Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

03 Broj 06-2/409-21

2. dan rada

14.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsednici saveta, kao predlagač zaključka za usvajanje izveštaja koji je podnela Komisija za zaštitu konkurencije i Agencija za energetiku Republike Srbije. Mogu da kažem da mi je samo žao što Komisiju za zaštitu konkurencije nismo imali u periodu kada je bila privatizacija Republike, koja kada su privatizovana društvena preduzeća, društveni kapital na teritoriji Republike Srbije, jer bi danas naša situacija u opšte u toj oblasti bila daleko povoljnija nego što je u ovom trenutku. Mislim da bismo imali mnogo bolju i samo konkurenciju i samu bolju ponudu u svim oblastima privrednog života.

Međutim, čini mi se ne slučajno došlo je do toga da se privatizacija sprovodi baš u onom periodu kada nije bilo komisije koja bi vršila nadzor, pri tome bih samo hteo da podsetim na onu čuvenu privatizaciju „C marketa“, odnosno kako je Mišković u početku došao na vrlo sumnjiv način iz stečaja do jedne ogromne društvene imovine, kako je raspolagao sa tom imovinom, kako je ucenjivao sve privredne subjekte na teritoriji Republike Srbije, uspostavio apsolutni monopolski položaj, sve do 2011. godine. Zloupotrebljavajući taj apsolutni monopolski položaj, akumulirao svu aktivu privrednih subjekata koji su se bavili, da li prodajom robe, da li pružanjem usluga na teritoriji Republike Srbije. Na taj način, profite usmerio isključivo ka sebi, dovodeći u neravnopravan položaj sve ostale učesnike na tržištu, a uništavajući njihov kapital, uvlačeći ih zbog neodgovornog načina poslovanja Delta kompanije, uvlačeći ih u dužničko ropstvo prema poslovnim bankama.

Ali to su sad, da kažem, vremena koja su iza nas i to ne možemo da ispravimo, samo mogu da kažem da je sramota što smo i dan-danas kada vidim metodologije da je jedna od najvećih godina kada su bile vršene direktne strane investicije na teritoriji Republike Srbije za vreme bivšeg režima bila 2011. godina, kada je navodno bilo direktnih stranih investicija 2.253.000.000 evra. Svi znamo da tu direktnih stranih investicija nije bilo, nego da je to bilo to što je „Delta kompanija“, Miroslav Mišković prodao „Ces Mekonu“ i „C market“ za preko milijardu evra.

Sad, zaista je vrhunski bezobrazluk kada neko to brani kao direktnu stranu investiciju, pogotovo što ja ne vidim da je tu prodata neka fabrika koja treba da se dalje razvija, da širi svoje kapacitete, povećava broj zaposlenih, povećava konkurentnost srpske privrede, nego jedna obična, da kažem, trgovinska kuća koja je pružala određenu trgovinsku delatnost. Ko god da je došao u tom trenutku, nastavio bi da radi isti posao sa istim obrtom, jer je trgovina kao usluga nešto što ne može da se multiplicira, zato što je količina novca i konzumenata na određenom tržištu, kao i na svakom drugom tržištu, ograničena. U ovom slučaju ne možete vi tu ništa da promenite.

Ali, dobro, bivši režim to prihvata kao veliku njihovu stratešku prednost, kao veliki rezultat, i to je sad njihova stvar, time neka se kite i Đilas i Tadić i Šolak i svi ostali, kasnije ćemo malo na to da se vratimo.

Isto tako mislim, možda je najzanimljiviji trenutak jeste da se raspravlja o Izveštaju Agencije za energetiku. Već unazad nekoliko dana naša javnost je prilično, da kažem, i uznemirena i opterećena sa situacijom koja je vezana za energente na teritoriji Republike Srbije. Naše stanovništvo je opterećeno sa nekoliko stvari. Prva stvar jeste hoće li biti dovoljno električne energije, što je potpuno razumljivo u ovom trenutku. Električna energija je civilizacijska tekovina 20. veka, živimo u 21. veku i jako bi bilo sramotno da je nemamo dovoljno. Druga stvar, hoće li ostati po istim cenama za naše sugrađane?

Dalje, naše sugrađane takođe interesuje hoće li imati pruženu kvalitetnu uslugu daljinskog grejanja, takođe hoće li biti menjane cene daljinskog grejanja, odnosno hoće li biti dovoljno gasa, jer najveći broj naših energana, odnosno toplana Republike Srbije, koristi gas kao energent za sve to. Naravno, tu ima još uvek i onih bojazni koje su vezane za motorna goriva, poskupljenja, jer su cene energenata nekako uvek uzročno povezane. Ne možete da imate da vam poskupi električna energija, a da vam ne poskupljuju derivati nafte. Ne može da se desi da vam poskupljuje gas, a opet da vam ne poskupljuju derivati nafte i na kraju električna energija.

Sve je to uvek povezano, jer energija je energija. Energija je nešto što pokreće današnju civilizaciju i to je prihvatljivo. Privrednike najviše brine to hoće li cene energenata da se odraze na cene repromaterijala i u krajnjem slučaju za cene njihovih proizvoda i cene usluga koje pružaju, a nas političare opet pa brine hoće li cene energenata koje danas imamo na tržištu i u okruženju i u Evropi da se odraze na nivo investicija koje Republike Srbija ima, hoće li te investicije, odnosno fizički obim tih planiranih investicija da bude izvršen sa onim sredstvima koja smo planirali na osnovu Zakona o budžetu. Sve su to neke povezane stvari.

Ne možemo da raspravljamo o tome, a da ne uzmemo u obzir i današnju situaciju sa energentima i sve ono što je prethodilo, gospodine Popoviću, današnjoj situaciji, jer pre samo nekoliko meseci mi smo na teritoriji Republike Srbije i u javnosti imali jednu strahovitu kampanju, da bukvalno brutalno, bez ikakve ekonomske opravdanosti ugasimo neke naše energetske kapacitet.

Sada postavljam samo jedno pitanje, da smo ih ugasili, da li bi naši građani imali tu privilegiju da i dalje imaju najjeftiniju električnu energiju u Evropi? Da smo ih pogasili, da li bi imala naša privreda privilegiju da ima dovoljno električne energije na tržištu? To su pitanja koja se postavljaju. Tvrdim da ne bi. Tvrdim da u ovoj oblasti nema mesta politikanstvu, nema pravo niko na jeftine političke poene, nema pravo niko da uništava naš energetski sektor i nemamo pravo da se tako brzo odričemo naših energetskih kapaciteta, dok ne uradimo jednu ozbiljnu analizu i napravimo još ozbiljniju strategiju o izvorima energije na teritoriji Republike Srbije i postepeno povećavanje energije koju proizvodimo iz obnovljivih izvora, a ne preko noći.

Oni koji su nam lupali packe danas pale svoje termoelektrane, danas uključuju svoje nuklearne elektrane, danas se bore da dođu do neke tone uglja, da bi obezbedili svojim građanima i svojoj privredi energiju. Čini mi se da su mnogo olako shvatili i uvek kada imate neke takve tendencije moramo da budemo svesni da uvek postoji neki ekonomski interes. Ja razumem ekonomski interes proizvođača opreme za obnovljive izvore električne energije. Njihov ekonomski interes je da prikažu kako sve treba da se pogasi što nije obnovljivi izvor, da bi se od njih kupila oprema. Razumem čak i ove što su napisali Pravilnik o tehničkom pregledu za automobile. Nekima je, izgleda mi, bilo među njima, to navodim samo kao primer, to da se što više kupuju rezervni delovi ili kupuju novi automobili, ali to je neka druga tema.

To samo navodim kao primer kako neke teme koje su prisutne decenijama među nama odjednom u određenom trenutku postanu jako interesantne, jako vidljive, kao što je bila priča i oko aerozagađenja našeg glavnog grada Beograda, kao što je nekih drugih gradova. Pa oni su bili zagađeni i pre 20 i 30 godina. Mislim da je Beograd bio najzagađeniji 2001. ili 2002. godine, zima, o tome niko ne govori. Sada su neki drugi trendovi u pitanju. I onda dolazimo do toga da ne smemo tako olako da prihvatamo sve što nam možda u nekom prvom trenutku izgleda i lepo i primamljivo.

Meni je jako drago što se naša Agencija za energetiku tu ponašala vrlo odgovorno i što je i svojim nadzorom koji ima i ulogom koju ima u našem zakonodavnom i zakonopravnom sistemu uspela da na tržištu energentima sačuva ono što je vitalno za Republiku Srbiju i da danas imamo dovoljno energije za naše potrebe. Da ne pričam oko toga kakve smo sve pritiske imali kao država i naši predstavnici Agencije za energetiku, kada je u pitanju i sada već čuveni „Turski tok“, „Balkanski tok“, kome je prethodio Južni tok, i kako su nas ubeđivali kako to nama ne treba i kako postoje drugi izvori gasa, kako možemo da nabavljamo od drugih dobavljača, kako treba da se odreknemo energetske zavisnosti od Ruske Federacije, i tako dalje, da ne nabrajam sve.

Da pogledamo malo sve tabele koje postoje u Evropi, Mediteranu itd, videćemo da, bukvalno, ne postoji neko drugo tržište, neki drugi dobavljač koji može da podmiri potrebe Evrope, osim Ruske Federacije, koja je okrenuta kao snabdevač energentima baš Evropi. Do sada se vodila bitka između Ruske Federacije i SAD oko toga ko će tu da proda gas Evropi. Čim je Azija ponudila malo bolje cene za nabavku tečnog naftnog gasa, američki izvori su otišli ka Aziji, a Evropa je ostala sama.

Sada, mi nismo članice EU, pa oni koji su u Briselu neka vode više računa o tome kako su ostali bez gasa, ali moramo da vodimo računa o našim građanima, o našoj privredi, zato imamo taj čuveni Turski ili Balkanski tok koji Srbiji daje pravo da veruje da je energetski stabilna zemlja.

Sada samo moram da kažem i neke rezultate zašto je Srbija vodila takvu politiku i koji su rezultati jedne takve politike. Sve što se dešava na teritoriji Republike Srbije nije da bi budžet bio pun, kao što to neki žele ovde prisutni ili bar tako predstavljaju, nego da bi se poboljšao životni standard građana Republike Srbije. Životni standard građana Republike Srbije možemo da povećamo samo ukoliko imamo razvijenu privredu.

Hteo bih samo da podsetim na ono što se dešava i trendove koji se dešavaju unazad u Srbiji nekoliko godina. Da je recimo, 2008. godine broj zaposlenih lica na teritoriji Republike Srbije bio 2.821.700, a 2012. godine 2.228.300. Ja sam bio ubeđen da je za vreme jedne zločinačke vlasti bivšeg režima oko 400.000 ljudi izgubilo posao. Žao mi je što vidim koliko nisam bio u pravu, 600.000 ljudi izgubilo je posao.

Danas je 2021. godina, 2020. godine na teritoriji Republike Srbije trenutno ima zaposlenih 2.894.800 građana, što je više za oko 670.000 neto 2012. godine, a što je nešto malo više nego 2008. godine kada je započeto upropašćavanje srpske privrede, za nekih sedamdeset dve tri hiljade. Neko će da osporava to. O tome ćemo kasnije malo. Kako to izgleda.

Da su podaci koje govorim tačni, samo ću da vas podsetim, 2008. godine bruto dohodak Republike Srbije iznosio je 35.712.000.000 evra, 2012. godine 33.679.000.000 evra, za oko dve milijarde manje je bilo na kraju vlasti jednog lopovskog režima koji sada predvodi Dragan Đilas. Godine 2021. projektovan BDP Republike Srbije iznosi 52.417.000.000 evra ili da prevedem možda i u druge brojeve, oko 19 milijardi evra razlike.

Kako izgleda to i kako je to izgledalo i kako je sva sreća što određene strukture nisu zadržale svoje pozicije, govori jedan članak koji se desio pred kraj vlasti bivšeg režima. Ja ću, da ne bih bio pogrešno interpretiran da dajem vremenska ograničenja, ali se kaže u članku iz 2012. godine da su kadrovi Konsultantske kuće CES Mekon, vlasnika Zvonimira Nikezića, u poslednjih desetak godina bili premijeri, ministri finansija, a kao državni predstavnici prodavali su državne firme vredne milijarde evra, kontrolisali su ili kontrolišu glavne ekonomske poluge u zemlji. Tada su kontrolisali NBS, Komisiju za hartije od vrednosti, Fiskalni savet. Ne znam da li i danas za Fiskalni savet. Imam pravo da sumnjam.

Ostaje pitanje da li su i koliko ovi ekonomski stručnjaci CES Mekon od svega toga imali koristi, ali činjenica da ova konsultantska kuća samo savetujući Agenciju za privatizaciju zaradila pola milijarde evra od 2002. do 2009. godine. Tako je Dušan Nikezić, sin vlasnika CES Mekon, kao direktor u Agenciji za privatizaciju od 2001. do 2004. godine učestvovao u privatizacijama vrednim 1,5 milijardu evra, prodavao je DIV, DIN, „Beopetrol“, a posle toga od 2004. do 2008. godine radio je za CES Mekon da bi od 2008. do 2012. godine bio savetnik premijera Mirka Cvetkovića, državni sekretar u Ministarstvu finansija, predsednik Nadzornog odbora EPS.

Jedno naše nezavisno telo godinama unazad truje Narodnu skupštinu, kako treba da prodamo EPS. Pričamo o energiji, Upravni odbor Energoprojekta, Fonda za razvoj, ali i predsednik radnih grupa za pritvatizaciju Telekoma i Sartida, kao i za izbor savetnika za Telekom.

To je sve radio CES Mekon, jer neko stalno ovde izbacuje neke priče da treba da prodamo naš Telekom. Zašto je Telekom pokušan da se proda za 900 miliona evra 2011. godine? Koliko danas vredi Telekom, koliko puta više, nego za vreme bivšeg režima i onog koji su ga savetovali da ga tako lepo upropaste, da bi Šolak i Đilas, koristili infrastrukturu Telekoma da se bogate.

Idemo dalje, pošto je ovo Izveštaj, zaključak Odbora za privredu u čijoj nadležnosti je privatizacija, odmah da rasčistimo. Dalje, ne ulazim u to koje su sada privatizacije bile, samo da vam kažem dokle je išlo divljanje CES Mekona.

Da su vršili procenu imovine Srbija gasa, a zašto su vršili procenu? Zašto je CES Mekon, 2010, 2011. gdoine, vršio procenu imovine Srbija gasa, šta da bi znali kolika je vrednost, šta da bi znali kolika je knjigovodstvena vrednost Srbija gasa.

Ma malo sutra, nego da bi prodali Srbija gas. Poklonili, kao što pokušavaju da poklone Elektroprivredu Srbije, i dan danas kao što pokušavaju da poklone Telekom Srbiju, čak ne da ga kupe, nego da ga koriste sve njegove resurse, zarađuju pare, i prodaju Srbija gas, Telekom, Er Srbiju i to smo trebali da prodamo. Nije bilo dovoljno što smo zatekli od 7 boinga, koliko je imao tada JAT, 3 u letnom stanju, a 4 kako oni to kažu, rastureni za delove, a sada kada imamo flotu 20, 22 i to ne valja i to treba da se proda, pa ćemo malo kasnije da pričamo o svemu onome što se dešavalo u proteklih godinu dana, nego ovde imam određeno ograničenje kao predsednik Odbora za privredu, ali kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ne, pa ćemo o tome da pričamo kako je sve to izgledalo, da se proda Srbija gas.

Ja sad moram da postavim pitanje - da li bismo mi imali danas gasa da smo to uradili? Da li bismo imali Turski tok, Južni tok, Balkanski tok, zovite ga kako god hoćete, srpski tok? Jel bismo ga imali? Malo sutra. Ne bismo imali ništa. Bili bi pustinja.

"Ces Mekon" je odlučivao o sudbini građana Republike Srbije. Odakle taj "Ces Mekon"? Kum Mirka Cvetkovića. Jeste, kolega Atlagiću. Izvesni Pavle Petrović bio je rukovodilac i koautor projekta za osnivanje Beogradske berze 1989. godine, bio je direktor i koosnivač "Ces Mekona" od 1992. do 1999. godine. Tad se to zapatilo i dan-danas traje, uzročno povezano, i te kako uzročno povezano.

Ovaj članak što sam sad čitao nije iz vremena ove vlasti. Ovaj članak je napisan u vremenu bivšeg režima. Zamislite da jedna porodica kontroliše predsednika Vlade, Narodnu banku, Fiskalni savet, jedino Sretenovića nema u DRI, i to bude porodica Nikezić. To su isti oni koji preko istih onih medija, glasila, gde se javlja i taj izvesni gospodin Pavle Petrović nastavljaju politiku koju je ovaj započeo, puštaju tenzije među građanima i među našom stručnom javnosti i uopšte javnosti kako ne valja ništa što se radi u Srbiji, kako nije tačno da imamo skoro sedam stotina hiljada više zaposlenih nego 2012. godine, kako nije tačno da imamo bruto dohodak veći za skoro 19 milijardi nego 2012. godine, kako je bilo bolje kada nam je bruto dohodak bio 33 milijarde 679 nego današnjih 52.417, tad je bilo bolje.

Kažu da je bilo bolje kada smo imali dva miliona 228 hiljada 300 zaposlenih umesto današnjih dva miliona 894 hiljade, kada je bilo bolje da što se tiče stranih direktnih investicija u 2020. imamo tri milijarde i 14 miliona pravih investicija, neprodavanja "C marketa" kao 2011. godine. Imamo pravih novih radnih mesta, pravu novostvorenu vrednost. A onda će da pričaju kako ništa ne valja, kako smo neuspešni, kako oni znaju bolje. Video sam kako znaju bolje - 600 hiljada manje zaposlenih, bruto dohodak za dve milijarde evra manji na kraju vlasti nego na početku. I onda će to neko da mi brani?

Ili da pričam o privatizacijama, kako su prošle privatizacije naših društvenih preduzeća? Na primer, "Knjaz Miloš", jel bio beše hapšen onaj Štimac da potpiše nezakonitu privatizaciju? Bio je hapšen. Došao je ovde u Skupštinu sa slomljenom rukom. A to je Nikezić savetovao, "Ces Mekon". Pitam da li su ga možda tukli? Ili je čovek slomio ruku da ne bi potpisao i išao u zatvor? Ili, recimo, da je "Frikom" prodat hrvatskom "Agrokoru". Jel to beše u stečaju? Pa smo mi kao država morali da reagujemo da sačuvamo "Frikom", hrvatskoj firmi, idite vi kupite nešto u Hrvatskoj, idite ako možete, da vidim.

"Mlekara Šabac", kupio "Farmakom". Jel beše to onaj što je upleten u onu aferu oko "Agrobanke" i "Galenike"? To je isto "Ces Mekon" prodao. Dalje - NIN. Dobro, sad znamo zašto ima ekskluzivan prostor izvesni Pavle Petrović u NIN-u, pošto je "Ces Mekon" prodao i NIN.

Dalje, "Trajal" - propala privatizacija. Možete da zamislite kako to izgleda kada propadne privatizacija fabrike auto-guma, kolike su tu bile provizije onda! Jedva da smo uspeli da taj automobilski deo ponovo stavimo na noge. Gospodinu Neneziću sve čestitke što je uspeo "Trajal" da vrati u život i zaštiti državnu imovinu, zaposlene i da unapredi poslovanje. Ali, tako je to kad vas savetuju Nikezić, Pavle Petrović i ostali, ode vam fabrika! "FOD Bor" propala privatizacija, "Srbijanka Valjevo" propala privatizacija. "Seme" - sumnjiva privatizacija. "Beograd film" - sumnjiva privatizacija.

To su rezultati bivšeg režima i ne znam zašto se ti toliko loši ili možda odlični, samo izgleda da mi imamo različite pojmove, jer ja smatram da su loši rezultati oni koji su pogubni po građane Srbije, a izgleda mi da su po njima dobri rezultati kada su Đilasu, Šolaku, Nikeziću i ostalima puni džepovi! E, u tome ćemo da se razlikujemo uvek! I uvek ćemo da ih pobeđujemo! I koliko god da ih neki budu branili ovde, da li kroz narodne poslanike, da li kroz izvesnu gospodu, uvek ćemo da ih pobeđujemo na izborima, zato što ono što je započeo predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade 2014. godine daje nam za pravo da možemo da verujemo i da možemo da pobeđujemo, za razliku od njih koji su sve bitke gubili samo da bi njihovi džepovi bili puniji.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, dr Aleksandra Tomić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predsednici institucija na čijem dnevnom redu je danas vaš izveštaj za prethodnu godinu, narodni poslanici, želim da kažem da smo izveštaje o radu Fiskalnog saveta i DRI razmatrali nakon njihovog podnošenja, s obzirom da je njihov zakonski rok 30. mart ove godine. Onda smo 14. 7. razmatrali Izveštaj Fiskalnog saveta za prošlu godinu a na 33. sednici, 15. juna smo razmatrali Izveštaj DRI.

Moj kolega Arsić je, inače kada govorimo o Izveštaju Fiskalnog saveta izdvojio svoje mišljenje, iako smo zaista detaljno razmatrali ovaj Izveštaj koji je bio u julu mesecu, Odbor je prihvatio ovaj Izveštaj zato što je smatrao da treba da dođe na dnevni red sednice u plenumu i treba da otvorimo mnoga pitanja, koja očito izazivaju interesovanje javnosti. Mnoge činjenice koje u razgovoru sa Fiskalnim savetom kada čujemo na Odboru imaju jedan prilaz, a kada čujemo u medijima, kada gostuju recimo članovi Fiskalnog saveta, onda to daje potpuno drugi ton.

Zato nam je jako važno bilo da o ovom Izveštaju vodimo debatu, vodimo i na Odboru krajnje otvorenu, vodimo ovde u plenumu. Naravno, svaki poslanik ima svoje viđenje rada i institucije, ali i pojedinaca koje čine ovu instituciju.

Moram da podsetim i zbog narodnih poslanika da je Fiskalni savet Zakonom o budžetu i o finansijskom sistemu članom 92. definisao i svoje postojanje i na kraju krajeva ima i pravilnike koji su u nadležnosti donošenja ovog odbora po kojem, u stvari, Fiskalni savet funkcioniše.

Inače, sam način kako se bira i predlaže je po principu da predsednika Fiskalnog saveta predlaže predsednik Srbije, da jednog člana predlaže guverner Narodne banke Srbije, a drugog člana predlaže ministar finansija.

Podsetiću vas da je od 2011. godine, praktično, do 2017. godine ovaj saziv, odnosno i predsednik Fiskalnog saveta, takođe, predložen od predsednika Republike Srbije, da je 2017. godine gospodin Aleksandar Vučić predložio profesora Pavla Petrovića za ovu funkciju.

Mi smo ovde, inače, u plenumu razmatrali ove predloge i razgovarali o svemu ovome i pričali o prošlosti, o sadašnjosti, ali ono što je za nas jako interesantno to je da samo na odborima u decembru prošle godine imali prilike da biramo i novog člana Saveta.

Zašto sada ovo govorim i zašto je to bitno uopšte za ovaj izveštaj? Zato što kada smo tražili odluke saveta, s obzirom da biramo savet sa predsednikom Fiskalnog saveta, dobili smo informaciju, jer je izveštaj na odboru podneo gospodin Nikola Altiparmakov, da jednostavno ne postoje sednice Saveta koje su donele odluku za izveštaje koje su do sada potpisivani i da jednostavno je predsednik Fiskalnog saveta podneo ove izveštaje i da mi o njima razmatramo uvek na odboru, smatrajući da je sva procedura i po pravilniku po kojoj institucija radi ispoštovana.

Očito da to nije bilo ispoštovano, a da i član saveta koji je izabran u decembru mesecu, s obzirom da nije učestvovao u radu prošle godine, nije se izjašnjavao o ovome, niti je informisan. To je ono što se u stvari postavilo kao veliko pitanje, znači procedure donošenja odluka kada su dokumenta koja dolaze ovde na odbor i u plenum pitanje toga. I, pitanje samog načina izrade izveštaja, jer ja sam skrenula pažnju da ovakav izveštaj na 90 strana govori o radu same agencije svega na 14 strana, a da ostatak izveštaja predstavlja u stvari svih ovih 12 analiza o kome je predsednik Fiskalnog saveta govorio, koje su izdvojene sa svojim zaključcima, naravno dajući prednost onom delu koji se odnosi na kritike rada Vlade i predsednika Srbije u smislu projekcije kada govorimo o rastu i uopšte ekonomskim parametrima.

To je ono što mislim da je negde i opredelilo sigurno gospodina Aleksandra Vučića da predloži profesora Pavla Petrovića, jer što veće kritike su postojale, to su rezultati bolji. To upravo pokazuje 2020. godina, a pokazuje i ova 2021. godina.

Podsetiću vas da je Fiskalni savet, naravno i u ovom izveštaju, podneo i određena mišljenja i ocene koje se odnose na mere koje je Vlada donela u aprilu mesecu nakon uspostavljanja novog načina funkcionisanja ekonomija svih država koje su bile pogođene pandemijom Kovid 19. Tada je država dala, u saradnji naravno sa Privrednom komorom Srbije, sa zahtevima građana, ali i sa zahtevima Kriznog štaba, koje su to mere koje treba zaista da zaštite zdravlje ljudi i ekonomiju Srbije.

Očuvanje makroekonomske stabilnosti za 2020. godinu je pokazala da je Srbija po rastu, odnosno padu ekonomskih aktivnosti od 1% bila druga po rezultatima država uključujući sve države EU i zapadnog Balkana.

Prema tome, mere koje su donošene u tom trenutku su bile pravovremene, bile adekvatne i bile donošene u interesu svih građana Srbije, ne samo privrede, nego svih građana. Tako da i mere od sto evra koja je stalno bila na udaru kritika Fiskalnog saveta je pokazala da povećanjem potrošnje u društvu u stvari mi smo zaustavili i visoke stope pada koje su zadesile sve zemlje EU. Znači, prosek neki pada ekonomskih aktivnosti je od 8% do 12% kada pričamo o zemljama EU.

Prema tome, ono što je za nas jako važno da sve ono što dajete kao svoje projekcije i kao institucija, jednostavno pokazuje da sa onim što su najveće kritike bile za budžet koji smo usvajali za ovu godinu u decembru mesecu, da je nemoguće postići stope rasta od 6% kao država koja izlazi iz pandemije sa 1% pada su se pokazale kao tačne.

Dakle, MMF je usvojio stopu rasta od 6,5%, što ne znači da će Srbija završiti isključivo na toj stopi rasti. Znači, projekcija naša je 7%, a projekcije Fiskalnog saveta prošle godine u decembru bile su da je plafon koji možemo da postignemo 4% i tada su javne investicije bile 330 milijardi i rekli smo da ta javna ulaganja, u stvari, su naš glavni generator tih visokih stopa rasta, da potrošnja koja se podiže kroz određena davanja i socijalnim grupama koje su pogođene pandemijom Kovid-19, koje će biti tačno determinisane, jer najveća kritika je bila zašto se svi građani podjednako tretiraju u davanju i socijalnoj podršci iz budžeta Srbije kada je u ppitanju pandemija Kovid-19, očito je dala rezultate našoj ekonomiji koji pokazuju da mi nezadrživo zaista idemo u rast i razvoj naše ekonomije i u svim sektorima, počev od infrastrukture, počev od zdravstvenih institucija i zdravstvene infrastrukture, počev od toga da otvaramo tri fabrike.

Dakle, ne samo bolnice i centre u kojima možemo da lečimo naše građane, već otvaramo fabrike vakcina koje predstavljaju danas jedan od osnovnih ekonomskih generatora razvijenih država, a da ne pričam o onom delu investicija kada je u pitanju obrazovanje, kultura i sport, koje inače su, po prirodi stvari, neprofitabilne. Mi smo napravili i te neprofitabilne sektore za generatore ekonomskog rasta.

Prema tome, mislim da je dobar predlog, u stvari, bio predsednika Vučića što je predložio Fiskalni savet koji je bio u većinskom istom sastavu i 2011. i 2017. godine što je dao taj predlog, jer sve one konzervativne projekcije koje se daju Srbiji, koje jednostavno podležu stalnim, permanentnim kritikama na određenim televizijama koje i nisu naklonjene ni Vladi Srbije, ni predsedniku Srbije, pa ni ovoj skupštinskoj većini, očito negde guraju nas sve da sve ove rezultate možemo da prikažemo i da građani u svakodnevnom svom životu mogu da osete te rezultate.

Pogotovo ova činjenica da ukupni BDP od 2012. godine sa 33,7 milijardi evra na 52 milijarde, danas kada pričamo uopšte o ekonomskom rastu i razvoju, znači da je Srbija napravila novoformiranu vrednost od 19 milijardi evra za godine koje je preuzela kao odgovornost za vođenje politike i za vođenje uopšte i za prevazilaženje svih izazova koje smo imali od 2012. godine, od maja meseca do danas.

Danas kada govorimo o tome da možda mere od 100 evra svakom građaninu, pa i u ovoj godini od 30, plus 30, plus 20, a posebno penzioneri 50, očito ima svoje rezultate. Govorimo o javnim ulaganjima, govorimo o tome da završne račune za prethodnu godinu sada usvajamo zajedno sa budžetom.

Znači, mi smo ti, Srpska napredna stranka, poslanici i ta skupštinska većina i ti odbori u kojima sedimo je uspela da, jednostavno, 18 završnih računa koje oni pre nas nisu to radili, zajedno sa budžetom razmatramo, iako se mi nismo suštinski slagali da treba jednostavno da amnestiramo mnoge koji su vodili Srbiju pre nas i koji jednostavno nisu vodili o budžetu Srbije računa kao što mi danas vodimo.

Danas mi imamo i pohvale međunarodnih institucija za to što smo uradili, jer to je za dobrobit Srbije. Možda se mi lično sa mnogim stvarima ne slažemo, koje jednostavno moramo da poštujemo zato što su to procedure od kojih, na kraju krajeva, zavisi i budućnost Srbije.

Mislim da i institucije treba da poštuju svoje procedure, kao što Fiskalni savet treba da poštuje, jer zamisliste šta bi radila Komisija za zaštitu konkurencije, šta bi radio DRI, šta bi radila Agencija da nisu svoje izveštaje stavili na glasanje na svoje savete i da svoje predmete na kojima rade nisu stavili na razmatranje, nego jednostavno, da je predsednik radio taj svoj izveštaj sa svojim saradnicima, potpisao i stavio u Skupštinu Srbije da razmatramo mi kao Odbor i da jednostavno, usvajamo ili ne usvajamo, da razmatramo ovde na plenumu. Onda bi to značilo, jednostavno, nepoštovanje pre svega onih koji biraju članove ovih institucija, jedno nepoštovanje i same te institucije, na kraju krajeva, i prema građanima Srbije, jer mi ovde vučemo legitimitet građana Srbije.

Mi smo dužni da podnosimo njima izveštaj šta radi svaka institucija ponaosob i kako, na kraju krajeva, funkcioniše, jer plaćanje i rad tih institucija ide iz budžeta Srbije. Znači, to su državne pare, pare svih građana Srbije.

Kad pričamo o Fiskalnom savetu, njihov budžet je 49.231.000 i taj budžet ove institucije je realizovan u 91%. Ima sistematizovanih 17 radnih mesta, od toga je 12 popunjeno, devet je stalno zaposleno eksperata, tri člana su Saveta i plus su tri zaposlena na PP ugovorima. Naravno, imaju šest kancelarija koje koriste na šestom spratu Nemanjine 17.

Ono što je važno reći da Skupština Srbije i Odbor za finansije uvek usvaja predloge koje ova institucija daje, zato što smatramo da zaista njihova relevantnost je ovde ispoštovana. Da li je u pitanju taj deo poštovanja od strane institucije prema poslanicima i prema građanima, građani će sami to presuditi, na kraju krajeva, na osnovu svih ovih informacija koje imaju i na osnovu izveštaja koje mogu da nađu na sajtu Narodne skupštine.

Što se tiče određenih ocena u smislu same institucije za transparentnost budžeta, reći ću vam da je Odbor insistirao, pre svega, i učešćem u ekonomskim reformama koje Srbija sprovodi zajednički sa Evropskom komisijom, na taj način što imamo potpuno transparentno sednice koje održavamo četiri puta godišnje u lokalnim samoupravama sa DRI, ali prvi put uvođenje praktično, kada razmatramo budžet uopšte Srbije, pre nego što će da uđe u plenum, razmatramo na odborima, koji su potpuno otvorenog tipa, u prisustvu ne samo ministra, Fiskalnog saveta, sada smo to malo i proširili. Rekli smo da postoji i komisija koja se bavi rastom BDP, Vlada Republike Srbije i NBS, da svi imaju prava da izlažu svoje izveštaje i svoje projekcije i svoja viđenja za sledeću godinu, da je to njihova obaveza i dužnost. Naravno, oni sa zadovoljstvom žele to da kažu sve na jednom mestu, jer oni imaju prilike na odborima kroz svoje izveštaje da daju svoja mišljenja, ali ono što je vrlo bitno, to je da na zajedničkoj sednici odbora u maloj sali, sada postaje na neki način praksa, da se na ovaj način razmatra budžet.

Mi smo prošle godine i ove kritike koje se odnose na ER Srbiju imali prilike da čujemo detaljno od ministra finansija, da nema nijednog davanja za ER Srbiju da Evropska komisija ne zna za te pare, zato što smo mi potpisali sva poglavlja koja se odnose na državnu pomoć i zato smo usvojili Zakon o državnoj pomoći Srbije ovde. Zato postoji Komisija za državnu pomoć, koja je u nadležnosti rada takođe Odbora za finansije.

Prema tome, ako je toliko ER Srbija problem, pitajte Evropsku komisiju, postoje izveštaji, postoje, na kraju krajeva, i analize budžeta o realizaciji budžeta, pa možete da vidite za prethodnu godinu koliko budžet Srbije daje ER Srbiji, ako vas to toliko muči.

Kada je u pitanju EPS, pričali smo o EPS-u pretprošle i nadprošle godine. Sada vidite da je to jedna od gorućih tema. Kao što vidite, da smo se mi tako neodgovorno ponašali i konzervativno posmatrali kompletan rast i razvoj privrede na onaj način koji to određeni ekonomisti su forsirali, danas bi jednostavno bili u velikom problemu, kao država. Onda biste, na kraju krajeva, svi krivili Vučića. Onda bi na kraju ceo fokus problema se sveo na to da je kriv onaj koji vodi državu, a ne oni koji su davali određena svoja mišljenja.

Očito je danas, kada govorimo uopšte o prosperitetu države i kada govorimo o očuvanju makroekonomske stabilnosti veoma važno da se zaista uvek okrećemo problemima građana, problemima privrede i da mnoge konzervativne projekcije koje donosimo uopšte i kao država, jednostavno morate negde da popustite privredi i građanima, jer su oni generatori tog rasta i razvoja. Vrlo je bitna klima i ambijent u kojoj država funkcioniše, jer da mi nismo tako promptno reagovali sa merama privrede, doživeli bi jednu atmosferu straha, jednu atmosferu nemogućnosti da reagujete na tržištu uopšte, kao što je EU doživela prošle godine i tada, kada se svaka država zatvorila u okviru svojih ekonomija, mnoge su doživele tri puta veći pad nego što bi trebale da dožive.

Da mi nismo sproveli ekonomske mere kao država i onda kada je gospodin Vučić bio premijer i koji je forsirao i velike uštede, ali i velike investicije, danas 2020. godinu ne bi završili sa 1% pada, nego bi se vratili potpuno na onaj period kad smo bili 2012. godine.

Znači, sve te projekcije kad stavite na papir i sve ono što je realan život, vi morate uvek da se okrenete u pravcu realnog života. Kao što vidite, kad se okrenete u pravcu realnog života, onda imate i rezultate. Onda i NBS može da kaže da je stabilnost bankarskog sektora očuvana, da je učešće tih nepovoljnih kredita u decembru iznosilo 3,7%, a nekada je bio gotovo duplo veći, da je nivo stranih direktnih investicija prošle godine završen sa tri milijarde evra, što je nepredviđeno uopšte bilo na jedan način na koji je to ukazivalo sve u martu mesecu 2020. godine. Znači, nivo investicija je gotovo isti, naš, stranih direktnih investicija, kao za ceo region Zapadnog Balkana.

Onda, kada govorimo o tome da je u februaru na međunarodnom tržištu su emitovane 12G evroobveznice u iznosu od jedne milijarde, da su po stopi od 1,65 dale prinos od 1,92%. To pokazuje, u stvari, da je Srbija profitirala, znači, nije gubila kada je u pitanju uopšte bankarski sektor.

Kada govorimo uopšte o određenom delu, a najvažniji deo je inflacija, znači, naša inflacija je ostala stabilna. U državama EU ona je danas već na 3,3% sa tendencijama da raste, da se udvostruči do kraja godine.

Znači, velika nestabilnost i ekonomska i finansijska je u našem okruženju, a i u grupi država na čijem smo mi putu.

Prema tome, svi čestitaju na ovim rezultatima. Zašto? Zato što smo u datom trenutku uvek znali kako ćemo da reagujemo, iako se to možda u datom trenutku mnogim finansijskim ekspertima nije dopalo ili nisu videli da će to dati neke određene rezultate, ali očito je da rezultata ima, jer 2021. godina ne bi bila ovoliko uspešna da toga nije bilo.

Ja danas ne mogu da se ne osvrnem na našu realnost, jer mi danas ovde pričamo o izveštajima i pošto zastupamo interese građana, naša izlaganja ne mogu da budu van životne realnosti.

Mi smo juče imali prilike da vidimo kako žive Srbi na prostoru Kosova i Metohije i videli smo pod kojom tenzijom i koji taj bezbedonosni faktor, u stvari, utiče na život naših građana u južnoj srpskoj pokrajini, koji treba u nedelju da izađu na glasanje. Zašto sad ovo govorim i zašto je to jako bitno kad govorimo uopšte o ekonomiji i privredi? Ne smemo da zaboravimo, mi smo u junu mesecu ovde u Skupštini Srbije usvojili Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju od 2019. do 2021. godine, koji govori o tome da je Srbija dala za raseljena lica za izgradnju, ekonomski razvoj i infrastrukturu projekata na KiM 2,27 milijardi dinara da bi raseljena lica vratili na teritoriju KiM da žive u miru i blagostanju.

Kažem namerno u miru i blagostanju zato što je politička poruka mira, dijaloga bila uvek od strane Srbije. Kao što vidite, od strane Kurtija juče je poslata poruka da žele nestabilnost, da žele jednostavno nasilje nad Srbima, da ne žele dijalog i da Srbija mora da bude u svakom trenutku spremna da zaštiti interese svog naroda na prostoru Kosova i Metohije.

Pored dve milijarde i 278 miliona dinara koje je uloženo u protekle dve godine, uloženo je i za škole, bolnice i institucije koje su u nadležnosti rada Srba sa Kosova i Metohije, iznosio je 53 miliona dinara. Takođe, dosta toga je uloženo, a ako se sećate Izveštaja od 2013. godine do danas preko 10 milijardi dinara. Sada ja vas pitam, da nisu tako dobri ekonomski rezultati Srbije, da li bi kao država mogli da pomognemo našim građanima na Kosovu i Metohiji? Da li bi mogli uopšte da pričamo o tome da oni mogu da imaju i prodavnicu i apoteku i da imaju lekove, na kraju krajeva i da imaju mogućnost vakcinacije i lečenja u vreme pandemije? Da li bi mogli uopšte da pričamo o ostanku Srba na teritoriji Kosova i Metohije i uopšte izlasku na izbore? Da li postoji interes naših građana da jednostavno žive na toj teritoriji dela Srbije, naše južne pokrajine.

Naravno, da ne bi. Naravno, da bi njihov problem i njihov život bio problem Srbije, a da nema tih ekonomskih rezultata o kojima danas govorimo, ta pomoć, u tom ekonomskom smislu, u finansiranju kroz investicije, ne bi mogla da postoji. Mi moramo realnost i život, svakodnevni, da posmatramo u svakom trenutku i da odgovaramo na sve te izazove.

Prema tome, svi oni izveštaji koji se daju kao određena vrsta projekcija Fiskalnog saveta su dobar pokazatelj kojim putem treba ići, ali nekada taj put ne mora da da date rezultate, ali ga je dobro imati kao jedan vid otvorenog dijaloga neistomišljenika i ono što je za nas, smatramo, dobro, što je pohvaljeno jeste da je budžet bio uravnotežen i da su javne investicije na dobrom nivou, i to nas raduje. Mi smo na sednici usvojili i Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji, odobrili nova tri radna mesta Fiskalnom savetu, jer smo smatrali za potrebno da ova institucija treba da se razvija u tom smislu da zapošljava mlade, nove stručne ljude, jer će verovatno time otvoriti mogućnost nekih modernijih pristupa, kada su u pitanju različite projekcije za nove ekonomske trendove, jer je očito da se ekonomija menja. Evropska komisija nagovestila je da, pored energetske, digitalne i zelene tranzicije, da nam sledi i jedna finansijska tranzicija, kada je u pitanju investiranje celog procesa. Prema tome, mi moramo da budemo deo te tranzicije i da pratimo te moderne trendove.

Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2020. godinu ste čuli od predsednika institucije i ono što je jako važno da je izveštaj na osnovu Zakona o DRI, člana 43. stav 1. i člana 45, utvrdio da prema tome moramo da usvojimo jedan vid zaključka i taj zaključak se sastoji od četiri dela u kojem, kada budemo glasali i usvajali ovaj Izveštaj, ćemo se mi složiti i sa ovim zaključkom.

Ovaj zaključak govori pre svega, ima četiri tačke, o oceni sa preporukama, o sprovođenju tih preporuka, o načinu kako treba da izgleda sprovođenje samog postupka Zakona o budžetskom sistemu i o tome da će biti objavljen u Službenom glasniku.

Pod jedan, Narodna skupština ocenjuje da je DRI u svom Izveštaju celovito predstavila aktivnosti DRI u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje ima u reviziji javnih sredstava.

Pod dva, polazeći od preporuka DRI sadržanih u Izveštaju o radu za 2020. godinu u Narodnoj skupštini preporučuje da Vlada preduzme sve mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti sprovođenje preporuka DRI zato što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje odgovarajućih zakona, kao i izmena i dopuna podzakonskih propisa koje donosi Vlada i propisa iz nadležnosti ministarstva na šta su posebno ukazali u Izveštaju.

Pod tri, polazeći od nalaza DRI, kod velikog broja revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole i o tome mi govorimo u poslednjih pet godina, i to je ono što je bitan korektivni, ali i savetodavni faktor u svakom od javnih korisnika javnih sredstava gde se kaže da, u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, treba da se postignu ciljevi u skladu i da Narodna skupština konstatuje da je neophodno da se Vlada u skladu sa svojom odgovornošću za izvršavanje zakona obaveže da uspostavi adekvatan sistem finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenje interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Mi sa DRI smo znači deo programa finansijskog upravljanja javnih sredstava, kada su u pitanju fondovi, ne samo EU, nego i ekonomske reforme. Ono što je bitno reći jeste da smo do sada imali tri sednice. Četvrta sednica se obično obavlja u decembru mesecu kada mi, na osnovu svih dosadašnjih zakonskih rešenja i svih preporuka DRI, razmatramo predloge zakonskih rešenja koje bi trebali da se menjaju u narednoj godini. Mi imamo zaista otvorena vrata, kada je u pitanju Ministarstvo finansija u ovom delu, da te reforme i te predloge zajednički negde predlažemo, tako da kada dolaze ovde na plenum i na razmatranje, kada je u pitanju odbor, jako smo detaljno informisani o tome šta se menja, zašto i koje ciljne grupe pogađaju sve te promene.

Ono što smo videli na osnovu Izveštaja rada Saveta institucije, kada je u pitanju DRI, bilo je 20 sednica, da je program revizije za 2021. godinu usvojen krajem godine, da su odluke o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji usvojene, da ih je bilo tri, da imamo pet članova Saveta, 292 zaposlena u revizorskim službama, 33 u pratećim i jednog internog revizora.

Važno je reći da sve, kao što smo videli na osnovu ovog Izveštaja, nepravilnosti koje se dešavaju, uglavnom su na strani velikih institucija, odnosno institucija koje imaju veliki broj zaposlenih, da su tu i najveći problemi, ali da te probleme rešavamo zajednički, na određeni način da DRI šalje ljude koji imaju savetodavni karakter i negde da pomažu da se prevazilaze svi problemi koji se javljaju i kada je u pitanju zapošljavanje, i kada su u pitanju plate, i kada su u pitanju javne nabavke, i kada je u pitanju uopšte poštovanje procedura. Tu je ono na čemu DRI insistira – poštovanje procedura.

Znači, sada kada bi na primer DRI trebao da poseti Fiskalni savet, odmah bi konstatovao da nisu bile ispoštovane procedure donošenja odluka i zbog toga mislim da je dobro da DRI ima što veći obuhvat kontrole institucija, jer počev od tih procedura gde su samo akti pitanje, pa do onoga kako su izvršena plaćanja, da li je u pitanju dobra finansijska revizija, revizija poslovanja ili svrsishodnost, namena za koju su trošene pare, da li su bile zaista na adekvatan način i po zakonu trošene. Mislim da je od velikog značaja i da pokazuje da se spektar subjekata povećavao. Znači, sada je 270 subjekata obuhvaćeno, što je 7,6% više nego u prethodnoj godini, da je veći broj pozitivnih rešenja izdat, što pokazuje da se državne institucije uče tome da poštuju propise i da, na kraju krajeva, sve manje i manje imamo negativnih ocena.

To je ono što je za nas od velikog značaja, a da je ušteda u budžetu sve veća i veća, da su nepravilnosti manje, a da su uštede u budžetu veće, poštovanjem propisa koji se odnose na finansijske procedure.

U Danu za glasanje mislim da bi svi poslanici zaista trebali da podrže ove izveštaje, bez obzira na to da li se slažemo sa svim segmentima koji se nalaze u tom izveštaju, ali je vrlo bitno otvoriti ovakav dijalog koji će, naravno, sagledati sva ova pisanija što bi mi rekli, pošto sve ovo neko mora i da pročita da bi mogao da priča o njima su naravno otvorena za sve narodne poslanike da daju svoje gledanje na ove izveštaje.

Tako da, pozivam sve poslanike da glasaju pozitivno, naravno, za ove izveštaje o radu ove dve institucije. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Za reč se javio jedan od predlagača, Veroljub Arsić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da ovo što sada želim da kažem mogu i u prethodnom izlaganju, ali kao čovek koji poštuje procedure, pre svega, a zatim i čovek koji za sebe smatra da je lepo vaspitan smatram da nije bilo u redu da govorim o Zaključku Odbora za finansije, o Izveštaju o radu Fiskalnog saveta dok moja uvažena koleginica Aleksandra Tomić ne podnese izveštaj, kao ovlašćeni predstavnik predlagača.

Kada je u pitanju sporni Zaključak, ja jesam glasao za njega, ali sam prilikom glasanja izdvojio mišljenje kao narodni poslanik i kao član tog Odbora, a izdvojio sam mišljenje iz sledećeg razloga, a to je da Fiskalni savet, bar se takav utisak stekao na Odboru kada su tu bili predstavnici i Fiskalnog saveta, gospodin Bojan Dimitrijević i gospodin Nikola Altiparmakov, nisu mogli da mi potvrde da je bilo sednice na kojoj se utvrdio Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2020. godinu.

Čak šta više, kolega Bojan Dimitrijević, gospodin, ja se izvinjavam, kažem kolega, jer je bio i poslanik, kaže da nije ni znao da je bilo kakav izveštaj upućen na Odboru za finansije i Narodnoj skupštini. To su po meni ozbiljni ne propusti, nego čak da ne bude malo i grublje, ozbiljno kršenje zakona, jer da podsetim malo, član 92. Zakona o budžetskom sistemu reguliše pravni položaj Fiskalnog saveta. Pa imate 90a, b, v, g i da ne nabrajam sve do kraja, ali u 92a, kaže se i stavu 1. tačka 2: „Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Fiskalni savet je odgovoran Narodnoj skupštini“. Jeste nezavisan organ, ali nije i samostalan. Nekome odgovara za svoj rad. Pa se kaže ovako u članu 92b stav 3: „Fiskalni savet vrši svoje nadležnosti nakon izbora sva tri člana Fiskalnog saveta.

Da prevedem šta to znači. Fiskalni savet ni jednu odluku ne može da donese ako u postupku donošenja odluke nisu učestvovala sva tri člana, pa makar jedan i odbio da dođe na sednice, ali je imao pravo da učestvuje zato što članove Fiskalnog saveta bira Narodna skupština, ali na predloge tri funkcionera. Predsednika predlaže predsednik Republike, jednog člana Fiskalnog saveta predlaže ministar finansija i drugog člana Fiskalnog saveta predlaže guverner Narodne banke. Da bi mogao da donosi odluke, sva tri predstavnika koje su predložila tri lica, tri javne funkcije, ne kažem imena personalno, moraju, znači sva trojica moraju da učestvuju u donošenju odluke.

I ko je to mogao gospodinu Bojanu Dimitrijeviću da zabrani da učestvuje u donošenju odluke o Izveštaju Fiskalnog saveta za 2020. godinu sa obrazloženjem, vrhunski bezobrazluk, vrhunski, da on tada nije bio član Fiskalnog saveta? Ma nemoj? Mi smo ga poslali odavde, mi odavde. Ima pravo da učestvuje u svakom delu, kao svaki drugi, da je izabran bilo kad, mi smo ga za to poslali.

Ko od vas ima pravo da one nadležnosti koje vama mi nismo dali kada smo vas birali preuzimate od nas? Nemate.

Ovde je neko rekao da je važniji Fiskalni savet nego njegova sudbina. Jeste. I pored toga što sve procedure ovde nisu ispoštovane, kao narodni poslanik, glasao sam na Odboru, glasaću i na ovoj sednici za zaključak kojim se usvaja rad Fiskalnog saveta.

Kao predstavnik poslaničke grupe, tražiću od svoj kolega poslanika iz SNS da glasaju za taj isti zaključak zato što mi je važniji Fiskalni savet nego pojedinac, zato što neću da narušavam dalje ugled Fiskalnog saveta i ja da ga čuvam više nego predsednik Fiskalnog saveta. Više mi narodni poslanici čuvamo ugled Fiskalnog saveta.

Zamislite kada bi zakon potpisala koleginica, evo, koja sad predsedava, Marija Jevđić, bez odluke Narodne skupštine ili Ivica Dačić. Zamislite Izveštaj o radu Narodne banke koji nije usvojio Savet guvernera. Zamislite gospodina Popovića da nam je podneo izveštaj koji nije njegov Savet usvojio. Isto važi i za DRI, Komisiju za zaštitu konkurencije. Zamislite da je koleginica Tomić sama napisala zaključak, potpisala i dala nama da ga mi usvajamo ili da sam ja to na Odboru za privredu, za Agenciju za energetiku ili kolega Marijan Rističević.

Aman, ljudi, bre, to nije normalno. Mogu ja sa nekim da se ne slažem, mogu da ne odobravam, možemo da ukrstimo argumente. Možda sam ja u pravu, možda grešim, ali jedna stvar – procedura mora da se poštuje. Procedura je ta koja garantuje, na prvom mestu, da nema diktature a napadani smo da ima diktature. Procedura i poštovanje procedure je to što garantuje da postoji pravna država, a od istog tog smo napadani da nema pravne države. Procedura je to što garantuje da nema korupcije i onda svi oni koji pričaju kako nema vladavine prava, kako su nesigurni investitori, kako su nesigurni građani, kako je ovde korupcija, kako je diktatura, oni prvi krše procedure. To im je, valjda, ostao manir dok su bili na vlasti.

Evo, kažem, glasaću za ovaj zaključak, neka bude i privatan, jer mi je važniji Fiskalni savet kao institucija i ugled Fiskalnog saveta, nego da poništavamo ugled jednog državnog organa zato što je neko u nekom trenutku bio neodgovoran. To je pitanje za njega, možda i za nas, ali mnogo više za njega i za ono za šta se on predstavlja.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Pre nego što dam reč jednom od predlagača, jedno obaveštenje.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. Izvolite.

Pavle Petrović

Na kraju ću šire govoriti o diskusijama, ali hteo sam sad samo da razjasnim vezano za ovaj izveštaj koji je pred vama. Dakle, zbog pandemije mi nismo imali fizički sastanak Fiskalnog saveta, ali smo oko ovog izveštaja elektronski održali sastanak kolega Altiparmakov i ja i usvojili taj izveštaj Fiskalnog saveta, upoznali smo kolegu Dimitrijevića, ali nismo od njega tražili da ga ocenjuje i potpisuje zato što on nije snosio odgovornost za 2020. godinu i nije u tome učestvovao.
To je dakle bilo, pre nego što smo predali ovaj izveštaj Odboru. Nakon toga kad su okolnosti dozvoljavale, to znači u leto, početkom avgusta, taj isti izveštaj koji je sada pred vama potpisali smo kolega Altiparmakov i ja, opet nismo tražili od kolege Dimitrijevića, i u razgovoru sa njim sam mu to i rekao, da uzima odgovornost za nešto u čemu on nije učestvovao. Međutim, svakako je dobrodošao i on je pročitao taj izveštaj nekoliko puta do sada i u svakom slučaju je dobrodošao da se pridruži, ako to treba.
Prema tome, ovo je prvi put da se mi nismo sastajali i potpisali izveštaje zato što su uslovi bili takvi, radili smo zbog pandemije od kuće i u tom smislu mislim da su procedure bile ispoštovane.
Što se revizije tiče, postoji interna revizija kao i svakog drugog organa i taj interna revizija je u ovom izveštaju izvršena i vrši se svake godine u Fiskalnom savetu i ona je pozitivna.
Naravno, sada kada uslovi dozvoljavaju zbog pandemije sve ostale naše izveštaje koji se odnose na 2021. godinu prihvatili smo i potpisali sva tri člana Fiskalnog saveta i to ćemo činiti i ubuduće.
Toliko o samom izveštaju, pošto mislim da je to pre rezultat nesporazuma nego stvarnog propusta, a za ostale elemente diskusije nadam se da ću imati prilike na kraju da dam svoje komentare i odgovore. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima Veroljub Arsić kao predlagač.

Vi naravno imate pravo da se javljate uvek, ali bih zamolio da polako prelazimo na raspravu.

Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Kratko ću gospodine Dačiću.

Možemo uvek da kažemo da smo imali on lajn sednice, da smo se konsultovali telefonom. Možemo i mi tako isto da pričamo ovde u Narodnoj skupštini, ali moram da kažem da mi odluke možemo da donosimo samo na osnovu našeg Poslovnika, a u našem Poslovniku kaže da moramo da budemo fizički prisutni. Nigde to decidno ne kaže, ali on lajn format ne poznaje naš Poslovnik o radu, a ne poznaje, koliko ja znam, ni Poslovnik o radu Fiskalnog saveta. Ne poznaje ga. Znači, mora fizički da se bude prisutan.

Sada čujem da je nešto potpisivano u avgustu. Sednica na kojoj smo mi raspravljali o zapisniku održana je 14. jula. Zakasnili ste, 15. jula je bilo kasno. Sada ću da citiram jednog člana Fiskalnog saveta sa te sednice Odbora – u ovom slučaju ja nisam potpisao nikakav zapisnik, niti je bilo neke formalne sednice da ja znam. To prosto moram da kažem. Naravno, bilo je prilike da se nešto kaže, ali kada je o ovom konkretnom slučaju o izveštaju reč, ja ni na koji način nisam učestvovao ni u njegovom pisanju. Ne, to nije opravdanje, to je prosto činjenica. Niti sam prošle godine bio član Fiskalnog saveta, a i sam izveštaj, moram da priznam, da sam ja mislim čekao od Aleksandre, misli se na Aleksandru Tomić, predsednik Odbora, saznao da je došao na sednicu Skupštine, odnosno Odbora.

Ovde nešto nije u redu – ili, ja razumem da gospodin Dimitrijević nije učestvovao u radu Fiskalnog saveta za 2020. godinu. Da li to znači da narodni poslanici koji su izabrani 2021. godine ne mogu da glasaju o tom izveštaju iz 2020. godine? Ili ako gospodin Bojan neće da učestvuje u radu Fiskalnog saveta za pisanje izveštaja onda je to problem između nas i njega jer mi smo ga poslali da radi nešto tamo. Ako mu ne date, onda je to problem između nas i onih koji mu to ne daju, jer sam Zakon o Fiskalnom savetu vas tera da morate da radite u punom sastavu, sam član 92b. stav 3. kaže – Fiskalni savet vrši svoje nadležnosti nakon izbora sva tri člana Fiskalnog saveta. Znači, u punom sastavu i punom kapacitetu bez obzira na to kada je ko izabran.