je plan i predstavimo taj plan. Dakle, ono što ja znam, iz mog sastanka sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kada smo prolazili kroz njihove prioritete i planove, a to je da ćemo krenuti u zatvaranje deponije Stanjevine, da ćemo odatle voziti đubre na sanitarnu deponiju u Priboju, da ćemo praviti transfer stanicu u Novoj Varoši, dok ne proširimo sanitarnu deponiju u Užicu, koja takođe već čeka godinama na proširenje, a mi smo evo sada budžetirali u 2021. godini sredstva i za proširenje te sanitarne deponije. Neće to svakako ići ni brzo ni lako, ali mogu da vam garantujem da ćemo mi taj posao završiti.
Za sve ostale pojedinosti oko svih ostalih planova možemo i da se vidimo u Prijepolju i da razgovaramo i da se konsultujemo o tome što je najbolje i najpametnije učiniti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Samir Tandir.

Želim da se zahvalim predsednici Vlade na odgovoru, na trudu.

Moje sledeće pitanje se tiče, ono je upućeno ministru unutrašnjih poslova gospodinu Aleksandru Vulinu ili predsednici Vlade ili nekom ko može da odgovori ili u pisanoj formi.

Znači, blizu opštine Prijepolje imamo naseljeno mesto koje je udaljeno 18 kilometara i koje se zove Brodarevo. Znači, pre desetak godina je napravljena vatrogasna stanica, vatrogasni dom koji do dana današnjeg nije pušten u rad. Mene zanima, to je jedan zaista gorući problem običnog građanina, dok vatrogasni automobil, kola za gašenje požara dođe od Prijepolja do Brodareva vrlo često dešavaju se štete. U letnjim mesecima to je planinski kraj jako razuđen dešavaju se požari u šumama, na poljoprivrednim dobrima, domaćinstva itd.

Zanima me kada ćemo krenuti u realizaciju ovog projekta? Ujedno da ukažemo da je jako važno da nasleđene probleme koje imamo iz prošlosti, a tiče se procentualne zastupljenosti Bošnjaka u državnim institucijama iskoristimo da izbalansiramo kada je u pitanju i vatrogasno, kada je u pitanju policija, sud, tužilaštvo, javna preduzeća itd.

Takođe, pitanje za ministra zdravlja šta se dešava sa novom šemom zdravstvenih ustanova i da li je predviđeno da opšta bolnica u Prijepolju bude subregionalni centar i za opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i takođe zanima me odgovor, imali smo znači sednicu Kriznog štaba Vlade, gde se izašlo sa novim merama kada je u pitanju osnovno i srednje obrazovanje prema školama, a onda imamo naslov u medijima, jednog od članova Kriznog štaba, doktora Kona koji kaže – zakasnili smo. Malo to izgleda kontradiktorno, pa mislim da je važno da čujemo obrazloženje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Predsednica Vlade.