Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/223-21

2. dan rada

10.06.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:10 do 17:50

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Ćosović.
Idemo dalje.
Sledeća na listi je Zagorka Aleksić.
...
Jedinstvena Srbija

Zagorka Aleksić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici komisija, pred nama je danas set veoma važnih izveštaja. Za usvajanje izveštaja komisija, kao i za Izveštaj o monitoringu Kancelarije za javne nabavke Poslanička grupa JS će glasati u danu predviđeno za glasanje.

Iz priloženog možemo da zaključimo da su komisije ostvarile efikasnost i veoma visoku transparentnost u svom delovanju. Putem mehanizama podsticaja privrednih aktivnosti ovi nezavisni organi utiču i na stvaranje stabilnosti i povoljnih uslova za strane investitore.

Ja bih se osvrnula i na današnje otvaranje fabrike u Jagodini za proizvodnju delova i opreme za automobile. Investitor je nemačka kompanija „Fišer“. Otvara se 350 novih radnih mesta, a kompletan poduhvat je zasluga i inicijativa predsednika JS gospodina Dragana Markovića koji već godinama unazad godinama radi, dovodi investitore iz Evrope i sveta koji grade fabrike u dve industrijske zone, koliko ih grad Jagodina danas ima. I sam vlasnik kompanije „Fišer“, gospodin profesor Klaus Fišer je izjavio da nigde nije pronašao kvalitetne uslove za investiranje i rad kao u Srbiji, a tu pre svega misli na ekonomsku stabilnost.

Svi predmetni izveštaji vezani su za postupanje u izuzetno specifičnim uslovima izazvanim pandemijom bolesti Kovida 19. Kako se navodi u Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu koji obuhvata izveštaj rešeno je 3% više predmeta u odnosu na broj primljenih. Komisija za kontrolu državne pomoći pripremila je tri važne uredbe koje se tiču kontrole državne pomoći u cilju što lakšeg prevazilaženja Kovid krize.

Kada smo već kod ove relativno mlade, novoosnovane Komisije važno je istaći zbog građana i zbog prirode predmeta sa kojima se Komisija suočava da istaknemo da Komisija ne dodeljuje državnu pomoć, ali je nadležna za njenu kontrolu i brine se o uslovima, kriterijumima i o sprovođenju pravila pri dodeli pomoći do krajnjih korisnika.

Osim sprovođenja propisa i rada u skladu sa zakonom prioritet u delovanju ove Komisije za zaštita tržišta i zaštita konkurencije. Uspostavljanje jakog i stabilnog sistema kontrole državne pomoći je jedan i od bitnih zahteva kada je u pitanju pridruživanje EU.

Implementacija evropskih pravila i standarda u radu ove Komisije urađena je u ekspresnom roku i do kraja godine se planira potpuna harmonizacija sa evropskim propisima.

Formiranje ove Komisije uostalom i proizilazi iz zahteva i obaveza u skladu sa Zakonom o potvrđivanju SSP. Ono što mi iz JS smatramo isto važnim je što ova Komisija osim transparentnosti u radu ostvaruje i intenzivnu komunikaciju sa davaocima državne pomoći.

Vratiću se kratko na Izveštaj Komisije za zaštitu prava o postupcima javnih nabavki. O tome je govorila i koleginica Ćosović.

Posebno se izdvajaju preporuke za buduće delovanje, kako bi se otklonile nepravilnosti u procesima, a odnose se pre svega na naručioce javnih nabavki. Ova komisija vrši temeljni monitoring velikog broja postupaka u kojima se te specifične nepravilnosti ponavljaju. Sve komisije u svojim izveštajima ističu kontinuiranu razmenu iskustava sa relevantnim institucijama i ono što jeste njihov zajednički cilj u delovanju je svakako uspostavljanje pravne sigurnosti i jednosistemske stabilnosti.

Stalna nadgradnja i jačanje nezavisnih organa institucija bi trebalo da se posmatra kao jedan permanentan proces u državi Srbiji. Mi smatramo da je jačanje nezavisnih institucija i organa i njihovih kapaciteta uopšte nije važno samo zbog evropskih integracija, već i zbog postulata kojima jedno demokratsko društvo mora da teži. Bitno je i da ne zaboravimo i veoma značajnu ulogu Narodne skupštine u svemu ovome, jer nezavisni kontrolni organi za svoj rad odgovaraju upravo nama kao predstavnicima građana. Zahvaljujem se na pažnji.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem se, koleginice.
Dalje na listi Nina Pavićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Nina Pavićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi gosti, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, s obzirom na to da je moj kolega Uglješa Marković govorio o svim izveštajima, ja ću se malo detaljnije osvrnuti na izveštaj o javnim nabavkama.

U decembru 2016. godine u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, otvoreno je pregovaračko poglavlje broj pet – javne nabavke. Otvaranjem tog poglavlja rezultat promena koje su sprovedene ali i strateškog opredeljenja da se kroz reformu javne uprave sistem javnih nabavki u potpunosti harmonizuje sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i da se učini transparentnijim i efikasnijim. U skladu sa tim, prvi korak na tom putu bilo je donošenje upravo ovog novog zakona o javnim nabavkama.

Primena novog zakona podrazumevala je i uvođenje u rad novog portala javnih nabavki koji je počeo sa radom u julu 2020. godine. Portal obezbeđuje znatno veću transparentnost i omogućava efikasnije sprovođenje postupaka javnih nabavki i po prvi put u RS su uspostavljene elektronske nabavke. Svaki građanin može vrlo jednostavno i besplatno da se registruje na portalu, da označi javne nabavke za koje je zainteresovan, a na svoju imejl adresu dobijaće obaveštenja o svim aktivnostima preduzetim o toj javnoj nabavci, od samog pokretanja postupka do zaključenja Ugovora o javnoj nabavci.

Portal javnih nabavki automatski sprovodi proces otvaranja ponuda, zatim automatski kreira zapisnik o otvaranju ponuda koji se automatski šalje od strane samog portala svim učesnicima javne nabavke. Naručioci obavljaju svoje planove, javne pozive, konkursne dokumentacije i sve oglase o javnim nabavkama, a ponuđači putem ovog portala dostavljaju svoje ponude u postupcima. Mogu da zahtevaju pojašnjenje konkursne dokumentacije ili da zatraže da im se omogući uvid u dokumentaciju sprovedenu u postupku. Kako se komunikacija između naručilaca i ponuđača odvija elektronskim sredstvima putem ovog novog portala javnih nabavki, to svakako utiče na veću transparentnost postupka, a samim tim i na veću ekonomičnost i efikasnost postupka javnih nabavki.

Ono što je značajno za privredne subjekte je što isključivo podnose elektronsku ponudu putem ovog portala i to im olakšava podnošenje ponude i skraćuje njihovo vreme, kao i troškove.

Privredna komora je u saradnji sa Kancelarijom za javne nabavke uz podršku projekta Evropske unije, „Projekat za dalji razvoj sistema javnih nabavki u Republici Srbiji“, organizovala u raznim gradovima u Srbiji radionice za primenu portala, tako da su naručioci i ponuđači imali priliku da se upoznaju sa osnovnim funkcionalnostima portala. Kancelarija za javne nabavke svakodnevno je pružala podršku korisnicima portala putem svog kol-centra i učesnici u postupku javnih nabavki su pokazali veliku zainteresovanost i spremnost da sprovode postupke, da u njima učestvuju, isključivo uz upotrebu elektronskih sredstava. Do sada je na portalu registrovan veliki broj korisnika, pokrenut je veliki broj novih postupaka, javnih rasprava i velika većina tih postupaka je uspešno i okončana.

U maju ove godine je održan Četvrti dvodnevni forum o javnim nabavkama. Deset meseci primene novog Zakona o javnim nabavkama i novog portala javnih nabavki koji je organizovala Kancelarija za javne nabavke. Predstavnici Kancelarije su izneli dosadašnje rezultate u sprovođenju zakona i korišćenju portala, a predstavnici Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Privredne komore Srbije dali su svoje ocene o dosadašnjoj primeni zakona, kao i korišćenju portala.

Proces javnih nabavki u Srbiji je u potpunosti usklađen sa evropskom praksom. Verujemo da će to uticati na veću konkurenciju kod nas i da će ovaj pojednostavljen postupak učešća u postupcima javnih nabavki uticati kako na mala, tako i na srednja preduzeća, da prosto više učestvuju, što će uticati i na veću konkurenciju i povećanje broja ponuda u postupcima javnih nabavki.

Stoga će poslanička grupa SPS podržati sve tačke dnevnog reda. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem se koleginici Pavićević.
Sledeća na spisku je Milica Nikolić.
...
Srpska napredna stranka

Milica Nikolić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, poštovani građani Republike Srbije, govoriću o tački dnevnog reda koja se odnosi na podnošenje izveštaja o radu Komisije za kontrolu državne pomoći, a koja je osnovana Zakonom o kontroli državne pomoći.

Cilj kontrole davanja državne pomoći je zapravo onemogućavanje stavljanja određenih privrednih subjekata u privilegovanom položaju, odnosno omogućavanja jednakih uslova poslovanja učesnika na tržištu. To dalje znači jačanje slobodne konkurencije, odnosno stvaranje zdravijih uslova poslovanja svih učesnika na tržištu, od čega krajnju korist imaju potrošači, odnosno građani Republike Srbije.

U ovom izveštaju govori se i o radu Komisije za vreme epidemije izazvane Kovid 19 virusom i ono sa čime se susrela naša privreda u prethodnoj i u ovoj godini je zaista bilo teško. Kao direktna posledica javilo se smanjenje potražnje roba i usluga, ali i smanjenje investicija. Međutim, najveći rizik postojao je za mala, mikro i srednja preduzeća, kao i preduzetnike. Međutim, naša država je pravovremeno reagovala i zaista odgovorno.

Odlično se snašla sa merama podrške i građanima i privredi i sačuvala ekonomiju privrednih subjekata, odnosno on što je najbitnije, sačuvala zaposlene u našoj zemlji. Srbija se snašla bolje od većine zemalja u Evropi i smatram da je zbog toga veoma važno da pomenem koje to sve mere je naša država preduzela u prethodnoj godini za građane i privredu.

U 2020. godini usledila su dva paketa mera podrške, građanima i privredi koja su se odnosila na isplatu minimalne zarade zaposlenima, kao i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ali ono što je čini mi se najviše značilo našim građanima, to je isplata 100 evra za sve punoletne građane.

U 2021. godini usledio je treći paket podrške koji se odnosi na isplatu tri puta po 50% minimalne zarade i to u aprilu, maju i junu mesecu. Zatim, u aprilu mesecu 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi za gradske hotele, kao i 600 evra za prevoznike po autobusu i to u aprilu, maju, junu, julu, avgustu i septembru mesecu.

20/3 MJ/IĆ

U maju je usledilo prvih 30 evra za sve punoletne građane, kao i 200 evra za nezaposlene građane koji žive na teritoriji KiM, kao i 100 evra za sve građane koji žive na teritoriji KiM, uključujući i decu.

U junu mesecu sledi 60 evra svim nezaposlenim, kao i ono što je veoma važno da napomenem, 3.000 dinara za sve vakcinisane građane. U julu i avgustu je predviđena isplata pune minimalne zarade za slobodne umetnike, ali i isplata pune minimalne zarade za zaposlene u turizmu i u ugostiteljstvu. Penzionere u septembru očekuje 50 evra, a u novembru sve punoletne građane drugih 30 evra.

Da se naša država ponašala odgovorno donoseći sve ove mere vidimo po činjenici da je stopa javnog duga u 2021. godini ostala ispod 60% BDP. Veoma važno je zbog toga da napomenemo da je 2014. godine kada nam je ostala razorena ekonomija posle bivšeg režima, stopa javnog duga iznosila je 79%, a danas u 2021. godini, iako suočeni sa pandemijom stopa javnog duga je zadržana ispod 60% i ona iznosi danas 58%.

Danas pored svega ovoga Srbija ima i najveće kapitalne investicije, ulaže se u putnu i železničku infrastrukturu, u zdravstvenu infrastrukturu i mora priznati više nego ikada ulaže se u ekologiju. Nastaviće Srbija da raste najbrže, nastaviće Srbija da ostvaruje velike i ozbiljne rezultate i u ekonomiji i u zdravstvu, ali i na svim poljima. Danas je paradigma političkog sistema u Srbiji rezultat.

To ne shvataju oni kojima je jedini cilj da pobede na izborima, ali bez glasova građana. To ne shvataju oni kojima je jedini cilj da upravljaju RTS, to ne shvataju oni kojima je jedini cilj da dobiju nacionalnu frekvenciju za medije Dragana Đilasa, to ne shvataju onima kojima je jedini cilj da se ime Aleksandar Vučić ne pojavljuje nigde, da se ime Aleksandar Vučić ne pojavljuje na listama. Pojavljivaće se ime Aleksandar Vučić svuda gde to građani budu želeli, kada god to građani budu želeli, jer upravo je Aleksandar Vučić Srbiju izvukao iz mračnog tunela u koju ste vi okupljeni oko Đilasa, Tadića, Jeremića do 2012. godine držali zatvorenu. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Nikolić.
Jedna kratka informacija za sve kolege, radi planiranja daljih obaveza. Planira se glasanje oko 17.30 časova.
Dalje na listi, uvažena koleginica Snežana Paunović.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi predstavnici Komisije i regulatornih tela, danas kao što su kolege rekle govorimo o izveštajima nekoliko samostalnih i nezavisnih državnih organizacija za 2020. godinu, što je u ovom sazivu parlamenta postala redovna praksa. Jeste veliki doprinos transparentnosti, pre svega, rada svih vaših organizacija.

Istovremeno ovakva praksa govori o jačanju nadzorne uloge Narodne skupštine i vidljivosti ovih parlamentarnih aktivnosti. Ovog puta razgovaramo o izveštajima Komisije za kontrolu državne pomoći, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2020. godinu. Nad radom ove Komisije koju je izvršila Kancelarija za javne nabavke. Takođe, pred nama je izveštaj Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu.

Izveštaje koji na plenumu prvi put razmatramo odnose se na rad Komisije za kontrolu državne pomoći, kao nezavisna organizacija formirane Zakonom o kontroli državne pomoći. Ovim zakonom su utvrđene nadležnosti komisije među kojima smatram najvažnijom ulogom, upravo kontrolu namenskog korišćenja dodeljene pomoći od strane države i nižih nivoa vlasti.

Kada smo donosili ovaj Zakon o kontroli državne pomoći imali smo u vidu potrebu da država pruži državnu pomoć koja ima socijalni karakter, posebno da pruži pomoć radi sanacije posledica elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Imali smo situacije tokom višedecenijskog iskustva da su se državne pomoći ne namenski trošile, a sanacije posledica zbog kojih je pomoć države pružena neretko su izostajale. O tome se govorilo često u parlamentu.

Zato je izuzetno važno da postoji organ koji vrši kontroli namenskog trošenja državne pomoći. To je u suštini kontrola trošenja narodnog novca, jer se radi o sredstvima izdvojenim iz budžeta države i drugih nivoa vlasti. O ovom izveštaju šire je govorio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe i moj mladi kolega Uglješa Marković, ali ja bih pažnju posvetila izveštaju Republičke komisije za zaštitu prava i postupcima javnih nabavki i izveštaju o Monitoringu nad radom ove Komisije koji sprovodi Kancelarija za javne nabavke.

Ovde bih podsetila da izmenama Zakona o javnim nabavkama koje smo doneli 2019. godine, raniju Upravu za javne nabavke koja je u nadležnosti imala nadzor nad sprovođenjem zakona, zamenila Kancelarija za javne nabavke kao nadzorni organ.

Ono čemu treba da doprinese jačanje nadzorne funkcije nad postupcima javnih nabavki jeste pre svega obezbeđivanje lojalne konkurencije i transparentnost javnih poziva što je u najvećoj meri obezbeđeno preko javnog portala javnih nabavki ustanovljeno poslednjim izmenama zakona, a koji je počeo sa radom, ako se ne varam, u julu mesecu 2020. godine.

Portal javnih nabavki jeste produkt digitalizacije u ovoj oblasti, a od primene elektronskih komunikacija i u ovoj važnoj i osetljivoj oblasti privrednog poslovanja očekuju se značajni efekti istog.

Korišćenjem portala se smanjuje mogućnost privilegovanog učešća u javnim nabavkama, obezbeđuje se zakonom garantovana transparentnost i efikasnost, nediskriminacija, jednaki tretman i slobodna tržišna utakmica. Pristup portalu ima svaki građanin, preduzetnik i pravno lice koje je zainteresovano za učešće u određenim javnim nabavkama.

Sigurna sam da će portal doprineti i smanjenju koruptivnosti, jer znamo da je pitanje javnih nabavki nekako uvek bilo osetljivo i zbog te otvorene mogućnosti za korupciju, nepotizam i neke druge ne tržišne oblike ponašanja koji su u dobroj meri i u mnogim slučajevima mnoge ponuđače roba ili usluga stavljali u neravnopravan položaj i onemogućavali ih da svoje proizvode nude u redovnim tržišnim procedurama.

Negde moram da naglasim da sve ono što su zakonske regulative koje donosimo i imamo nameru da donesemo jesu korak više u onom smeru koji bi zaista morao da obezbedi transparentnost i pokaže na delu ono što je rešenost Vlade, a to je borba protiv korupcije i kriminala u bilo kom, ili u bukvalnom smislu te reči, a o bilo kojoj oblasti da govorimo.

Kako se zaista Srbija opredelila za evrointegracije, a time i za prihvatanje svih tih međunarodnih standarda u sektoru javnih nabavki, tako je u velikoj meri usklađivanje našeg pravnog okvira posledica zahteva koji su pred nas postavljeni pre svega od strane EU.

Na javne nabavke inače se odnosi pregovaračko Poglavlje 5, i mi smo izmene Zakona o javnim nabavkama 2019. godine, zapravo smo izmenom zakona svoje zakonodavstvo gotovo 100% uskladili sa pravnim tekovinama EU.

Skrenula bih pažnju da je ozbiljna kontrola postupaka javnih nabavki i primene relevantnih propisa pre svega Zakona o javnim nabavkama sada omogućena jačanjem kadrovskih kapaciteta kancelarije koje rade u grupi za monitoring, a tome doprinose adekvatna zakonska ovlašćenja Kancelarije za javne nabavke.

Ozbiljan pristup ovom zadatku vidi se i iz Izveštaja o monitoringu za 2020. godinu koji nam je takođe dostavljen. Kao što je u svakom delu javnog sektora važna stručnost, posvećenost i časno vršenje svakog državnog posla, tako i u sektoru javnih nabavki ovo je posebno važno i veoma važno i upravo zbog činjenica da su javnim nabavkama, a to je odnos ponude i tražnje, mogu dešavati različite nezakonite pa i društveno nepoželjne pojave koje mogu kompromitovati postupke i učesnike u tim postupcima, u ovoj oblasti je naročito važno da pravna država mora da postoji.

Kada je u pitanju Izveštaj komisije za hartije od vrednosti samo bih spomenula da 30 godišnje iskustvo u postojanju Komisije na tržištu hartija od vrednosti govori o tradiciji ovog tržišta, i o njegovim promenama, u periodima iza nas i u ovom periodu Komisija je kao regulator ozbiljno posvećena transparentnom i zakonitom poslovanju tržišta hartija od vrednosti. Dobro je što na plenumu razmatramo i ovaj Izveštaj Komisije za 2020. godinu.

Zaista se mora reći da su svi izveštaji koji su stigli pred parlament detaljni, sistematični i sa elementima pre svega propisanim zakonom i sigurna sam da ovaj način njihovog razmatranja u velikoj meri doprinosi jačanju zakonskih mehanizama na kojima počiva rad ovih samostalnih državnih organizacija i regulatora.

U tom smislu, i u lično ime i u ime poslaničke grupe kojoj pripadam, sve čestitke za vas koji ste izradili i podneli izveštaj i za ono što ste uradili i puna podrška za sve ono što ćete raditi u vremenu koje je pred nama.

Iskoristiću svoje javljanje da podsetim i na današnji dan, 10. jun, dan kada je u Savetu bezbednosti doneta Rezolucija 1244 i kada je zvanično prestalo bombardovanje Jugoslavije. Iako je i tog 10. juna 1999. godine, nažalost, pala poslednja bomba, nije zgoreg reći, zbog javnosti Srbije, a u duhu svega onoga što je iza nas i svega onoga što je ispred nas, da je tokom bombardovanja SRJ izvršeno 2.300 vazdušnih napada na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420 hiljada projektila ukupne mase 22.000 tona. Nisu ovo cifre na koje smo ponosni, ovo su cifre koje ne smemo da zaboravimo.

Ne smemo da zaboravimo ni sve žrtve, jer je u toku bombardovanja poginulo 462 vojnika i preko 2.000 civila, među kojima je bilo i dece i bolesnih i starih osoba i one su grubo u jednom trenutku nazvane od strane portparola NATO-a gospodina Šeja "kolateralna šteta". To nije bila kolateralna šteta, to su ugašeni životi.

Bombardovanje SRJ ja i dalje doživljavam kao zločin. Svesno kažem "ja", a mislim da većina vas isto misli. Ne želim da otvaram ovu priču ni zbog čega drugog do zbog podsećanja da mi ne možemo da zaboravimo ali smo spremni da uprkos svemu razgovaramo i sa svima sarađujemo, potpuno uvereni u činjenicu da će nas svi budući razgovori voditi ka miru i da Srbija u tom smislu ima jasno opredeljenje. Ne želimo nikada više da pod bilo kojim izgovorom, bilo ko na našu decu krene ovako nemilosrdno kako se to dogodilo 1999. godine. Tada su zatrovali naše reke, naše planine, ali pre svega trajno su poremetili demografsku sliku Srbije. I mi ćemo dugo pamtiti i ono što se dogodilo i dugo živeti upravo to što se desilo kao posledica NATO bombardovanja.

U nadi da se nikada više neće ponoviti, svim žrtvama pijetet na današnji dan. Neka jedino što danas budemo radili budu potpisivane rezolucije za bolji život sve dece koja su se rodila i koja će se roditi u perspektivi u državi Srbiji i da nikada više ne moraju da brane onoliko koliko mi danas branimo Rezoluciju 1244 koju bi posle ne tako mnogo godina svi da zaborave i da stave pod tepih, iako je na snazi.

Izvinjavam se što sam otišla od teme, ali ne mislim da je bilo nevažno naglasiti današnji datum. Hvala vam.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeća na spisku je Rajka Matović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Rajka Matović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi izveštaji komisija koje su pod nadležnosti rada ovog visokog doma. Između ostalog, nalazi se i Izveštaj Komisije za kontrolu pomoći Vlade Republike Srbije.

Svesni smo koliko je teška bila 2020. godina, a svet je pogodila jedna od najvećih kriza zvana pandemija korona virusa. Naša privreda je bila zaključana tokom 45 dana. Svet je na trenutak stao. Pomoć države tokom 2020. godine je bila od izuzetne važnosti.

Naša država se odgovorno ponašala tokom jeka pandemije, štiteći pre svega zdravlje građana Republike Srbije. Nismo imali tužne scene koje smo viđali širom Evrope masovnih otpuštanja, niti to da ljudi čekaju u kilometarskim redovima kako bi im bila pružena medicinska pomoć. Naprotiv, nijednom našem građaninu nije bila uskraćena adekvatna medicinska pomoć. Među prvima smo nabavljali i medicinsku opremu, imali smo dovoljan broj respiratora, testova, otvarali privremene kovid bolnice.

Pokazali smo odgovoran krizni menadžment, gde je moguće da tokom pandemije izgradimo dve nove kovid bolnice u Batajnici i u Kruševcu, a treća je trenutno u izgradnji u Novom Sadu.

Najveći teret ove krize je upravo država preuzela na sebe. Mi nismo mahali sa milijardama koje nemamo i obećavali, već naprotiv, Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić su veoma trezveno i savesno odabrali najbolji paket mera pomoći privredi i društvu za koji smo imali mogućnosti.

Tokom 2020. godine pomoć privredi je bila izuzetno značajna. Imali smo isplate u vidu od tri minimalne plate privrednicima, velikim, malim, srednjim i mikro preduzećima, strateški su pomagane grane koje su bile upravo najpogođenije pandemijom korona virusom, turizam i ugostiteljstvo. Imali smo pomoć i hotelijerima i autobuskim prevoznicima, a pomoć građanima je bila u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti za sve punoletne građane koji su želeli da prihvate tu pomoć.

Ovim helikopter novcem mi smo podstakli privredu tokom 2020. godine.

Sećamo se kako je opozicija sa podsmehom upravo napadala ovu pomoć građanima u vidu od 100 evra, ali isto se tako sećamo da su se skoro svi uredno prijavili za ovu pomoć države.

Pomoć države za prevazilaženje krize usled pandemije korona virusa nastavljena je i tokom 2021. godine i imali smo priliku da čujemo ovde tokom usvajanja budžeta, ali i tokom usvajanja prvog rebalansa budžeta da čujemo kolika je pomoć i koliko će iznositi pomoć privredi, ali i građanima. Skoro svakog meseca tokom 2021. godine imamo neki vid pomoći privredi ili građanima. Svim građanima koji to budu želeli tokom 2021. godine biće isplaćeno dva puta po 30 evra. Prva pomoć je već isplaćena, dok nas druga pomoć očekuje. Nezaposlenim licima će biti isplaćeno još po 60 evra 14. juna i penzionerima dodatnih 50 evra.

Ne smemo zaboraviti pomoć države zdravstvenom sektoru tokom pandemije korona virusa, da su zdravstveni radnici imali značajna povećanja plate, da su imali jednokratne pomoći, da su mnoge bolnice, domovi zdravlja opremljeni i renovirani upravo tokom krize. Sve ovo ne bismo mogli da naše finansije nisu konsolidovane i nisu stabilne.

Godine 2014, tadašnji premijer, a danas predsednik Republike, Aleksandar Vučić preduzeo je niz nepopularnih mera kako bi upravo konsolidovao naše finansije koje nisu bile konsolidovane u tom momentu. Tokom prethodnog perioda otvoren je značajan broj fabrika i pogona širom Srbije, ulagano je strateški u poljoprivredu i u velike kapitalne projekte, a kao rezultat svega toga imamo da danas možemo odgovorno da stanemo pred krizu.

Godinu 2020. smo završili sa najmanjim padom BDP-a u Evropi. Među prvima smo obezbedili vakcine, i to dovoljan broj vakcina za sve naše građane od četiri različita proizvođača. Za to vreme opozicija samo sedi vrlo udobno u svojim foteljama i kritikuje svaki napredak naše države. Svaka pomoć, svaka nova otvorena fabrika, svako novo radno mesto, svaki novi metar novog puta naišao je na njihovu osudu.

Sećamo se kako je Dragan Đilas kritikovao vakcine, kako je sumnjao u njihovu ispravnost, a prvi je stao u redove da se vakciniše. Nije stalno ni Đilasu, ni Mariniki, ni Bošku Obradoviću niti do napretka Srbije niti do novih radnih mesta, novih bolnica, već isključivo do njihovog ličnog interesa i bogaćenja. Videli smo sa kolikim kapitalom raspolaže njihov gazda. Da li je on najbogatiji predstavnik bivšeg režima ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, mnogo ih je, ali da je najgramziviji svakako možemo sa sigurnošću da potvrdimo. Nije mu bilo dovoljno što je svoj kapital uvećao za 619 miliona evra dok je bio na vlasti, već sada traži nacionalne frekvencije za svoje privatne televizije kako bi još malo uvećao svoj kapital. Ali, ne želim ni vas, drage kolege, ni vas uvaženi gosti da zamaram sa njima, jer o njima najbolje govore upravo rezultati i volja građana. Danas je za njih cenzus od 3%, kao što možemo da vidimo, veoma visoko na lestvici.

Ono što smo imali priliku da čujemo u uvodnim izlaganjima i što je najbitnije, jeste da su sve ove pomoći koje je država davala u skladu i sa Ustavom Republike Srbije i sa zakonima, ali i sa evropskim propisima.

Još jednom, ja bih apelovala na sve građane da se vakcinišu, jer imaju tu mogućnost. Masovna imunizacija je jedini izlazak iz ove krize. Kao što vidimo, Beograd je danas na 50% vakcinisanih građana i Beograd se danas polako otvara.

Ovom prilikom bih želela i da čestitam slavu Beogradu, Spasovdan.

U danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću set predloženih mera. Hvala.