Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, uvaženi narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, pred nama je izuzetno važan Zakon o zaštiti potrošača, koji je u ovoj oblasti sigurno jedan od sistemskih zakona, jedan izuzetno važan i neizmerno bitan za život građana normativni akt koji prosto kako život i sve druge okolnosti nameću ima potrebu da se unapređuju.

S obzirom da ste vi u samom obrazloženju naveli osnovne razloge zašto imamo novi zakonski tekst i šta smo sve u proteklom vremenskom periodu, dok je i javna rasprava bila, koji su to osnovni razlozi, koja su osnovna ubeđenja, ja ne bih puno koristio vremena da se osvrćem na to, ali moram da kažem i kao pravnik da i sa pravničke strane unapređenje ovog zakonskog teksta, u smislu i novih odredbi, a i preciziranja odredbi koje su ranije bile nejasne, pogotovo odredbi koje sada idu u kontekstu imperativnih stavova, da nemamo situaciju da se određene odredbe zakona mogu tumačiti dosta šire, sada je to ovim zakonskim rešenjem dosta više precizirano.

Takođe, moram da istaknem da precizno definisanje, da kažem, o svemu onome što se tiče efikasnijeg pristupa vansudskom rešavanju potrošačkih sporova je sigurno značajno unapređenje koje će u nedostatku određene sudske prakse koja za potrošačke sporove do sada možda nije imala ne samo dovoljno prakse, već i rešenja koja idu u korist potrošača, da će ovim zakonskim tekstom značajnije da se unaprede.

Ovo vreme bih iskoristio ne da idem u neku širinu, da ponavljam ono što ste vi i u obrazloženju, a i u vašoj uvodnoj diskusiji kad ste se obraćali već naveli, da nemamo ovde neku resavsku, prepisivačku školu i da jednu te istu priču vrtimo. Čini mi se da bi bilo dobro da svako od nas narodnih poslanika iskoristi vreme, pa da se referiše na određene odredbe. Evo, to je i moj izbor u nekom kontekstu.

Generalno, kada govorimo o zaštiti potrošača, moramo da uzmemo obzir da u proteklom vremenskom periodu, pre svega od pandemije Kovida-19, korona virusa, imamo i novonastalu situaciju u kontekstu odnosa i samog potrošača i prodavca i svih ostalih koji su u ovom slučaju definisani ovim zakonom.

U tom kontekstu, moram da skrenem pažnju da mi imamo u proteklom vremenskom periodu poplavu različitih usluga koje se tiču keteringa i dostave hrane, kao i različitih dostava, odnosno otvaranja različitih firmi koje generalno vrše dostavu različitih roba i koje su, da kažem, dobro došle u proteklom vremenskom periodu.

Međutim, imamo i veliki broj građana koji su se u proteklom vremenskom periodu tu žalili, ali poseban aspekt priče u svemu ovome, ako govorimo o zaštiti potrošača, na koji bih želeo da skrenem pažnju, je upravo ketering. Posebno bih se fokusirao na ketering koji ide u pravcu krajnjih potrošača, koji u ovom slučaju treba da koriste naša deca, odnosno ketering za različite vrtiće, recimo, u predškolskim ustanovama, pre svega privatnim predškolskim ustanovama, kao i različitim drugim objektima.

Mislim da, iako možda u širem kontekstu, ovaj sam zakon nema potrebu da to definiše, ali da je izuzetno važno precizirati norme koje bi u tom kontekstu zaštitile sve potrošače, pa u ovom slučaju krajnje korisnike koji se tiču upravo naše dece.

Druga stvar koju želim da istaknem u svemu ovome što je izuzetno važno su članovi koje ste vi definisali odredbama, odnosno predložili odredbama 16, 17. i 18, a to je nepoštena poslovna praksa i obmanjujuća poslovna praksa.

Vrlo precizno sam pročitao i tumačio sve ovo i moram da istaknem nešto što sam u kontaktu sa građanima uspeo da vidim kao jedan, da kažem, nedostatak upravo u ovom odnosu koji definiše ovaj zakon i ko je najviše izložen takvoj nepoštenoj praksi i takvoj obmanjujućoj praksi. Mislim da su to primarno građani treće dobi, penzioneri, kojima agresivni trgovci različitih kol-centara, pa i oni koji dolaze od vrata do vrata, nude sve i svašta, a s obzirom da je to period u kojem je većina starijih osoba iz treće dobi i usamljena, njima treba malo i pažnje, razgovara i svega ostalog. I čini mi se da oni upravo najviše nisu toliko, da kažem, prisutni na internetu, nemaju toliko informacija koje smo mi danas govorili da mogu biti informisani, koliko su možda srednje generacije, mlađe generacije, pa neće biti predmet obmane. I u tom kontekstu mislim da poseban vid zaštite treba da ide upravo u pravcu tome koji ide prema osobama treće dobi, odnosno prema našim penzionerima.

Mislimo da na tome treba nešto posebno razmisliti, možda u određenim podzakonskim aktima, svemu ostalom da se razmisli, u svakom slučaju, o posebnom fokusu zaštite potrošača koja se upravo tiče za ovu, da kažem pod navodnicima, ugroženu kategoriju stanovništva koja dolazi iz ove populacije.

Takođe, kada već govorimo o ovim odredbama nepoštene poslovne prakse i obmanjujuće poslovne prakse, ja bih želeo da navedem i primer koji je sveprisutan i gde imamo takođe taj agresivan marketing i stalne operatere koji zovu u oblasti ponude različitih telekomunikacionih usluga, pre svega operatera koji nude različite pakete TV usluga, internet usluga, telefonije itd.

Pa bih u ovom slučaju, takođe u smislu zaštite potrošača, nelojalne konkurencije, koju opet definiše neka druga oblast, želeo da istaknem sve ono što rade određene kompanije, pa da kažem da su naši potrošači širom Srbije, a pogotovo ovde u Beogradu ugroženi od strane nekih kompanija, poput te SBB kompanije, koja agresivnom taktikom i, da kažem, obmanjujućom praksom, koji upravo to rade, u mnogim zgradama, pogotovo novoizgrađenim zgradama po Beogradu, uz različite mahinacije dolaze u poziciju da potrošači ne mogu doći do drugih usluga, već da mogu da koriste samo tu uslugu i o tome bi, u svakom slučaju, trebalo i zakonski se pobrinuti da takva praksa, koja je dopustila upravo širokim tumačenjem određenih odredbi, da ne budu uopšte sankcionisani za takve stvari.

Poseban vid zaštite potrošača treba da ide u kontekstu priče sklapanja ugovora, jer tim agresivnim marketingom, evo, govorio sam o ovoj kompaniji, vi imate neverovatno dobre uslove koji idu u tom pravcu da vam treba maltene da samo namignete ili šarnete rukom ili da onlajn pritisnete nekoliko tipki i da zaključite takav ugovor i vi lako i brzo uđete u ugovorni odnos, a kada treba da raskinete taj ugovorni odnos, onda ulazite u svojevrsni pakao, jer ne možete da izađete iz te priče, a građani prosto nasedaju na različite vrste, da kažem, i nepoštene i obmanjujuće prakse u svemu ovome što su definisani i članom 16. i članom 18. ovog zakona.

Kako to konkretno izgleda? Vi potpišete ugovor, onda u nekom periodu oni vam kažu da imaju određeno unapređenje tehnološko i onda vam donesu određenu opremu. Vi tu opremu kao uzimate, dobijate to besplatno, ali u tom momentu vi šarnete, da kažem tako arhaično, aneks i ako hoćete sutra da raskinete taj ugovor, taj aneks vas obavezuje od tog datuma, od tog momenta da vam se računa, recimo, dvogodišnji obavezni ugovor.

Moram da kažem da je bezbroj građana sigurno ušlo u takav problem i da ne mogu da izađu iz takvih ugovornih odnosa i posebno ova kompanija je poznata po tome, iz prostog razloga zato što se služi tom, da kažem, i obmanjujućom i ja moram reći i podmuklom praksom, koja nije ništa drugo nego pljačkanje građana, jer tu imate različite odredbe iz kojih ne možete da izađete, imate i otkazni rok, pa imate tu priču vezano za novu opremu itd, tako da se može desiti da vi od ugovora koji ste možda potpisali na dve godine, dođete u situaciju da možda, ako je to došlo pred kraj tog ugovora, da maltene budete četiri godine, pa ako uzmete još otkazni rok od mesec dana, da to bude i preko četiri godine.

To je zaista prava praksa, da kažem, obmanjujuća, s obzirom da se ta kompanija, te medicinske kuće ovde reklamiraju kao neka moralna vertikala u toj vrsti priče. Moram da istaknem da se oni isključivo bave takvim, odnosno da upozorim građane na to, ali da upozorim i nadzorne organe, inspekcijske organe, a i vas koji ste kreatori određenih zakonskih, podzakonskih akata, da takvu praksu treba na svaki način onemogućiti, a imperativno je dovesti u tu poziciju da se određene odredbe ne mogu široko tumačiti, već da će upravo ovakve kompanije sprečiti da to rade.

U tom kontekstu smatram da trebamo stalno unapređivati ovaj zakonski tekst, kao što je i ovo novo zakonsko rešenje. Unapređenje, svakako svrsishodno, svakako dobro i ide u korist potrošača, samim tim i građana. U tom kontekstu kažem da ću kao narodni poslanik podržati ovaj zakonski tekst i da u ovom momentu mogu da kažem da su to stvari koje će u narednom periodu izuzetnu pažnju sigurno izazivati kod građana. Toliko i hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Danijela Veljović.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, osnovni cilj donošenja potpuno novog zakona o zaštiti potrošača je još efikasnija i delotvornija primena zakonskih rešenja, kao i usklađivanja sa potrošačkim pravima u EU, što je i obaveza Republike Srbije koje je prihvatila da ispuni SPP EU. U novi zakon implementirano je 13 direktiva za zaštitu potrošača koje je usvojila EU.

Od kada je usvojen prvi Zakon o zaštiti potrošača, koji se primenjivao do 2011. godine, a čije su glavne smernice bile deklarisane Rezolucijom UN iz 1985. godine, pa sve do danas, zakonodavni okvir je u velikoj meri prilagođen pravnim tekovinama EU dok je institucionalni sistem zasnovan na načelu partnerskog udruživanja sa udruženjima potrošača.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u prethodnim godinama ostvarilo važne rezultate u razvoju zaštite potrošača u Republici Srbiji. Uvedena je značajna zaštita potrošača u smislu njihovih prava. Ojačan je institucionalni okvir zaštite, jer se kreiranje politike tiče posebnog sektora za zaštitu potrošača u okviru ministarstva. Izvršena je digitalizacija zaštite potrošača kroz jedinstvenu bazu podataka. Omogućeno je dostavljanje prigovora putem interneta, kao i generisanje podataka potrebnih za praćenje tržišta. Jača saradnja sa udruženjima potrošača, kao i sa pravosudnim organima, privrednim komorama i drugim organizacijama.

Najznačajnija novina koju donosi ovaj zakon je obaveza koja se nameće trgovcima da moraju učestvuju u vansudskim sporovima sa kupcima i do sada je postojala ta mogućnost, ali prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u regionalnim savetovalištima potrošača u toku 2020. godine, od evidentiranih 22.213 prigovora, samo dva su rešena vansudskim poravnanjem dok je 16 tužbi podneto protiv trgovaca. Najčešće su se potrošači suočavali sa problemom da se posle kraćeg nošenja obuće đon odlepi, napukne ili se obuća rašije. U zakonskom roku trgovci su odgovarali na reklamaciju, najčešće odbijanjem, uz obrazloženje da su u pitanju mehanička oštećenja do kojih je došlo nepravilnim korišćenjem.

U ovim slučajevima inspekciji su ruke vezane, jer ne mogu da utiču na sadržaj reklamacionog odgovora, već se nadležnost isključivo odnosila na proveru da li je odgovor na reklamaciju stigao u zakonskom roku od osam dana.

Novim zakonom vansudski postupak moći će da pokrene potrošač samo ukoliko je prethodno izjavio reklamaciju, a trgovac je osporava. U svakoj radnji će biti obavezno isticanje obaveštenja da je po zakonu prodavac u obavezi da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja spora. Ova obavezna medijacija je pokušaj da se smanji pritisak na sudove, ali i novi zakon obavezaće i sudove da evidentiraju svaku tužbu potrošača i da jednom godišnje dostavljaju podatke o broju potrošačkih sporova, donetih presuda i prosečnoj dužini trajanja sporova.

Pored značajnih novina koje donosi novi Zakon o zaštiti potrošača, jako je važno targetirati elektronsku trgovinu, koja kao takva iziskuje posebne mere, kao što su posebno praćenje ovakve trgovine, povećana informisanost potrošača, a time će i njihova zaštita sama biti veća.

Promene tržišta, povećan broj potrošača koji kupuje preko interneta, što je naročito u ovo doba pandemije postao dominantan način kupovine, zahteva adekvatan odgovor na probleme koji se javljaju, jer je razvoj tehnologije promenio i nas, ali i tržište. Elektronska trgovina sigurno nudi veliki broj pogodnosti za potrošače, ali sa sobom nosi ozbiljne rizike, kao što su transparentnost takvih kupovina i stranica, kao i prevare koje se dešavaju na internetu. Sve ovo zahteva ozbiljnu analizu i rad na edukaciji ne samo potrošača, već i institucija koje će se baviti njihovom zaštitom u tom digitalnom svetu.

Ovaj novi zakon svakako će još više poboljšati položaj potrošača, a predstavlja i značajan korak napred u borbi za uređeno tržište. Kroz samu primenu pokazaće svoju efikasnost, sigurna sam, ali i slabe tačke na kojima treba raditi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, cenjena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti potrošača.

Smatram da smo tokom današnjeg dana ovde u Narodnoj skupštini imali jednu veoma konstruktivnu raspravu u kojoj smo mogli da čujemo različite argumente koji su usmereni na to da se opravda podnošenje Predloga zakona o potrošačima od strane Vlade, kao ovlašćenog predlagača. Ti argumenti jesu zasnovani i na činjenicama i na svim onim stvarima koje predstavljaju sastavni deo ovog predloga zakona, i to upravo ovaj predlog zakona čini još značajnijim.

Predlog zakona o zaštiti potrošača je zakonski akt čiji osnov za donošenje možemo naći i u Ustavu Republike Srbije, kao najvišem pravnom aktu, i to u članu 97. u kome se kaže da Republika Srbija preduzima sve mere i radnje u cilju zaštite interesa potrošača i upravo je ovaj predlog zakona danas, koji se nalazi u Narodnoj skupštini, primer dobre prakse koju sprovodi i Vlada i većina koja se nalazi u Narodnoj skupštini.

Svakako Republika Srbija se uvek nalazila u ulozi ozbiljnog i odgovornog partnera prema svim relevatnim institucijama EU i zato je veoma važno da svi zajedno radimo na iznalaženju najboljih zakonskih rešenja, čime bi omogućili da građani na najbolji i najbrži način ostvare svoje osnovna zakonom zagarantovana prava.

Osnovni cilj ovog zakona jeste brže, efikasnije i deltvornije sprovođenje već postojećih zakonskih rešenja, ali i takođe i potreba usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali Republika Srbija, ni Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo, nikada neće biti protočni bojler, pa da prihvatamo sva ona rešenja koja nam dolaze iz drugih zakonodavstava, već ćemo ozbiljno da posmatramo sva ta rešenja i ukoliko su ta rešenja pozitivna mi ćemo ih svakako inkorporirati u naše zakonodavstvom, jer je nama sigurnost građana u pravnom prometu najvažnija.

Vlada Republike Srbije, kao ovlašćeni predlagač, je imala cilj podnošenjem Predloga zakona o zaštiti potrošača da se na jedan jasan i decidan način utvrde prava i obaveze prodavaca, sa jedne strane, i potrošača, sa druge strane, da se iznađu rešenja za bolje sprovođenje zakonskih rešenja, a sve sa ciljem da svi relevatni činioci i na strani potrošača i na strani trgovaca i drugih neophodnih činilaca imaju veći stepen sigurnosti u zakonodavstvu Republike Srbije.

Kada govorimo o samom Predlogu zakona, on je obiman, koncizan, sa jasno definisanim odredbama koje služe da prodavci, odnosno trgovci i potrošači ostvare svoja prava i obaveze, ali nama svima ovde u Narodnoj skupštini i Vladi, kao ovlašćenom predlagaču, konačni cilj jeste sigurnost. Ukoliko tu sigurnost imate u zakonskim aktima, imaćete sigurno mnogo sigurniju povezanost između trgovaca i potrošača, a sigurno je da ćete imati dinamičnije poslovne procese, a samim tim da će ti procesi svakako biti zakoniti.

Predlozi zakona koji dolaze u Narodnu skupštinu, a koji su iz domena nadležnosti vašeg ministarstva, ministarka, su rezultati određenih društvenih i poslovnih procesa koji se trebaju na jedan jasniji način urediti.

Svakako postoji potreba da se određeni zakonski predlozi u određenim vremenskim intervalima ponovo razmatraju i da u koliko postoji potreba za tim da se oni revidiraju.

Kao što sam rekao, nama je sigurnost građana najbitnija i ta sigurnost se upravo vidi u članu 2, odnosno odredbi člana 2. ovog zakona u kome se kaže da će se prilikom tumačenja pojedinih odredbi uzimati da je potrošač slabija ekonomska strana, odnosno sa posebnim akcentom na ugroženog kupca.

Kada sam govorio da je zakon obiman, on sadrži delove u kojima se definišu prava i obaveze potrošača, u kojima se definišu instrumenti za ostvarivanje tih prava i obaveza, ali svakako i instrumenti koji predviđaju određene kaznene odredbe.

Sam zakon donosi dosta dobrih novina, ali ja bih se samo fokusirao na one koje su najvažnije, što se tiče novog Predloga zakona o zaštiti potrošača. Tu možemo videti uvođenje registra „ne zovi“, kojima se onemogućava određenim trgovcima da tokom radne nedelje pozivaju građane Republike Srbije i daju ponude ili nude na prodaju određene proizvode i sada će građani to moći da spreče tako što će registrovati svoj broj telefona kod nadležnog tela za Regulatorne elektronske medije.

Mislim da je ova odredba svakako dobra. Ja neću pričati detaljnije, jer su moje kolege veoma iscrpno pričale o tom institutu, ali je veoma važno da mi blagovremeno i na najbolji način obavestimo građane o toj mogućnosti.

U društvima gde postoji povećana ponuda i potražnja, usled bolje ekonomske i platežne sposobnosti, kao što je to slučaj sa Republikom Srbijom koja je značajno ojačala što se tiče ekonomije i finansija i time dala mogućnost da građani mogu više da troše, takođe javlja se potreba za jasnim definisanjem reklamacionog postupka, jer time ostvarujemo određeni stepen pravne sigurnosti za građane Republike Srbije. Taj postupak reklamacioni je veoma jasno definisan. Trgovac je sada dužan da primi reklamaciju od strane potrošača, takođe dužan je da mu izda broj pod kojim je ta reklamacija zavedena kod trgovca.

Takođe, ono što mi je veoma drago i ono čime mi svi pokazujemo ovde da su nam interesi građana najbitniji prilikom ostvarivanja njihovih osnovnih i zakonom zagarantovanih prava, jeste definisanje kratkih i striktnih rokova za ostvarivanje njihovih prava. Trgovac je sada dužan da na reklamaciju odgovori u roku od osam dana, odnosno 15 ili 30 dana ukoliko se radi o tehničkoj robi ili ukoliko se radi o nameštaju.

Ono što je važno, jeste da će ova zakonska rešenja doprineti da građani brže ostvare svoja prava i da se građani ne nađu u određenom vremenskom vakumu u kojem će mu biti onemogućeno da ostvari svoja prava, pa da li je to zamena robe ili povraćaj novca.

Ono što je svakako najvažnije, jeste uvođenje instituta vansudskog rešavanja sporova. Građani su do sada taj postupak, odnosno usled uočavanja određenih materijalnih nedostataka ili drugih nedostataka kod robe, mogli da reaguju na dva načina, podnošenjem reklamacije, pa da li će se sada reklamacioni postupak okončati pozitivno ili negativno i u slučaju kada je on okončan negativno da pokrenu sudski postupak.

Iz nekih razloga građani nisu želeli da pokreću sudske postupke, jer su oni trajali predugo i zato što su bili izloženi određenim novčanim troškovima, kako za podnošenje tužbe i tako u slučaju da potrošač eventualno izgubi spor protiv trgovca.

Time smatram da im je jednim delom bilo onemogućeno korišćenje njihovih, zakonom zagarantovanih, prava. Sada, kada imamo mogućnost vansudskog rešavanja sporova, uz saradnju određenih tela koja imaju potrebna znanja, a koja se nalaze u registru nadležnog ministarstva, to ćemo sada mnogo brže i efikasnije rešavati, ali da bi građani mogli da ostvaruju svoja prava.

Isto tako je važno reći da su građani Republike Srbije bili izloženi enormnim novčanim gubicima i troškovima za vreme vladavine onih koji su upravljali Srbijom do 2012. godine. Oni, nažalost, nisu imali mogućnost da se na te stvari, koje su rađene mimo zakona, da izjave žalbu ili neki drugi pravni lek.

Novac građana Republike Srbije koji pripada i svima nama ovde i poreskim obveznicima koji nas danas gledaju su korišćeni za one projekte koji su bili opravdani samo od onih ljudi koji su sedeli u vrhu DS i ti poslovi na izradu tih projekata i tih, kako su oni nazivali, velikih infrastrukturnih projekata, su davani samo onim firmama koje su bile bliske tadašnjem režimu.

Jedan primer toga jeste i most na Adi, koji je bivši gradonačelnik Dragan Đilas predstavljao kao ne znam kakvo infrastrukturno rešenje, on se gradio kao Skadar na Bojani i koštao je sve poreske obveznike 500 miliona evra. Samo 300 miliona evra su koštale pristupne saobraćajnice.

Sad, zamislite to da most na Adi koji je dužine 900 metara je koštao kao danas pola Moravskog koridora, ali to njima u tom trenutku nije bilo bitno. Bilo im je bitno da određeni ljudi bliski tadašnjoj DS uzmu određene provizije u iznosu od četiri do pet miliona evra na ime projekata, da se taj projekat sprovede što brže, pa su jurili za tim da se taj projekat, odnosno da se taj projekat realizuje do izbora kako bi oni izašli u predizbornu kampanju sa tim infrastrukturnim projektom zato što nisu imali bilo šta da ponude građanima Republike Srbije.

Vi danas kada slušate ujedinjeno-razjedinjenu opoziciju, a moram da vas podsetim da su svi ti ljudi nastali iz nekadašnje DS, zato ja postavljam pitanje – kada oni danas u medijima se nazivaju ujedinjeni i kada narodu predstavljaju da će oni izaći u tzv. „jednoj koloni“, što ste onda razbijali DS ako ste svi bili tako idealni i bajni? Ne, nego zato što je između vas bio jedan prazan prostor, a to se zvala sujeta. I ta sujeta i danas postoji.

Vi od svoje sujete, dragi predstavnici opozicije, nemate ništa da ponudite narodu. Vi se fokusirate na beogradske izbore, a znate iz kog razloga? Samo da bi ste opet došli na vlast, da bi opet vaš pokrovitelj Dragan Đilas došao na vlast i da bi ste opet očerupali kasu, kao što ste je čerupali do 2012. godine. Naravno da vam je to najvažniji plen zato što danas kada gradom rukovode ozbiljni i odgovorni ljudi, u toj kasi se nalazi preko milijardu evra.

Nije ni to bitno, nego vi kada nemate ni jedan politički argument, vi odlazite i tužite i državu Srbiju i SNS i Aleksandra Vučića i pričate kako vas mi svi zajedno ugnjetavamo. Čime vas ugnjetavamo? Ugnjetavamo vas time što su izborni uslovi danas na koje se vi pozivate mnogo bolji nego 2012. godine? Time što vam je Aleksandar Vučić i SNS su vam dali izborni cenzus od 3% koji vi ne možete ni dan danas da pređete, da uđete u ovaj parlament da budete određena politička opozicija, pa da pričate narodu šta ćete da uradite za njih u narednim godinama?

Ne, nego vi idete po Evropskom parlamentu, idete po svim evropskim institucijama i tužite Aleksandra Vučića, tužite Srbiju, tužite građane Republike Srbije, zašto?

Zato što ne možete opet da dođete do kase Beograda, ne možete da dođete do republičkog budžeta da bi vaše firme direktno sarađivale sa tim istim preduzećima i ustanovama i pare nosili izvan zemlje ili koristili te pare da vozite skupe automobile i da kupujete stanove po ekskluzivnim lokacijama.

Danas, 2021. godine Aleksandar Vučić ovde u Narodnoj skupštini priča sa strankama koje ne idu da tuže Republiku Srbiju u evropske institucije, ne idu u Brisel, ne idu u Strazbur, nego žele ovde da pričaju sa legitimno izabranim predstavnicima svoga naroda.

Setite se svi, u periodu pre 2012. godine, da li ste ikada videli Borisa Tadića da je razgovarao o izbornim uslovima tada sa bilo kim od predstavnika SNS koji su bili u opoziciji? Naravno da ne. Mi koji smo se tada nalazili u opoziciji smo želeli da dođemo na vlast, da unapredimo Srbiju, da građanima učinimo Srbiju boljim mestom za život, ali smo se borili na osnovu zakonom utvrđenih pravila.

Zato vas molim, nemojte da idete, ako ste već išli direktno protiv svog naroda do 2012. godine, nemojte da idete protiv svog naroda i da najavljujete nove demonstracije, nov lom grada Beograda, novo prebijanje policajaca. Uskladite se, definišite se, ali svakako i da pokušate da se ujedinite, ne možete da pobedite ono što je lako vidljivo, a to je politika Aleksandra Vučića, napredak Srbije i prosperitet svih građana Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Keser.
Reč ima Vesna Nedović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, cilj donošenja zakona je sistem zaštite potrošača i usklađivanje prava potrošača sa potrošačkim pravima EU.

Ovim zakonom nameću se obaveze trgovcima da moraju da učestvuju u vansudskim sporovima sa nezadovoljnim kupcima. Trgovci su vrlo često odbijali reklamacije, upućujući nezadovoljne kupce na sud, a oni svoja prava na ovaj način nisu ili su retko koristili.

Potpisivanjem posebnog postupka za vansudsko rešavanje omogućuje se brzo, efikasno i delotvorno rešavanje potrošačkih sporova na obostrano zadovoljstvo i kupaca i trgovca. Spor je moguć pokrenuti tek kada kupac se reklamira, a trgovac odbije reklamaciju i za to priloži neki dokaz. Telo koje će voditi vansudska rešavanja biće formiran od strane Ministarstva, a svaka trgovina moraće na vidnom mestu da istakne obavezu propisanu zakonom. Trgovci koji ne budu želeli da učestvuju u vansudskim sporovima biće sankcionisani.

Novim zakonom propisana je kazna od 50.000 dinara za prodavce koji svoje usluge i proizvode plasiraju putem telefona, bez pristanka potrošača. Telefonski brojevi biće upisani u registar potrošača koji ne žele da primaju pozive i poruke oglašavanja ovim putem. Operater elektronske komunikacije dužan je da upiše ili ispiše podatke u roku od sedam dana prijema zahteva potrošača, a Ministarstvo trgovine propisaće način upisa i ispisa uslova, kao i način vođenja ovog registra.

Čak primer su i usluge tj. visoke cene, popravke. Vrlo često se dešava da cena u ponudi nije ista kao cena u realizaciji. Cene posle date popravke znatno su više. Novim zakonom račun veći od 5.000 dinara, majstori su u obavezi da daju specifikaciju tj. tačnu ponudu, navedenu u cenu popravke. Znači, šta se popravlja, koliko je potrošeno za kupovinu novog dela?

Kupac pristaje na tu datu ponudu, majstor može da počne u realizaciju i da počne svoj rad. Bez ponuđene specifikacije u ponudi kupac neće morati da plati račun usluge. Ovim zakonom daje se mogućnost razvoja potrošačkih pokreta i putevi finansiranja i sufinansiranja njihovih udruženja.

Izbori su izvesni kao i datum izbora, a mi smo svedoci najprljavije kampanje od nekih kojima ni 3% cenzusa nije dovoljno da budu parlamentarna stranka. U nemogućnosti da ponude Srbiji bolju budućnost, oni nude program najotrovnije mržnje, nigde viđeno do sada ni u jednoj zemlji na svetu.

U nedostatku priliva para kojima su oštetili građane Srbije, mete su im deca, jer ako neko poželi sve najgore deci svog političkog protivnika, to govori da to nije čovek. Ako je njihovo političko oružje napad na porodicu to govori o njima, da njima ne znači porodica ništa i da porodica za njih nije svetinja.

Naša dužnost i obaveza je da o tome glasno govorimo i tako izrazimo podršku našem predsedniku. Samoproglašena elita dozvoljava sebi da ocenjuje ko je čovek, a ko nije, ko je glumac, a ko ne. Ta ista elita ćuti i tako podržava maliciozne izjave sledbenika politike Dragana Đilasa, koji žele da se deca našeg predsednika raspadaju od najgorih mogućih bolesti. To nije politika, to je najgora moguća mržnja, to ne može i ne sme da bude budućnost Srbije.

Borba za budućnost su rekonstruisane bolnice, klinički centri i novi domovi zdravlja, rekonstruisane i novoizgrađene škole, obdaništa, novi autoputevi, mostovi, fabrike, stabilna i sigurna zemlja.

Vi ste gospodo ostavili pustoš sve u korist vaših novčanika. Zdravstveni sistem je bio u toliko urušen da smo mogli samo da budemo nemi posmatrači pustoši i tragične statistike koju ostavlja korona virus iza sebe, ali izgrađene su tri kovid bolnice u kojima mladi doktori spašavaju hiljade života i kada prođe svo ovo zlo, oni će ostati u svojoj zemlji i raditi svoj posao u najboljim mogućim uslovima, sa normalnim platama koje su gospodine Dragane Đilas, mnogo veće nego kad ste vi bili na vlasti i u gradu i u Republici.

Izjavljujete da doktori treba da imaju 1.000 evra platu i to ste potpuno u pravu, ali zašto se niste borili za te iste njihove plate kada ste bili u poziciji? Naravno da niste mislili na njih, jer ste samo mislili na sebe i o tome kako ćete opustošiti budžet za 619 miliona evra.

Vi nudite prošlost, mi nudimo budućnost koja gradi, stvara sigurnost, mir i stabilnost. Budućnost ove zemlje je da se rađa više beba i to je cilj ove Vlade na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Moram da pohvalim opštinu iz koje dolazim. Opština Zemun petu godinu za redom deli rančeve koji sadrže pernice, majice, komplete pribora za pisanje i crtanje. Tako je 1863 đaka prva u 20 osnovnih škola dobilo ovaj mali znak pažnje od opštine Zemun.

U danu za glasanje podržaću predlog zakona, kao i moja poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu. Hvala.

Hvala.
Reč ima doc dr Ilija Životić.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kada govorimo o Zakonu o zaštiti potrošača, ja kao zamenik predsednika Odbora za privredu, gospodina Arsića, mogu da kažem građanima Srbije da je sednica na kojoj smo raspravljali o ovom zakonu bila najduža sednica koju smo imali do sada, što samo govori o kvalitetu rasprave u kojoj su učestvovali svi članovi Odbora, ali i ovde prisutni saradnici gospođe ministarke.

Ono što je izuzetno bitno je da su prisutni funkcioneri, odnosno ljudi koji rade u ministarstvu bili izuzetno kooperativni, da su na sve naše primedbe odgovarali adekvatno, da su neke od naših primedbi čak i usvojili, što se izuzetno retko događa i događalo se u prošlosti, dok je na vlasti bio gospodin Đilas i gospodin Jeremić. Zato još jednom u ime građana Srbije hvala na odnosu koji ste pokazali prema poslanicima Narodne skupštine i Odboru za privredu.

Inače, kada se govori o samom zakonu, za mene najznačajnija novina je vezana za član 37. i projekat „Ne zovi“, odnosno za mogućnost da građani zahtevaju od svog operatera da se njihov broj nađe na listi onih brojeva koje firme koje nude sve i svašta putem telefonske prodaje, ne smeju da pozovu pod pretnjom kazne od 50.000 dinara.

Mislim da je ovo najznačajnija promena u zakonu i ona promena koja će u praksi najviše značiti građanima Srbije, pogotovu našim starijim sugrađanima, penzionerima koji su bili najčešće meta ovakvih iznenadnih napada telefonskih poziva vikendom ili posle 19.00 sati.

Lično sam imao poziv od SBB pre nekoliko dana, bila je subota u 19.30 sati, da me pitaju da li želim da sklopim ugovor sa njima, iako im nikad nisam dao moj broj telefona.

Odakle njima ti brojevi telefona, odakle njima naši podaci? Ovaj sistem manipulativne prodaje zaživeo je u Srbiji od onog trenutka od kada je Dragan Đilas zagospodario marketinškim prostorom Srbije preko svojih agencija i povezanih lica i

na taj način se domogao ne samo velikog novca, već i podataka i brojeva telefona. E pa mi, poslanici SNS smo rešili da tom uznemiravanju naših sugrađana i penzionera stanemo zvanično na put onako kako i dolikuje, donošenjem ovog zakona.

Sledeći problem koji je bio tu prisutan je da su penzioneri kada bi dobili takav poziv, uopšte nisu bili obaveštavani koliko košta transport tog proizvoda, odnosno koliko košta poštarina i onda kada bi im stigao taj proizvod, oni bi bili iznenađeni i šokirani cenom i proizvoda, ali i cenom poštarine, odnosno dostave. Međutim, naši penzioneri, takvi kakvi su, ponosni, dostojanstveni, oni su ćutke do sada plaćali i proizvod koji im realno nije trebao, ali i preskupu poštarinu.

Kada govorimo o zaštiti potrošača, bitno je reći da potrošači imaju pravo da znaju i kuda ide novac kojim plaćaju tzv. režije, kao što je porez na imovinu, grejanje, čišćenje zgrada i ostale stavke koje se preko javnih preduzeća slivaju u republičku i gradsku kasu, odnosno budžet.

Tako danas građani mogu videti stotine kilometara izgrađenih autoputeva, desetine mostova, veliki broj izgrađenih bolnica, renovirane gradske trgove i muzeje koji su bili zapušteni za vreme vladavine Đilasa i Jeremića. Podsetiću građane Srbije da zahvaljujući Draganu Đilasu Narodni muzej je bio zatvoren 20 godina. Dvadeset godina zgrada u centru Beograda, ta velelepna institucija je bila zatvorena zahvaljujući njegovoj nebrizi o toj zgradi.

Međutim, nije se uvek adekvatno raspolagalo novcem, recimo građana Beograda. Red je da podsetimo građane Srbije kako je Đilas trošio njihov novac dok je bio gradonačelnik. Prema istraživanju jedne nevladine organizacije Đilas je 2012. godine platio novcem građana 11.000 evra učešće na ceremoniji na kojoj mu je bila uručena nagrada, koju je isto tako iz budžeta grada Beograda platio 7.280 evra. Ljudi, on je dao 18.280 evra našeg novca, naših para, pare naše dece, da bi sebe obezbedio, ni manje ni više nego šest minuta i devet sekundi na RTS-u da se hvali kako je dobio tu nagradu koju je sam mogao da napravi za 2.000 dinara.

Inače, koliko je to ozbiljna institucija, to koja je njemu dala nagradu i kojoj je on dao 18.280 evra, za koje je inače u to vreme moglo da se kupi tri fijata punto i da se poklone nekom domu zdravlja ili da se obezbedi obrok za svu decu u gradskim vrtićima za jedan dan, pokazaću vam sada. Kada uđete na sajt te nevladine organizacije videćete čime se oni bave. Molim kameru da približi ovo.

Približite, znam da RTS nama nije naklonjen, ali molim vas da približite ovo.

Nevladina organizacija za koju je on dao 18.000 evra prodaje na svom sajtu parfeme, kravate i čokolade. Toj nevladinoj organizaciji on je dao 18.000 evra da bi dobio njihovu nagradu i šepurio se na RTS-u devet minuta i šest sekundi.

Sada se postavlja logičko pitanje – da li je on glup što je to uradio? Ne, nije on glup, on je samo bahat kada treba nemilice da troši naš novac i novac naše dece, ali zato je sa druge strane vodio izuzetno računa o svojim milionima, o svojih 619 miliona koje danas koristi da plaća svoje podanike, kao što je Marinika Tepić, osoba koja je promenila najviše stranaka u istoriji srpskog parlamentarizma. Ista ona koja je tražila da se donese rezolucija kojom se Srbija i Srbi optužuju za genocid. Ista ona koja se nije ogradila od proustaških komita Mila Đukanovića, finansiranih od strane duvanske mafije, kokainskih kartela, koji su hteli snajperom da ubiju našeg patrijarha. Istim onim snajperom kojim su probali da ubiju mitropolita Joanikija 2019. godine.

Danas, isti taj tajkun Đilas, koji se obogatio korišćenjem mafijaških metoda, ne bi li naterao vlasnike televizija da mu plaćaju marketinške sekunde, taj isti novac koristi da na svaki mogući način blati državu Srbiju i Sprsku pravoslavnu crkvu. Njegova mržnja prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, čije su sveštenike ustaše klale i bacale u jame, ide toliko daleko da je on na svom portalu direktno preneo, ni manje ni više, nego hrvatski stav o ustoličenju mitropolita Joanikija na Cetinju.

Molim vas, može li neko niže od ovoga da ide? Da li Dragan Đilas nema svoj stav o Srpskoj pravoslavnoj crkvi ili ne sme da ga ima, pa mora da ide u Zagreb po taj stav o SPC i o našem mitropolitu?

Gospodo, imam jednu poruku za njega što se toga tiče, a mislim da ćete svi stati iza toga. Silni don Korleone Milo Đukanović je slomio zube na Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pa slomiće ih i Dragan Đilas.

Za kraj, želim da obećam građanima Srbije da ćemo mi, poslanici SNS, a predvođeni predsednikom Vučićem, nastaviti da menjamo sve zakone kojima su se Đilas i njegova tajkunsko-mafijaška grupa koristili ne bi li se obogatili na račun građana i da ćemo nastaviti sa donošenjem novih zakona koji su u interesu običnog čoveka, a ne tajkuna, profitera i stranih ambasada, kao što su u svoje vreme činili Đilas i Jeremić.

Hvala, gospodine Životiću.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.