Zahvaljujem se predstavnici Socijaldemokratske partije Srbije.
Sledeća na listi je uvažena potpredsednica Narodne skupštine, Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre, danas na dnevnom redu imamo nekoliko zakonski rešenja iz domena finansija. Ono što želim da kažem da sve izmene koje idu u pravcu poboljšanja naplate poreza, stvaranje ne poreske volje i discipline, jesu dobar potez za stvaranje jednog modernog i efikasnog društva. Zbog toga u danu za glasanje poslanička grupa JS će podržati predložena zakonska rešenja.

Inače, ovo će biti prvi korak u domenu rešavanja problema. Sa ovim zakonom vršimo usaglašavanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o prekršajima, i uređenjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti, obezbeđenju transparentnosti u vođenju poreske politike.

Porezi predstavljaju najvažniji prihod budžeta i bez njih država ne bi mogla da finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, odbrana i slično.

Kada sam spomenula infrastrukturu, u Srbiji se trenutno radi preko 300 kilometara autoputeva. Najintenzivniji su radovi na Moravskom koridoru, gde je svaki dan angažovano više od 2000 radnika. To praktično znači da sa svim ostalim gradilištima, kojih u Srbiji ima oko 80 hiljada aktivnih, nema nezaposlenog građevinskog radnika. Posebno sam ponosna na izgradnju Moravskog koridora, pošto dolazim iz tog dela Srbije, iz Kraljeva, i znam koliko znači izgradnja ovog koridora, ne samo za privrednike, već i za same građane kojih u ovom delu Srbije ima preko pola miliona.

Inače, poznato je da je prošle godine naplaćeno 18 milijardi dinara više PDV nego u 2019. godini, i to u uslovima kada smo imali koronu, potpuno ili delimično zatvaranje, i sve ostale poteškoće sa kojima se suočavali. Naplata poreza na dodatnu vrednost je direktan pokazatelj koliko je zdrava ekonomija u smislu prometa i održavanja stabilnosti ekonomskih aktivnosti. To možda i ne bismo imali da nije bilo pomoći države koja je data građanima i privredi. Upravo danas raspravljamo o novoj novčanoj pomoći koja će biti isplaćena našim građanima.

Želim da iskoristim ovu priliku, gospodine ministre, i da pohvalim podršku sportu, posebno učesnicima Olimpijskih igara gde je fond za osvojene medalje uvećan i iznosi 70 hiljada evra za osvojenu zlatnu medalju, a pre je bilo 45 hiljada. Te nagrade su isplaćene odmah, nije se čekalo kao pre godinu do dve. To meni kao sportisti mnogo znači, jer vidim da država ceni sav napor i trud koji jedan sportista uloži tokom svoje sportske karijere.

Inače, Vlada Srbije je već nekoliko puta pomagala građane, a sada to čini sa novih 20 evra u decembru. To je deo trećeg paketa pomoći za građane i privredu. Država je pokazala još jednom da joj je stalo do njenih građana i da na sve načine pokušava da pomogne da se što manje osete posledice pandemije.

Pored države, Jedinstvena Srbija je u aprilu ove godine vodila 100 lekara, medicinskih sestara i medicinskog osoblja sedam dana u Egipat, zatim sedam dana u maju u Grčku i planirano je da 23. oktobra JS ponovo vodi 114 lekara i medicinskih sestara u Egipat. To je jeda od načina da se zahvalimo našim medicinskim radnicima za sav trud i za sve živote koje su spasili u ovom haosu koji je korona napravila.

Samo bih se u par rečenica dotakla projekta rekonstrukcije železničke pruge Subotica-Horgoš. Budućnost Srbije je u putevima i prugama koje spajaju ljude, jačaju privredu, dovode nove investitore, što omogućava otvaranje novih radnih mesta. Cilj ove Vlade je da se završe svi železnički putni koridori koji decenijama nisu završeni. Modernizaciju železničke infrastrukture mora da prati ulaganje u edukaciju radnika i obrazovanje budućih železničara.

Želim da pohvalim potpisivanje Memoranduma o saradnji između ministra Tomislava Momirovića ispred Ministarstva za infrastrukturu i ministra Branka Ružića ispred Ministarstva za prosvetu, kojim se ubrzava proces modernizacije železničkog školstva, za šta će se izdvojiti pet miliona evra. U Beogradu će se formirati železnički trening centar sa najmodernijim stimulatorima za obuku mašinovođa, koji će pratiti unapređenje obrazovnih profila u skladu sa budućim potrebama Železnice Srbije.

Pored svih najava koje ste vi danas, ministre, u vašem izlaganju rekli što se tiče autoputeva i modernizacije železnice, mislim da će ovo biti jedna odlična podrška svim budućim železničarima ili železničkim radnicima koji planiraju da se školuju.

Pošto više nemam vremena, kao što sam rekla, Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženoj koleginici.
Sledeći je potpredsednik Skupštine, gospodin Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Tvrdišiću, uvažena potpredsednice Jevđić, poštovani ministre Mali, gospodin Stošić se pre mene osvrnuo na sve zakonske predloge koji su danas tačke dnevnog reda, a ja bih se posebno osvrnuo na Zakon o fiskalizaciji.

Sve privredne subjekte koji obavljaju promet robe i usluga na malo, počev od Nove godine, a najkasnije za šest meseci, očekuje prelazak evidentiranja prometa robe i usluga na malo sa fiskalnih kasa na elektronski fiskalni uređaj. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji donosi dve na oko usputne, ali veoma bitne novine u procesu fiskalizacije.

Prvo, ovim izmenama i dopunama zakona se privrednim subjektima omogućava prelazni period od 1. novembra 2021. do 30. aprila 2022. godine, da usklade svoje poslovanje sa donetim Zakonom o fiskalizaciji. Drugo, definiše se obaveza da dobavljač softverskog ili hardverskog rešenja potrebnog za rad elektronskog fiskalnog uređaja može biti samo rezidentno pravno lice, odnosno preduzetnik iz Srbije kome je dodeljen PIB u skladu sa popisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Sve poreske obveznike, tj. pravna lica koja obavljaju promet na malo očekuje proces prilagođavanja prelaska sa evidentiranja prometa robe na malo sa fiskalnih kasa na sistem fiskalizacije putem elektronskog fiskalnog uređaja, čime će se postići bolja kontrola obavljenog prometa i sa strane privrednih subjekata i sa strane poreskih organa.

Poslanika grupa PUPS „Tri P“ smatra dobrom odlukom da je produžen rok za prelazak na primenu Zakona o fiskalizaciji, s obzirom da je to nov način evidentiranja prometa robe na malo i da je privrednim subjektima sa više poslovnih prostorija ostavljena mogućnost da fazno prelaze na potpunu primenu ovog zakona.

Predloženim zakonskim rešenjem omogućava se unapređenje uslova za implementaciju novih tehničkih rešenja za evidentiranje prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja. Takođe, stvaraju se uslovi da obveznici fiskalizacije na najefikasniji, a za sebe i najjeftiniji način pređu sa modela evidentiranja prometa preko fiskalne kase na model nove fiskalizacije evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Važno je da sve ove novine neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi, a naročito ne malim i srednjim preduzećima.

Ohrabrujuća je i činjenica da su poreski i drugi organi izvršne vlasti pravilno predložili da samo rezidentni pravni subjekti Srbije mogu da budu dobavljači elektronskih fiskalnih uređaja, čime će se obezbediti adekvatan proces kontrole i od strane poreskih organa i sa strane domaćih privrednih subjekata koji će biti kupci i korisnici tih softverskih i hardverskih rešenja.

Ovo će omogućiti bezbedniji proces praćenja i evidentiranja prometa robe na malo, s obzirom da će i privredni subjekti u procesu fiskalizacije koristiti svoj elektronski sertifikat kojim se dokazuje da je upravo taj privredni subjekat obavio proces fiskalizacije.

Ovde je posebno značajan član 6. koji kaže da je obveznik fiskalizacije dužan da u realnom vremenu, dakle, u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja.

Naravno, podržavamo i kaznene odredbe u ovom zakonu. Novčane kazne su dovoljno visoke da će sigurno imati i preventivni i odvraćajući efekat za sve one koji požele da eventualno utaje porez, odnosno zaobiđu svoje obaveze u procesu fiskalizacije.

U danu za glasanje Poslanička grupa PUPS „Tri P“ podržaće ovaj zakonski predlog i ostala zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Daniel Đivanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je, između ostalog, pred nama Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom, odnosno Subotica-Segedin.

Ovaj predlog je neophodan za formiranje uslova za potpisivanje ugovora o dugoročnom investicionom kreditu od 70 miliona evra između OTP banke i Republike Srbije. Kredit se odobrava na rok do 84 meseci po povoljnoj kamatnoj stopi od 1,85% godišnje, plus šestomesečni euribor. Datum plaćanja rate i kamate je 15. april i 15. oktobar svake kalendarske godine, zaključno sa datumom konačne otplate, uz mogućnost prevremene otplate sa 0% provizije ukoliko zajmoprimac vrši prevremenu otplatu iz sopstvenih sredstava.

Želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za građane koje mi iz Saveza vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli definisati ovaj projekat i staviti ga u koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara.

Kao rezultat, Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica – Horgoš, odnosno granica sa Mađarskom je proglašen projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju u skladu sa Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije projekta, izgradnje i rekonstrukcije linijskih i infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Ta deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa Vojvodine, a posebno za one koji rade ili studiraju, recimo, u Segedinu ili okolini, a žive u Republici Srbiji.

Ova rekonstrukcija i modernizacija je izuzetno važna i zbog glavnog projekta brza pruga Beograd – Budimpešta iz razloga što će upravo ova deonica preko graničnog prelaza Horgoš rasteretiti saobraćaj u toku radova na novoj deonici brze pruge koja će da ide preko graničnog prelaza Kelebija.

Imao sam priliku da se lično uverim da su radovi na ovoj pruzi već uveliko u toku i da zaista napreduju odličnim tempom.

Smatramo da je ova pruga od strateškog značaja u povezivanju Mađarske i Srbije i da će doneti pravi procvat kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom smislu.

Moram da naglasim da su na naše veliko zadovoljstvo radovi već otpočeli i na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Subotica – Horgoš i verujem da ćemo, donošenjem ovog zakona, omogućiti nesmetan tok tih radova i završetak istih u zadatim rokovima, a svakako do trenutka kada će radovi na drugom velikom projektu, izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta, stići do Subotice, odnosno državne granice i omogućiti funkciju deonice za obilazak i nesmetan rad.

Važno je još dodati da Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju cele infrastrukture oko pruge, uključujući i same železničke stanice, što će sigurno doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice.

Ova pruga će doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali i da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojim porodicama u Srbiji, a pri tom da ne čekaju u kilometarskim kolonama na granici.

Železnička pruga Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Čikerija – Baja je zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske.

Celokupan projekat uključuje nadogradnju i rekonstrukciju postojećih deonica pruge, kao i izgradnju demontiranih delova u Srbiji i Mađarskoj i ova pruga na području Srbije i Mađarske je ukupne dužine od 90,65 kilometara i to Subotica – Horgoš, granica sa Mađarskom i Segedin, ukupne dužine od 39,23 kilometara i deonica Subotica – granica sa Mađarskom i Baja, ukupne dužine od 58,42 kilometara.

Na teritoriji Republike Srbije nalaze se dve deonice i to Subotica – Horgoš – državna granica (Reske) u dužini od 26,63 kilometara i deonica Subotica – državna granica (Čikerija) u dužini od 11,9 kilometara.

Dozvolite mi da na bazi ovih činjenica još jednom naglasim kako projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Baja, pored velike važnosti za građane na severu Vojvodine, od strateškog značaja je i za

Republiku Srbiju i Mađarsku. Realizacija ovog projekta na teritoriji Republike Srbije finansira se delom iz budžeta Republike Srbije, a delom iz ovog kredita čije odobrenje se danas nalazi pred nama u Narodnoj skupštini.

Da sumiram, poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Đivanoviću.
Sada, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala vam.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Prvi na spisku je narodni poslanik Radovan Arežina. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice narodni poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, građani Republike Srbije, govoriću o fiskalizaciji. Novi zakon o fiskalizaciji Narodna skupština je usvojila krajem 2020. godine, a njegova puna primena treba da otpočne 1. januara naredne godine. Nešto više od godinu dana ostavljeno je da se donesu podzakonska akta, i da se obveznici fiskalizacije prilagode novom modelu fiskalizacije, koji omogućava da se pored fiskalne kase, kao elektronski fiskalni uređaji koriste tableti, mobilni telefoni, obični terminalni štampači, uz primenu hardverskih i softverskih komponenti uređaja što podrazumeva i korišćenje interneta, odnosno online opcije fakturisanja prometa robe na malo.

Zakonom je obaveznicima fiskalizacije ostavljen period prilagođavanja do početka primene ovog zakona, ali je procena bila da je taj period kratak i da je dobro omogućiti fazni prelazak na novi model fiskalizacije. Takvo rešenje se nudi, upravo izmenama Zakona o fiskalizaciji, o kojima danas raspravljamo. Obveznici fiskalizacije su po novom zakonu, ne samo trgovci, već i različite zanatlije i uslužne delatnosti, odnosno fiskalizaciji podležu svi obveznici poreza, na prihode, od samostalnih delatnosti i obaveznici poreza na dobit pravnih lica, koji vrše promet na malo.

Pozdravio bih rešenje koje se nudi ovim izmenama, jer se omogućava upravo malim trgovcima i zanatlijama, koji su do sada imali obavezu da izdaju fiskalne račune, u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama, da postupno pređu na novi model fiskalizacije, koji podrazumeva i investiciju koja nije mala, u pitanju je nabavka elektronskog uređaja za fiskalizaciju, ali i kupovina softverskog programa i normalno interneta, bez koga novi model fiskalizacije neće moći da funkcioniše.

Skrenuo bih pažnju, upravo na stanje povezanosti internetom u mnogim ruralnim sredinama, gde je signal mobilne telefonije problematičan. Tako da i o tome treba voditi računa, jer je u tim seoskim sredinama imamo prodavnice, veterinarske ambulante ili apoteke, nažalost kojih je sve manje. Istini za volju, dešavalo mi se da i u sred Beograda nema signala za mobilni telefon i koristim ovu priliku, a mislim da mi koji dolazimo iz graničnih područja, i prelazimo po 250 kilometara u jednom pravcu i više, imamo priliku da tačno znamo gde mobilna telefonija i na kraju radio signal prosto srpski je u prekidu. Mi konkretno to znamo, to je velikim delom u Đerdapskoj klisuri, rumunski signal je mnogo jači i mi imamo probleme što mnogi ljudi koji dolaze u Kladovo ili Donji Milanovac, dobiju na kraju meseca velike račune. Zašto? Zato što nisu prebacili na manuelno traženje mreže i onda pređe se na automatsko, a rumunski signal je na tom području jači i onda uđu u roming i tako se povećavaju njima troškovi i dolazi do zabune, i da na kraju kažem nekih problema i to je na štetu građana.

Druga stvar, veoma je bitan taj radio signal. Mislim da mi prosto moramo i to da pojačamo, jer signale nekih zemalja iz okruženja čujemo do Jagodine, odnosno ako bismo ih stavili u centar Srbije ili negde, a naš signal ne postoji na granici. Molim vas da svi zajedno, sada i oni koji slušaju i oni koji ovde na neki način odlučuju i oni koji mogu da prenesu ovo, da se uspostavi to da prosto radio signal naših emitera, našeg javnog servisa i drugih, da se on prosto čuje na teritoriji cele Srbije u punom kapacitetu, a konkretno i mobilna telefonija, jer svi ti operateri, mi njih finansiramo, ne oni nas.

Molim vas, prosto u nekim predelima da se to popravi ili da dobiju oni neke penale. Pošto mi svi plaćamo neke penale, neke kamate ili prosto ako ne možemo da se javimo tada, neko gubi poslovno, neko gubi u nekom drugom smislu, neko možda gubi i u ljubavnom, ali nije bitno važno je da se gubi, a to se mora nadoknaditi. Molim vas, da se tu ozbiljno skrene pažnja jer će problem interneta ostaviti problem i toj fiskalizaciji koja u nekim delovima će doći do određenih problema i iznaći određena rešenja koja će to moći na pozitivan način da amortizuju.

Ovim predlogom zakona, dosadašnje fiskalne kase, obveznici fiskalizacije koji imaju više poslovnih prostora, odnosno prostorija, ukoliko sa postupkom prilagođavanja otpočne od 1. novembra ove godine kako to predviđa Zakon o fiskalizaciji moći će preostale stare fiksne kase da zamenjuju novim elektronskim fiskalnim uređajima postupno. Dakle, neće se od njih zahtevati prekid delatnosti ukoliko na dan 1. januara 2022. godine nisu zamenili svoje stare kase koje koriste u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama.

Ovo je dobro rešenje kojim se izlazi u susret malim privrednicima koji se bave trgovinom na malo da to usklađivanje izvrše u skladu sa svojim mogućnostima. Uostalom, cilj zakona ne treba da bude onemogućavanje bilo čijeg i bilo kog registrovanog posla, naprotiv zakon treba da bude stimulativan, podsticajan što ovom raspravom i činimo.

Novim model fiskalizacije, odnosno naplata računa u prometu na malo putem online modela treba da doprinese i borbi protiv sive ekonomije i širem obuhvatu poreskih obveznika. Na taj način se svi stavljaju u ravnopravan položaj kada je u pitanju plaćanje poreza, a direktno preuzimanje podataka o naplaćenom računu od strane poreske uprave omogućiće bolju evidenciju naplaćenog poreza ali i efikasniju poresku kontrolu. Kada na dnevnom nivou putem Jedinstvenog informacionog sistema koji vodi poreska uprava, možete znati koliko je poreza naplaćeno, onda će naravno biti lakše i planiranje ulaganja poreskih sredstava u javne rashode države, a sigurno da jedan od pozitivnih rashoda države su putevi koji se rade širom naše zemlje.

Pohvalio bih zakonsko rešenje prema kome dobavljači elektronskih i fiskalnih uređaja mogu biti samo domaća pravna lica, time štitimo domaće tržište ali bih skrenuo pažnju i na pitanje lojalne konkurencije i na ovom tržištu, jer složićemo se, to će biti ogromna nabavka za desetine hiljada obveznika fiskalizacije. Sa druge strane ogromna tražnja ovakvih fiskalnih uređaja može doprineti i razvoju domaće proizvodnje.

Podsetio bih da smo nekada na planu elektronike i elektronskih uređaja prednjačili. Ima nas koji se danas 5. oktobra sećamo da je prvi tv u boji u bivšoj SFRJ u jugoistočnoj Evropi proizvedeno u Nišu. Ipak smo mi Teslin narod.

Nešto što me je zanimalo oko fiskalizacije da čujem šta kažu mali privrednici i neki privredni subjekti koji imaju do 600 zaposlenih kakav je njihov odnos lični prema ovom zakonu koji je usvojen i danas o ovome što menjamo i produžavamo rokove. Mislim da je najbolje ono što sam od njih pokupio i sastavio koji kaže, dobra strana nove fiskalizacije što privredu oslobađa od čuvanja fiskalnih traka koje su se morale po starom zakonu čuvati tri godine, time se štedi i na trakama i na prostoru za njihovo čuvanje. Nema više ni vođenja knjige dnevnih izveštaja, sa fiskalnih kasa, koji su štampali na kraju svakog radnog dana i unosili u knjigu dnevnih izveštaja.

Dobro je što se zakonom pomera rok za uvođenje nove fiskalizacije, odnosno omogućeno je postepeno uvođenje novih fiskalnih uređaja što privredi značajno olakšava primenu zakona. Za svaku pohvalu je i što je država odlučila da finansira troškove fiskalizacije sa sto eura po fiskalnom uređaju i sto evra po prodajnom objektu. Nova fiskalizacija će omogućiti efikasnije suzbijanje sive ekonomije, jer će država lakše i brže otkriti koji privrednici ne izdaju fiskalne račune. Ovo vam čitam ono što su mi rekli, zato što mnogi privrednici žele da oni koji su u sistemu, koji plaćaju PDV, koji vode računa, da prosto tu nerealnu konkurenciju koja to ne čini na neki način suzbiju, a ovim zakonom će to biti otklonjeno.

Napominjem da se poreska uprava značajno reformisala u načinu kontrole i da je target stavila na one koji ne plaćaju porez, ali da se stvari mogu još poboljšati za one privrednike koji rade zakonito, ali se ponekad javljaju ne namerne greške i propusti.

Inspektori i ostali inspekcijski organi koji se bave kontrolom poslovanja privrednih subjekata, njihov rad trebalo bi da bude takav da kada u kontrolama uoče da su učinjeni nenamerni propusti daju rok da se oni otklone, plate kontrolom utvrđene dažbine, a da se ne pišu prekršajne prijave, ako privredni subjekti isprave nepravilnosti u zadatom roku i plate kontrolom naložene poreze. Naravno, to se ne odnosi na one privrednike koji smišljeno sa namerom utaje porez ili ne poštuju zakon.

Završiću sledećim. Mislim da je mnogo dobrih zakona, a jedan od njih je zakon koji se ovde donosi, ali da bi se on onome kome je krajnje namenjen, a to su, ja ću ih nazvati, naši mali privrednici, ljudi koji drže sami svoju radnju ili porodica, oni najviše pomažu na neki način budžetu, zaposleni su kod sebe, održavaju, to rade, itd. Mnogi od tih zakona koje mi donosimo treba naći načina da im se približi.

Predlažemo da se preko regionalnih privrednih komora, okružnih načelstva, gde su i sve inspekcije, da se sedne i da se određene stvari obrazlože i da se na taj način približe krajnjem korisniku, a ne da neko koristi određeni zakon koji mi donosimo ovde u Narodnoj skupštini sa namerom da plaši građane u nekoj uslovno predizbornoj kampanji. Ne, nego prosto na ovaj način možemo prići.

Želim samo da sa ovim završim i da pozdravim rekonstrukciju puta Kladovo – Donji Milanovac, pošto sam ja sveže, jutros prošao i da zamolim ministra, ovde prisutnog da malo pogledamo, možda je došlo do loše procene koliko Donji Milanovac – Golubac će biti investiciono, ali da se i taj deo… onda bismo se mi otvorili i na najbrži način mogli sa putem koji će biti brze saobraćajnice, Golubac – Požarevačka petlja na autoputu za Beograd, da prosto i mi ka Beogradu stižemo u neko pristojno vreme i bez gužve.

Jednostavno, to moramo da pozdravimo izgradnju puteva koji su u Timočkoj krajini, Negotin – Zaječar, Zaječar – Knjaževac, itd. Sve je to u sklopu onoga što činimo svi zajedno ovde donoseći zakone i ovog tipa koji rešavaju poresku politiku iz kojih mi crpimo najviše sredstava.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodinu Arežini.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.