Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovane kolege narodni poslanici, najpre bih se zahvalio Kancelariji Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju i Ministarstvu za brigu o selu na iscrpnim, preciznim i ohrabrujućim odgovorima na moje poslaničko pitanje od 22. jula 2021. godine a u vezi sa programom podrške razvoju zadrugarstva u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.

Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju mi je odgovorila da se planira pružanje podrške novoformiranim zemljoradničkim zadrugama na teritoriji opštine Leposavić, Istok i Gnjilane, kao i na teritoriji grada Priština. Takođe, planirano je i osnivanje zadruge na teritorijama opština Kosovska Kamenica, Štrpce i Orahovac.

Vlada Srbije je u proteklom periodu pomogla pokretanje i razvoj manastirskih ekonomija u manastirima Duboki potok, Draganac i Gračanica.

Ministarstvo za brigu o selu mi je u odgovoru na poslaničko pitanje posebno naglasilo da su svi programi podrške razvoju zadrugarstva, kao i svi ostali programi koji imaju za cilj poboljšanje života na selima na čitavoj teritoriji Republike Srbije, dostupni i da na iste mogu konkurisati naši građani iz južne srpske pokrajine.

To se odnosi na trenutno aktuelan program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom za mlade bračne parove, kao i program nabavki mini-buseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva, ali i na programe poboljšanja društvenog standarda i očuvanja kulturno-istorijske baštine na selu, što je naročito bitno za ostanak i povratak srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Takođe, Kancelarija za Kosovo i Metohiju im je odgovorila da će podržati svaku inicijativu srpskih manastira i crkava u AP Kosovo i Metohija za formiranje manastirskih ekonomija.

S obzirom da su najstariji srpski manastiri na Kosovu i Metohiji stari i po osam vekova, istovremeno činili prve velike zadruge i crkvene ekonomije, kao i da su u radu Nacionalnog tima za preporod sela Srbije već uključeni najveći velikodostojnici SPC, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar i predstavnici islamskih verskih zajednica, moje današnje pitanje je sledeće – da li za podršku manastirskim zadrugama, posebno na Kosovu i Metohiji, kao i zadrugama pri drugim verskim zajednicama, pogotovo u rudnim područjima Srbije, moguće obezbediti tzv. „pozitivnu diskriminaciju“ prilikom dodele i rasporeda podsticajnih sredstava iz budžeta Republike Srbije?

Ovo pitanje upućujem Ministarstvu finansija Republike Srbije, Ministarstvu za brigu o selu i Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Napadi na Srbiju i njene zvaničnike ne jenjavaju. Što je Srbija jača, to se iz različitih tabora čuju uvrede i napada se sve što nosi prefiks „srpsko“.

Ovo je toliko evidentno i zaslužuje pažnju i reakciju državnih organa jer se često radi o kršenju zakona i često se radi o kršenju Ustava.

Jasno nam je da u regionu ima različitih afiniteta, ali je pogubna činjenica to što u najrazličitijim formama atakovanja na Srbiju najviše učestvuju domaći, nazovi, političari ali i druge javne ličnosti.

Najsvežiji primeri su pokretanje pitanja vojvođanske nacije. To je inače stara separatistička i veoma opasna ideja cepanja srpske nacije i stvaranje Vojvodine kao republike, odnosno pretvaranje teritorijalne odrednice u nacionalnu, što je potpuno neprihvatljivo i nije u duhu pravnog poretka. Nigde se na svetu teritorijalna pripadnost ne poistovećuje sa nacionalnom pripadnošću. Zašto bi Srbija bila izuzetak.

Što se tiče himne u Novom Pazaru, niko ne podiže tenzije. Umesto državne himne u Novom Pazaru u jednoj od osnovnih škola puštena je himna sandžačkih Bošnjaka.

(Samir Tandir: Nije to istina.)

Ja samo konstatujem ono što je rečeno Ministarstvu prosvete, a ćutao sam kada ste vi govorili. Kada ste vi govorili, ja sam ćutao, kolega. Dozvolite da završim.

Ističemo da Srbija obezbeđuje visok stepen prava svih nacionalnih manjina koje sa nama žive, ali simboli države moraju da se poštuju svuda, pa i u sredinama gde žive manjine. To su himna, zastava i grb i tu je zakon jasan.

Apsolutno su nedopustive izjave kvazi političara koji pravdaju ovakve postupke govoreći o nekakvom genocidu i da Ustav krše predsednik države i ministar prosvete koji u stvari traže poštovanje državnih simbola. To je kao svuda u svetu obaveza prema državi u kojoj živimo.

Maločas je citiran i zakon.

U članu 36. Zakona o državnim simbolima stav 1. tačka 4) kaže se da se himna koristi u drugim slučajevima koji nisu u suprotnosti sa Ustavom i zakonom.

Ministar je propisao na osnovu toga da se himna izvodi na početku prvog časa, što je po nama pozitivno, jer jačanje nacionalnog i državnog identiteta je potrebno u ovim turbulentnim vremenima. Ovde nije problem samo što nije intonirana himna Republike Srbije već je strašno to što je puštena tzv. himna sandžačkih Bošnjaka, a ko je tu himnu dozvolio, čija je to himna? Himne imaju države, a Raška oblast, koju oni zovu Sandžak, nije država.

Iskoristio bih priliku da podržim donošenje zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i očuvanju ćiriličkog pisma koji upravo ima za cilj da nas podseti da su u Srbiji srpski jezik i ćirilica u služenoj upotrebi, ali da moramo negovati i promovisati upotrebu srpskog jezika i ćirilice upravo zato što su zanemareni u javnom životu.

Neki kvazi političari u Srbiji kažu da je tzv. građanska Srbija uvek stajala rame uz rame sa istomišljenicima u regionu i mi to ne sporimo, jer zajedno polaze od iste teze, a to je - što gore po Srbiju to bolje po nas. Tako samo potvrđuje stepen njihove mržnje prema svakom uspehu Srbije, ali i prema očuvanju našeg nacionalnog identiteta.

Dolazimo do najnovijih političkih ekscesa od strane onih koji su uvek preživljavali samo na incidentima i negiranju Srbija. Srbija se nikad nije mešala u unutrašnja pitanja drugih država, ali je uvek stajala uz svoj narod gde god da živi i to pravo niko ne može da nam ospori.

Tokom jučerašnjeg dana jedan, nazovite političar, se usudio da pozove na hapšenje predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivice Dačića zbog navodnog mešanja u unutrašnje stvari druge države što je klasična zamena teza, jer predsednik je vrlo jasno postavio pitanje – da li je aktivnost tog kvazi političara narušavanje ustavnog poretka Crne gore?

Konkretno pitanje Vladi, koje bih zapravo trebalo proslediti Vladi Crne Gore, jeste šta je ovaj kvazi političar tražio u štabu onih koji su organizovali proteste protiv ustoličenja pravoslavnog mitropolita u Crnog Jogi na Cetinju gde se vekovima to čini i da li je to širenje verske netrpeljivosti i kao što je predsednik Narodne skupštine rekao narušavanje ustavnog poretka Crne Gore.

Zamislite da su u Srbiji organizovani protesti protiv verskog čina bilo koje veroispovesti, a da u tome učestvuju političari iz Srbije. Kakva bi tada bila reakcija?

Ono što nas posebno interesuje da li je moguće utvrditi da li se pojedine političke stranke iz Srbije finansiraju iz centara moći u Crnoj Gori i naravno iskoristio bih priliku da ume poslaničke grupe SPS čestitam ustoličenje mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Joanikiju. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Milićeviću.

Reč ima Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom obraćanja javnosti, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji jasno rekao da neće dozvoliti urušavanje Srbije ni izvan Srbije, ni u Srbiji, ni sa Vračara. Kada je rekao sa Vračara, tu je jasno i glasno mislio na sve one koji ne misle dobro Srbiji, a koji svoje političko delovanje skoncentrišu na centralne beogradske opštine, na Beograd i upotrebljavaju sve moguće metode ne bili urušili vlast Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.

Ti centri moći u pojedinim opozicionom strankama imaju svoje pipke i u regionu. Oni se tajno sastaju i na Vračaru, i u Trstu i u Crnoj Gori. Oni imaju i svoje junake. Jedan od junaka tih opozicionih centara moći koji žele po svaku cenu da sruše Aleksandra Vučića je i Radoje Zvicer, pa i njihovi istomišljenici prilikom nedavnih neželjenih dešavanja na Cetinju, nosili su i dres na kojem piše Zvicer 23, svetlo zelene boje.

Dakle, to su pristalice one politike, politike protiv Aleksandra Vučića koji nemaju junake kao što mi imamo junake u Srbiji poput Novaka Đokovića i drugih naših sportista čije dresove i slike nosimo, oni imaju junake kao što je Radoje Zvicer, vođa Kavačkog klana koji podržava one opozicione elemente koji žele da sruše Aleksandra Vučića. Pri tom, svedoci smo da ne prođe dan, ali bukvalno da neko iz dela opozicije okupljene oko Dragana Đilasa i Marinike Tepić putem društvenih mreža i putem sredstava javnog informisanja ne uputi pretnje na račun predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Zato, upućujem pitanja nadležnim državnim institucijama, prvenstveno MUP-u, tužilaštvu i Ministarstvu pravde – šta rade sve državne institucije, ne samo da zaštite predsednika Vučića i njegovu porodicu, nego i da se procesuiraju ove pretnje?

Predsednikov sin Danilo ne može da ode na godišnji odmor, ne može da ode na more da ga ne fotografišu pojedini opozicioni lideri i njihovi saradnici i to ne objave javnosti. Dakle, oni i dalje prate kretanje porodice Vučić, oni i dalje na najgori mogući način prete, a mene je sramota da prenesem te pretnje i uvrede na račun Vukana, Danila i Milice, dece našeg predsednika.

Sve to rade samo zato što im je cilj da uruše Srbiju, a da bi urušili Srbiju moraju da sruše Aleksandra Vučića. Znaju da je svakome od nas slaba tačka naša porodica. Zato i prete predsedniku, zato mu i prate decu i gledaju na svaki način da oslabe Aleksandra Vučića. Zato ne može naš predsednik da nastavi ovako dobro da vodi politiku ako nema podršku svih nas, prvenstveno državnih institucija, prvenstveno što se tiče zaštite bezbednosti porodice.

Zato postavljam pitanje i pozivam nadležne organe da reaguju još brže i efikasnije, imamo mi povremena saopštenja o odlučnoj reakciji tužilaštva ili policije što se tiče pronalaska nekoga kada preti smrću, ali to je nedovoljno, jer su ovi napadi svakodnevni. Ako državne institucije budu reagovale brže i efikasnije, ja se nadam da će se u Srbiji pobuditi svest, čak i među onima koji su protiv vlasti Aleksandra Vučića, da ga kritikuju politički, a da njegovu porodicu ostave na miru.

Svaka porodica je svetinja, svačija deca su svetinja. Nemojte, Dragane Đilasu, Marinika Tepić i ostali i vaši saborci, nemojte da uzimate porodicu Aleksandra Vučića u usta u vašoj političkoj borbi. Iznesite program ako ga imate, a nemate. Vaš jedini program je da se vratite na vlast, da otimate kao što ste otimali od građana Srbije. na kraju, uzdam se u državne institucije.

Nadam se da će svi ovi tzv. junaci preko tvitera i društvenih mreža koji ludački prete da će biti i pronađeni i uhapšeni i procesuirani. Zašto? Zbog Srbije, zbog bezbednosti dece, zbog bezbednosti svih porodica u Srbiji. Da bi mogli da nastavimo i da se borimo za našu decu i da pravimo rezultate i da Aleksandar Vučić zajedno sa svojim saradnicima i Vladom Srbije nastavi da Srbiju vodi u sigurnu budućnost, sve državne institucije u Republici Srbiji moraju da rade brže i efikasnije i svačija porodica da bude bezbedna. Hvala. Živela Srbija.

Hvala gospodine Mrdiću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sednici sprečena da prisustvuje narodni poslanik Dijana Radović.
Dostavljeni su vam zapisnici sednica Devetog i Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 12. Sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativna-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko do narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike, pa prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 21. i 22. jula 2021. godine.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: ukupno – 174, za – 158, nije glasalo – 16 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, održane 28. i 29. jula 2021. godine.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: ukupno – 176, za – 164, nije glasalo – 12 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 237 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije sa određenim dnevnim redom sadržanim u zahtevu.
Za sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o zaštiti potrošača;
2. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno – informativnih centara;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2070 (2020) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Studentsko stanovanje;
5. Predlog zakona o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti odbrane;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o izmenama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o ukidanju viza za njihove državljane;
8. Predlog odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije;
9. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, na predlog poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ od 15. jula, i
10. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, na predlog iste poslaničke grupe.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu čl. 92. stav 2, 170. i 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se obavi:
1) zajednički jedinstveni pretres o tačkama pod rednim brojem od 2. zaključno sa 7. koje sam upravo saopštio, i
2) zajednički jedinstveni pretres o tačkama pod rednim brojem 8, 9. i 10.
Da li predlagač želi da obrazloži? Ne želi.
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje: ukupno – 176, za – 165, nije glasalo – 11 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da donese akta iz Dnevnog reda današnje sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija; Uroš Kandić, državni sekretar; Višnja Rakić, pomoćnik ministra; Tamara Samardžić, viši savetnik i Vera Rovčanin Orlović, rukovodilac grupe za pravne poslove u turizmu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o zaštiti potrošača.
Pozdravljam prisutne predstavnike Vlade i pitam da li predstavnik predlagača, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija želi reč na samom početku? Da.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o zaštiti potrošača, koji je sačinjen na osnovu analize primene efekata važećeg Zakona o zaštiti potrošača koji je donet još 2014. godine.
Ovaj zakon koji se nalazi danas pred vama je takođe rezultat rada Radne grupe u kojoj su bili, naravno, zastupljeni kako predstavnici trgovaca, tako i potrošača, kao osnovnih subjekata potrošačkog odnosa, ali naravno i ostali relevantni nosioci zaštite potrošača i stručna javnost.
S obzirom na to da je zaštita potrošača ustavna kategorija Republike Srbije i da predstavlja jedan od primarnih sistemskih ciljeva naše države i pre svega rada resornog Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije, današnji predlog zakona pre svega ima za cilj da ponudi nova zakonska rešenja koja će omogućiti potrošačima da svoja prava ostvaruju efikasnije i uz što manje troškova i da na taj način zapravo garantujemo visok nivo zaštite potrošača u Republici Srbiji.
Ovaj zakon koji je danas pred vama predviđa čitav niz novih zakonskih rešenja i mera kojim će biti regulisane obaveze i zaštićena prava svih potrošača, ali takođe predlaže obaveze, odgovornosti i pravila koja se odnose na delovanje i na rad trgovaca i koje će u budućnosti, sigurni smo, dovesti do poboljšanja i pre svega do stvaranja jedne mnogo bolje pozicije potrošača i ostvarivanja njihovih potrošačkih prava.
Razlozi za usvajanje Predloga zakona o zaštiti potrošača se ogledaju pre svega u sprovođenju sistemskih i konkretnih pravnih i institucionalnih instrumenata zaštite prava potrošača kojim se obezbeđuje regulisanje svih pitanja od značaja za potrošače, ali takođe i unapređuje se nivo zaštite i informisanosti potrošača i putnika o uslugama putovanja čime je postignuta delimična harmonizacija sa direktivom EU o putovanjima, paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima iz 2015. godine, reč je o direktivi EU iz 2015. godine.
Poštovani poslanici, smatram da je zakon koji se danas nalazi na dnevnom redu višestruko značajan i da će višestruko doprineti zaštiti prava potrošača i da će se ovim putem i na ovaj način potrošačko pravo u Republici Srbiji kretati u skladu sa propisima EU.
Verujem da ćete uvideti potencijal predloga da osigura i unapredi zaštitu prava potrošača u Srbiji, kao i da ćemo, ukoliko je to potrebno, imati konstruktivnu raspravu o svim mogućim daljim unapređenjima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, ministarka.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?

Za reč se javio Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, odbor je predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona u načelu.

Razloga ima i te kako iako je prethodni zakon bio donet 2014. godine. moramo da budemo svesni da je trgovina nešto što je živa materija, da se način i oblici trgovine neprestano menjaju i da trgovci na određene načine pokušavaju da plasiraju svoju robu i usluge i da smo izašli iz onog tradicionalističkog načina trgovine da građanin ode samo u trgovinu, pogleda robu, kupi je i na taj način ostvari neki obligacioni odnos sa trgovcem, da ne kažem da je uvek bilo u uvek će biti zloupotreba prilikom trgovine često i od strane trgovaca, često i od strane potrošača i da je potrebno svakim narednim zakonom koji donosimo u nekom vremenskom periodu te mogućnosti zloupotrebe smanjivati na najmanju moguću meru.

Isto tako pojavila se i ta čuvena trgovina na daljinu, pogotovo telefonom, telefonskim pozivima. Verujte da je mnogo građana izražavalo negodovanje zato što ih pojedini trgovci pozivaju, pogotovo ako je to bilo i u vremena kada se to ne radi posle 22,00 sata i potpuno je razumljivo njihovo nezadovoljstvo i potpuno je razumljiva potreba da se jedan takav vid trgovine potpuno upodobi u skladu sa zakonom i reguliše na način koji je predviđen zakonom.

Naravno, imali smo sada i određenih nekih situacija po pitanju i važećih zakona, da vidimo kakva je bila primena. Očekujem u raspravi u načelu da ćemo i do toga doći, kakva je bila primena važećih zakonskih propisa, kakve su to izmene koje se tiču tih propisa i naravno, kako bi naši državni organi, pre svega tržišna inspekcija i drugi organi, mogli da reaguju kada dođe do kršenja zakona. Tu pre svega mislim na raskid ugovora i način dokazivanja raskida ugovora, kako to izgleda danas. Mogu da kažem da tu još uvek postoji jedan veliki, veliki broj zloupotreba od strane prodavaca kada je to u pitanju.

Kasnije ću u raspravi, u načelu da pokažem i neke primere da je morao na kraju naš Odbor nadležni da se umeša da bi zaštitio preko tržišne inspekcije pojedine potrošače, kako su ih prodavci pokušavali da one obaveze koje imaju po zakonu da ispune. Mislim da osim sudske zaštite da treba i državni organ da izrekne pokretanje prekršajnog postupka ka takvim trgovcima, da bismo na određen način rasteretili i tržišnu inspekciju i pravosudne organe, zaštitili potrošače.

Mislim da je Predlog zakona dobar, da svakako unapređuje zaštitu potrošača i očekujem u načelnoj raspravi da ćemo da istaknemo sve one prednosti koje ovaj zakon ima.