Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi jedan sistemski nov zakon, to je Zakon o zaštiti potrošača.

U fokusu SNS, u fokusu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ je zaštita najboljeg interesa svakog građanina Republike Srbije u bilo kojoj ulozi se on pojavljuje. Ovde se radi, naravno, o zaštiti pomoći potrošačima, građanima Republike Srbije koji se nalaze u ulozi potrošača.

Moram da istaknem da je Srbija ekonomski napredovala i zahvaljujući ekonomskom napretku tržište se razvijalo, a zaštita potrošača i najbolji način zaštite potrošača u stvari ukazuje da konkurencija mora da bude zdrava, da posluje na zakonskim osnovama i da bude fer i korektna.

Konkurencija, zdrava tržišna konkurencija i te kako je značajna sa aspekta privrednog rasta i razvoja, a Republika Srbija, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije iz godine u godinu krupnim koracima beleži ekonomski rast i napredak i beleži bolji životni standard svakog građanina Republike Srbije.

Ono što najpre želim da ukažem, to je da je u ovom zakonu prethodila jedna široka javna rasprava, da su u predlog i donošenje ovog zakona bile uključene organizacije, odnosno udruženja potrošača i savezi, da je bila uključena Privredna komora, da je predlog zakona razmatrao i skupštinski Odbor za privredu, da su bili uključeni profesori pravnih fakulteta i druge relevantne institucije i da su svi oni prigovori i primedbe, koji su bili opravdani, ušli i postali sastavni deo zakona.

Ono što je ključna izmena u ovom zakonu odnosi se u stvari na zaštitu potrošača i to na zaštitu potrošača kroz učestvovanje u vansudskom posredovanju. Zašto je to važno sa aspekta potrošača? To je važno zato što potrošači više neće morati da pokreću sudske sporove, niti da se izlažu bespotrebnim troškovima, jer je kroz ovaj zakon nametnuta obaveza trgovcima da učestvuju u vansudskom posredovanju i da u stvari postignu dogovor sa potrošačem, odnosno kupcem tih proizvoda.

Moram da istaknem da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pomaže i nevladinu organizaciju, udruženja potrošača i to kroz dodeljivanje finansijskih sredstava za sve one projekte koji su od javnog interesa i tiču se zaštite potrošača.

Takođe, moram da istaknem da će Ministarstvo trgovine, odnosno Vlada Republike Srbije je opredelila već od 2020. godine i novčana sredstva za rad tela koja će sprovoditi postupke posredovanja i to je za 2020. godinu pet miliona, za 2021. godinu osam miliona i 2022. godinu deset miliona dinara. To je i te kako značajno sa aspekta potrošača zato što neće morati da se izlažu dodatnim troškovima, kao naravno značajno je i sa aspekta trgovaca.

Moram da istaknem da je ukupno udruženja za zaštitu potrošača u Srbiji registrovano 90. Nalaze se u APR-u, 24 se nalaze i u Ministarstvu trgovine i moram da istaknem da se sedam udruženja potrošača sa Zlatiborskog okruga takođe nalaze na evidenciji i Ministarstva trgovine.

Takođe, moram da istaknem da su data veća ovlašćenja inspekciji, a posebno, i to je naravno usmereno ka jednom jedinom cilju, a to je zaštita potrošača da prema trgovcima, odnosno pružaocima usluga mogu da izreknu prekršajni nalog što znači da se naplata može izvršiti odmah na licu mesta kako se ne bi odlazilo na sud i kako ne bi sudski sporovi trajali predugo, a naravno predugi sudski sporovi samo idu na štetu potrošača.

Ono što želim da istaknem, da u jednom delu ovog zakona odnosi se i na Ministarstvo pravde koje će voditi urednu evidenciju o svim potrošačkim sporovima na taj način što će sudovi biti u obavezi da dostavljaju izveštaje do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu o svim potrošačkim sporovima, o dužini njihovog trajanja i naravno o broju završenih sudskih postupaka.

Takođe, želim da isteknem da Srbija u svakom pogledu bez obzira na pandemiju Kovida, na gotovo najveću svetsku ekonomsku krizu, u ekonomsku smislu napreduje. To se odražava i kroz stanje javnog duga, koje iznosi 55,2% danas. Moram da istaknem da u vreme žutog tajkunskog preduzeća Dragana Đilasa koji ništa drugo nisu znali da rade nego da proizvode javni dug, javni dug je iznosio 79%.

Moram takođe da istaknem da je Srbija tokom 2021. godine, bez obzira na pandemiju Kovida jedna od retkih zemalja u svetu koja je povećala minimalnu zaradu, koja je povećala neoporezivi deo zarade za poslodavce, koja je povećala penzije za 5,9%, koja je povećala plate. Znači, Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i te kako brinu o građanima i država čini sve da pomogne i građanima i privredi.

Osam milijardi evra država Srbija je uložila u tri paketa pomoći i podrške i građanima i privredi i to priznaje čitav svet i MMF i Svetska banka i Međunarodna organizacija rada koja kaže da je Republika Srbija imala najizdašnije i najsveobuhvatnije mere pomoći građanima i privredi i čak da je stopa siromaštva u Srbiji smanjena bez obzira na pandemiju Kovida.

U vreme tajkuna Dragana Đilasa i u vreme žutog pljačkaškog preduzeća za 12 godina ojadili su građane, državu i privredu za 100 milijardi evra. Samo Dragan Đilas u Beogradu, kao gradonačelnik, ojadio je budžet Beograda za milijardu i 200 miliona dinara, a svoje privatne džepove napunio sa 619 miliona evra. Zamislite, tajkun Dragan Đilas i naravno njegov drugar Šolak ne libe se da pored potrošačku korpu 2010. i 2020. godine. Sramota je što to uopšte rade jer narod zna i pamti.

Roditelji znaju da su u vreme Dragana Đilasa 400.000 ljudi ostalo bez posla, da su u prodavnice išli da bi za doručak na crtu kupili jedno jaje za doručak svojoj deci, da je 25,9% ljudi bilo nezaposleno. Danas je taj broj jednocifren. Da su ugasili, zatvorili sve fabrike koje su postojale u Srbiji, rasprodali, opljačkali. Iz fabrika su čak iznošeni i delovi mašina.

Danas se Srbija radi i gradi. Nigde se više ne radi u ovom delu Evrope, a sigurno ni u Evropi, nego u Srbiji. Srbija je danas jedno veliko gradilište. Ukupni stranih investicija danas imamo 2 milijarde i 600 miliona evra. Po tome smo lider. Znači, investitori imaju poverenja u rad Vlade Republike Srbije, imaju poverenja u politiku Aleksandra Vučića. Zato su ovde njihova ulaganja velika. Samo u nemačkim kompanijama danas radi 72.000 radnika, a 2014. godine broj zaposlenih u nemačkim kompanijama bio je 17.000.

Tu bezočnu laž koju su Dragan Đilas i Šolak objavili odnosi se da je prosečna potrošačka korpa u 2010. godini, znači u vreme žute najkunske vlasti, u vreme kada je MMF videći s ima posla iz Srbije pobegao glavom bez obzira, oni tvrde u tom listu da je potrošačka korpa u 2010. godini bila 32.000 dinara. Stvarna potrošačka korpa je bila 54.000 dinara. Znači, oni ne lažu na malo, oni lažu na veliko. Lažu sve. Svaka njihova izgovorena reč je laž, jer oni politike nemaju. Oni su mrzitelji svega naprednog u Srbiji, mrzitelji su dece, mrzitelji su dece pre svega našeg predsednika Aleksandra Vučića, ali mrzitelji su sigurno i sve druge dece. Oni jedino vole svoje privatne džepove i svoj keš na razno-raznim destinacijama rasutim po svetu.

Narod Srbije zna i pamti i zato laž, prevara, manipulacija, pljačka nikada neće dobiti podršku naroda. Oni su već poslati na smetlište istorije da se koprcaju i valjaju u sopstvenom blatu.

Aleksandar Vučić svakog dana živi i radi za Srbiju i bolji život građana Srbije. To narod, takođe, vidi i zna i zato politika Aleksandra Vučića nema alternativu, radi budućnosti, radi sve naše dece. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Dušan Marić. Izvolite.

Gospodine, Orliću, dame i gospodo, mislim da ovaj predlog zakona je dobar, sveobuhvatan. Mislim da je pomak napred u odnosu na postojeći zakon i glasaću za njegovo usvajanje.

Međutim, imam i nekoliko primedbi i sada ću zbog vremena izneti samo dve. Prva primedba se odnosi na to što smatram da predlagač nije dovoljno pažnje posvetio zaštiti potrošača od kupovine robe, od kupovine proizvoda kojima je istekao rok trajanja, to pre svega mislim na prehrambene proizvode. Ako razgovarate sa trgovcima, sa radnicima koji rade u trgovačkim radnjama, čućete da je to masovna pojava. Vlasnici trgovačkih radnji su praktično razradili sisteme, kako oni kažu, za uvaljivanje robe i trgovci koji odbijaju da zajedno sa robom kojoj se bliži rok trajanja ne prodaju robu kojoj je istakao rok trajanja i imaju često problema i dobijaju otkaz.

Druga stvar, smatram da niste dovoljno pažnje posvetili zaštiti potrošača od agresivnog marketinga. O čemu se radi? Radi se o tome što već dvadeset godina nekoliko najvećih trgovačkih lanaca u Srbiji građane svakodnevno preko televizijskih ekrana bombarduju imbecilnim lažima kako neki proizvod košta 99,99 dinara ili 399 dinara i 99 para. Radi se o bezočnom laganju. Prva stvar, para kao platežno sredstvo u Republici Srbiji ne postoji. Znači, meni onako, kako ja shvatam rad tržišnih organa pada na pamet, da bi posle emitovanja takve reklame trgovačka inspekcija sutra trebalo da ode u taj trgovački lanac i da pita da mu objasne kako je moguće da neka roba košta 99,99 dinara.

Smatram da je ovaj predlog zakona, a i važeći zakon, bez obzira na sve manjkavosti predstavlja dokaz da Srbija ima dobre propise. Mi smo država sa dobrim zakonima, problem je u tome što primena tih zakona ponekad nije adekvatna. Ja ću navesti dva primera iz ovog zakona, a osvrnuću se na dva člana, oni su isti i u starom zakonu i u ovom predlogu zakona. Član 23. – zabranjena je prodaja, usluživanje i poklanjanje alkoholnih pića uključujući pivo, duvanski proizvodi ili pirotehničkih sredstava licima mlađim od 18 godina života.

U slučaju sumnje da je potrošač lice mlađe od 18 godina, trgovac nije dužan da proda ili usluži alkoholno piće, pivo, duvanski proizvod ili pirotehnička sredstva dok potrošač ne omogući trgovcu uvid u važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu. Sve je jasno i glasno. Nažalost, ovo je uglavnom mrtvo slovo na papiru.

Ako uveče, posebno vikendom, izađete u bilo koji grad u Srbiji, videćete kafiće pune dece i videćete da mnogi od njih piju pivo i druga alkoholna pića i videćete da su mnogi od njih u pijanom stanju. Ali vam tvrdim da nećete videti da dođe konobar ili vlasnik ugostiteljskog objekta da traže ličnu kartu od deteta, a kamoli da ga upozoravaju da ne bi trebalo da pije i kamoli da mu uskrate da dobije piće. Naprotiv, i konobari i vlasnici ugostiteljskih objekata podstiču decu da piju, zato što na taj način podstiču svoj promet a i zbog jednog drugog razloga, ima ih više ali ja ću pomenuti ovaj, statistika pokazuje da najviše dece u Srbiji prvi put narkotike proba u kafićima. Kada dete popije, kada konzumira malo veću količinu alkohola, ono je spremno da učini nešto što u treznom stanju nikada ne bi učinilo.

O čemu se ovde radi? Radi se o lošem radu inspekcijskih službi i za to postoje tri objašnjenja. Prvo objašnjenje - objektivno nedostatak kvalitetnih kadrova. Drugo objašnjenje - korupcija i treće objašnjenje - nespremnost inspektora da se zameraju. Znate, vlasnici kafića su uglavnom ljudi koji imaju određeni uticaj u sredini, posebno kada je u pitanju mali grad i nekako je inspektorima mnogo lakše da se zbog dečurlije ne zameraju moćnim ljudima iz svog grada od kojih mogu imati probleme.

Ovaj problem se može rešiti vrlo lako, za dva meseca, primenom zakona. Znači, u svakom gradu napraviti kontrolu, zatvoriti po dva-tri kafića u kojima se deci prodaju alkoholna pića na mesec-dva dana. Kad ponovo počnu sa radom, ako ponove taj prekršaj, zabrana obavlja delatnosti. Drugim vlasnicima kafića i drugih ugostiteljskih objekata neće posle toga pasti napamet da opijaju decu.

Osvrnuću se još na član 9. u Predlogu zakona i član 9. u važećem zakonu, a taj član govori o prodaji goriva i, da tako formulišem, iznajmljivanju parking mesta. Kada u Beogradu parkirate automobil, ako u roku od četiri minuta i 59 sekundi ne pošaljete SMS poruku da ste platili parking, dobijate čestitku u vidu kazne od 1.850 dinara. Ovi u parking servisu kažu da je to dnevna karta. Iskreno, meni to više naliči na pljačku. A sad ću vam objasniti zašto.

Za ljude koji žive u Beogradu, koji otprilike znaju raspored ulica, koji znaju gde idu, kuda idu, itd, koji znaju kako se plaća parkiranje, koji znaju otprilike gde je granica prve, druge, treće zone i na koje brojeve telefona treba slati SMS poruke, pet minuta je neko pristojno vreme za koje oni mogu da kupe određeno parking vreme. Međutim, u Beograd dnevno dođe i po nekoliko hiljada ljudi iz unutrašnjosti. Dođu ljudi iz Velike Plane, u kojoj živim. Tamo nema parking službe. Ima ljudi koji ne znaju kako se plaća parking. I sad zamislite kad dođe neko u Beograd, namuči se da nađe parking mesto, jer, znate, kad izlazite iz automobila u Beogradu vi ste došli nekim poslom, prvo pregledate stvari koje ćete uzeti, šta vam treba, koji vam dokumenti trebaju, šta ostavljate u autu itd, nekakve normalne radnje koje radi svaki normalan čovek.

Posle toga treba da izađete iz automobila i da se date u potragu za onom tablom na kojoj piše obaveštenje o tome kako plaćate parking. Tu tablu nekad možete da nađete posle 10 sekundi a nekad ne možete da nađete ni posle minut vremena. Ne dao bog ako u automobilu imate saputnike, pa još starije ljude, pa još decu, onda je vaša mogućnost da platite za četiri minuta i 59 sekundi parking apsolutno nemoguća. Jedino da ste Husein Bolt ili Vera Nikolić.

Ja predlažem gradskoj Vladi sa dobrom namerom da promeni ovo vreme, da produži vreme na 10 minuta ili da ovo vreme stepenuje. Kako? Vrlo jednostavno. Znači, ako zakasnite da platite parking do pet minuta, platićete dva ili tri sata parking. Ako ne platite u roku od pola sata, platićete pola dana. A ako ne platite u roku od sat vremena ili dva sata, nebitno, e, platićete parking mesto za celi dan.

Da ne bude da samo kritikujem vlast u gradu, ja moram da pohvalim odluku grada Beograda, čini mi se da ona stupa na snagu danas, to je za mene jedna izuzetna odluka, da ugostiteljski objekti posle 22 sata neće moći da puštaju muziku na otvorenom radnim danima a vikendom posle 23 sata.

Mi smo svedoci širom Srbije da su građani uglavnom terorisani od vlasnika ugostiteljskih objekata i kafića koji terorišu muzikom i ja mislim da lokalne samouprave po ovom pitanju treba da se ugledaju na grad Beograd. Vladi predlažem da izradi i Skupštini hitno dostavi novi predlog zakona o zaštiti stanovništva od buke i da sastavni deo tog zakona bude pravo komunalne inspekcije da ima ručne uređaje za merenje buke, jer inspekcije danas bukvalno nemaju nijedan jedini način da stanu u kraj bahatim ugostiteljima koji stanovništvo terorišu muzikom, građanima koji žive tu.

Gradovima koji imaju komunalnu policiju je malo lakše, zato što komunalna policija ima ovlašćenja i u svakom slučaju treba razmišljati o tome da se komunalnim inspekcijama u opštinama daju neka ovlašćenja komunalne policije. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Mariću.
Reč ima Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, naravno da ću se složiti sa kolegama narodnim poslanicima koji su prethodno govorili i naravno da ćemo podržati ovaj predlog zakona.

Slažem se apsolutno da je Zakon o potrošačima interesantan pre svega građanima, jer su oni vrlo često u prilici da odredbe ovog zakona koriste.

Ono što ja želim da napomenem jeste činjenica da, pored ovog zakona i svega onoga o čemu danas diskutujemo, mnogo je bitnije praćenje samog zakona i kako se taj zakon primenjuje. Znate, ako mi ovde danas nešto usvojimo, a to samo ostane mrtvo slovo na papiru, složićete se sa mnom da nismo napravili nekakav veliki posao i da građani od toga neće imati veliku korist ukoliko doslovno ne budemo primenjivali sve ono o čemu smo danas pričali.

Uveren sam da u tom nekom narednom periodu ćemo biti u prilici da još više unapredimo sve ono što se tiče zaštite prava građana, ali isto tako da i kroz neke konstruktivne diskusije dođemo do još možda nekih boljih rešenja.

Narodni poslanici, sem svog posla koji imaju i obavljaju ovde u samom Domu Narodne skupštine, su i u čestom kontaktu sa građanima, pa tako sve ono što danas čujete ovde od nas možete slobodno primeniti i uzeti negde u razmatranje, jer nije to nekom od nas palo tek tako na pamet, već je došlo kao posledica razgovora ili nekih predloga, sugestija, pa i kritika građana iz onih mesta odakle mi dolazimo.

Kada govorimo o zaštiti potrošača i kada govorimo o ovom zakonu, često provejava u javnosti taj termin „obmana“ i kako su to nekada potrošači obmanuti da li reklamom, da li deklaracijom, da li nekad garancijom i pričamo o tome kako se često zloupotrebljava poverenje potrošača i ja se sa time u potpunosti slažem, ali sam negde

i uveren da, koliko god se mi trudili, uvek će neke velike kompanije ili neki veliki lanci proizvođača pokušati to da izvrdaju na ovaj ili onaj način i uveren sam da ćemo mi u interesu građana se boriti da takvih primera nemamo više ili da ih svedemo na minimum, ali uveren sam isto tako i da ukoliko budemo primenjivali ovaj zakon kako treba, građani će biti mnogo i srećniji i zadovoljniji.

Kada pričamo o obmanama, baš pre neki dan u razgovoru sa građanima na Voždovcu, čuo sam od jednog čoveka konstruktivnu ideju koju, nažalost, vaše ministarstvo ne može da primeni, a to je kontrola poverenja građana u političke partije, odnosno praćenje i obmanjivanje onoga što iznose stanke.

Mislio sam da čovek to tek tako iznosi. Međutim, on je imao jako dobru ideju, a to je da bi bilo odlično kada bi neko mogao i da prati šta je to što stranke pričaju, kako u toku dana, tako i u samom epicentru izborne kampanje, pa bi bilo interesantno i da se prati to koliko su oni na taj način obmanuli građane i da li bi tu postojale neke posledice.

Apsolutno se slažem sa tim čovekom i kada pričamo o tome, evo, svedoci ste i bili ste u prilici da čujete koliko puta su samo predstavnici bivšeg režima DS, oličeni u Draganu Đilasu i Vuku Jeremiću, obmanuli ne građane Beograda, već i cele Srbije. Čuli ste mnogo primera od poslanika koji su na svom ličnom primeru i na svom ličnom mestu izneli neke podatke koji su apsolutno neverovatni i ako bi ih posmatrali na taj način kao potrošače, građane koji su te njihove usluge i obećanja prihvatili, onda ćete se složiti da su na ovaj način brutalno obmanuti.

Ne želim sada više da podsećam i na prazna obećanja da će metro u Beogradu biti izgrađen 2010, 2011. i 2012. godine, neću podsećati građane ni da je režim DS obećavao Evropsku uniju Srbiji, našoj zemlji godinama unazad i da nikada ništa na tom polju nisu učinili, da su obećavali veće plate i penzije, a da je Srbija tonula sve dublje i bila sve siromašnija. Ovakvih primera mogu vam navesti milion, isto kao i moje kolege. Ali, ono što je za danas meni posebno interesantno jeste grubo vređanje inteligencije građanima, pre svega Beograda, ali zatim i cele Srbije.

Naime, o čemu se radi? Dragan Đilas je i danas aktuelni odbornik u Skupštini grada Beograda. Predsednik je Stranke slobode i pravde. Ta njegova stranka se u poslednje vreme bavi čistom demagogijom, obmanama, ali pre svega, politikom mržnje koja se ispoljava na porodicu predsednika Aleksandra Vučića i danas, posebno ovih dana aktuelno, na njegovog sina, Danila Vučića. U prilici ste da vidite raznorazne i natpise u novinama, ali i medijsku kampanju u određenim medijima koji su pod direktnom kontrolom Dragana Đilasa, gde je to postala praksa.

Međutim, ono što je posebno interesantno jeste da je, čini mi se, pre dve godine ili godinu dana, njegov do tada verni pratilac, ali iz druge stranke, iz stranke Vuka Jeremića, Nikola Jovanović, takođe njegov kolega gradski odbornik, koga je on postavio, kako kaže, za šefa odborničke grupe, u jednom kafanskom razgovoru izvređao i svog gazdu Vuka Jeremića, pa, Boga mi, ponajviše desnu ruku Dragana Đilasa, u tom trenutku poslanicu Mariniku Tepić, ženu koja će ostati upamćena kao inicijator jedne rezolucije da Srbija bude proglašena krivom za genocid u Srebrenici.

Nikola Jovanović je tom prilikom za tu istu ženu govorio razne ružne stvari. Ja ne mogu to i ovaj dom ne dozvoljava da tako nešto citiram, ali apsolutno svi znaju o čemu se radi. Upotrebljen je termin – na biciklu. Zaista, ja ne želim to da citiram, ali mislim da građani Srbije znaju o čemu se radi.

U tom trenutku veliko pojačanje, kako je trebalo da bude, Nikola Jovanović, za Stranku slobode i pravde postaje najomraženija ličnost u tim redovima. Iako su do juče bili saborci Dragan Đilas i Nikola Jovanović, dolazi do velikog otklona, pa maltene tako ste došli u situaciju da Dragan Đilas u pojedinim izjavama i kaže da on nikakvog kontakta nije imao sa Nikolom Jovanovićem, da ne zna šta se to desilo i da su u lošim odnosima.

Ubrzo nakon što su takvi razgovori isplivali u javnost, Đilas je izjavio sledeće – Nikola Jovanović je sam sebe izbrisao sa političke scene. Zbog uvreda upućenih jednoj ženi, jednoj dami, apsolutno se slažem da takav čovek ne treba da bude deo političke scene, iako se sa Marinikom Tepić apsolutno ne slažem ni oko čega, iako mislim da je jedina politika mržnja i laž, ali nijedna dama ne zaslužuje uvrede kakve je on o njoj izneo.

Evo, vidite, za razliku od Dragana Đilasa i njegovih saboraca, mi iz SNS nemamo problem sa tim da kažemo da osuđujemo bilo kakvu uvredu ili bilo kakav vid nasilja, što kod njih nije slučaj. Šta više, oni ga podstiču i vređaju svaku našu koleginicu koja ustukne i kaže nešto protiv njih ili protiv njihove politike, a sve argumentovano i istinito.

Šta je ovde interesantno? Dakle, Đilas kaže da je Nikola Jovanović sam sebe izbrisao sa političke scene, kaže da nemaju nikakve dodirne tačke, da apsolutno ne znaju jedan o drugom ništa i da je svaka njihova dalja saradnja nemoguća.

Ubrzo nakon toga, pomenuti Nikola Jovanović formira nekakvu nevladinu organizaciju koja se zove „Lokalna samouprava“. Vrlo ponosan na to, najoštriji je kritičar projekata u Beogradu, ali generalno i politike SNS, kao i predsednika Aleksandra Vučića. Često mu se prepliću izjave sa Draganom Đilasom, identične su i tu je već naznaka njihove saradnje.

Kako ja uvek želim i ovde diskutujem argumentima, što i slike potvrđuju, i konkretnim dokazima, vrlo lako se može ustanoviti i veza između Stranke slobode i pravde, odnosno Dragana Đilasa i „Lokalne samouprave“ Nikole Jovanovića. U javnosti oni kažu da nemaju veze jedni s drugima.

Međutim, imate na njihovoj početnoj stranici, dakle, „Lokalne samouprave“, imate deo gde možete naći naš tim. U tom našem timu veselo pozira Nikola Jovanović, sa svojom biografijom, ali drugi član tog njihovog sjajnog tima je izvesna Ana Gođevac. Dakle, Ana Gođevac je deo tog tima, ljudima u Beogradu poznata po tome što ne postoji stvar koja se uradi u gradu Beogradu u interesu građana Beograda, a da ona nije njen najoštriji kritičar. I to ne bi bilo ništa sporno da ova gospođa Ana Gođevac ne vodi opštinski odbor Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa na Vračaru i da se ne potpisuje kao Stranka slobode i pravde kada daje izjave.

Dakle, Ana Gođevac vam je u istom trenutku, obratite pažnju, i funkcioner Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, što možete videti ovde gde kaže da imaju plan za Beograd, ali je isto tako i deo tima Nikole Jovanovića, u ovom Centru za lokalnu samoupravu.

Zašto je ovo jako bitno? Na ovaj način, poštovani građani Srbije, možete videti samo u jednom primeru koliko su ljudi spremni da vas obmanjuju, lažu, zarad ličnog interesa, lične promocije i nekog glasa više.

Sada iz ovog ugla priče Zakona o potrošačima se postavlja samo jedno. Ukoliko posmatramo ove dve stranke kao nekakve brendove takozvane ili kao nekakve pružaoce usluga, kao nekakve radnje, a glasače koji bi eventualno glasali za njih posmatramo kao potrošače, samo se nameće jedno otvoreno pitanje – da li je ovo obmana potrošača? Sa ovim ću završiti.

Sve ovo što sam sada izneo je samo jedan u nizu pokazatelja da ni Draganu Đilasu, ni Vuku Jeremiću, niti njihovim sledbenicima na bilo kom nivou ne postoji ništa sveto u tom smislu da neće pogaziti bilo kakvu datu reč. Pa, eto, tako, i oni ljudi sa kojima su u velikom sukobu, za koje maltene pričaju da se ni ne poznaju, prvi su im saradnici i ukrštaju se samo ne bi li u opštem interesu i ujedinjeni oko mržnje koju gaje prema Aleksandru Vučiću i SNS ubrali koji glas više.

Kampanja koja se vodi protiv i Danila Vučića i Aleksandra Vučića je nešto što nije zabeleženo ne samo u Srbiji, već i u celom svetu. Ali, sa ovog mesta i sa svakog drugog želim samo građanima Srbije da poručim da sve rezultate koje je do sada postigla Vlada Srbije, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, takvim lažima i takvom mržnjom nikada neće izbrisati, a da zakoni koje mi danas usvajamo i koje ćemo usvajati u narednom periodu biće vođeni jedino i isključivo interesom građana Srbije i boljim životom svakog čoveka u našoj zemlji, gde god da on živi.

Uveren sam, poštovani predstavnici ovog ministarstva, ministarka, nažalost, nije ovde sa nama, ali uveren sam da ćemo u narednom periodu diskutovati o još dobrih zakona i da ćemo na taj način olakšati život našim građanima i da ćemo svi zajedno na taj način kao jedan veliki tim od naše Srbije činiti još lepše i još bolje mesto za život. Hvala vam. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Poštovani predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, dame i gospodo narodni poslanici, sigurno je da izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača imaju za cilj da unaprede kvalitet života građana Srbije, da unaprede njihova prava, i to jeste jedna od posledica onoga što je urađeno u prethodnih nekoliko godina kada su u pitanju ekonomske reforme i njihovo sprovođenje u našoj zemlji i sve ono što je predsednik Aleksandar Vučić započeo kao proces kada je bio predsednik vlade 2014. godine. Dakle, sa teškim reformama, sa sprovođenjem teške fiskalne konsolidacije i stvaranjem jednog dobrog i povoljnog ambijenta za poslovanje i privlačenje stranih direktnih investicija, ali i podizanje domaće privrede i kapaciteta domaćih, mikro, malih i srednjih preduzeća.

Stvar je vrlo jednostavna kada govorimo o zaštiti potrošača. Radi se o tome da je to jedna faza u kojoj i sami građani, kao ljudi koji imaju pravo da budu birani i da biraju, su ljudi koji traže zaštitu sopstvenih prava i traže u skladu sa ekonomskim razvojem njihov kvalitet života bude bolji, kvalitetniji, dostojanstveniji. Džaba je bilo kakva zaštita potrošača, ako ti potrošači i građani nemaju šta da potroše, ako nemaju gde da zarade svoju platu, ako nemaju gde da se zaposle. To je ono što je napravilo jasnu diferencijaciju svega onoga što je personifikovalo vlast do 2012. godine i sve ono što radi danas vladajuća većina na čelu sa SNS i Aleksandrom Vučićem, a to je da danas građani Srbije imaju posao, da je danas stopa nezaposlenosti niža od 10%. Danas je ekonomija u našoj zemlji veoma žilava, i to smo pokazali tokom ovog veoma izazovnog perioda u kojem se nalazimo već drugu godinu, izazvanog Kovidom-19. Dakle, ogromnom, velikom, globalnom pandemijskom krizom, a gde smo pokazali da možemo da se nosimo sa velikim problemima, da sačuvamo svoju privredu, ali i da pored toga sačuvamo zdravlje naših građana, da sačuvamo naš zdravstveni sistem.

Jedna smo od retkih zemalja, ne samo u Evropi, nego u svetu, koja može da bude ponosna i da kaže da smo sagradili tri kovid bolnice, da gradimo, najaviću jednu lepu vest i nešto što će se desiti u četvrtak, a to je početak izgradnje fabrike kineskih vakcina, Sinofarmovih vakcina, posle onoga što je već započeto kao proces između Torlaka i ruske Gamaleje i ruske Vlade, po pitanju proizvodnje ruske vakcine Sputnjik V.

Sve to govori o tome koliko Srbija ima sposobno liderstvo, koliko je Aleksandar Vučić uspeo da u ovim veoma teškim trenucima po našu zemlju napravi i očuva takav ambijent, kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju zaštita naše privrede i naših preduzeća. Tako da će krajnji rezultat toga biti istaknut na semaforu, a taj semafor je takav da će privredni rast u našoj zemlji u ovoj godini biti veći od 6%, čak neki predviđaju 6,5% i 7%, što je nešto što je istorijski rezultat za srpsku privredu, za srpsku ekonomiju. To je sve ono što i jeste, na kraju krajeva, rezultat jednog vrlo mudrog spoljno-političkog liderstva Aleksandra Vučića, sposobnosti da rukovodi ekonomijom i ekonomskim životom naše zemlje, tako da naša preduzeća budu što uspešnija, da zapošljavaju što više ljudi, da budu konkurentnija i da Srbija ide krupnim koracima ka modernizaciji i onome što je najbitnije, a to je ono čime se SNS najviše bavi, a to je običnim čovekom, običnim građaninom koji treba u 21. veku ostvari sva svoja prava i da živi u skladu sa svojim civilizacijiskim tekovinama i dostignućima modernog sveta.

Kada malo bolje pogledate i uđete u analizu situacije u Republici Srbiji i uporedite stanje pre šest, sedam godina kada je strah od gubitka radnog mesta kod ljudi,

po svim istraživanjima javnog mnjenja koja su rađena u našoj zemlji, bio veći od straha od smrti, kada je stopa nezaposlenosti bila 26%. Danas imate situaciju da svako ko želi da radi može da se zaposli. Danas imate situaciju da imate kompanije, strane kompanije koje dolaze ovde, koje zapošljavaju hiljade ljude, a u kojima mogu da se zaposle naši inženjeri, naši ekonomisti, naši vrhunski pravnici, naši mladi ljudi koji mogu da ostvare zaradu, koji mogu da ispune i da unapređuju sopstvenu karijeru, ali i da unapređuju kvalitet života svojih porodica i svoje dece i na taj način ispunjavamo ono što jeste glavni cilj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ojačamo maksimalno demografske karakteristike ove zemlje i da sprovodimo i da stalno mislimo o tome kako da nas bude više. Samo na taj način naša politička pozicija može da bude bolja, naša vojna pozicija može da bude bolja, naša ekonomska pozicija može da bude bolje.

Slobodno mogu da kažem da smo mi sprečili, da je Aleksandar Vučić sprečio odliv mozgova u inostranstvo, onih koji su najkvalitetniji, onih koji su visoko kvalifikovani, koji imaju najbolje škole. Čak imamo i jedan veoma važan trend o kojem se retko govori zato što to valjda nije glavna tema. Glavna tema je Vučić, glavna tema je njegova porodica, da li mu je sin otišao da uči da kuva ili se okupao negde na moru ili na bazenu, ali nije glavna tema što se masovno ljudi koji su završili fakultete u inostranstvu, koji su radili na određenim važnim pozicijama u inostranstvu vraćaju u Srbiju. Vraćaju se zato što ima investicija. Vraćaju se zato što mogu da zarade u Srbiji. Vraćaju se zato što je život u Srbiji dobar i kvalitetan. Vraćaju se zato što je infrastruktura u Srbiji sve bolja i kvalitetnija, sa mrežom autoputeva, sa tri aerodroma koje trenutno imamo.

Podsetiću građane Republike Srbije da smo samo mesec dana pred pandemiju imali više od pet miliona ljudi koji su prošli kroz aerodrom „Nikola Tesla“ u 2020. godini. Više nego udvostručen nivo ljudi koji su posetili Srbiju ili iskoristili Srbiju kao jednu vrstu saobraćajnog haba u avio-industriji. Srbija postaje lider u mnogim industrijskim granama, u mnogim onim sektorima i oblastima koje su ovi koji su bili nesposobni, koje Srbija, patriotizam, ekonomija, proizvodnja nisu interesovali, koji su samo kroz vođenje ove države i kroz vlast napunili svoje džepove, napunili svoje račune, sebi i svojim porodicama. Dakle, te prilike su bile propuštene i ja znam, svi ovde znamo, u našoj stranci je jako teško da za nekoliko godina dostignemo onaj nivo razvoja koji Srbija zaslužuje. Aleksandar Vučić je pokazao da je to moguće, da Srbija ima kapacitet, da ima dobru ekonomiju, da imamo pobednički duh, da možemo da budemo lider, da možemo da budemo lideri u proizvodnji, u informacionim tehnologijama, pa i u turizmu.

Moram stvarno da pohvalim ministarku turizma koja se pokazala kao jedan jako dobar ministar, koja je u domenu turizma uradila puno za ovih nekoliko meseci, iako su izazovi isto tako bili veliki. Po pitanju zaštite potrošača, povezaću sa temom, naravno, današnje sednice, nemamo više situaciju koju smo imali pre nekoliko godina da imamo ljude, pojedince ili turističke agencije ili tur-operatere koji dođu ovde, shvatajući ovu zemlju kao banana državu, opelješe građane, pobegnu negde u inostranstvo i, naravno, oštete hiljade, hiljade ljudi.

Zato što nas je svet do pre nekoliko godina tako gledao, zato što su nas ti partneri što su u stvari bili špekulanti tako gledali, kao na jednu zemlju gde je moguće raditi sve, bez ikakvih konsekvenci i bez ikakvih sankcija.

Srbija je u prethodnih nekoliko godina postala jedan pouzdan partner međunarodnoj zajednici, ključnim međunarodnim igračima. Srbija je jedna ozbiljna država i slobodno mogu da kažem, naravno mi treba da se stidimo toga, do 2012. godine mi smo bili jedan običan „dominion“, jedna „banana država“ kojom nije upravljao narod, kojim nisu upravljali parlament, Vlada i predsednik republike, već su Srbijom upravljale strane ambasade, strani faktor koji je čak uticao i na to ko će biti na kojoj ministarskoj funkciji, ko će voditi koji resor, koji će investitor ovde doći i kakvi će mu biti uslovi dati za poslovanje.

Srbija više nije zemlja sa kojom može tako da se postupa i naravno takvo ponašanje, takva pozicija, takav stav je urodila plodom da danas mi imamo rast bruto domaćeg proizvoda na istorijskom nivou i da imamo jednu ozbiljnu državu, pravnu državu koja pored toga što utiče na stvaranje jednog jako povoljnog poslovnog ambijenta, utiče i bavi se time da bude i ekonomski i naravno socijalno odgovorna, ali i da štiti svoje građane na svaki mogući način.

Zašto je zaštita potrošača toliko važna, zašto je ona građanima toliko važna? Kada pogledate onu Maslovljevu hijerarhiju potreba, vi u njoj imate, naravno, kao onu čitavu piramidu, prvi deo, prve one potrebe su obične, egzistencijalne potrebe ljudi, onaj ko nema za hleb, onaj ko nema da ode u prodavnicu, o kakvoj on zaštiti može ili treba da misli kada ne može da kupi ni garderobu, kada ne može da kupi ni auto, kada ne može da priušti sebi i porodici gotovo ništa?

Naravno da tada do 2012. godine, dok su državom vladali tajkuni, dok je državom vladao onaj koji hoće opet na silu da preuzme vlast, a to je Dragan Đilas, naravno da tada nije ni bio potreban Zakon o zaštiti potrošača. I ako je postojao, on je bio potpuno neprimenljiv.

Danas kada ljudi imaju posao, danas kada ljudi u porodicama, kada rade dvoje ljudi, kada imaju priliku da zarađuju, kada imaju priliku da na jedna dostojanstven način školuje svoju decu, da te potrebe proširuje, da one ne budu samo egzistencijalne, nego da se ispuni potreba za samoaktuelizacijom, za nekom vrstom potrebe da čovek unapredi svoj socijalni, društveni život, to je ono što je SNS donela kao novo, to je ono što je rezultat ovog dugogodišnjeg i mukotrpnog rada, da danas ljudi ne razmišljaju da li će dobiti svoju platu, da li će ih neki poslodavac prevariti, neće im uplatiti doprinose, neće platiti porez ovoj državi, već razmišljaju o tome da li će dobiti najkvalitetniju moguću robu, dali će dobiti najkvalitetniju moguću uslugu i naravno ako to ne dobiju imaju kome da se požale i mogu da računaju na državu u punom kapacitetu koja će stati iza njih i koja će ih maksimalno zaštiti.

Isto tako, potpuni pandan tome je sve više i više zainteresovanost ljudi za zaštitu životne sredine, za kvalitet vazduha, za kvalitet obrazovanja, dakle svih nivoa obrazovanja. To je nešto što je proizvod onoga što su Aleksandar Vučić i SNS uradili u prethodnih šest ili sedam godina, žestoko i svakodnevno radeći na ekonomskom rastu, na privlačenju investicija, boreći se za svako radno mesto, boreći se za svakog ko je hteo da otvori ovde radnju sa 20, 50 ili 100 ljudi.

Aleksandru Vučiću nije bilo teško da ode da otvori pogon, da ode da otvori fabriku da bi danas došli do toga, evo tu je koleginica Sandra Božić, da u Pančevu imamo jednu nemačku kompaniju koja zapošljava preko hiljadu ljudi, u kojoj je neto zarada, prosečna neto zarada 1.700 evra.

(Sandra Božić: Dve hiljade evra.)

Evo, ispravlja me koleginica Božić, dve hiljade evra neto zarada prosečna.

Dakle, Srbija je danas zemlja u koju svi žele da ulažu, u kojoj je dobro raditi, u kojoj je dobro poslovati i to je vrlo jednostavna formula. Taj uspeh koji smo napravili na ekonomskom planu, zbog kojeg nam skidaju kapu i u Vašingtonu i u Briselu i u Moskvi i u Pekingu, doprineo je tome da možemo da budemo i socijalno odgovorni, da možemo da budemo odgovorni na svaki mogući način, pa i da budemo odgovorni kada je u pitanju osnovna zaštita naših građana, kao onih ljudi koji su potrošači, koji su u svakodnevnoj komunikaciji, u kontaktu sa trgovcima ili bilo kim kada kupuju robe ili koriste određene usluge.

To vam govori o tome koliko je kvalitet građana Republike Srbije unapređen, koliko su građani Republike Srbije osnaženi, koliko je Srbija danas dostojanstvena zemlja, a dostojanstvena zemlja i mi je merimo prema tome što želimo da prosečna zarada u ovoj zemlji bude za dve ili tri godine devetsto do hiljadu evra, što je sada prosečna zarada u Beogradu 712 evra, što ovih dana delimo 67.000 tablet računara deci u osnovnim školama, 6.700 lap-top računara nastavnicima u osnovnim školama. To je grad Beograd, to je Republika Srbija. To je jedna moderna država i mi ćemo nastaviti tako da radimo i da se ponašamo, biti odgovorni prema svojim građanima i slediti politiku našeg predsednika i lidera Aleksandra Vučića. Hvala.

Hvala, gospodine Marinkoviću.
Reč ima Viktor Jevtović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine dr Vladimire Orliću, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije govoriću o Predlogu zakona o zaštiti potrošača, jer kao i do sada na prvom mestu pokazujemo odgovornost prema građanima Srbije, a to je ono što je i osnovni postulat politike, predsednika Aleksandra Vučića i SNS.

Zakon koji je donet 2014. godine se menja za više od 50% u cilju zaštite potrošača, u ostvarivanju svih njihovih prava, gde je između ostalog na prvom mestu bezbednost potrošača, odgovornost za proizvode sa nedostatkom, zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanju i vremensko podeljeno korišćenje nepokretnosti.

Osnova ovog zakona je zaštita kolektivnog interesa potrošača, gde je jedan od segmenata i vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Takođe, i uvođenje novog sistema, registar „ne zovi“, koji je izuzetno važan za naše starije sugrađane, jer smo do sada imali primere da su pozivani telefonskim putem i da su trgovci nudili određene proizvode. Ovim zakonom biće zabranjeno upućivati poruke i pozive potrošačima koji to ne žele.

Za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara, prodavac je dužan da sačini proračun na trajnom nosaču zapisa sa specifikacijom usluge i pribavi pisanu saglasnost potrošača na proračun.

Takođe, produžava se i rok za reklamaciju na petnaest dana, pa će potrošači moći da reklamiraju oštećene ili neadekvatne proizvode i samim tim imati sigurnost pri kupovini željenih proizvoda.

U delu zakona koji se odnosi na direktive EU o putovanjima i putnim aranžmanima, prodavci turističkih usluga će biti u obavezi da putnicima dostave sve relevantne informacije pre sklapanja ugovora, sa svim objašnjenjima, što je detaljno nabrojano u članu 93. ovog Predloga zakona. Ukoliko organizator putovanja ne ispoštuje ugovor, putnik neće biti u obavezi da plati uslugu.

Ono što je jedna od veoma bitnih stavki je i da se pruža usluga medijacije, odnosno vansudskog rešavanja potrošačkog spora koje će se obavljati na transparentan, efikasan, brz i pravičan način pred telom za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.

Takođe, biće i povećan rad tržišne inspekcije, koja će doprineti boljoj zaštiti interesa građana, ali i očuvanju samog sistema države, gde će i kroz naplatu poreza i fiskalne račune očuvati budžet Republike Srbije, ali i sva prava koja su ovim zakonom zagarantovana građanima. U tom cilju se vodilo računa i o preduzetnicima koji redovno izmiruju svoje obaveze i zaštiti njihovih interesa, jer to je politika Aleksandra Vučića - građani i Srbija na prvom mestu.

Kako je bivši tajkunski režim predvođen Draganom Đilasom i Šolakom u maniru dokazanih prevaranata vodio svoju nebrigu o građanima Srbije, kakav plan i program, sem bestidnog bogaćenja i rasipništva dok su vodili i državu su imali. Znamo šta su imali. Rasprodaju državnih preduzeća, uništavanje privrede, bolnica, vrtića, fabrika, svega što njima nije išlo u privatne džepove, odnosno na egzotične destinacije, jer samo tu su pronalazili nešto za sebe u mutnim poslovima sa još mutnijim poslovnim partnerima. Sada svesni da ih narod ne voli, da ih narod ne želi, rado bi se dodvorili svima onima kojima smeta jaka i uspešna Srbija.

Oni ne prezaju ni od čega. Svu svoju bestijalnost najbolje pokazuju u satanizaciji porodice predsednika Aleksandra Vučića, prvenstveno njegove dece, sinova Danila i Vukana, ćerke Milice i njegovog brata Andreja, a ne štede ni roditelje Aleksandra Vučića.

Za koalicione partnere izabrali su najmonstruozniji klan Belivuka. Ni tu njihovoj bezidejnoj politici koja se svela samo na mržnju nije kraj. Svakoga dana idu korak dalje na način svojstven samo njima, utrkujući se ko će biti glasniji u talibanizaciji, kako je oni zovu, srpskog naroda i države. Naravno da tu prednjači i Dragan Đilas sa svojim vikarom Marinikom od Buljarica Tepić, čiji je odraz patriotizma njen pokušaj satanizacije srpskog naroda kao genocidnog.

U plićaku ove nedovršene ličnosti, a uz pomoć i podršku njenom gazdi i patrona, isti ti su bestidno pljunuli po srpskoj zastavi, himni „Bože pravde“, jer oni za Boga i pravdu ne znaju, ali svako radi ono što najbolje ume.

Umesto da sa narodom podele osećaj ponosa što nam prvi dan školske godine počinje intoniranjem srpske himne, svojstveno svom nemoralu oni su najbeskrupuloznije osudili nešto što bi trebalo da bude simbol srpske sloge i jedinstva. Nešto što treba da bude kamen temeljac nacije, za njih je bila sprdnja i degradacija. To smo za njih i svi mi koji se ponosimo svojom zemljom i onim što za narod radi Aleksandar Vučić, a što oni ni u svojim snovima nikada neće moći.

Jedan od poslednjih takvih primera su nacistički simboli koji su osvanuli u Novom Sadu, a koje su Novosađani prefarbali u boje zastave Srbije, pa sada Đilas i Marinika i ta zastava Srbije, kao i sama Srbija i sam narod Srbije im smeta. Šta ti bednici jedino vole, pokazali su svojim nedelima, milionskim računima i sada bi opet da dođu na vlast i opet bi da pljačkaju, satanizuju i u ambis odvedu Srbiju, jer ne prezaju ni od čega. Ništa im nije sveto, sem državne kase koju bi opet da isprazne, a narod ostane na ivici propasti, poniženi i obespravljeni, bez ikakve nade za budućnost. To im Aleksandar Vučić i SNS nikada neće dozvoliti.

Narod Srbije to najbolje vidi, baš kao što vidi i puteve, mostove, fabrike, bolnice, vrtiće, povećanje plata i penzija i sve ono što je poslednjih 140 godina bio samo san, a sada postaje java, zahvaljujući lavovskoj borbi Aleksandra Vučića, koji ne želi da poklekne pred hohštaplerima i ne dozvoljava da Srbijom upravljaju strane ambasade i plaćenici, već hrabro kao nepremostiv bedem dušmanima, svaki dan vodi beskompromisne borbe za budućnost našeg naroda i sve naše dece.

Narod tu borbu vidi i tu hrabrost ceni, a sud naroda, najvažniji je sud na ovom svetu. Živela Srbija.

Hvala gospodine Jevtoviću.
Reč ima dr Boban Birmančević.