Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažena gospođo Gojković, potpredsednice Vlade Republike Srbije, ja delim vaše zadovoljstvo kada je u pitanju današnja sednica i izbor Nacionalnog saveta za kulturu. Navešću nekoliko razloga zbog čega je to tako.

Najpre, dugo smo čekali, a vi i ja se toga sećamo, na pun sastav Nacionalnog saveta za kulturu. Potpuno ste u pravu, u svom uvodnom izlaganju ste rekli sve detalje koji su iza nas kada je u pitanju ovaj savet i nemogućnost da on funkcioniše i ispuni svoje obaveze, pre svega činjenicom da je bio u nekom okrnjenom sastavu, čini mi se 600 od, koliko je tada trebalo da bude članova, ja i nemam taj podatak u glavi, 19 jel tako? Prosto, nisam smela da rizikujem da li je 17 ili 19, ali znam da je to bilo mnogo manje i od polovine, a kamoli od ukupnog sastava.

Jedno je mnogo važno da, čini mi se, shvatimo kao nacija, a to je da kultura ne sme biti predmet političkih obračuna. Kultura ne sme biti predmet politikanstva. Kultura bi morala da bude iznad svega toga upravo zbog svega onoga što Srbija baštini, zbog svega onoga što je srpska tradicija.

Neretko smo dolazili u situacije, kao Odbor za kulturu skupštinski, kao pojedinci, kao ljudima kojima je stalo, da ne razumemo zašto je neko uporno protiv. Zašto ne dozvolite da se makar i napravi greška? Onaj ko radi on ima pravo da greši. Pročitali ste spisak kandidata, predlagali su ih, i slažem se sa vama, moglo je da bude šire, mogli su da izađu iz okvira svojih institucija, imali su tu mogućnost, možda čak i obavezu da prepoznaju da treba da prošire spisak tih imena, ne verujem, da je bilo lagano svesti ovaj spisak na 11 ljudi, sve su to objektivne okolnosti, ali se prosto nisu desile.

Mi danas imamo biografije ljudi koji po onome što sam ja uspela da pročitam, a pročitala sam studiozno svaku od njih, zaslužuju poverenje. Najpre su ga, pretpostavljam i sigurna sam, zaslužili u institucijama koje su ih predložile kao takve, a onda zaslužuju i šansu od nas da eventualno pokažu kako će sve to izgledati kada napokon budemo imali Nacionalni savet za kulturu. To je ona situacija koja me raduje, jer smo u vremenu iza nas imali period kada prosto nismo imali Nacionalni savet za kulturu.

Govorilo se ovde i o sredstvima izdvojenim, kada je u pitanju budžet za 2022. godinu, i ja sam neko ko je čak onako neobjektivno, krajnje subjektivno tražio 1,5% ukupnog budžeta za kulturu. Svi bi se mi tome radovali, i nema nikakve dileme da bismo rado glasali za to i da biste vi rado raspodelili taj novac, i sigurno kao resorno ministarstvo znali kome i kao to treba da ide. Prosto, opterećeni svim onim što je iza nas, mislim da smo održali taj kontinuitet da obraćamo pažnju na kulturu što je u dobroj meri bila situacija koja se nije dešavala i moramo da se osvrnemo na to.

Ja pamtim, a pamtite i vi, jer ste u to vreme bili predsednica Skupštine Srbije, moju uvaženu koleginicu Miru Dragaš i dragu prijateljicu, koja je toliko puta apelovala u nekom periodu pre kada smo imali iz ukupnog budžeta Republike Srbije 0,54%, 0,56% je odvojeno za kulturu i to je bila ekstremno malo.

To ne znači da želim danas da kažem da je ovo što danas imamo mnogo, ali je daleko više. To ne znači da mislim da nećemo doći do toga da budžet za 2023. godinu bude daleko iznad 1% namenjen za kulturu, samo se nadam, kao i vi, da nećemo imati vanredne okolnosti koje će uticati, ne na to da kultura bude na udaru, nije kultura bila na udaru ni sada. Ja ako se ne varam, a vi mi pomozite, trebalo bi da u narednoj godini počne izgradnja koncertne dvorane, možda smo to negde predvideli kao još jedan od iskoraka koji nije mali. Nemojmo da merimo to kroz jednu grubu matematiku, opet kažem, niko ovde nije ni presrećan, ni prezadovoljan, mi smo samo racionalni kada je u pitanju ono čime raspolažemo i čvrsto verujem da ćemo svi zajedno sa svim svojim kreativnim idejama, jer sve što se danas čulo u ovoj sali ide u prilog poboljšanju situacije kada je u pitanju kultura informisanja, odnosno konkretno kultura kojom se danas bavimo.

Da li će Nacionalni savet za kulturu u kome ćemo u danu za glasanje, nadam se, pokloniti poverenje, odgovoriti svom zadatku, to u ovom trenutku zaista ne znam, mogu da se nadam, ali ne mogu da tvrdim.

Ono što je sigurno jeste da kada postoji rešenost da sve ono što se ne radi profesionalno kaznite, onda imate mogućnost da ispravite grešku ako se čak i dogodila. Najveća greška bi bila da smo došli do kraja i ovog mandata bez da smo bili rešeni da izaberemo Nacionalni savet za kulturu, a ako smo u imenima možda negde i promašili, iako predlagači konkretno nismo mi, konkretno niste čak ni vi iz Ministarstva za kulturu i informisanje, pre ste bili neki, rekla bih, filter za sve ono što je stiglo u predlozima, i da li je naneta neka nepravda? Da, pretpostavljam da jeste. Da, sigurna sam da ima eminentnih, kulturnih radnika, važnih imena koja zaslužuju svaku počast, ali prosto u ovom trenutku to izgleda ovako.

Sigurna sam da onaj ko želi da doprinese, on nađe način. Dakle, onaj ko hoće da uradi on nađe način, onaj ko neće, on traži izgovor. Ne bih tražila izgovore nikada u životu, uvek mi je bilo nekako lakše da budem izložena kritici zato što sam i pogrešila, ali sam nešto uradila.

Zato zaista mislim da je ovo važan dan, da je Nacionalni savet za kulturu jako važan i presudan i da je dobro što smo u sklopu svih donetih zakona koji su iza nas, ali i u sklopu jednog zakona koji je ispred nas i o kome ćemo razgovarati uskoro, a to je Zakon o kulturnoj zaostavštini, odnosno nasleđu, koji je takođe beskrajno važan, koji je u svojoj prvoj fazi, ja mislim u prvom pojavljivanju, naišao na najoštriju kritiku zbog jedne, ja bih rekla, tehničke stvari koja je možda i promakla, ili je naš stav iz duše prenet na papir na način na koji oni drugi koji nemaju takav stav, ne umeju baš da ga razumeju, nego traže sve ono što ne valja.

To je nešto o čemu sam i juče govorila, a to je da kada želite da po svaku cenu kritikujete, uvek imate osnova za to. Apsolutno sigurno ćete naći i u ovome danas nešto što bi moglo da bude osnov za kritiku. Ja spadam u kategoriju ljudi koji želi da veruje, pripadam poslaničkoj grupi SPS koja je uvek donosila odluke i podržavala odluke koje su isključivo i samo za dobrobit građana Srbije i to će biti zbog koga ćemo podržati vaš predlog kandidata za Nacionalni savet za kulturu i u danu za glasanje svakako ukazati svoje poverenje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Vlade.

Da vam se zahvalim na vašem izlaganju i još jednom da ponovim, greška administrativno-tehnička koja je napravljena u proceduri, ne donošenja, nego prosleđivanja vama ovde u parlamentu, a radi se o tekstu Zakona o kulturnom nasleđu pre javne rasprave, još jednom ponavljam, moja isključiva greška.
Ministar treba da dobije pohvale, ali ministar mora da prihvati da je i pogrešio i nikako ne želim da neko pomisli da time što kažemo da je administrativno-tehnička greška, da se svaljuje krivica na ljude koji rade administrativne poslove. Greška nije namerna i u konsultacijama sa predsednicom Vlade, odlučili smo se da se odmah povuče taj tekst i izađe sa pravim tekstom, ali da se ponovi čitava procedura.
Samo neko zlonameran može na tome da pokuša da ubira poene. Greška je moja, ja je priznajem i sa zadovoljstvom ću zajedno sa vama da raspravljam o krovnom jednom fundamentalnom Zakonu o kulturnom nasleđu koji pravi velike pomake u ovoj oblasti.
Hvala vam što ste spomenuli da ćemo uskoro videti svi i čuti koje je idejno rešenje za koncertnu halu Beogradske filharmonije će biti izabrano i nakon toga možemo da krenemo u izgradnju ovog velelepnog zdanja i ostvarimo san nedavno preminulom direktoru Beogradske filharmonije, gospodina Ivana Tasovca, ali i svih nas koji smo mu davali podršku.
Moram da kažem javnosti da je on sa mnom razgovarao nekoliko dana pre svoje smrti o koncertnoj dvorani. Nadam se da ćemo svi biti sada zadovoljni time što, eto, možemo da mu se odužimo i na ovaj način u 2022. godini i da ćemo za nekoliko godina imati velelepno zdanje koje će biti jedno od najprestižnijih u čitavom regionu. Ispunili smo i još jednu njegovu želju, sada znamo da je to bila jedna od poslednjih njegovih želja, a to je da omogućimo i da kupimo novi „stenvej“ koncertni klavir, koji će sada, nakon njegove smrti, imati i ugravirano njegovo ime. Uspeli smo to da uradimo i na proleće će Beogradska filharmonija imati noviji koncertni „stenvej“ klavir.
Kažem, uspeli smo stvarno sa onim malim budžetom da otvorimo, da renoviramo i obnovimo rad dva velika, ključna muzeja, Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, gradi se istorijski, odnosno renovira se zgrada železničke stanice za Istorijski muzej Srbije. Postoje planovi za izgradnju još jednog novog prostora za Muzej Nikole Tesle, koji će omogućiti da se mlađe generacije i ljudi iz čitavog inostranstva i turisti upoznaju i sa privatnim životom, ali i sa stvaralaštvom Nikole Tesle, ali i da se vide svi predmeti koji su zaveštani i koji se upravo nalaze u depoima Muzeja Nikole Tesle, koji su lično pripadali njemu.
Nikada ne treba zaboraviti, još 44 opštine grade i završavaju svoje male kulturne centre, a od ključne važnosti za decentralizaciju Srbije. Mnogo očekujem od grada Čačka kao prve prestonice kulture Srbije u novijoj istoriji. Na pravi način će taj projekat pokazati kako izgleda namera države i Vlade da centralizuje kulturu.
Kada se govori o budžetu jedne države, da, preko 1% republičkog budžeta, ali hajde da pogledamo koliki će biti budžet za kulturu AP Vojvodine i kolike su stavke izdvajanja za kulturu u svim gradovima i opštinama širom Srbije. To sve treba sabrati, videti koliko država izdvaja za kulturu. Hvala.

Zahvaljujem se ministarki kulture i informisanja.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama razrešenje i izbor Nacionalnog saveta za kulturu, što predstavlja i te kako značajan elemenat sa aspekta izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu koji će u punom obimu raditi na unapređenju kulture i kulturnog stvaralaštva, koji će davati mišljenje, sugestije, predloge, ali će takođe učestvovati i u davanju svih onih mišljenja koji se odnose na izradu strateških dokumenata u oblasti kulture. Znamo da strateški dokumenti prate i akcione planove i planove aktivnosti. Prema tome, formiranje Nacionalnog saveta u punom kapacitetu i te kako treba da doprinese poboljšanju kulture u Srbiji uopšte.

Ono što najpre moram da istaknem, to je da izdvajanja u budžetu za 2022. godinu nikada nisu bila veća. Ona su prešla 1% i, naravno, lokalne samouprave imaju i te kako značajan doprinos u unapređenju kulture sa svog područja, tako da se iz budžeta lokalnih samouprava izdvajaju sredstva. Kultura je deo našeg identiteta, kultura je deo našeg postojanja, kultura je deo naše tradicije, kultura je deo porodičnog vaspitanja, ali kultura je deo i budućnosti naše zemlje.

Ono što posebno želim da istaknem, to je potpuna posvećenost ministarke i potpredsednice Vlade, Maje Gojković, kada je u pitanju njen rada kako na zakonodavnom nivou, ali i njen rad na licu mesta, odnosno odlazak u mnoge gradove i u opštine kako bi se direktno na licu mesta upoznala sa stanjem u oblasti kulture i kako bi u razgovoru sa relevantnim ljudima iz oblasti kulture i lokalne zajednice videla kako i na koji način može da se pomogne kako bi infrastruktura posebno napredovala.

Moram da istaknem da je trebalo da prođe 15 godina od vremena kada je žuta tajkunska vlast vladala Republikom Srbijom, pa da se Narodni muzej u Beogradu potpuno renovira, potpuno adaptira, da se pusti u rad i da generacije osnovnoškolaca, srednjoškolaca, ali i svih onih koji dolaze u Beograd i koji su zainteresovani za kulturno nasleđe Srbije dođu u Beograd i pogledaju Narodni muzej. Prethodnu žutu tajkunsku vlast na čelu sa Draganom Đilasom apsolutno nisu zanimali spomenici kulture niti njihova adaptacija i renoviranje. Oni su osakatili čitavu jednu generaciju đaka od prvog do osmog razreda, koji nisu imali prilike niti su mogli da posete Narodni muzej Srbije.

Ono što takođe želim da istaknem je da je u vreme vlasti Srpske napredne stranke, zahvaljujući pre svega velikom ugledu našeg predsednika Aleksandra Vučića i njegovoj bliskoj saradnji i prijateljskim odnosima sa predsednikom Ruske Federacije Putinom, u Srbiju vraćena 166. stranica Miroslavljevog Jevanđelja, inače najstarijeg ćiriličnog pisma iz 12. veka. Ona se sada nalazi u Narodnom muzeju Srbije.

Takođe, moram da istaknem da je u zadnjih godinu dana vaše ministarstvo, gospođo potpredsednice, učinili mnogo na zakonodavnom okviru i tu moram da istaknem zakon koji smo doneli o Hilandaru. Šta to znači? To znači da će država u stvar prvi put na jedan temeljan, sistemski i uređen način opredeljivati budžetska sredstva za obnovu i rekonstrukciju manastira Hilandara, centra naše duhovnosti i državnosti, koji je pogođen bio velikim požarom i koji je nastradao u velikoj meri od požara izazvanog 2004. godine. Nikada do sada toliko pažnje nije se pridavalo manastiru Hilandaru, niti je na neki održiv način pružena materijalna pomoć i podrška za očuvanje gotovo najvećeg duhovnog i crkvenog mesta koje je značajno za Republiku Srbiju.

Takođe, moram da istaknem da prvi put od dolaska Srpske napredne stranke na vlast govori se o borcima na Kajmakčalanu, o tome da je Srbija uvek bila na strani antifašizma, da je Srbija u velikom ratu izgubila trećinu stanovnika, ali i da rekonstrukcija vojničkog groblja u Solunu nije bila izvršena, da je ono bilo potpuno zapušteno. Naravno, dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, to vojničko groblje, koje je simbol stradanja, ali i simbol života i napretka Srbije, potpuno je obnovljeno i rekonstruisano.

Moram da napomenem da je ove godine prvi put ustanovljeno odlikovanje „Majka Srbija“ i tu nagradu primio je upravo čuvar vojničkog groblja na Zejtinliku Đorđe Mihailović, koji je inače treća generacija iz porodice Mihailović koja čuva i bdije nad grobovima 8.000 srpskih vojnika koji su ostali na Solunu i gde je njihovo večno prebivalište.

Takođe moram da istaknem da u cilju očuvanja kulture sećanja na naše pretke Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i te kako su dosta učinili na obnavljanju groblja u Tunisu, jer ne smemo da zaboravimo da je u Tunisu sahranjeno 1.200 vojnika najlegendarnijeg i najhrabrijeg „Gvozdenog puka“, koji su se borili u Velikom ratu.

Ono što takođe moram da istaknem, a što se tiče kulture sećanja na sva naša stradanja koja nikako ne smemo da zaboravimo, kojih ne smemo da se stidimo, koje moramo da pominjemo, ne zato da bismo tražili neku osvetu, već zato da se to nikada i nikome ne bi ponovilo, to je stvaranje filma „Dara iz Jasenovca“, koji govori o stradanju srpskog, jevrejskog i romskog naroda na području NDH, na području gde je tokom Drugog svetskog rata postojao jedini koncentracioni logor za decu. To je nešto što ne smemo da zaboravimo. To je nešto što moramo da govorimo. To je nešto što nikada u istoriji više ni našem, ni bilo kom drugom narodu ne sme da se ponovi.

Moram da istaknem da smo malo šta kroz istoriju učili, da je u Velikom ratu postojao najmlađi ratnik, a to je Momčilo Gavrić, dečak sa osam godina koji je ostao bez svoje kompletne porodice, koji je pristupio srpskoj vojsci, koji se hrabro borio na Kajmakčalanu, koji je prošao golgote Albanije, ali njega, njegove hrabrosti, niko se nije setio do Aleksandra Vučića i dolaska SNS na vlast.

Naime, 2018. godine u njegovoj rodnoj Loznici podignut je spomenik Momčilu Gavriću, najmlađem kaplaru Velikog rata. To je nešto što čitav svet treba da zna, to je nešto čime Srbija treba da se ponosi. Taj spomenik je u stvari i mesto stvaranja, mesto stradanja sve one dece koja su nedužno stradala u Velikom ratu, jer ne smemo da zaboravimo da je u Velikom ratu Srbija izgubila trećinu svog stanovništva i da se gotovo na svakoj srpskoj kući u Šumadiji vijao crni barjak.

Naravno, kultura sećanja je tu da nas opominje, ali kultura sećanja je i nešto što ne sme biti nikada zaboravljeno. Život nema alternativu i zato politika Aleksandra Vučića jeste politika života, politika mira, ali svakako i politika pamćenja na sve one slavne pretke koji su nam omogućili da danas živimo u slobodi i miru. Živela Srbija i živeo Aleksandar Vučić!

Hvala vam.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarka Gojković, gospođo Gojković sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege i koleginice su uglavnom rekle o Nacionalnom savetu za kulturu.

Ono što je bitno, poštovana ministarka, a što treba danas naglasiti to je da SNS i mi kao njihovi članovi smo nasledili zemlju od bivše vlasti koja je bila totalno devastirana, zemlju sa uništenim institucijama, zemlju bez ikakve bezbednosti njenih građana, zemlju koja je totalno bila ponižena, zemlju bez nade i vere u budućnost njenih građana, zemlju koja je bila bez plana i bez programa na svim poljima društvenog i ekonomskog razvoja, zemlju sa prevelikom prezaduženošću, zemlju koja je bila sa visokom stopom nezaposlenosti preko 26%, zemlju bez ikakvog međunarodnog ugleda, zemlju i narod i građane koji su bili totalno satanizovani u međunarodnim odnosima, zemlju sa najvećom pljačkaškom privatizacijom u ovom delu Evrope, zemlju sa najgorim zdravstvenim sistemom u Evropi, zemlju sa najgorim sudstvom u Evropi, zemlju bez vojske, jer tadašnji predsednik bivšeg režima Tadić je rekao, citiram: „Šta će nam vojska?“ i zemlju uništenih i devastiranih ustanova kulture, gospođo ministarka. Ustanove kulture su totalno bile uništene i devastirane.

Ono što je SNS učinila, a to je kada smo zatekli zemlju u ovakvom stanju, pokušali smo obnoviti državu i naciju nakon sto godina i u tome prilično dobro uspevamo na svim poljima.

Što se tiče kulture, gospođo ministar, ono što ste vi lično napravili, a to je da ste zaokružili, nakon desetina godina, svu zakonodavnu aktivnost vezano za kulturu. I to je tačno, neka politički protivnici kažu da li ja govorim istinu i da li lažem. Ja ću samo dve-tri rečenice. Zakon o muzejskoj delatnosti koji se čekao decenijama, Zakon o arhivskoj delatnosti, ono što smo čekali decenijama i usaglasili sa najboljim i najsavremenijim dostignućima u ovom delu sveta i Evrope, i da dalje ne nabrajam, Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma, koji smo godinama i decenijama čekali, jer se Srbija i srpski narod rasrbljava već od 80 do 100 godina, i to ne može niko negirati.

Izgradili smo i renovirali Narodni muzej u Beogradu. Prethodne vlasti 13,5 godina nisu mogle započeti, započele i tako je stajao bez korišćenja građana. Muzej savremene umetnosti, da ne nabrajam dalje, i veliki doprinos ste dali decentralizaciji kulture. To nisu floskule, to je stvarnost, kako vide građani Sremskih Karlovaca, takođe Čačka za godinu i po dana itd. Da ne nabrajam dalje.

Idemo na Nacionalni savet. Ovo što ste učinili sa Nacionalnim savetom, pa 15 godina čekamo to. Je li tako, gospodo iz bivšeg režima? Gde god hoćete na duel o činjenicama. Čekali smo i zakonodavnu aktivnost vezano za njega, to vi vrlo dobro znate i narodni poslanici. A što se tiče kvaliteta ovih 11, svaka vam čast. Bilo vam je teško, zaista teško odabrati, ali što se mene tiče, prateći što se tiče kulture i nauke, samo da kažem – hvala vam. Hvala vam što se našla na listi prof. dr Zlata Bojović.

Hvala vam u ime hiljade i hiljade generacija divnih naučnika. To je moja profesorka na postdiplomskim studijama na području bivše Jugoslavije, jedna od 16 naučnika. Hvala Srpskoj akademiji nauka i umetnosti što je prepoznala prof. dr Zlatu Bojović, a i ovog drugog kandidata. Takvi kandidati treba i u obrazovanju da se nađu, u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.

Zadužen sam od 11 bivših studenata na području bivše Jugoslavije da se zahvalim Srpskoj akademiji nauka i prof. dr Zlati Bojović što je ostavila dubok naučni, kulturni, humani i iznad svega patriotski pečat nama studentima, koji prenosimo mlađim generacijama. Hvala vam gospođo profesorska moja bivša, Zlato Bojović, konačno ste dočekali, i vi i onih 10 i onih još kojih mnogih nema, doći će na red. Vraćamo ponos kulturi, ponos zemlji u tom smislu.

Nemojte se ljutiti gospođo ministar zato što, kako ste rekli, bivša vlast kritikuje da nismo uložili u kulturu, ona inače negira, pogotovo u Kosovo. A ja ću baš da kažem za Kosovo, jer radim 25 godina na Kosovu i Metohiji i znam da me sad gledaju politički protivnici. Reći ću desetak rečenica za to područje, a oni neka kažu da li je ili nije istina.

Gospodine Vuče Jeremiću koji prozivate prekjuče, vi prozivate Aleksandra Vučića za Kosovo, sram da vas bude! Vi ste, Vuče Jeremiću, u razgovoru sa američkim kongresmenom Teom Polom izjavili decembra 2008. godine, citiram: "Ulazak KiM u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada, ako bude imala sreće". Jeste rekli to, gospodine Vuče Jeremiću? A optužujete Aleksandra Vučića koji se kao lav bori za KiM. Idemo dalje.

I vi, gospodine bivši premijeru, Zoranu Živkoviću, optužujete. Sakrili ste se sada i isturili ste drugog predsednika stranke, iza leđa, jer se stidite svojih reči koje ste izrekli baš za KiM, a ovde našu ministarku prozivate za područje kulture i predsednika za KiM. Pa, vi ste, gospodine Živkoviću, oktobra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču izjavili, citiram: "Meni je svejedno i potpuno nebitno čije je KiM". Jel ste to rekli ili ne? Koga, bre, vi optužujete? To vam svi građani znaju, 90-100% građana, svi znaju da ste to radili.

Gle čuda, verovali ili ne, ko se javio poslednjih četiri-pet dana - Boris Tadić, bivši predsednik. Gospodine Tadiću, bivši moj predsedniče države, nemojte izlaziti u javnost. Vi ste 27. 7. 2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom pružili mu uveravanje, citiram: "Da ste u sebi odradili i prihvatili nezavisnost KiM kao ishod". Jel ste to rekli ili niste?

Poštovani građani, sad ćete da vidite ko se odrekao KiM i ko nam svakodnevno laže preko medija pod kontrolom Dragana Đilasa.

Kad smo već kod Tadića, dozvolite, gle čuda, samo deset dana pre, a to je bio 14. 11, godinu i mesec dana, izjavio je, citiram: "Era vlasti Aleksandra Vučića je ispunjena slikovitim budalaštinama". Gospodine bivši predsedniče moj i građana Republike Srbije, pa jel su budalaštine stotine kilometara auto-puteva, jel su budalaštine stotine kilometara cesta, izgradnja preko 350 mostova, jel su budalaština izgradnja stotine škola i domova zdravlja, kliničkih centara? Jel je budalaština finansijska konsolidacija naše zemlje? E, moj Borise Tadiću, sve će istorija da kaže, i o meni i o vama i o Aleksandru Vučiću.

Ono što je istina i što niko ne može negirati, to je da će istorija zabeležiti da je Aleksandar Vučić bio srpski vladar u ovo vreme i da je obnovio srpsku državu i naciju, kao i da je jedan od najvećih reformatora u istoriji Srbije. Nećete to nikad negirati. Naše buduće generacije, kada ja ne budem živ, izučavaće sigurno ove reči koje ja govorim.

Gle čuda šta je taj Boris rekao i za premijera, Anu Brnabić. Zamislite ko je ukorava, Boris Tadić! Rekao je, citiram: "Ana Brnabić je polupismena". Preneo je jedan list pod kontrolom Dragana Đilasa 14. 11. 2020. godine.

Možete vi pljuvati kako hoćete, ali Ana Brnabić se bori za KiM bolje nego vi, gospodine Tadiću, i nikada ni ona, ni Maja Gojković, i da ne nabrajam druge, neće se toga odreći, ali ćemo tražiti svi zajedno jedno kompromisno rešenje i dugoročno za našu južnu srpsku pokrajinu. Idemo dalje.

Kad smo već kod ovog, idemo na sledeće predstavnike opozicionih stranaka kada je KiM u pitanju. Ovih dana se javio i Sergej Trifunović, inače zvani u narodu "Sergej pišoje", zašto, jer je izjavio da će pišati po grobu mrtvog predsednika Aleksandra Vučića. Narod ga zbog toga tako i zove. Rekao je 31. januara 2019. godine, citiram: "Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima a ne Srbima", završen citat. Ono što ste opsovali ovih dana predsednika Republike, uokvirite to, gospodine Trifunoviću, stavite u dnevnu sobu i setite se da i vi majku imate, gospodine Trifunoviću. Idemo dalje.

Nenad Čanak, u narodu zvani "Nešo gicoje" je marta 2017. godine izjavio, citiram: "Spreman sam da priznam nezavisno Kosovo", završen citat. Jel tačno ili ne, gospodine Čanak?

Idemo dalje, Čedomir Jovanović, 29.9.2015. godine izjavio je, citiram: "Država Kosovo je nepovratan čin koji ignorišu samo neodgovorni političari". Završen citat. Gospodine Jovanoviću, da li ste to rekli ili niste? Idemo dalje.

Dragan Đilas, u narodu znani kao „Điki mafija“, je 13.8.2009. godine u razgovoru sa otpravnicom poslova američke ambasade u Beogradu izjavio, citiram: "Zalažem se za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije". Da li ste rekli to, gospodine, Đilas ili niste? Za razliku od vas, za mene je Ratko Mladić jedan od najvećih srpskih heroja i nikada nije, niti bi, počinio ono što mu pripisujete vi i Haški tribunal. Zaboravljate kada govorite o Haškom tribunalu da je on ilegalni, nije ga zakoniti sud osnovao i vi i vaši saborci govorite to. Prema tome, ako ga je nezakoniti organ osnovao, sve odluke koje je doneo i koje će u budućnosti doneti, još sto godina da postoji, nisu valjane i to se zna, a da ne govorim o pravnom i istorijskom delu, o pravnom doktor Martinović neka vam drži predavanje o genocidu, a ja ću o istorijskom u Srebrenici, suočiti se sa svim autorima sveta i tu nema dileme, a optužujete državu Srbiju i građane i srpski narod.

Tako moj, gospodine Đilas, profesor dr Rade Veljanovski, u narodu zvani jajara Rade, je 24. aprila 2018. godine rekao, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, obezbedi mu stolicu u UN“, završen citat.

Profesore, kolega Rade Veljanovski, zvani jajara, a znate zbog čega, to znate kolege profesori, šta bi bilo da ja komadam bilo koju zemlju, ili Aleksandar Vučić, ili Martinović, ili Mirković da je sa te strane ili ministarka? Vidite šta radite.

Idemo dalje. Javio se, verovali ili ne, ovih dana bivši kandidat za predsednika države Saša Janković, Sale prangija u narodu zvani. Zašto prangija? Zbog toga što je pronađen valjda, navodno, njegov pištolj u stanu prilikom ubistva njegovog kolege Gojkovića.

O tome sam ja postavljao ovde desetak puta, poštovani građani, pitanja i došao do zaključka, gle čuda, da je dokumentacija uništena. Verovali ili ne, u Arhivu grada Beograda znate koje je bio direktor i predsednik komisije? Branka Prpa. Sad vam je sve jasno. Došao sam do tih materijala i do toga.

Samo da građani razumeju. Kada se bira član upravnog odbora jedne škole, ta odluka je trajne arhivske vrednosti, a ovu ovde u Arhivu o ubistvu uništili kao nebitnu arhivsku građu. Zato su bitni arhivi, Zakon o arhivima i naši arhivisti i bitno je ko te ustanove vodi.

Zamislite šta je izjavio Saša Janković. Citiram: „Srbije je u interesu“, kaže, i to još kao predsednički kandidat 2017. godine, „ da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova“. To mi je predsednički kandidat, sa 17% koje je dobio na izborima.

Poštovani građani, da znate ko su vam bili kandidati i ko kani sutra da budu kandidati.

Idemo dalje. Boško Obradović, narodu znan kao Boki nasilnik, je 13. juna 2019. godine na tajnom sastanku u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu ćutke priznao Kosovo i Metohiju. On tada ni jednom rečju nije protivrečio Kajlu Skotu i Metjuu Palmeru koji su više puta ponovili da je Kosovo nezavisna država. Ćutao je kao miš, a kandiduje se i on, valjda, za predsednika države.

Idemo dalje. Verovali ili ne, onaj koji ovih dana stalno lupeta i psuje Aleksandra Vučića, juče sam citirao onih 11 izraza koji ljudski um ne može da pojmi, akademik prof. dr Dušan Teodorović, pa i on, gle čuda, akademika, 22. jula 2020. godine je izjavio, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“. E, moj akademiče. Pa, vi dolazite prekjuče na onu Đilasovu televiziju i kritikujete Aleksandra Vučića, pa vi ste gospodine akademiče za vreme bombardovanja napustili svoju otadžbinu, dve godine i pobegli u zemlju koja nas je bombardovala.

To ste vi, gospodine akademiče. Sačuvali ste svoj tur u Sjedinjenim Američkim Državama i vratili ste se, ali niste ponos, dostojanstvo profesora, dostojanstvo naučnika. Jednog naučnika pored naučnih dostignuća krase visoke moralne vrednosti i patriotski čin, kao što je bilo sa Nikolom Teslom, da ga već ne citiram, jer sam to radio.

Idemo dalje. Balša Božović ovih dana, golobradi gusar sa Maldiva, taj nas psuje svakodnevno, a i on se odrekao KiM, jer je osnovao neku Akademiju za demokratiju gde pljuje po predsedniku države i narodnim poslanicima. On je rekao: „Svi znaju da je Kosovo i Metohija definitivno izgubljeno u ratu 1999. godine“, preneo je list pod kontrolom Dragana Đilasa.

Dalje, Filip David, to je onaj što u časopisu „Vreme“ pljuje svaki dan po predsedniku države, je 6.juna 2019. godine, rekao, citiram: „Kosovo nije Srbija, niti će to da bude“.

Da ne citiram Srbijanku Turlajić i dalje, ima ih koliko god hoćete.

Poštovani građani, poštovani potpredsedniče doktore Orliću, uvažena ministarko, narodni poslanici, dok ove osobe koje sam prozvao svakodnevno pljuju po našoj zemlji, po građanima Republike Srbije, po svemu onome što se gradi danas i radi u Srbiji, a posebno po predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, dotle je naš predsednik zajedno sa saradnicima iz dana u dan gradi, izgrađuje Republiku Srbiju, sprovodi politiku mira, politiku bezbednosti politiku ekonomskog napretka i modernizaciju Republike Srbije, politiku zdravlja svih naših građana, i ne samo naših, nego i u okruženju i šire, a jednom rečju, politiku modernizacije, a motor modernizacije Republike Srbije je naš predsednik, a to sve zbog budućnosti naše dece.

Živela Republika Srbija, živela naša deca, živeo naš predsednik.

Hvala.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li reč žele predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, ili neko ko nije iskoristio svoje pravo? (Ne.)
Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 16. i 17. dnevnog reda.
Određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Siniša Mali, ministar finansija, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Slavica Savičić, državni sekretar, dr Dragan Demirović i Vojislav Lazarević, pomoćnici ministra, Svetlana Kuzmanović - Živanović i Ljiljana Petrović, šefovi odseka u Ministarstvu finansija i Jelena Dragojlović, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetskom sistemu podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima predsednica Odbora Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, nekako smo se navikli svake godine kada usvajamo rebalans i budžet za sledeću godinu zajedno da dođe do te formulacije da povećanje obično plata ide od 1. decembra. Međutim, kada kažemo da je u pitanju povećanje 1. decembra, onda to pripada rebalansu, znači ovoj godini finansijskoj, a kada kažemo da je povećanje od 1. januara 2022. godine, onda je to deo budžeta sledeće godine.

Prema tome, mi smo videli da je tu došlo do jedne tehničke greške, da povećanje plata i penzija može da ide isključivo po budžetu za sledeću godinu i da je taj rok 1.1.2022. godine, tako da smo tu grešku predložili da ministar usvoji. On je, naravno, sagledao sve to i prihvatio na Odboru i zahvaljujemo se na tome. Jednostavno ćemo imati definisana povećanja i tačno utvrđene rokove.

Hvala.