Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti po amandmanu o Predlogu zakona o poreskom postupku i administraciji kojim se predlaže da Poreska uprava preduzima poslove vođenja jedinstvenog informativnog sistema lokalnih poreskih administracija, propisanim članom 159. ZPPPA-a, počev od 1. januara 2024. godine.

Imajući u vidu, brojne reformske aktivnosti koje su u toku i u okviru reforme Poreske uprave, kao i softversko rešenje jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija integrisano sa brojnim sistemima elektronske uprave i u kontinuitetu sa unapređenjem i uspostavljanjem i funkcionalnošću novih informacionih sistema, samim tim se efikasnije i jednostavnije vode poslovne transakcije, a ujedno doprinosi i pravnoj sigurnosti, obezbeđuje javnu dostupnost u pogledu vođenje poreske politike kao opšti pravni akt i stvaraju jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskoj situaciji.

U skladu sa vremenom i unapređenjem informacionih tehnologija, bez kojih svakodnevni život ne bi bio zamisliv, a ujedno i u skladu sa evropskim standardima i propisima u duhu budućnosti moderne Srbije, koji svakodnevno teži Aleksandar Vučić, da imamo jedan od najboljih elektronskih sistema uprave na svetu i apostrofiranjem novih tehnologija i elektronskih rešenja višestruko se umanjuje rizik od malverzacija, kao i skraćenje u procesu poslovanja ali i ostalih segmenata koji su do sada oduzimali vreme, a samim tim i novac, ne samo privrednicima, nego i građanima.

Iz tog razloga svakodnevno se radi na unapređenju informacionih tehnologija, što možemo videti i u školama, gradskim upravama i ostalim institucijama.

U skladu sa tim, Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem otvorila je naučno tehnološke parkove u Nišu, Novom Sadu i drugim gradovima gde u korak sa svetom pratimo trendove novih informacionih tehnologija, što se najbolje videlo kroz proces vakcinacije, koji se pokazao kao jedan od najboljih u svetu, ujedno unapređujemo celokupno društvo i radimo za dobrobit svih građana Srbije i naše dece.

Jer to je naš zadatak, to je i naša obaveza i ono na čemu konstantno radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nekada poniženu Srbiju, koja je bilo slepo crevo Evrope sada postavio na pijedestal vodeće zemlje u regionu, prvenstveno u ekonomskom smislu, a samim tim i u svim drugim sferama društvenog života.

Čime se bivši režim predvođen tajkunom Draganom Đilasom, može pohvaliti po pitanju unapređenja Srbije sem bezobzirne pljačke od 619 miliona evra i računima širom sveta?

Na čelu Beograda upropastio je sve što mu je palo šaka, od vrtića, dečijeg dodatka, podzemnih kontenjera, stotine hiljada ugašenih radnih mesta na nivou države, a da ne govorimo o Mostu na Adi, koji je ujedno i najskuplji most na svetu. Tu su i dugi prsti koje je uperio u „Telekom“ i RTS, gde je sa svojim pajtašem Draganom Šolakom, napravio ugovor koji su samo njima odgovarali, kako bi monopolizovali tržište, krali minute i debelo ih naplaćivali, ne ostavljajući medijski prostor nikome ko misli svojom glavom i radi drugačije.

Sve u skladu sa onim što oni jesu ovekovečeni lopovi i vođe tajkunsko-mafijaške hobotnice, koji su Srbiji popločali put do propasti. Sada kada su maske pale i kada narod zna sa kakvim banditima je imao posla u vreme njihove pljačke oni doslovno linčuju porodicu predsednika Aleksandra Vučića, gde preko svog daktilobiroa, i to javno na najgnusniji način, vređaju maju Aleksandra Vučića, uz odvratne, perfidne i prljave psovke i skupa sa njihovim mafijaškim plaćenicima, Marinikom Tepić, Lutovcem, Markom Vidojkovićem, Aleksićem, koji kao zmije palacaju otrovnim jezicima, kao poslednji ljudski i politički škart, nemoćni idu svakoga dana još dalje u svoje histerije.

Dobro je da se sve čuje i da narod vidi kakve i od koga te odvratne, prljave i perfidne psovke dolaze, kao i fizički napadi, kao što je lomljenje kancelarije Srpske napredne stranke u Novom Sadu od strane alkoholom ohrabrenog sina visokog funkcionera Jeremićeve stranke, Bore Solunca, što je za njih sasvim normalno, jer huliganstvo i teror su u statutu njihovog programa.

Samo se pitam kako bi reagovali da je to uradio sin predsednika Srbije, kome u svom ludilu crtaju metu, čak i kada diše. Što se njihovih ogavnih postupaka tiče, to je valjda za njih sve normalno, jer je to ipak njihov program koji nude narodu Srbije, rasulo, teror, uništavanje i pljačka.

I dok Aleksandar Vučić vodi politiku da zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji i izvuče ga iz kaljuge u koju su ga gurnuli tajkunski bednici, Vuk Jeremić i Dragan Đilas kojima se verovatno sprema spomenik od strane separatista kao nagrada za sve što su učinili za njih oni su bezbroj puta javno hvalili Aljbina Kurtija i ni jednog jedinog trenutka nisu stali uz naš narod na Kosovu i Metohiji, čak ni rečenicu.

Sve što imaju da kažu stane im u onu čuvenu … da smo genocidan narod. Takvi bednici i kukavice sa besmislenom politikom uništenja nikada neće moći da stanu na crtu Aleksandru Vučiću, fabrikama, putevima, školama i standardu za koji se Vučić lavovski bori.

Na čelu države više nema mesta za plaćenike stranih ambasada koji su obleteli kao kolibri i bili pajaci za šaku dolara, a Srbiju vukli na dno, a sve zarad svojih ličnih interesa. Ali, narod Srbije to vidi, sve razume. Narod Srbije im to neće dozvoliti, jer kada su te bitange spremne da udare na tuđu porodicu zarad isključivo novca građana Srbije šta su tek u stanju da rade ako se ponovo dočepaju vlasti i kakav im je plan i program koji bi ponudili građanima, sem nasilja i još miliona na svojim računima.

Oni plan i program nemaju, sem da bez izbora opet zajašu državne jasle, da narod opet bude gladan i država na rubu propasti. Narod Srbije i to vidi, narod Srbije i to dobro zna i zato će taj narod falange ovekovečenih lopova i secikesa potopiti na izborima jednom za sva vremena na dno njihove močvare gde im je i mesto.

Znamo mi dobro ko se bori za Srbiju, za našu decu, za novo poglavlje istorije, da najzad hrabro koračamo ka vrhu. Nismo više poslednja rupa sveta. To je ono za šta se bori Aleksandar Vučić, to je ono što većina građana Srbije i podržava.

Bez obzira na brutalne napade i pritiske sa svih strana ni jednog trenutka, ni jedan … neće Srbija skrenuti sa tog puta. Nemamo pravo da ne uspemo, nećemo da se povlačimo pred najgorima. Takvu smo borbu odabrali i u njoj ćemo pobediti. Predaja nije opcija.

Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, još jedan predlog amandmana koji je naša Vlada, na čelu sa premijerkom, podnela, a to jeste znak da će ovaj zakon biti bolji, da će imati još mogućnosti da preko svih ovih amandmana, preko ovih zakona koje ćemo danas usvojiti, da se obezbedi više sredstava za svakog našeg građanina, za svakog čoveka, za ljude koji žive na selu i za ljude koji žive od sela, jer samo tako može i tako treba da bude, da se obezbeđuju sredstva i da se pomaže svima, bez obzira da li oni žive u Svrljigu, Nišu, Subotici ili bilo kom drugom delu Srbije.

Svi prethodni govornici koji su govorili o svim negativnim stvarima koje se dešavaju od strane ljudi koji pokušavaju da sruše ovu vlast, koji na najgori način govore neistine o našem predsedniku i njegovoj porodici i o svima nama koji ovde sedimo, ja mogu samo da kažem da to nije u redu, da to nije domaćinski, kako se kaže kod nas, ali, najbitnije od svega jeste da u svakom trenutku mi koji smo tu, na čelu sa našim predsednikom, imamo i mogućnost i obavezu da obezbedimo za svako dete, za svakog čoveka, da može bolje da živi.

Sve ove stvari koje su do sada urađene, svi ovi putevi, auto-putevi koji se rade, sve bolnice, škole, sve ono što se radi, to se radi za našu decu i za decu naše dece. Srbija je nešto za šta živimo, za šta su ginuli naši preci i mi to moramo sačuvati.

Još jednom, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i kao poslanik podržati i ovaj amandman i Predlog zakona i sve predloge zakona koji daju mogućnost da se ide napred.

Ali, dozvolite mi, uvažena predsedavajuća, da ovde sa skupštinske govornice kao poslanik, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, da čestitam rođendan našem prijatelju, predsedniku Ruske Federacije, Vladimiru Vladimiroviču Putinu - Srećan rođendan uvaženi predsedniče Ruske Federacije, da zajedno sa Vama i uz Vas naša Srbija ide napred, da svi zajedno, ceo naš pravoslavni narod bude zajedno i da bude svima bolje. Živela Srbija i sve najbolje!

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem predsedavajuća, gospođo Kovač.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre Udovičiću sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću da se osvrnem na ovaj deo koji se tiče oblasti finansija.

Kao što znamo, narod u Srbiji uvek izabere dobar put, tako i od 2012. godine do danas. Drugi put je uništavanje naše finansijske politike. Prvi put je jačanje naše države i u ekonomskom i u svakom drugom smislu. Tako je Srbija birala i 2012. i 2014. i 2016. i 2017, i prošle godine, i tako će, bože zdravlja, birati svih narednih godina. A zašto? Zbog budućnosti naše dece, zbog interesa i naše države i njenih građana.

Kad govorim o finansijama, moram da istaknem, upravo zahvaljujući najboljoj finansijskoj politici u modernoj srpskoj istoriji, pun je budžet Republike Srbije i u ovom teškom vremenu borbe protiv korona virusa imali smo i imamo dovoljno novca u budžetu i za nabavku respiratora i vakcina i izgradnju kovid bolnica i ulaganje u zdravstveni sistem.

Isto je tako i kada je u pitanju ulaganje i u otvaranje fabrika, novih radnih mesta, kao što smo imali danas prilike da vidimo, i što se tiče izgradnje novih puteva, auto-puteva, svih vrsta puteva i, naravno, što se tiče izgradnje i otvaranja novih škola i predškolskih ustanova.

Sve to imamo zahvaljujući tome što više na vlasti nisu oni koji kradu, nisu oni koji otimaju. Imali smo prilike da vidimo kako je to kad vode finansijsku politiku Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić i njihovi saborci. Tada smo imali uništenje Srbije. Na sreću, to je za nas daleka prošlost.

Želeo bih da iskoristim prisustvo ministra Udovičića pa da se osvrnem i na ulaganja naše države i u izgradnju i renoviranje sportskih objekata, organizaciju brojnih sportskih takmičenja, svetskih, evropskih i drugih prvenstava i još jedan primer, što nismo ranije imali slučaj, što se redovno isplaćuju i nacionalne penzije našim vrhunskim sportistima i sportskim radnicima, svima koji su ostvarili uspehe prethodnih decenija, a isto tako, kada god naši sportisti osvoje medalje na olimpijskim, svetskim ili evropskim prvenstvima, dobijaju adekvatne obećane nagrade u rekordnom roku.

Svega toga ne bi bilo da nema i odlične politike koju vodi i Ministarstvo omladine i sporta i Vlada Republike Srbije, a pre svega naš predsednik Aleksandar Vučić.

Dakle, onaj koji osvoji medalju za Srbiju, koji s ponosom peva našu himnu, ističe našu zastavu i promoviše i našu Srbiju i slavu naše države, on zaslužuje nagradu i on dobije nagradu, ali to ranije nije bio slučaj. To ranije nije bio slučaj, pod broj jedan, zato što oni koji su bili na vlasti baš ih je bilo briga da nagrađuju i one koji to zaslužuju, a razlog broj dva je što nije bilo novca u budžetu. A novca u budžetu nije bilo zato što se kralo i otimalo od građana Republike Srbije.

Zato ja kao narodni poslanik sa liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu", podržavam finansijsku politiku koju vodi i Vlada Republike Srbije i naš predsednik Aleksandar Vučić, jer ova finansijska politika i svi ovi zakoni koji se tiču i oblasti finansija i poreske politike oni podstiču to da naš budžet bude puniji, da se stane na put kriminalu i korupciji, naročito u finansijama, da Srbija ima više novca u budžetu, da Srbija može da ulaže u svoje jačanje. Jer, nema oblasti u našoj Republici Srbiji a da država ne ulaže u tu oblast, da li je to sport, omladina, kultura, da li je to ekonomija, privreda, energetika, infrastruktura, saobraćaj, zdravstvo - u svaku oblast država ulaže. A ulaže zato što ima odgovornu vlast, zato što se više ne otima i zato što se budžet puni, zahvaljujući najboljoj ekonomskoj politici u Evropi.

A da je to najbolja politika, to pokazuju i pokazatelji koje smo imali prilike da vidimo i koji su nam prezentovani tokom prošle i ove godine, u ovom teškom vremenu borbe protiv korona virusa. Najbolja ekonomska politika u Evropi je ona koju vodi Srbija i mi jedini u odnosu na sve druge države u Evropi imamo rast.

Zbog svega toga podržavam finansijsku politiku Vlade Srbije i podržavam sve ono što radi naš predsednik Aleksandar Vučić, koji našu Srbiju vodi u sigurnu i stabilnu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da podsetim da smo u Narodnoj skupštini u aprilu ove godine usvojili Zakon o privremenom registru punoletnih građana Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije korona virusa, čime je stvoren osnov za isplatu 60 evra u ovoj godini svakom punoletnom građaninu.

U utorak smo imali na raspravi izmene i dopune ovog zakona kojim je obezbeđena isplata još dodatnih 20 evra za sve punoletne građane Srbije.

Podsećam da je Vlada i želim da pohvalim Vladu, donela niz mera sa ciljem da se građanima i pravnim subjektima pomogne da lakše prevaziđu negativne posledice pandemije korona virusa.

Prošle godine Vlada je donela odluku da isplati 100 evra svim punoletnim građanima, da u dva navrata isplati dodatno 9.000 dinara svim penzionerima, korisnicima Fonda PIO. Ove godine, dakle, pored ovih 80 evra za sve punoletne građane, već je isplaćeno 5.900 dinara ili 50 evra dodatno za penzionere, zatim 3.000 dinara za sve vakcinisane građane, 60 evra za nezaposlena lica i, ponavljam, dodatna sredstva za mikro, srednja, mala preduzeća, naravno i za velika preduzeća.

Međutim, pored svih ovih mera koje, ponavljam, pozdravljam, imamo dve ciljne grupe koje nisu obuhvaćene ovim merama Vlade Republike Srbije. To su penzioneri koji su rodom i poreklom iz država nastalih na području bivše Jugoslavije. Njih oko 124 hiljade, od toga broja 59 hiljada penzionera rodom iz Hrvatske, 41 hiljada rodom sa područja Republike Srpske Federacije BiH i više od 24 hiljade penzionera sa područja današnje Slovenije, Makedonije i Crne Gore.

Od ove 124 hiljade penzionera rodom iz regiona, svega mali broj njih je bio obuhvaćen i dobio je novčanu pomoć, prošle godine devet hiljada, ove godine skoro šest hiljada i planira se februara i marta sledeće godine dodatnih 20 hiljada dinara, dakle za 1,7 miliona penzionera korisnika Fonda PIO Srbije.

Međutim, najveći deo od te 124 hiljade penzionera nisu korisnici Fonda PIO Srbije i oni nisu obuhvaćeni ovom merom. Ti penzioneri su ogorčeni, nezadovoljni, razočarani, jer časno, odgovorno i savesno ispunjavaju sve obaveze prema ovoj državi u kojoj žive. Diskriminisani su iz razloga što su ostvarili penziju na području današnje Hrvatske i BiH, međutim pošto tamo nemaju prebivalište penzioni fondovi Hrvatske i BiH im ne isplaćuju novčanu pomoć. Ovde im se kaže – pošto niste ostvarili ni dana radnog staža u Srbiji i ovde nemate pravo na novčanu pomoć. Dakle, radi se više od 100 hiljada penzionera rodom iz regiona, koji su u suštini građani drugog reda.

Moje mišljenje, ja sam se više puta obraćao Vladi Srbije, premijerki Brnabić sa molbom, sa apelom da se ispravi ova nepravda i da se tim penzionerima takođe isplati novčana pomoć, jer i oni takođe moraju da prevaziđu posledice korona virusa.

Podsećam da značajan deo penzionera iz Hrvatske i BiH su imali tzv. novčani dodatak, imaju male penzije, u Hrvatskoj i BiH i kada su odjavili prebivalište na području Hrvatske i BiH, dakle Republike Srpske ili Federacije BiH i prijavili prebivalište na području Republike Srbije, automatski su im penzioni fondovi u Zagrebu, Sarajevu ukinuli zaštitni dodatak.

Mi sada imamo ovde penzionere, građane Srbije koji imaju 68, 70, 75 godina i imaju recimo penziju od tri i po hiljade dinara, pet hiljada dinara, sedam hiljada dinara, deset hiljada dinara. Sad, zamislite osećaj tih ljudi, kaže, 1,7 miliona penzionera je dobilo novčanu pomoć, a nas 100 hiljada nismo dobili. Sad imate komšiju, domaćeg penzionera koji ima penziju od 40, 50 hiljada i on dobije prošle godine devet hiljada novčanu pomoć, ove godine skoro šest hiljada, u februaru i martu sledeće godine dobiće 20 hiljada, a ovaj pored njega koji ima penziju, rodom iz Hrvatske ili BiH, koji ima penziju četiri, pet, šest, sedam, osam ili deset hiljada dinara, on neće dobiti. Zato što vi penzioneri iz Hrvatske i BiH i drugih država regiona niste korisnici Fonda PIO Srbije.

To jeste ispravno sa formalno-pravnog stanovišta, ali sa ljudskog stanovišta, sa stanovišta pravde, sa stanovišta solidarnosti to je diskriminacija. Ako smo omogućili i našli sredstva za milion i 700 hiljada penzionera, pa hajde da nađemo i sredstva za tih 100 hiljada penzionera od kojih, ponavljam, značajna većina ima penzije od kojih ne mogu da žive zato što su im ukinuti zaštitni dodaci od strane penzionih fondova u Zagrebu i Sarajevu.

Apelujem ovde na ministra Udovičića da prenese premijerki Brnabić još jednom moj apel da Vlada nađe način i donese jednu pravednu odluku da se isplati, za ovih više od 100 hiljada penzionera sa područja Hrvatske, BiH i drugih država regiona, devet hiljada za prošlu godinu, 5.900 za ovu godinu, što je već isplaćeno i da tih sto hiljada takođe dobiju najavljenih 20 hiljada dinara koje će biti isplaćene sledeće godine tokom februara i marta.

Ponavljam, to bi bila jedna pravedna odluka i to bi bila jedna poruka države da ona uvažava te građane, jer se radi, podsećam, o najvećim žrtvama rata na prostoru bivše Jugoslavije, radi se o proteranim Srbima.

Uvek moram da istaknem činjenicu da ne bi voleo da bilo koji građanin Srbije, a to su, nažalost, doživeli građani sa područja Kosova i Metohije, mora da uzme svoju torbu i da ode 400, 500 kilometara dalje od svog mesta. Niko nije otišao iz svog stana, niko nije otišao iz svoje kuće od dobre volje. Otišao je zato što, nisu otišli, nego su proterani od strane proustaškog režima Franje Tuđmana i islamističkog režima Alije Izetbegovića i to su činjenice koje mislim da bi Vlada morala da uzme u obzir.

Druga ciljna grupa, koja je takođe diskriminisana, koja nije uzeta u obzir, radi se o 26.000 građana Srbije koji imaju izbegličku ili prognaničku kartu. Dakle, radi se o proteranim Srbima koji su proterani sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH.

Podsećam, Vlada je prošle godine isplatila 100 evra za sve punoletne građane. Ove godine će isplatiti 80 evra. Više od pet miliona građana je obuhvaćeno ovom merom, ali nažalost, tih 26.000 građana nije obuhvaćeno merom, zato što se kaže u odluci Vlade – isplaćujemo ovu novčanu pomoć za građane koji imaju prebivalište. A pošto vas 26.000 izbeglih lica imate boravište, vama nećemo da isplatimo tih 100 evra prošle godine i 80 evra ove godine.

Sad ja podsećam na jednu nespornu činjenicu. Te izbegličke karte izdao je MUP na onom istom mestu gde izdaje i lične karte za sve ostale građane. Pa ako MUP smatra da izbeglička karta nije validan dokument, zašto ga onda izdaje? Tih 26.000 građana i dalje su zadržali izbegličku kartu ne od dobre volje, ne što žele da imaju dalje formalno izbeglički status, iz dva razloga. Jedan je razlog što se i dalje bore, zadržali su prebivalište u Hrvatskoj ili u Federaciji BiH da pokušaju da ostvare oteta imovinska, stečena, statusna i druga prava.

Podsećam, svima nam je poznato da političko Sarajevo, politički Zagreb vode već evo 26 godina od završetka rata u Hrvatskoj i BiH politiku cementiranja etničkog čišćenja našeg naroda, a to uključuje i plansku i sistematsku otimačinu i uzurpaciju imovine proteranih Srba. Zato je jedan deo njih zadržao te izbegličke karte da bi pokušali da vrate svoje kuće, da vrate vojne stanove u Sarajevu, da vide da vrate uzurpiranu ili otetu zemlju, poljoprivredno zemljište, šume, da reše deo staža koji su zasluženo ostvarili do početka rata, a sad im, recimo, ne priznaju osam godina od 1983. do 1991. godine ili deset godina od 1970. do 1980. godine itd. Dakle, zadržali su izbegličku kartu zbog borbe za svoja prava.

Drugi razlog, jedan deo tih, od 26 hiljada, građana koji imaju formalnu izbegličku kartu su taj dokumenat zadržali iz razloga zato što je to jedini način da mogu da ostvare zdravstveno osiguranje. Nemaju drugi način. Dakle, prinuđeni su, još uvek, da imaju te dokumente, a MUP još uvek nije donelo odluku da kaže da taj dokument ne važi i da će biti ukinut od tog i tog dana. Dakle, ti su ljudi ogorčeni, razočarani, osećaju se građanima drugog reda.

Uputio sam jedno pismo premijerki Brnabić i u prilogu dostavio spisak od 65 građana koji imaju izbegličku kartu, koji su me lično zvali i molili da vidimo kako da Vlada uzme u obzir i njih i njihove potrebe i da ih izjednači u pravima sa svim ostalim građanima.

Dakle, i ovom prilikom želim da apelujem na Vladu Srbije na premijerku Brnabić da se donesu dve odluke. Prva odluka, još jednom ponavljam, da se isplati novčana pomoć za sve penzionere rodom i poreklom sa područja današnje Hrvatske, BiH, i drugih država regiona. Dakle, devet hiljada evra što su dobili penzioneri korisnici Fonda PIO Srbije prošle godine, pet hiljada i 900 dinara isplaćeno domaćim penzionerima ove godine i najavljenih 20 hiljada dinara koji će biti isplaćeni penzionerima korisnicima Fonda PIO Srbije sledećeg februara i marta.

Druga odluka Vlade da se nađe način da se isplati novčana pomoć za 26 hiljada građana Srbije koji imaju izbegličku kartu, nemaju formalno prebivalište, već imaju boravište. Dakle, da im se isplati 100 evra koji su isplaćeni svim punoletnim građanima prošle godine i da im se ove godine isplati 80 evra, pošto je već 30 evra isplaćeno u maju. U novembru će, ako se ne varam, biti isplaćeno novih 30 i sada ovim izmenama i dopunama zakona smo omogućili da se u decembru isplati i dodatnih 20 evra.

Mislim da bi te dve mere poslale snažnu poruku penzionerima rodom iz regiona, kao i 26 hiljada proteranih Srba koji imaju izbegličke karte, da Vlada jednako tretira sve građane i da neće gledati formalno-pravne razloge, nego će sa aspekta pravednosti, solidarnosti pomoći i tim ljudima da i oni jednako, kao i svi ostali građani Srbije, lakše prebrode posledice pandemije korona virusa. Hvala.

Zahvaljujem.
U međuvremenu je stigao ministar finansija Siniša Mali. Dobro došli.
Nastavljamo.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, amandman koji je danas pred nama omogućiće da se dodatno unapredi sam Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i izmene i dopune koje su ovde pred nama iz razloga što radimo na usklađivanju samog zakona sa Zakonom o fiskalizaciji koji smo doneli, a koji je u stvari još jedan od dokaza da Srbija danas ide napred ka boljoj i svetlijoj budućnosti, da se modernizuje. Ovo je još jedan od dokaza kada govorimo o uspesima i na polju digitalizacije, primene novih tehnologija.

Imali smo prilike da čujemo i od uvaženog ministra koliko je zapravo u pitanju i tehnološki značaj i napredak kada je u pitanju novi sistem fiskalizacije, odnosno uređaji koji će naši privrednici, trgovci koristiti.

Ono što je jako bitno da napomenemo, za razliku od perioda kada su pripadnici bivšeg režima uvodili fiskalne kase, gde nisu vodili računa o mogućnostima i potencijalu privrednika da sve te propise i zahteve zadovolje i da sagledavaju finansijski aspekt troškova koje oni imaju, kada je u pitanju uvođenje tih fiskalnih kasa, mi danas imamo situaciju da je država ta koja će pomoći svim privrednicima da uđu u novi sistem fiskalizacije i da te uređaje koje imaju zamene, a da ih pri tom to ne košta ni jedna dinar. To je domaćinska politika koja se vodi, to je politika predsednika Aleksandra Vučića, koja na prvom mestu stavlja potrebe građana, potrebe privrede, pa i same izmene i dopune zakona koje su ovde ispred nas su u stvari proizašle iz komunikacije koja je konstantna i koja je u kontinuitetu sa privrednicima, jer za razliku od pripadnika bivšeg režima koji su gledali samo svoje sopstvene potrebe, koji su gledali da sopstvena preduzeća i sopstveni biznis razvijaju na konto građana Srbije, na konto njihovih primanja, danas vodimo računa o svima i danas su potrebe građana i privrednika na prvom mestu zbog čega se i izašlo sa ovim izmenama i dopunama zakona.

Kao što i sami vidimo, sve ono što se dobro radi u Srbiji, sve što donosi rezultate, odmah sa njihove strane, sa strane te đilasovske tajkunske opozicije, kreću napadi i radi ta industrija laži, kako volim da kažem, Dragana Đilasa, pa ona ne posustaje ni danas, niti ovih dana.

Šta je to što njih boli? Konkretno, Dragana Đilasa može da boli to što je u vreme kada je on bio gradonačelnik Beograd ostavio sa 1,2 milijarde evra deficita, odnosno duga, sa deficitom koji su imali u budžetu i tada je Srbija imala neverovatnih 25 i više procenata nezapošljenih građana.

Danas u vreme kada je predsednik Aleksandar Vučić taj koji vodi Srbiju ka boljoj budućnosti, kada se sprovodi njegova politika i Program Srbija 2025, mi smo u vreme pandemije sa kojom se suočava čitav svet uspeli da obezbedimo, da imamo stabilne finansije, da pomognemo građanima i privredi, da obezbedimo da se sam nivo nezaposlenosti ne poveća, čak je i pao, jer je država merama koje je preduzela uspela da pomogne građanima da pokrenu svoje poslove i da se sami zaposle i ono što je ministar istakao – za ove dve godine, koliko se borimo sa pandemijom, preko osam milijardi evra je pomoći uloženo i privredi i građanima, a sve u cilju da taj točak ekonomije, u tim kriznim situacijama, kada je najbitnije nikad ne stane, već da se dalje okreće. Upravo smo zbog i šampioni u regionu, zbog toga smo u prethodnoj godini imali najmanji pad BDP koji iznosi 1%, zbog toga su i prognoze koje su bile da će realni rast BDP ove godine iznositi 6% premašene i one će biti 7%, realni rast.

Ono što je svakako za pohvalu jeste što to potvrđuju međunarodne institucije, među kojima je i Svetska banka koju je svoju prognozu sa 5% podigla na 6%, a sigurni smo da će sa ovakvim trendom taj rast biti dostižan i biti 7%, a možda i više od 7%, što će te institucije, a kasnije i statistički podaci da potvrde.

Ono što njih boli jeste što smo u ovom periodu borbe protiv korone uspeli da izgradi tri nove kovid bolnice u rekordnom vremenskom periodu, čime smo dokazali da smo odgovorna država, da vodimo računa o građanima. Njih boli to što su obezbeđene dovoljne količine vakcina i što se radi intenzivno na kampanji imunizacije i da se dođe do tog potrebnog nivoa kolektivnog imuniteta, kako bismo se izborili sa ovom pošasti. Umesto da kao ljudi koji treba da osete neku savest, sabornost, valjda da pomognu svojim komšijama i prijateljima i da tu kampanju podrže, ne, oni se maksimalno trude da to sve omalovaže i kritikuju i napadaju i sam štab koji se bori i koji donosi važne odluke kada je u pitanju borba protiv korone, pa u situacijama kada smo se na početku borili, kada su morale da se primene mere, oni su bili protiv tih mera.

Danas kada imamo dovoljne količine vakcina, kada proizvodimo i „Sputnjik V“ i „Sinofarm“ vakcinu, kada smo postali kamen temeljac za novu fabriku zajedno sa kineskim i arapskim partnerima da izgradimo fabriku za proizvodnju te „Sinofarmove“ vakcine i kada je donesena logična odluka da se nastavi dalje sa kampanjom vakcinacije i da se preduzimaju sve potrebne mere da se zaštiti zdravlje građana, a da pri tom naša ekonomija, privreda i život nastavi da teče, oni su za to da se ljudi zatvaraju, što zapravo samo govori da je njihova politika politika kontriranja, bez ikakvih argumenata, već je samo važno reći – ne, ne, vi ne znate ništa, sve suprotno treba da se radi. Kao što ste imali u brojnim ekonomskim doktrinama kritičare koji su samo kritikovali radi kritike, pa se na kraju ispostavilo u praksi da to baš nije tako jednostavno.

Šta njih boli? Njih boli što oni za sebe tvrde da su uspešni menadžeri, a praksa nam dokazuje da nisu. I kolega Kesar je govorio o čuvenom „obor knezu“ Aleksiću, o njegovim uspesima u školi, gde se ne bih nadovezivao i ponavljao, samo bih još jednom sa govornice uputio apel da pokaže diplomu Ekonomskog fakulteta, pošto se hvalio svojevremeno kako je vrhunski ekonomista. Pri tome, ni u jednom trenutku niti znamo na kom fakultetu je završio, a o ocenama neću ni govoriti s obzirom da je jedino u srednjoj školi peticu imao iz fizičkog. Verovatno kada ga uhvate u nekoj prevari da može bude sposoban da što pre pobegne od ruke pravde, ali svi će biti dostižni ruci pravde koji su grešili.

Neka pokaže, ako ništa drugo, barem vrata od tog fakulteta da barem znamo adresu ako je već možda diplomu zaturio ili bi onu čuvenu, hajde da kažemo rečenicu, rekao – pas mi je pojeo domaći, što vole učenici da kažu. Možda mu je neki pas pojeo diplomu, pa nema šta da pokaže, a ne želi da izvadi kopiju diplome.

Mada, sa druge strane, njegovog šefa Vuka Jeremića, koji je najzaslužniji zbog svih problema koji se dešavaju u našoj pokrajini Kosovo, o čemu je uvaženi kolega Terzić govorio, i neću ni tu dužiti, samo želim da kažem da građani Srbije nisu zaboravili njegov mozak i njegov genij kako se borio za interese građana u AP Kosovo i Metohija.

Borio se tako što kada mu je bila potrebna podrška išao je da obilazi Albance u Prizrenu i sa njima da se rukuje u predsedničkoj kampanji. Borio se tako što je sa belosvetskim lopurdama i lopovima prao novac preko svoje nevladine organizacije koju je odmah osnovao pošto je završio svoju kampanju i priču u Ujedinjenim nacijama pošto je bio poražen, a svi znamo koliko je Srbija pomogla i radila da on bude ono što smo se borili da bude generalni sekretar, ali na žalost, odluke su takve bile da tu ne možemo da utičemo, ali odmah mu je za to kriva Srbija, krivi su građani Srbije i kriv mu je Aleksandar Vučić.

Isti onaj Jeremić koji je postavio glupo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde i kome će Albanci podići spomenik na Kosovu i Metohiji kao nacionalnom heroju, jer je on taj koji je njima, maltene, poklonio stolicu u Ujedinjenim nacijama.

Onda kada na Javnom servisu, uvaženi kolega Kesar, sve to predoči njegovom čoveku, on odmah kreće sa nekim kontriranjima, sa nekim izmišljotinama, pa verovatno zato što istina boli. I onda kada kažete čoveku istinu u lice, kada on nema šta drugo da kaže, on kreće sa kontranapadom, jer je verovatno napad najbolja odbrana. To je ono što Đilas radi, to je ono što Jeremić radi, to je ono što zapravo sva ova opozicija kojoj je mržnja glavna stvar u političkom delovanju radi.

I naravno na kraju tu je i Dragan Đilas koji, eto, već danim pokušava, kada već ne može predsedniku Vučiću da nađe nikakav greh koji je načinio ili možda neku ofšor kompaniju ili račune, pokušava da to prišije njegovim saradnicima, bratu, uskoro ja mislim da će krenuti i na decu, pa će kao što su nažalost napadali i malog Vukana, verovatno će izmisliti da je i mali Vukan otvorio neku ofšor kompaniju, a on dete ima svega četiri godine.

Njihovoj mržnji nema kraja, instrumentima koje koriste nema kraja, jer oni idu onom idejom da cilj opravdava sredstvo, a sredstva ne biraju u toj borbi. Jedino neće na fer i korektan način da se bore.

I svi ovi uspesi koji su postignuti njega bole, a posebno kada na konferenciji za novinare dođe novinar koji postavi sasvim logično pitanje vezano za njegove medije i rad njegovih medija i finansiranje, a znate šta je njegov odgovor? Pa dobro mi smo „Multikom“ kompanija koja ima novca, pa volimo da pozajmljujemo kome je to potrebno i kada god je to potrebno, ali mi ne finansiramo nikakve medije, mi nemamo naše medije.

A, onda vidite i onu situaciju koja se desila i sa psovanjem majke predsedniku Vučiću, kada se jedva na konferenciji na kojoj su novinari naravno pokrenuli to pitanje i jedva je osudio sam taj čin, ali brže bolje je pokrio svog saradnika, rekao: „Pa znate, nije njegova majka bila cilj, nego je bio predsednik Vučić cilj“. Verovatno hoće da kaže da njegov izvršilac naloga nije odradio posao kako treba, odnosno kako je gazda Đilas to zamislio.

Pa i kada govori o ovom pozajmljivanju novca drugima, ja opet mogu da vidim još jednu laž, jer kao čovek koji je igrao igricu zvanu 619 miliona već je obrnuo jednom i hoće da obrne tu igricu par puta. Ja lično mislim, a i siguran sam da i građani Srbije to znaju da kod njega nema pozajmice. On može ili da vam da novac u zelenaškom činu u smislu da od vas traži protivuslugu ili da vas kupi, kao što to radi i sa medijima preko svojih pajtosa i saradnika Šolaka i drugih. Onda kupuje i medije van Srbije, gde naravno brže-bolje ide da pljuje po Srbiji i da podržava politiku njegove saradnice Marinike Tepić da su Srbi genocidan narod i da prosto, eto, ne osudi takav jedan čin koji je ona uradila, nego svojim nastupom samo potvrđuje i što jasno vama govori građani Srbije i kolege poslanici, da zapravo njegova politika se ne bazira i nije okrenuta ka građanima Srbije, već ka ličnom džepu, ka krugu dvojke, ka tome da Srbija postane deo multikorporacije. Svi njegovi članovi te strančice koju je takođe kupio kao što je Jeremić kupio svoju je uposlio u „Multikom“ kompaniji gde primaju masne plate da bi sprovodili njegovu mrziteljsku politiku.

Na kraju, ono što se i danas desilo, što je još jedan dokaz opozicije, kažu: „Nema slobode medija, nemaju pristup“, dolaze na Javni servis gde treba zapravo da promovišu svoju politiku, ako je uopšte imaju i šta njima smeta? Njima smetaju mladi borbeni ljudi SNS koji promovišu politiku i brane politiku predsednika Aleksandra Vučića, ali hajde to, navikli smo već na te napade i videli smo šta rade, već počinju i da napadaju sam Javni servis. Ljute se kada novinar Javnog servisa brani svoju medijsku kuću u kojoj radi. Valjda taj novinar najbolje zna kako Javni servis funkcioniše i šta radi.

Zašto im to sve smeta? Zato što ne funkcioniše po principu gazda Đilasa, koji je preprodavao sekunde na RTS po desetostruko većoj ceni i na taj način došao do novca preko koga je sebe samoproklamovao za najboljeg biznismena u Srbiji, a siguran sam da bi to učinio i da bude u svetu.

Ne postaje se uspešan biznismen tako što zloupotrebite javnu funkciju, tako što promovišete svoju kompaniju da radi sve poslove u državi. A da li ste stvarno dobar biznismen vidi se posle silaska sa vlasti, a to jasno možemo da vidimo i po finansijskim papirima i uspesima koje imaju. Da je imao uspeha ne bi se vraćao u politiku, ne bi napadao državu i ne bi tražio da ponovo igra igricu zvanu 619 miliona. Samo, ovo bi bila apdejtovana verzija 619+miliona.

Naravno, kada se uradi istraživanja javnog mnjenja i kada ta istraživanja jasno kažu da apsolutnu podršku građani Srbije daju Aleksandru Vučiću i SNS, gde po poslednjim istraživanjima ona ide i do 58%, a ove bojkot opozicije, kukavičke opozicije nema ni da pređe cenzus ili se bore za cenzus, naravno njih to ne interesuje jer odmah brže-bolje se spremaju da primene svoju neku doktrinu ekonomske škole, svoju doktrinu statističke analize, gde pokušavaju da prigrabe i tih nekih 40 i nešto posto opozicije koju oni smatraju svojom i da sebe samoproklamuju nekakvom novom budućom vlašću.

E pa gospodo, zeznuli ste se, zato što građani Srbije su ti koji na izborima putem olovke i glasačkog listića odlučuju i o budućnosti Srbije i o tome ko je kako radio i o tome u kom pravcu treba dalje Srbija da ide.

Apsolutno sam siguran da će građani Srbije na izborima koji nam slede izabrati onu stranku i onog lidera koji iza sebe ima rezultate, koji iza sebe ima rad, koji iza sebe ima neprospavane noći da bi obezbedio građanima Srbije bolju budućnost, a sigurno je da neće dati podršku onome ko samo radi na tome da magla industrija radi, da truje ove građane i da Srbiju kupi da ponovo bude njegova prćija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.