Zahvaljujem.
Pošto nema više prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na raspravu po prijavama. Po mojoj evidenciji, ima dva prijavljena govornika.
Narodni poslanik Miloš Banđur ima reč.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja bih prokomentarisao ili se osvrnuo na Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međuparlamentarnim institucijama.

Mislim da sam maločas čuo stav da je to dogovoreno već i da je pravo svake parlamentarne grupe da delegira svoje predstavnike. Ja bih se sa tim u načelu složio, ali pod određenim uslovima, a to je da se neki pisani i nepisani kriterijumi obavezno ispoštuju. Naravno, kada kažem nepisani da se povede računa o ukupnom ugledu parlamenta.

Smatram da najveća poslanička grupa i stranka koja dominantno učestvuje u vlasti nosi najveću odgovornost pred građanima. Građani u stvari samo nju vide kada posmatraju vlast vrlo često ili kada govore o vlasti, a neki drugi manji koalicioni partneri se ne vide pred javnošću, međutim, iz ovog ovde, iz nekih drugih akata vidim da neki kriterijumi nisu ispoštovani po mom viđanju prilikom predlaganja.

Nisam za to da poslanici koji nisu aktivni i ne dolaze na sednice Narodne skupštine budu negde stalno predlagani i budu predlagani u neke bitne delegacije. Recimo, gospodina Bajatovića, osim jednom, nisam video na sednicama Narodne skupštine. Mislim da je zakasnio kada se birao i predsednik Narodne skupštine i da nije učestvovao u glasanju čak ni za predsednika Narodne skupštine, a vidim sada da je u Parlamentarnoj delegacije za ODKB. Ne znam zašto? Da li neko hoće da nametne utisak da Rusi ne mogu da žive bez Bajatovića ili da jednostavno bilo šta što se tiče Rusije i odnosa sa Rusima mora da ima u sebi i komponentu koja se zove direktor „Srbijagasa“, gospodin Bajatović? Nije mi jasno. Potpuno mi je nejasno da neko ko nije aktivan biva plus i delegiran.

Što se tiče neke druge delegacije, recimo, jedan od potpredsednika parlamenta Stefan Krkobabić je vrlo retko prisutan na sednicama parlamenta. Njegovo mesto je valjda tamo gore, u radnom predsedništvu. Takođe, vidim da je on u sastavu neke delegacije, a znamo da tu postoje i neke srodničke veze koje sada nije potrebno posebno objašnjavati. Sve to što čine neki drugi manji koalicioni partneri se u javnosti komentariše i pripisuje, nekako negativno podvlači Srpskoj naprednoj stranci koja se u suštini u svemu ovome najkorektnije ponaša i na čije delegiranje, odnosno na čije kadriranje ovde ima najmanje primedbi.

Kada je u pitanju, recimo, sastav delegacije u Skupštini NATO-a, Parlamentarnoj skupštini NATO-a, ja sam protiv toga da lobisti NATO-a budu na čelu te delegacije. Koji god kanal da upalim da promenim, čovek koji je predložen za šefa delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a nastupa kao NATO glasnogovornik. Ja sam se više puta pitao, da li je on naš predstavnik tamo ili je on njihov predstavnik ovde kod nas?

Prosto, ta količina ostrašćenosti sa kojom se govori, ne samo o tome da Srbija treba da uđe u NATO, protiv toga nemam bilo šta, jer svako ima pravo da iznese svoje argumente, pa i on, pa i svako drugi ima pravo da diskutuje o tome, ali protiv toga sam da se druge zemlje i drugi narodi nama bliski neprekidno vređaju u medijima kako bi se pokazala odanost i lojalnost NATO paktu. Onda takvi ljudi nekako po definiciji budu predloženi da vode parlamentarne delegacije u tom delu.

Nisam čuo da se šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO izvinio Ruskoj federaciji zbog niza uvreda koje su iznesene i na račun predsednika Putina i na račun Rusije, onih dana i u ono vreme jula meseca kada su u Srbiji bili incidenti. Nisam čuo da se bilo ko izvinio Rusiji po tom pitanju i ne znam na koga je neko mislio kada je rekao da on i ona, Rusija, su mali kepec na svetskoj političkoj sceni.

Izvinite, mene kao građanina Srbije koji gaji neke posebne, a valjda većina nas gaji simpatije prema Rusiji i ruskom narodu, to vređa. Onda vidimo da neko takav, valjda po nekom naslednom pravu, biva i dalje član te delegacije, biva na tom mestu.

Takođe, jedan vrlo ugledan profesor, valjda je ugledan u svojoj struci, je iste one noći kada su bili incidenti u Beogradu izašao, pa otišao na TV i rekao da iza toga stoji Rusija. Da li je to preporuka za Parlamentarnu delegaciju NATO-a? Jedino pozitivno što sam u sastavu te delegacije primetio je Vladimir Đukanović. To mi uliva poverenje da će u toj delegaciji mnoge stvari biti pod kontrolom, odnosno da ta delegacija ima smisla i pored ovakvih kadrovskih rešenja koja mi se jednostavno ne dopadaju.

Znači, postoje i ponavljanja, imate i još neke ljude iz parlamentarne grupe SPS-a, ali i nekih drugih čija se imena ponavljaju i kao predsednika skupštinskih odbora, a zatim kao članova i zamenika članova ovih delegacija. Ovde ima 250 poslanika i mislim da uopšte nije bilo potrebno da se pojedini ljudi pojavljuju na više mesta, na više funkcija i time kumuliraju funkcije. Stiče se utisak da nema drugih kvalitetnih, nego, eto, da je to taj skup, jedan uži, manji, koji je jedino merodavan da bude na nekim mestima.

Ovo je moj lični stav, nije dogovoren sa bilo kim u okviru poslaničke grupe SNS. Prosto, kao neko ko razmišlja na način na koji, ja mislim, razmišlja veliki broj naših građana, čak i većina tako razmišlja, imao sam potrebo da ovo iznesem. Hvala.

Hvala.
Eto, ko kaže da nema opozicije u Skupštini. Šalim se, naravno.
Pošto sam ja predlagač ovog akta o kojem ste vi govorili, dozvolite mi samo da kažem da sam dobio usaglašeni predlog koji su dogovorile sve poslaničke grupe. Shodno tome, nisam uopšte insistirao niti sagledavao personalna pitanja, niti pitanje međusobnog dogovora kojoj će poslaničkoj grupi da pripadne koje mesto. Usaglašena je praksa ranije da to dogovaraju poslaničke grupe i da to meni predlože, a ja to formalno predlažem. Govorim o sastavu delegacija u međunarodnim organizacijama.
U tom smislu, ne ulazim u to ni koga su poslaničke grupe predlagale, niti je to moje pravo da se u sve to mešam. Naravno, potpuno uvažavajući ono što ste govorili i pravo da imate svoje mišljenje o tom predlogu, samo sam hteo da vam skrenem pažnju.
Po kom osnovu se javljate?
(Snežana Paunović: Pomenuta je Socijalistička partija Srbije.)
Izvolite, kao zamenik šefa poslaničkog kluba.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, probaću da objasnim, iako ste rekli ključnu stvar. O sastavima delegacija šefovi poslaničkih grupa su postigli dogovor i tu je uvek u praksi bilo konstruktivnih dogovora. Ali, zarad javnosti, naglasiću još jednom, Dušan Bajatović, kolega koji je pomenut kao neko ko nije prisutan ili kog kolega nije video, je pozitivan na korona virus i iz tog razloga ga niste videli na poslednje dve sednice, što ne znači da već na sledećoj sednici biti neće.

Ono što je važno reći, jeste da je neprikosnoveno pravo poslaničkih grupa da između sebe izaberu svoje predstavnike u delegacijama. U tom smislu, koliko god imali simpatije ili nemali simpatije prema bilo kome od nas, pa i prema Bajatoviću, dozvolićete socijalistima pravo da delegiraju na način na koji procenjuju da je najpametnije.

Jako je važno naglasiti da ovaj parlament, lepo ste to, predsedniče, rekli, ipak ima opozicije, ali je besmisleno komentarisati ljude na način na koji je kolega to probao da uradi. Još je besmislenije ukoliko imamo svest o tome da, a imamo, ponovo naglašavam, šefovi poslaničkih grupa su razgovarali o svakom članu delegacije koji je predložen i usaglasili i broj u skladu sa tim koliko je koja poslanička grupa dobila mandata i ispoštovali jedni druge u smislu da veruju da je procena šefova poslaničkih grupa i poslaničkih grupa najmerodavnija kada je u pitanju predstavnik u bilo kojoj od međunarodnih delegacija. Hvala.

Hvala.
Pošto je gospodin Banđur pominjao ne samo poslaničku grupu SPS, nego je pominjao nekoliko personalnih rešenja iz različitih poslaničkih grupa, jasan je predlagač, tako da u suštini ne bih hteo da otvaramo dalje sad neke replike na ovu temu, jedino ako se slažete da pređemo na sledeće diskutante ili ako hoćete da se bavimo replikama.
Pošto se javio gospodin Jovanović, mada gospodin Jovanović ne znam samo da li je ovlašćeni predstavnik. Pošto niste ovlašćeni, vi nemate pravo na repliku, jer niste lično spomenuti. Izvinjavam se.
Reč je o PUPS-u, pretpostavljam da je sada povodom kritike koja je izrečena.
(Aleksandar Jovanović: Nije kritika. Treba mi 30 sekundi da kažem nešto.)
Ali nemate osnova, niste spomenuti vi lično, a niste ovlašćeni u ime grupe. Ja bih predložio da krenemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. U Skupštini ovde predstavljamo Ujedinjenu seljačku stranku, a inače sam izabran na listi "Aleksandra Vučića – Za našu decu", gde zajedno sa mojim kolegama smo u istom poslaničkom klubu i zajedno ćemo raditi u interesu svih građana Srbije, pa bilo gde da žive, da li u Svrljigu, da li u Gadžinom Hanu, da li u nekoj drugoj opštini.

Inače, javio sam se po ovoj tački dnevnog reda vezano za delegacije, za odbore, mogu da kažem da sam i ja u prethodnom periodu bio član Parlamentarne delegacije PABSEK-a, gde je u ime naše delegacije bio šef i sada je gospodin Bečić, sa kojim smo stvarno na svakom mestu, u svakom trenutku govorili najbolje i mislili najbolje za našu zemlju Srbiju i želeli smo da prikažemo našu zemlju Srbiju na najbolji način.

Na svim tim sastancima govorilo se o problemu, o saradnji, o rešavanju problema koji su aktuelni u tom delu sveta. Mogu da kažem da sam ja na tim sastancima uvek govorio o problemima i saradnji i razvoja poljoprivrede, trgovine u poljoprivredi, proizvodima, o svemu onom što treba. Mislim da je ovde vrlo bitno da svi ovi ljudi koji su sada predloženi od strane naših šefova poslaničkih grupa, da ti ljudi budu izabrani, da zajedno radimo u interesu svih građana, da širimo, da se čuje za našu Srbiju, jer naša zemlja Srbija je najlepša i najbolja zemlja na svetu i zato mislim da je dobro da ovde radimo u interesu svih, a kada odemo tamo van naše zemlje gde imamo te sastanke, tu moramo u najboljem pokazati kako se radi za našu zemlju.

Nije dobro nijednog trenutka da članovi delegacije koji su bili nekad izabrani, a bili su ovde u Skupštini i predstavljali našu zemlju na najgori način, imalo je takvih primera gde je bio interes da Srbija bude što slabija da bi oni bili jači. Prema tome, mislim da je dobro da ovde sa ovog mesta pozovem sve poslanike, jer sam siguran da ćemo u narednom periodu tako i raditi. Nećemo dozvoliti da ovde iz Skupštine prenesemo one negativne stvari tamo negde u svet gde predstavljamo našu zemlju. Naša zemlja Srbija je cenjena, poštovana, uvažavana i uvažena na najbolji način, a to se i vidi.

Što se tiče ovih odbora, mislim da je pravo svake stranke, svakog poslaničkog kluba da menja i postavlja članove odbora. Inače sam ja u Odboru za poljoprivredu zajedno sa Marijanom Rističevićem, koji sada trenutno ima problema sa koronom, želim mu vrlo brz oporavak, zato što je Marijan Rističević, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, jedan od retkih koji se stvarno svim srcem zalaže za poljoprivredu, za selo, na isti način kao i ja.

Mislim da je dobro da ti naši odbori budu mnogo aktivniji zbog situacije sa koronom, nemamo sada mogućnost da radimo kao što smo radili ranije. Mislim da je dobro da u svakom trenutku mi poslanici budemo na terenu i da zajedno sa našim ljudima govorimo, dogovaramo i da ovde prenesemo te probleme.

Prethodnih godina sam uvek, na svakom mestu i ovde u Skupštini govorio o onim problemima koji se tiču naših malih sredina, malih opština, seoskog stanovništva, poljoprivrede, života na selu, a sada konačno imamo i Vladu koja u svom sastavu ima i Ministarstvo za selo. Imamo sada i ostala ministarstva – za demografiju, za borbu protiv bele kuge. Imamo još niz stvari koje do sada nismo imali, a očekujem da ćemo imati mogućnost da neke stvari promenimo na bolje, jer samo ulaganjem u selo, ulaganjem u poljoprivredu, pomoć mladim ljudima koji žive na selu, ženama na selu moramo dati podršku. Tako da, sve su to elementi koje ćemo upotrebiti u narednom periodu, kada se izborimo sa koronom, kada se izborimo sa ovom teškom pandemijom koja stvarno na svakom mestu dotiče svakog čoveka, svaki od nas je možda to preležao ili neko od njegovih ili neko od komšija, tako da je stvarno situacija veoma teška. Naši radnici u domovima zdravlja, doktori, sestre, medicinsko osoblje se stvarno maksimalno bori u svakom trenutku, na svakom mestu, za svaki život. Mi moramo imati razumevanja za ovu tešku situaciju, moramo imati razumevanja za one ljude koji su u zdravstvenim ustanovama, sa njima moramo razgovarati na način da su oni najopterećeniji.

Inače, veliki problem jeste što se tiče kovida. Nadam se da ćemo mi kao zemlja uspeti da se izborimo, očekujemo vrlo brzo i vakcinaciju. Možda ovo što sada govorim nema veze sa ovom tačkom o kojoj govorim, ali tema je vrlo bitna. Parlamentarne delegacije, u svim tim delegacijama govori se o problemu kovida, na odborima se govori, tako da još jednom ovde pozivam sve naše ljude da poštuju mere našeg kriznog štaba, da se poštuje distanca, da se nose maske i na taj način da zaštitimo i sami sebe i svoje najbliže.

Inače, još jedna velika podrška našim ljudima koji rade u zdravstvenim ustanovama. Sa ovog mesta bih čestitao i izbor direktora Kliničkog centra u Nišu, čestitam prof. dr gospodinu Zoranu Perišiću na izboru, u najtežoj situaciji, ali je pravi čovek na pravom mestu.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, ja ću kao poslanik podržati sve ove predloge. Uvek razmišljam svojom glavom, ali podržavam one stvari za koje sam govorio za vreme predizborne kampanje i sada posle izbora, pa ću gledati da to rešavamo na najbolji način. Podrška selu, podrška ženama na selu, deci na selu, podrška malim sredinama, podrška jugoistoku Srbije i na taj način Srbija naša ići će napred.

Još jednom, hvala svima i očekujem maksimalnu podršku i zalaganje svih nas koji ćemo biti u delegacijama i u odborima, u interesu naše zemlje Srbije, u interesu naše dece.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću.
Koliko vidim, na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima odluka.
Prelazimo na sledeću tačku.
Primili ste Predlog odluke o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe koje to nisu učinile da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević, predsednik Odbora za ustavna pitanja, želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče Skupštine gospodine Dačiću, vi ste uputili dopis poslaničkim grupama 12. novembra da u roku od osam dana predlože kandidate za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i kandidata je predložila poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“. Ni jedna druga poslanička grupa nije imala predlog za kandidata i sednica Odbora je održana 23. novembra i mi smo uputili predlog Narodnoj skupštini u razmatranje.

Ovo ponavljam i u plenumu, jer smatram da sam dužna da zaštitim integritet Narodne skupštine kao narodni poslanik kada vidim da su se u javnosti pojavile laži koje na vrlo perfidan način žele da ugroze taj integritet.

Naime, „Otvoreni parlament“ kao organizacija ili kao projekat, koji kaže da se bavi praćenjem rada Narodne skupštine izneo je niz neistina koje se tiču izbora Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Naravno, odmah bez ikakve provere to saopštenje „Otvorenog parlamenta“ prenela je i TV N1.

Ovim putem ja želim da ih pozovem da se bolje upoznaju sa zakonima, sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine i sa procedurama koje se sprovode u Narodnoj skupštini umesto što se iznose paušalne procene postupaka koji se ovde sprovode, jer znate nije dobro baš odmah napadati procedure koje se sprovode u Narodnoj skupštini jer to podrazumeva i određene posledice.

Prva posledica koja je mogla da se desi jeste da oni i dalje ostanu neinformisani, ostanu u tom neznanju, ali dobro to je njihova sramota, ali ono drugo što se dešava jeste obmanjivanje javnosti i obmanjivanje građana Srbije, ja smatram da sam dužna, kao narodni poslanik i kao predsednik Odbora koji je sproveo određeni postupak da zaštitim građane Srbije od takvih stvari,

Što se tiče kandidata verujem da će se o tome danas govoriti u raspravi. Takođe, želim da kažem da bi trebalo da imamo u vidu i postupanje predloga poslaničke grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, gospođe Brankice Janković u prošlom mandatu.

Dakle, bili smo svedoci na desetine organizovanih događaja na kojima se govorilo o unapređenju ravnopravnosti i zapravo o načinima za suzbijanje diskriminacije. Ono što je meni posebno važno, kao poslaniku koji dolazi iz Niša, jeste što se rad te institucije usmeravao na lokalne zajednice. Imali smo insistiranje na kulturi i na obrazovanju, imali smo pravovremene reakcije na diskriminaciju itd, tako da smatram da je predlog koji je uputila poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu“ decu kvalitetan.

S druge strane, kandidatura je dobila podršku i više desetina različitih organizacija, različitog spektra. Dakle, to su udruženja koja okupljaju penzionere, Rome. Imamo nacionalne organizacije za retke bolesti, nacionalnu organizaciju osoba sa invaliditetom Srbije, Udruženje poslovnih žena Srbije, Savez invalida rada Srbije, dakle, organizacije koje se takođe bave zaštitom ugroženih grupa stanovništva i moramo imati u vidu da sve one obuhvataju na stotine hiljada građana Republike Srbije.

Iz svega navedenog smatram da je ovaj predlog, koji je uputila naša poslanička grupa, dobar i kvalitetan. Procedura je sprovedena u skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, pa bih ovom prilikom pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje ovaj predlog i podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.
U prilog ovog što je govorila predsednica Odbora, želim zaista još jednom da ponovim da mi sve što radimo ovde radimo javno i transparentno, tako da je na sajtu Narodne skupštine, koja je zvanična, može se reći da je zvanično predstavljanje naše institucije, odmah je objavljeno kada će biti održana sednica i koji je dnevni red. Nikakvih netransparentnosti, da upotrebim tu reč koja je ovako dosta popularna u poslednjih dvadesetak godina, da nikakvih netransparentnosti nije bilo u ovom izboru. Takođe želim da pozdravim kandidata koji je sada stigao, znači koja je predložena, i dosadašnju Poverenicu, s tim što ona nema prava da diskutuje, tako da razumemo njen položaj, ona može samo da bude prisutna, dok ne bude izabrana.
Pošto smo otvorili raspravu, idemo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedničke, poštovana gospođo Janković, zadovoljstvo mi je što danas ispred poslaničke grupe mogu da govorim o vašem reizboru i kada govorimo o ravnopravnosti uvek nam je nekako u fokusu rodna ravnopravnost i mislim da je u javnosti najviše propraćena i da se o njoj najviše i govori.

Za JS su svi oblici ravnopravnosti bitni i podjednako značajni. Smatram da se mnogo radilo u proteklih nekoliko godina upravo na tome. Možemo za jedan od dobrih primera upravo navesti ovaj visoko dom i kada bi se vratili samo nekoliko godina u nazad, na primer u 2012. godinu, kada je ovde bilo 81 poslanice, danas nas ima 99 i upravo ovi podaci su Srbiju rangirali na visoko 22 mesto od 190 zemalja po broju narodnih poslanica koje se nalaze u parlamentu. Broj poslaničkih mesta koje pripadaju ženama raste sa izbornim ciklusom.

Kada pogledamo 1990. godinu kada je svega 1,3% žena izabrano, već 2008. godine imamo 21,6%, a posle 2019. godine nakon izmene izbornog zakona kada je ženama zagarantovano 40% na poslaničkim listama, možemo danas da se pohvalimo ovakvim sastavnom Narodne skupštine gde imamo 99 poslanica.

Mi smo u prethodnom periodu pokazale da nismo samo broj ili procenat već je svaka od nas svojim radom, angažovanjem doprinele da žene budu vidljivije ne samo u politici nego u svim sferama života i da se njihov glas i potrebe čuju i da se konkretno donošenjem zakona i raznim aktivnostima poboljša položaj žena u Srbiji.

Jedna smo od retkih zemalja koje je uvela i rodno odgovorno budžetiranje i po tome smo prepoznati u svetu kao primer dobre prakse. Puno smo doprinele i kroz rad Ženske parlamentarne mreže da rodna ravnopravnost bude tema koja će uključiti sve institucije. Želim da iskoristim priliku da pohvalim rad vaše Kancelarije i vaš rad, gospođo Janković u prethodnom periodu, nadam se da će tako biti i budućem, gde ste se odazvali svakom pozivu Ženske parlamentarne mreže, podržali ste svaku našu akciju i aktivnost.

Ostvaren je veliki napredak i kada govorimo o ravnopravnosti, posebno na polju unapređenja položaja žena u Srbiji, a najviše u pogledu zakonodavnog i strateškog okvira. Vi ste prepoznali važnost uključivanja žena u društveno-politički život i poslali ste u prethodnom vašem angažovanju niz preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti a u cilju uključivanja žena u politički i javni život gradovima i opštinama.

Prateći aktivnosti mnogih lokalnih samouprava u poslednjem periodu vidi se da su oni ozbiljno pristupili tim predlozima i da će se, nadam se, u narednom periodu videti konkretni rezultati tih mera. Tu svakako ne treba da stanemo. Očekuje nas još dosta posla, naročito na lokalnom nivou i primenu strateških politika sa Republike na lokal, kao i donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojom će se sigurna sam poboljšati ne samo položaj žena, nego i njihovo ravnopravno učešće u svim sferama društvenog života.

Samo da se ogradim, ja nisam zagovornik toga da žene treba da dobiju neki posao ili funkciju samo zato što su žene, već zato što su svojim radom, iskustvom i znanjem to zaslužile i to ne sme da im se uskrati, jer žene predstavljaju osnovo jednog modernog uređenog društva, odnosno jedne zemlje, a ja Srbiju vidim upravo kao takvu. Treba naglasiti da je Srbija jedina zemlja van EU koja ima indeks ravnopravnosti i po njemu se Srbija nalazi na 22 mestu zajedničke liste evropskih zemalja. Srbija je najviše postigla u oblasti uključivanja zemalja žena u politički život ali je i dalje ekonomska ravnopravnost jedna od najvećih problema, odnosno da su žene manje plaćene od muškaraca za isti posao.

Nejednaka primanja između žena i muškaraca je i dalje veliki kamen spoticanja ne samo kod nas, nego i u svetu. Navela bih primer Švedske gde žene zarađuju 5% manje od muškaraca, dok u Velikoj Britaniji taj procenat iznosi 8%, a kada bi ta primanja bila izjednačena, globalna ekonomija bi mogla biti bogatija za oko 160 milijardi dolara. Ja ne bih htela da namećem zaključak, on se sam donosi, a to je da davanje prostora ženama vodi do bogatijeg društva.

Ohrabrujući je podatak i globalnog izveštaja o rodnoj ravnopravnosti za prošlu godinu, koji je ukazao na sužavanja rodnog jaza i smanjenja rodne nejednakosti. Ti podaci su različiti od zemlje do zemlje. Island je zemlja koja je uspela da ukloni 86% razlike između žena i muškaraca. Za mene lično je bio iznenađujući podatak da Nikaragva i Ruanda spadaju u vodeću grupu zemalja u kojima je najbolje primenjena rodna ravnopravnost i da imaju bolje performanse od mnogih vodećih evropskih zemalja.

Posvetila sam dosta pažnje rodnoj ravnopravnosti, ali mislim da jedan od glavnih problema koji se odnosi na ostvarivanje ravnopravnosti pojedinih društvenih grupa, tu mislim na osobe sa invaliditetom, decu, starije osobe, osobe koje se otežano kreću, i ta neravnopravnost se ogleda u problemu pristupačnosti objekta, informacija, sportu. To predstavlja uslov za ostvarivanje ravnopravnosti sa ostalim građanima i vi ste u vašem prethodnom radu i u prethodnim izveštajima ukazivali na ovaj vid neravnopravnosti.

Svedoci smo da u svakodnevnom životu vidimo probleme osoba sa invaliditetom. Kada sam spomenula sport, a kao neko ko je ceo svoj život proveo u sportu, želim da ukažem i na taj vid diskriminacije. Mislim da je ona tu možda čak i najizraženija. Znamo da sport utiče ne samo na fizičku snagu nego i na psihičku snagu. Znamo koliko je bitno bavljenje sportom. Uvek sa oduševljenjem pratim i podržavam učešće naših sportista na paraolimpijskim igrama, jer znam koliko je truda i rada potrebno da bi se pripremilo i učestvovalo na nekom takmičenju. Zbog toga su njihovi rezultati još vredniji i značajniji.

Želim da pohvalim Ministarstvo za sport, koje u prethodnom periodu radi na izjednačavanju i ravnopravnosti svih sportista. Isto se nagrađuju medalje koji osvajaju naši paraolimpijci kao i ostali sportisti.

Treba raditi na ravnopravnosti kada govorimo o školskom sportu, omogućiti, odnosno radi na tome da sport bude ravnopravno dostupan od prvih školskih dana svojoj deci. Kada govorimo o inkluziji, ona ne podrazumeva samo prisustvo na času, nego treba se omogućiti deci da se bave sportom i da mogu da priđu fizički sportskim salama. To je veliki problem sa kojim se deca koja su u inkluzivnoj nastavi susreću i mislim da je za njih to jako bitno jer će od malih noga naučiti da se bore sa svim izazovima koji im život nosi, jer će imati izgrađen takmičarski, odnosno sportski duh.

Kao društvo moramo da radimo na tome da se osobe sa invaliditetom osećaju kao ravnopravni i jednaki članovi zajednice i smatram da smo dovoljni sazreli, ali kada pročitamo vaš poslednji izveštaj, imam bojazan da još moramo da radimo na osvešćivanju stanovništva i poboljšanju osoba sa invaliditetom.

Njihova volja i mogu slobodno reći njihova životna borba da budu ravnopravni članovi zajednice svima nama treba da bude podstrek da radimo na društvu koje će biti sa jednakim i ravnopravnim šansama za sve.

Kao Poverenik ste se upravo u vašem radu i susretali sa najvećim brojem pritužbi koje se odnose na ravnopravnost, odnosno koje su podnete na osnovu invaliditeta i vi konstantno kroz svoj rad iskazujete koliko je bitno da se ta ravnopravnost, kada govorimo o invaliditetu, smanji.

Nadam se da će u vašem budućem radu, a gledajući koliko je Srbija radila na poboljšanju položaja i smanjenju diskriminacije osoba sa invaliditetom, taj broj pritužbi biti manji.

Jedinstvena Srbija će uvek podržavati ideje i projekte koje će doneti ravnopravnost osoba sa invaliditetom, uopšteno ravnopravnosti u svim segmentima društva. Takođe, za Jedinstvenu Srbiju je bitan položaj svakog čoveka i zato želim da ukažem i na diskriminaciju na osnovu starosnog doba. Jako sam kao čovek iznenađena podatkom da se najveći deo pritužbi odnosi na lica od 50 do 65 godina i to su najosetljivije kategorije društva, jer tu se najviše i krši ravnopravnost u oblasti rada i zapošljavanja.

Najveći problem se javlja prilikom zapošljavanja, jer zbog godina oni nisu primamljivi i budućim poslodavcima. Mi ne smemo da ih zanemarimo i ostavimo da budu prepušteni sami sebi.

Želim da pohvalim vašu inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, koja se odnosila na lakše uslove za ostvarivanje prava starih građana na materijalnu podršku, kao i preporuke mera Ministarstvu za rad i Ministarstvu za zdravlje, koje se odnose na bolju i kvalitetniju socijalnu i zdravstvenu zaštitu naših starijih građana.

Ja sam ukratko iznela sve ono sa čime ste se vi u vašem prethodnom radu susretali. Verujem da ćete biti ponovo izabrani za Poverenika za rodnu ravnopravnost, da ćete sa istim entuzijazmom da radite na unapređenju ravnopravnosti, da ćete imati manje posla, što je najbitnije, ali lično se kao žena nadam da nam u budućnosti neće biti potreban izborni zakon kojim ćemo biti ravnopravne sa našim kolegama u sali.

Sa zadovoljstvom želim još jednom da pošaljem podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije. U danu za glasanje podržaćemo vaš izbor. Zahvaljujem.