Zahvaljujem.

Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se takođe osvrnuti na izbor za članove REM-a i na samom početku želim da istaknem da je Regulatorno telo za elektronske medije samostalna i nezavisna regulatorna organizacija, osnovana Zakonom o elektronskim medijima iz 2014. godine i ona od tada posluje kao republička radio-difuzna agencija. REM danas vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđenje politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji.

Od svojih prethodnika sam mogao da čujem, kada je u pitanju REM, određene konstatacije i nadovezao bih se apropo nekih komentara koji su bili kada je u pitanju REM. Moja koleginica Jelena Mihajlović je već dosta govorila o tome, a o tome želim da govorim kroz prizmu sve veće uloge koju mediji imaju u životima mladih i naše dece. Oni su danas okruženi medijima od samog rođenja i moramo biti oprezni koji sadržaj im se plasira neometano, upravo iz razloga da određeni oblici ponašanja ne bi postali norme i u potpunosti društveno prihvatljivi, jer mislim da će nas posledice toga sačekati pogotovo onda u budućnosti i imam utisak da REM, pogotovo kada razgovaramo o tom sadržaju koji dolazi iz rijaliti programa, nije uvek adekvatno reagovao i da je u pojedinim situacijama bio ili blag, ili je njihova reakcija u potpunosti izostala.

Shodno svemu tome, mislim da članovi REM-a moraju da budu kompetentni ljudi i da budu ljudi koji imaju svoj integritet. Mi danas biramo između dva kandidata. Rekao bih da biramo između iskustva i mladosti. U svakom slučaju, čitajući njihove biografije, u potpunosti sam siguran da oba kandidata ispunjavaju ove uslove i mogu reći da svako na svoj način ima jako bogatu biografiju za sebe.

Pre svega, gospodin Milorad Vukašinović poseduje, koliko sam mogao da vidim, iskustvo u oblasti novinarstva. Pored toga, obavljao je niz drugih odgovornih funkcija i van novinarskog posla, autor je više knjiga i ono što je značajno za nekoga ko se toliko godina bavi ovim poslom ne poseduje ni jednu mrlju u svojoj karijeri, što i te kako smatram veoma značajnim za kandidata za budućeg člana REM-a.

Posebno, kao pripadnik mlađe generacije, s tim što na samom početku želim da kažem da mladost ne sme i ne može da bude jedina komparativna prednost kao prolazna kategorija, ali gospodin Goran Eror koji za svojih 30 godina zaista poseduje jedno ogromno iskustvo. Koliko sam mogao da vidim, gospodin Goran Eror je imao i visoku prosečnu ocenu na master studijima, urednik je više emisija iz oblasti poljoprivrede, ali i voditelj vesti i dnevnika, takođe, na Radio-televiziji Vojvodine. Pored toga, koliko sam mogao da zaključim, ne libi se i društveno odgovornog angažmana i poseduje priznanja iz različitih oblasti i sfera našeg društvenog života. U svakom slučaju, kandidat koji zavređuje pažnju i mislim da zaslužuje čestitke što se osmelio da pristupi tom procesu kandidature i da se nađe pred nama i može da posluži mladim generacijama kao dobar primer, koje su to vrednosti kojima mi kao društvo trebamo i moramo da težimo.

U svakom slučaju, želim da onom kandidatu koji bude izabran za člana REM-a poželim sreću u daljem radu i da svoju funkciju obavlja u skladu sa zakonom i u najboljem interesu svih građana Republike Srbije i celokupnog našeg društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi REM-a i u vezi fudbala i prenosa. Ovde je govoreno o mrziteljima FK Novi Pazar, govoreno je o fer-pleju. Pa, u ime tog fer-pleja da kažem, a nisam bio protiv, da je Novi Pazar dva puta administrativno, ne sportskim rezultatom, ubačen u prvu ligu, ili kako se to zove super liga. Tako da, ta neka nepravda prema FK Novi Pazar, po meni, apsolutno ne postoji. Dame i gospodo, ako treba neka ih ubace i treći put, nemam ništa protiv.

Dame i gospodo narodni poslanici, REM onako kako je Tanja Fajon videla REM, to vam je jedna soba za prevare. Ja ovim kandidatima želim da se ne ugledaju na stare članove REM-a. Dame i gospodo narodni poslanici, to je Regulatorno telo za elektronske medije. Ono je zaduženo, a ne mi, ne Ministarstvo informisanja, da na određeni način kontroliše da li ti mediji rade u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i nekim drugim zakonima koji regulišu određene oblasti u elektronskim medijima, u radu elektronskih medija.

Pa da krenem redom. Čuli ste svakako za prekogranične televizije koje reemituju program, prekogranične koje reemituju program. Dame i gospodo, danas imamo 30 kanala koje pripadaju „Junajted mediji“, a „Junajted mediji“ su i CAS medija, „Dajrekt medija“, vlasništvo Đilasa, bar im je on bio vlasnik do nedavno. Imaju 30 kanala koji su navodno preko granični i koji reemituju program preko granice ovamo.

Reemitovanje znači istovremeno preuzimanjem medijske usluge koja se preko granice vrši za širu javnost. Fiktivno su registrovali u Luksemburgu 30 kanala. Luksemburški operator je na moje pitanje odgovorio da jesu registrovani u Luksemburgu, ali tamo ne emituju program.

Prema tome, N1, „Nova S“, „Sport klubovi“, „Sinemanija“, „Grand“ itd. su kanali koji su samo fiktivno registrovani i ne emituju program za širu javnost u Luksemburgu. Ja vas onda pitam, šta preuzimaju, a reemitovanje je, po zakonu, istovremeno preuzimanje medijske usluge bez izmena, dopuna i prekrajanja? Znači, ono što ide u Luksemburgu za gledaoce, mi možemo ovde da gledamo na prekograničnim televizijama koje reemituju program. To je reemitovanje.

Pošto tamo nema programa, ja vas, sebe i sve druge i osobe iz REM-a pitam, šta onda se istovremeno preuzima? Znači, to je 30 fiktivnih kanala. Njihova uređivačka politika nije predmet moje diskusije. Mogu svoje programe da uređuju kako god hoće, ali moraju da se registruju u Srbiji ili da budu klasična prekogranična televizija, kakve su CNN, BBC, Sky, Televizija Crne Gore, Hrvatska televizija, čije programe ovde gledamo kao preko granične, koji ovde dolaze bez izmena, prekrajanja itd.

To se sa ovim kanalima ne dešava i ne iznenađuje me što je čak i Jugoslav Ćosić napustio takvu kompaniju koja podvaljuje. Te televizije se ne registruju u Srbiji, domaće televizije koje emituju program iz Srbije se registruje i zato moraju da plaćaju sve naknade od SOKOJ-a, RATEL-a, REM-a itd, sve poreze itd. Moraju da plaćaju zato što su televizije koje ovde emituju program i zato što, kao emiteri, kao pružaoci medijske usluge imaju pravo na marketing, imaju pravo na reklame, što preko granične televizije nemaju pravo na domaće reklame, odnosno mogu da reemituju samo reklame koje su sastavni deo izvornog programa, one koje idu u Luksemburg.

Dakle, kroz preko granične televizije oni, navodnim reemitovanjem, emituju domaće reklame, što je takođe protiv zakonito. Dakle, na takav način se narušava sloboda medija, jer uzimaju deo kolača, reklamnog kolača neovlašćeno, protiv zakonito domaćim televizijama, koje plaćaju sve takse, ali pri tome ovi drugi ništa ne plaćaju.

To vam je, kao kad bi otvorili obućarsku radnju u Beogradu i sve plaćate i onda neko otvori pored i kaže – E, ja sam registrovan u Luksemburgu i ne plaćam ništa, a pri tome vi vidite da cipele popravlja ili ih radi u Beogradu.

To je njihovo ponašanje, to je jedna prevara koja se dešava uz pomoć REM u kome sedi i Goran Petrović, a ranije Nenad Janković, tzv. „Neša kauboj“, koji su bili osnivači SBB u Kragujevcu kada su bili u Radioteleviziji Kragujevac, zajedno sa Šolakom su osnovali KDS koji je prerastao u SBB.

Druga prevara, prekrajanje klasičnih kanala, prekograničnih, „Foks muvi“, „Diskaveri“, „Histori“, „Sinestar“ kanali. Upalite i pogledajte „Foks muvi“; recimo, imate po hiljadu sekundi u jednom filmu reklama kojima se preplavlja izvorni program. Hoćete da kažete da u Americi ide, na „Foksu“ ide reklama „Zaječarskog piva“, „Jelen piva“, „Dijamanta“ itd. Naravno da ne ide.

Po Zakonu o oglašavanju prekogranični kanali mogu ovde da reemituju propagandne poruke koje su samo sastavni deo izvornog programa onaj koji ide u Americi na „Foks“ televiziji. Znači, na takav način uzimaju još jedan deo reklamnog tržišta i time finansijski ugrožavaju domaće medije koji sve plaćaju.

Treća prevara je fudbalska, košarkaška reprezentacija. Da bi nahvatali što veći broj pretplatnika, oni neovlašćeno prenose fudbalske, košarkaške utakmice itd. Ja ovde imam Zakon, član 64. koji kaže da najvažnije događaje od interesa za sve građane mogu da prenose isključivo kanali koji pokrivaju celu teritoriju Srbije i imaju slobodan pristup, tj. da možete da gledate i na antenu.

To televizije, sport klubovi, „Nova sport“ nemaju prava da ispunjavaju te zakonske uslove. U cilju prenosa REM sastavlja listu najvažnijih događaja u koju spadaju te sportske i ja ovde imam listu iz 2018. godine i 2021. godine u kojoj piše da kvalifikacije za evropska, svetska prvenstva i sama evropska i svetska prvenstva mogu da prenose samo televizije koje pokrivaju celu teritoriju Srbije. To se ne dešava.

Sa jedne strane, uzimaju kroz sportske prenose još jedan deo reklamnog tržišta, ugrožavaju domaće medije. Sa druge strane, neovlašćenim prenosima zbog interesa građana prikupljaju veći broj pretplatnika koji su zainteresovani da gledaju reprezentaciju i na takav način dižu cenu reklame i sa druge strane imaju veći prihod od pretplate.

Četvrta, poslednja prevara. Sve te nezakonite prihode, što od pretplate regularni, što prijemčene, primamljive, navabljene kroz sportske prenose, sav novac gotovo od pretplate, sav novac od nezakonitog emitovanja marketinga, kroz programe koji se navodno reemituju, oni na takav način uvećavaju prihode. Sve te prihode ispumpavaju van Srbije i ovde prikazuju gubitke. Ispumpavaju tako što plaćaju, domaćim kanalima ne plaćaju ništa na tom kablu. Znači, koriste njihov program za džabe, nacionalne televizije, regionalne i neke druge, domaće televizije od SBB ne dobijaju bele banke za to što koriste njihov proizvod, ali zato N1, „Nova S“, „Sport klubovi“, u Luksemburg i neke druge zemlje dobijaju novac za uslugu reemitovanja koja ne postoji. Plaća se usluga, to se zove pranje para. To je težak kriminal, poreski prekršaj itd.

Plaća se usluga koja ne postoji. Probajte vi u inostranstvu da platite uslugu koja ne postoji, dobićete poreznike odmah na vratima. Galama o slobodi medija služi samo onoj sobi za prevare kao ruka kojom treba odvratiti pažnju. Glavni prihodi su na sportu i zabavi od reklama u prekrajanju onih prekograničnih kanala o kome sam govorio.

Glavni prihodi su od toga. Ono N1, ono je samo ruka da se odvuče pažnja, prevara se dešava drugom rukom. Znači, oni galame o slobodi medija samo da bi Šolakova i Đilasova prevara i najveća pljačka trajala i trajala. Tim novcem oni ne ruše vlast samo u državi Srbiji, oni polako nagrizaju i ruše državu Srbiju i mogu o meni da emituju šta god hoće, o svima nama šta hoće, ali treba da se registruju, da rade po zakonima ove zemlje koji su u skladu sa međunarodnim zakonima.

Znači, REM je aktivno učestvovao i branio Šolakov i Đilasov biznis. Sa tim se jednom mora stati i ova pljačka se mora zaustaviti i novi član REM-a, koga izaberemo, moraće posebnu pažnju da obrati na ove prevare koje su godišnje teške, a samo se na prevaru navodne reemituje preko 200 hiljada sekundi dnevno na 30 kanala i na 20 prekrojenih prekograničnih kanala. Preko 200 hiljada sekundi, da uzmete samo po dva evra, to je 400 hiljada evra puta 365 dana, samo se na marketingu ukrade 150 miliona evra, plus pretplata. Prevara godišnja je teška 200 miliona evra.

Pozivam nadležne organe, tužilaštvo itd. organe bezbednosti, a posebno REM da se stavi tačka i da se prekine ova pljačka.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz Dnevnog reda ove sednice.
Reč ima predsednik Poslaničke grupe SPS-a, narodni poslanik Đorđe Milićević.
Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je 11 i po minuta.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o predlozima za novi sastav, odnosno biraćemo jednog kandidata za sastav Saveta REM-a.

Predlagač formalno jeste Odbor, ali ne bi bilo loše da upravo zbog ovakvih diskusija kakve smo imali maločas i zbog sugestija i predloga koje upućujemo na račun rada REM-a ovakvim razgovorima, ako ne u plenumu, ono bar na sednicama Odbora prisustvuju i predsednik REM-a i ostali članovi REM-a, jer mi ipak imamo tu nadzornu ulogu, osim toga što imamo i izbornu ulogu u konkretnom slučaju.

Dakle, što se tiče malopređašnje diskusije, slažem se u najvećem delu i smatram da REM treba da pooštri kontrolu kada je reč o elektronskim emiterima.

Što se tiče predloženih kandidata, mi smo dobro analizirali biografije, analizirali ono što jesu ciljevi koje oni žele da realizuju, kao članovi REM-a i moram da priznam da se još uvek nismo opredelili, da ćemo u danu za glasanje se opredeliti koja od ova dva kandidata ćemo podržati, jer oba kandidata zavređuju pažnju. Najviše bi voleli kada bi mogli da glasamo za ova kandidata i da oba kandidata budu članovi Saveta REM-a.

Ono što želim da kažem i posebno da istaknem jeste da su oba kandidata prošla jednu proceduru. Ta procedura je zahtevala i aktivnost resornog Odbora za kulturu i informisanje. Zašto ovo posebno apostrofiram i ističem? Zato što smo tokom prve faze međustranačkog dijaloga po prvi put imali interesovanje od strane jednog dela političkih opcija za REM, za RTS, za uređivačku politiku medija. Zašto? Pa samo sa jednim jasnim ciljem, da bi se ponovo kontrolisao medijski prostor u Srbiji, da bi se ponovo kontrolisao svaki sekund medijskog prostora u Srbiji. Nije njima stalo ni do izbora, ni do izbornih uslova. Unapred se znao ishod, unapred se znala odluka koju će doneti kada je reč o izborima, ali eto prosto bilo je neophodno pokušati bar na taj način, kontrolisati medijski prostor u Srbiji.

Tada jedan od predloga bio i predstavnika Evropskog parlamenta da predstavnike REM-a biramo u skladu sa najboljim mogućim, citiram – evropskim standardima, u čemu se ja i Poslanička grupa SPS u potpunosti ne slažemo. Izvinite, mi poštujemo evropske standarde, mi želimo da postanemo član Evropske unije. Jedan od glavnih strateških i spoljnopolitičkih ciljeva Srbije jeste da postanete punopravan član Evropske unije, pokazujemo tu odlučnost, opredeljenost i kao Vlada i kao Narodna skupština Republike Srbije, time što smo po prvi put u praksi razgovarali o Izveštaju Evropske komisije ovde u plenumu, ali znate kako, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije i Republika Srbija ima svoje zakone, Narodna skupština ima svoje procedure.

Mi ćemo članove REM-a birati shodno našim procedurama i dobro je da bez obzira ko bude izabran od ova dva kandidata, jer oba kandidata su kvalitetna, izabraćemo kvalitetnog kandidata, ali izabraćemo ga procedurama shodno našim zakonima, shodno zakonima koji su usvojeni Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Inače, moram da vas podsetim, očekujemo naravno od novih članova REM-a koji budu izabrani, da odgovorno i kvalitetno obavljaju posao za koji preuzimaju odgovornost u skladu sa, rekao bih, najvišim profesionalnim i stručnim, ali naravno pre svega moralnim standardima, očekujemo od Saveta ono što očekujemo i od REM-a u narednom vremenskom periodu, a to jeste pre svega da se radi na unapređivanju kvaliteta i raznovrsnosti usluga iz oblasti elektronskih medija, da zaštite interese javnosti u oblasti elektronskih medija, ali i da zaštiti interese korisnika. Očekujemo da Savet shodno aktuelnim propisima definiše jasna i precizna pravila, da obavlja kontrolnu ulogu, ono o čemu je govorio i gospodin Rističević, da obavlja kontrolnu ulogu i da izriče sankcije onda kada je to neophodno.

Naravno, izborom članova REM-a, kao što sam rekao, članova Saveta ne završava se, rekao bih, nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije, ostaje ona kontrolna uloga, da pratimo rad Saveta, da pratimo rad REM-a, da pratimo rad novoizabranih članova i da o tome govorimo unutar resornog odbora, Odbora za kulturu i informisanje, ali i onda kada budemo raspravljali i o godišnjem izveštaju Saveta.

Međutim, znate u čemu je ovde suština? Suština je u sledećem – mi o REM-u počinjemo da govorimo 2020. godine, neposredno pred izbore 2020. godine. Do tada je sve bilo u redu. Do tada je REM odlično obavljao svoju funkciju. Do tada su svi članovi REM-a dobro radili svoj posao, ali onog trenutka kada je bilo potrebno Srbiju vratiti u prošlost i u jednoumlje, kada je u Srbiji moralo da se čuje samo jedno mišljenje, a sve ostalo da se ostavi po strani i kada su svi morali da misle isto kada govorim o medijima, tada počinjemo da govorimo o REM-u, pokušavajući da implementiramo u sastav članova Saveta REM-a predstavnike opozicije iako to nije bilo moguće jer zakon je po tom pitanju potpuno jasan.

Kada govorimo o REM-u, zašto se uopšte govorilo o REM-u, naravno REM je vezan za medije u Srbiji i mislim da već nekoliko meseci, a konkretno od 2020. godine, kada počinje da se govori o izbornim uslovima u Srbiji, a izborni uslovi u Srbiji, jako dobro znate, nisu menjani od 2008. godine, pa se 2020. godine neko setio izbornih uslova jer je video da se prevario i da sa gromoglasnim i jednoglasnim stavom tada za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora vide da su se prevarili i da bi vanredni parlamentarni izbori zapravo za njih značili ne da pobede i ne da predstavljaju nekakvu alternativu na političkoj sceni Srbije, već da bi to bio za njih političi krah, onda se prisete izbornih uslova, prisete se REM-a i prisete se onih kojima mogu da se obrate ne bi li izvršili pritisak na Srbiju, a to su evropski parlamentarci.

Dakle, ono što želim da kažem je da već duži vremenski period unazad traje jedna hajka i histerija na REM koja je usmerena od jednog dela opozicije. Razlog tome jeste pre svega i nemanje političkih ideja i nemanje konkretnog političkog programa, ali suštinski razlog je potreba da se vratimo osam godina unazad, da uređuju, da se bave uređivačkom politikom medija kada je moglo, ponavljam, da se čuje samo jedno mišljenje kada govorimo o REM-u, pri tome se, čini mi se, zaboravlja ona suštinska i osnovna stvar, a to je da mi kao predstavnici političkih stranaka, predstavnici različitih poslaničkih grupa treba upravo da kao neko ko ima legitimitet i poverenje građana, ko je dobio mandat od građana, da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, treba da pomognemo rad nezavisnih regulatornih tela, da ojača i da osnaži rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna regulatorna tela gura u politički ring, da ih koristi za sopstvene potrebe i za sopstvene ciljeve.

Naš posao, bar mi iz poslaničke grupe SPS tako sagledavamo posao kada govorimo o REM-u. Naš posao je da podržimo REM u onome što je najvažnije, a to je da radi po zakonu, da vrši kontrolu naravno, da sankcioniše, naravno onda kada je to potrebno i kada je neophodno, a ne da tumačimo zakone onako kako svakome pojedinačno odgovara i da tražimo i da insistiramo konkretno od REM-a da krši te iste zakone.

Regulatorno telo za elektronske medije nije politički subjekt, REM nije učesnik parlamentarnih izbora, nije učesnik predsedničkih izbora, neće biti učesnik ni gradskih izbora naredne godine, dakle, niti REM može da odluči o tome ko će izgubiti, a ko će pobediti na narednim predsedničkim gradskim i parlamentarnim izborima. Nema REM obavezu ni da prati izbore u Srbiji i potpuno sam ubeđen da to nije definisano ni u jednom zakonskom okviru, ispravite me ako grešim, ali će po nalogu Vlade i po nalogu Vlade je, op nalogu OEPS-a, u dogovoru sa ODIR-om pratio celu izbornu kampanju 2020. godine.

Interesantno je da je tek nekoliko dana od trenutka kada je završena čitava priča, kada govorimo o prvoj fazi međustranačkog dijaloga, dakle, kada je završena čitava priča i oko REM-a, i digla se fama oko REM-a i oko uređivačke politike i oko slobode medija, interesantno je da tek nekoliko dana po završetku te prve faze međustranačkog dijaloga evropski parlamentarci su posetili REM i tada vrlo jasno rekli, citiram – postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije, postoje paralelni mediji. Postavljam pitanje, pa kako to nema slobode medija u Srbiji, ako postoje nekakvi paralelni mediji? Kako onda nema slobode medija u Srbiji?

Podsetiću vas to su isti oni evropski parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratijom u Srbiji, za slobodu medija u Srbiji i mi smo im jasno rekli - nema potrebe da brinete za demokratiju u Srbiji, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije, a mi smo svi zajedno učinili sve što je u našoj moći da imamo daleko bolje izborne uslove od onih koji smo imali 2008. godine. Spremni smo da saslušamo sve sugestije i predloge, saslušali smo ih tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Spremni smo da nastavimo i drugu fazu međustranačkog dijaloga, nijednog trenutka to nismo osporili i dovodili u pitanje. Nismo diskreditovali nijednog evropskog parlamentarca, naprotiv, ono na čemu je insistirao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je bilo samo jedno, a to je - preneo je stav većine političkih stranaka koje su učestvovale u čitavom procesu, a to je da očekujemo od evropskih parlamentaraca da budu nepristrasni i da budu objektivni.

Dakle, ne, da sa nama koji želimo da saslušamo sugestije i predloge i onih koji žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i oni koji ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, da sa nama razgovaraju o institucijama sistema, a da sa onima koji treba da odobrovolje, da učestvuju na izborima, razgovaraju u hotelskim lobijima. Priznaćete najblaže rečeno to je nekorektno.

Što se tiče slobode medija, znam da mi ističe vreme, što se tiče slobode medija, znate vrlo je interesantno i pomalo licemerno kada Evropski parlament, ne kritikujem, ali kažem, kada Evropski parlament kaže da je zabrinut za slobodu medija u Srbiji, a mi postavljamo jedno jednostavno pitanje – zašto 2011. godine niste bili zabrinuti za slobodu medija u Srbiji kada je sastavljen izveštaj Verice Barać u kojem je eksplicitno, precizno, jasno sve definisano? Svaki sekund prostora i svako ko je uzeo sekund prostora i zauzeo sekund prostora u medijima nacionalne frekvencije, zašto tada gospodo niste bili zainteresovani za slobodu medija u Srbiji?

Odgovor koji sam dobio na postavljeno pitanje je – nismo bili izvestioci. Izvinite, bili ste evropski parlamentarci. Ako su vam važni izborni uslovi, valjda su vam bili važni i te 2011. godine.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. U danu za glasanje ćemo se opredeliti. Oba kandidata su kvalitetna, oba kandidata zaslužuju i oba kandidata mogu da budu članovi po našem mišljenju, ali u danu za glasanje ćemo se opredeliti kojeg ćemo kandidata podržati. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe SPS.

Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek postoji određena zebnja, ali ne kod nas u Narodnoj skupštini, već u jednom delu bivšeg režima kada god se bira neko od članova Saveta REM-a i kakvu god odluku da donese Narodna skupština i kakve god odluke da bude donosio tzv. REM, dva Dragana, jedan Đilas, drugi Šolak, pokušaće da predstave da je u Srbiji diktatura i da mediji u Srbiji rade isključivo po nalogu nekog diktatora.

Ako se malo obrati pažnja na diskusiju jednog od mojih prethodnika, Marijana Rističevića, koji je jako lepo objasnio da u Srbiji preko jednog kablovskog operatera koji je u vlasništvu Dragana Šolaka, emituje se nekoliko prekograničnih televizijskih kanala koji se isključivo bavi političkom scenom u Srbiji, a svi akteri koji učestvuju u radu tih prekograničnih kanala nalaze se na teritoriji Republike Srbije i program nastaje na teritoriji Republike Srbije, onda se postavlja pitanje – da li je to u nekom diktatorskom režimu moguće?

Kako smo došli do toga da sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića mediji koje kontrolišu Dragan Đilas i Dragan Šolak nazivaju diktatorom? Od, ne od 2012. godine pomirili su se oni da je SNS došla na vlast, da je DS izgubila vlast, ali su se nadali i činili su sve da one instrumente koje su imali tada, koristeći državne resurse pre svega za zarađivanje, odnosno sticanje bogatstva da će moći da ih nastave i kada dođe do promene režima.

Kako nova vlast to nije dozvoljavala, kako je Dragan Đilas shvatio da bi bio još bogatiji morati puno da radi i da učestvuje na tržištu, mnogo toga da se odrekne i da neće više moći zajedno sa Šolakom da koristi te državne resurse i da enormno uvećavaju svoje bogatstvo, tako je Aleksandar Vučić postao diktator. Od tog trenutka. Legitimno je pravo da neko hoće da radi da zaradi novac, nije legitimno pravo da neko hoće da se bavi politikom da bi zarađivao ogroman novac. U tome se vidi smisao njihovog bavljenja politikom i radom tih prekograničnih kanala.

Izneću samo jedan detalj koji sve to dokazuje. Uporno se pozivamo na međustranački dijalog koji smo i prihvatili, neki su sa posredništvom Evropskog parlamenta, neki su bez, ali ono što je najzanimljivije u onom delu koji je obavljan sa posrednicima Evropskog parlamenta, to je jedan zahtev koji su izneli Dragan Đilas i Dragan Šolak, imenjaci, a to je da jedna od tih prekograničnih TV kanala ili televizija dobije nacionalnu frekvenciju. Nema to nikakve veze sa izbornom kampanjom, nema to nikakve veze sa predstavljanjem kandidata na nekim predstojećim izborima, znaju oni da na tim izborima nemaju šta da traže, znaju da ne mogu da pobede, žele samo jedno. Dobijanjem nacionalne frekvencije Dragan Đilas i Dragan Šolak bi postali bogatiji za jedno 300, 400 miliona evra.

Toliko košta televizija koja raspolaže nacionalnom frekvencijom pod uslovom da ima samo jednu kameru i jednu stolicu i jednu sobicu koja se zove studio, eto to je njihova svrha bavljenja politikom i ništa ih neće sprečiti da ukoliko u tom naumu ne uspeju, narodnu volju predstavljaju kao diktaturu.

Podršku koju dobija predsednik Republike Srbije od građana Srbije predstavljaju kao diktaturu zato što je ta podrška nepodeljena, nedvosmislena, prestavljaće građane Srbije kao krezubu Srbiju koja ne zna da izabere svoje predstavnike, jel, jel te ta intelektualna elita treba da vlada, da bude još bogatija, a ta krezuba Srbija treba da služi isključivo njima. I, ni od čega neće prezati čak i od toga da i članove porodica predsednika Republike Srbije pokušavaju medijski da uvuku u kriminal i uvuku kriminalne obračune i organizovani kriminal koji je nastao i koji je eksploatisan najviše za vreme njihove vlasti.

Dragan Đilas i Dragan Šolak nemaju svoju državu. Njima Srbija služi samo da budu još bogatiji i još moćniji, njima građani Srbije služe samo da budu opljačkani. Zato i na sledećim izborima, kad god oni budu bili, neće ni Dragan Đilas, ni Dragan Šolak krojiti Republiku Srbiju, izbornu volju njenih građana i vlast koju građani biraju, to jednom mora da im bude jasno, i niko im u tome ne može pomoći čak ni uticaj bilo kakav da se postavljaju članovi Saveta REM-a, da se dobijaju nacionalne frekvencije, da se maltene vlast osvaja na ulici, a ne na izborima, tu priču neka zaborave, 5. oktobar je bio pre 21 godinu, svi smo svesni kakvu nam je štetu napravio i garantujem nikad više se neće ponoviti.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Na samom početku moram da kažem da je dosta teško čekati tri dana da se javite i da kažete nešto na temu, ali sa druge strane i slatko zato što znate da podrška ozbiljna koju ima SNS u snazi, veličini poslaničke grupe SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu, ukazuje i privilegiju da svaki put kada možemo ovde da se javimo i kažemo važne stvari, pa iz tog razloga je važno integrisati u toj diskusiji koju već imate priliku da kažete i sve ono što je bila tema dnevnog reda prethodnih dana, jer nažalost ne možemo svaki put da se javimo, ne možemo da stignemo jer istekne vreme.

Iz tog razloga oprostićete mi ako moja diskusija bude malo i šira u odnosu na kontekst i na temu koja je danas pred nama, a u svakom slučaju izbor članova Saveta REM-a je izuzetno važna tema i da biografije ljudi koji su predstavili to i Odbor za kulturu koji je nama predložio to, ima veliku odgovornost prilikom predlaganja ovih kandidata i da ćemo u svakom slučaju, a naravno nakon njihove verifikacije pratiti njihov rad, ali pre svega ovde u diskusijama sugerisati na sve ono što se dešava u sredstvima javnog informisanja, u medijima, na različitim portalima, na društvenim mrežama i svemu ostalom što je i širi kontekst možda u odnosu na sve ovo što govorimo danas.

Iz tog razloga, nećete mi zameriti da se pre svega osvrnem na jednu temu koja je došla iz redova sadašnje opozicije, a ne znam koliko će oni dugo moći nositi tu kvalifikaciju opozicije, čini mi se da će neke druge snage i neke druge političke struje svi više potisnuti one koji sebe nazivaju etabliranom opozicijom, jer očigledno da oni lutaju u vremenu i prostoru, a pokušavaju ponovo da sebe kvalifikuju kao nekog ko je kredibilan.

Znamo da njihov kredibilitet ne postoji pre svega ne zato što ih mi ne volimo, zato što su naši politički protivnici, već zato što se nisu kvalifikovali u onom periodu kada su obnašali vlast i znamo kakve posledice je Srbija, naše društvo imala nakon te dugogodišnje vlasti.

U tom kontekstu meni je vrlo interesantno, a mislim da to treba da bude tema i Saveta REM-a, šta znači termin – refanšizam, koji određeni političari iz ovih grupacija konstantno u medijima koje imaju na raspolaganju svakodnevno, 24 sata u sedam dana da izgovaraju u tim medijima, tim portalima itd? Šta znači taj termin i da li je on povezan sa terminom lustracije meni zaista nije jasno, ali mi je jasno da bi oni da se svete.

Ja bih samo da podsetim sve građane Srbije da pogledamo malo nazad, da kada god je neko pokušavao da se sveti, kada je došao u tu priliku, da je Srbija stradala, da su njeni građani stradali i da to nikad nije bilo dobro. Tako da, ta platforma koju oni zagovaraju u ovoj vrsti priče podrazumeva da mi u nekom budućem vremenskom periodu, ako bi oni ne daj Bože došli na vlast, treba li bi očekivati neko zlo.

U tom kontekstu, kad već pričamo o revanšizmu, ja moram da kažem da ta ekipa pre svega ne može sebe nazvati nekadašnjim DOS-om, a i da se nazovu DOS-om mi u svakom slučaju ne bi imali problem na bilo koji način da ih pobedimo na izborima, niti su ovo devedesete kako oni pokušavaju svedu tu analitiku i da nas stave u taj kontekst.

Iz tog razloga hoću samo da kažem da kako se SNS nosila u tom periodu kada su oni bili vlast i da napravim to poređenje sa tim revanšizmom koji oni danas najavljuju sa svim onim što su oni radili u tom periodu kada su obnašali vlast. Da postavim pitanje, šta znači taj revanšizam? Da li to znači da u periodu kada su oni vladali i ne daj Bože ponovo da dođu na vlast, da se podsetimo na sve ono kako je to bilo. Da se podsetimo da u periodu, evo politički samo da kažem, dok su oni bili vlast da je Crna Gora proglasila nezavisnost, da je lažna država Kosovo proglasila svoju nezavisnost, a da političke, ekonomske, privredne u kontekstu privatizacije i svega ostalog, u kontekstu pravosuđa, medija i svega ostalog, posledice koje su oni stvorili su trajne.

Da podsetim malo i na to kako se SNS borila u periodu od osnivanja od 2008. do 2012. godine, pa da kažem da smo mi skromnijim resursima, imali na raspolaganju jednu radio stanicu „Fokus“ radio, gde je moj kolega Uglješa Mrdić, kolega Vlada Đukanović, Ksenija Vučić svakodnevno u razgovoru sa građanima, u otvorenom programu komunicirali i nisu se plašili da čuju glas naroda. Ili je možda pomoć nama u smislu dolaska na vlast bila možda poslednjih mesec dana mogućnost da na jednoj kablovskoj maloj televiziji „Kopernikus“ uoči majskih izbora 2012. godine neko od nas, od naših funkcionera tadašnjih i kandidata gostuje na toj televiziji. Ili, treba to da poredimo sa ulogom žrtve koju oni danas predstavljaju i na međunarodnom planu, na unutrašnjem, da oni nemaju prostora u medijima sa setom televizijskih kanala koje oni imaju na raspolaganju, portala, medija, radio stanica, svih nedeljnika praktično osim jednog, dnevnih novina gde oni prosto, ako to pogledate sada i napravite jednu komparaciju, nemaju temu, odnosno njihova tema je revanšizam. Znate šta, mi kada dođemo, mi ćemo to sve da počistimo, mi ćemo revanšizmom, lustracijom, a mi treba da budemo u strahu zato što to neko do njih najavljuje. Mislim da njihova imena ne treba ni spominjati koliko su jadni i koliko su bedni u smislu svega onoga što predstavljaju.

Da bi kredibilitet tih političara istakli na videlo ja ću navesti jedan primer u smislu tog revanšizma ili lustracije, kako bi je trebali na pravi način nazvati, da su oni takav zakon jedan i usvojili 2003. godine. Taj zakon se zvao Zakon odgovornosti za kršenje ljudskih prava i usvojen je 2003. godine, a važi do 2013. godine. U tom periodu kada su oni to najavljivali nakon petooktobarskih promena 2000. godine, ništa od svega toga nisu uradili, nisu sproveli. Prema tome, kredibilitet za tu temu ne postoji uopšte.

Znači, ne samo da ste vi to najavili, ili već ste i usvojili u vašim skupštinskim većinama, znamo i kako ste pravili skupštinske većine i većinske i manjinske i da nije postojalo ni preduslova, ni političke volje u svemu tome i sada ponovo pokušavate to da najavite.

Srpska napredna stranka kada je došla na vlast, prvo manjinski, pa onda 2014. godine i preuzela potpunu odgovornost kada je premijer Aleksandar Vučić postao, nije se nikome svetila. Možda će to neko politički reći da je to greška, ali mi smatramo da je to i hrišćanski, i ljudski i politički ispravno, jer smo mi gurali priču napred, gledali smo kako da podižemo Srbiju sa kolena na koje su je oni bacili i da nikada više ne dolazimo u tu poziciju da radimo ono što su nažalost oni u tom proteklom periodu, ne samo radili, već su pravili štetu.

Mi to nećemo u svakom slučaju dopustiti, ali ono što je važno u svemu ovome istaknuti da svu političku snagu koju mi imamo ovde u parlamentu, rejtingu koji imamo među građanima ćemo iskoristi o svemu ovome što možemo svakodnevno da vidimo, to je da podižemo Srbiju, da podižemo je na političkom planu, da je podižemo na infrastrukturnom planu, na ekonomskom planu, na planu borbe protiv kriminala i korupcije i svega ostalog, a mi svoj fokus, svoje vreme nećemo trošiti na bilo kakav revanšizam.

Mi očekujemo samo od pravosudnih institucija, od svih onih koji u državi Srbiji treba da rade svoj posao da i ono što je bilo u proteklom periodu ako nije zastarilo, a nažalost većina toga je zastarilo, da se procesuiraju i bez obzira na ime i prezime. Nećemo sejati strah, nećemo slati poruke bilo kakvog revanšizma, nećemo slati poruke bilo kakve osvete, jer za sam kraj da ponovim, kad god je neko u svojim političkim platformama spominjao osvetu Srbiji, Srbija, njeni građani su stradali.

Zato Srpska napredna stranka, naša poslanička grupa će se boriti za napredak, za saradnju, za jedinstvo i za sve ono što za našu decu, za budućnost naše dece znači, a to znači snažna, jaka, ozbiljna Srbija koja ide napred.