Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/524-21

2. dan rada

15.12.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 17:10

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe JS, magistar Đorđe Kosanić.
...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Pantiću, ispred Visokog saveta sudstva, poštovana potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava više predloga odluka i ja ću ukratko napomenuti da se još jednom podsetimo, dakle - Predlog odluke o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, zatim Predlog odluke o izboru člana Visokog saveta sudstva, neko ko dolazi iz Kragujevca, ja sam gospodine Pantiću iz Kragujevca neko ko ima karijeru preko 20 godina, to govori u prilog tome kako dobijamo kandidata, da kažem, našu zamenu, zatim, dve odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Javnom tužilaštvu u Velikoj Plani i prestanak funkcije predsednika Upravnog suda, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS.

Ja ću odmah reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenute odluke. Ali, gospodine Pantiću, kada govorimo o sudstvu, o tužilaštvu ja na samom početku moram da kažem da se JS zalaže za maksimalno jačanje nezavisnosti sudstva, samostalnost tužilaštva, kao preduslov vladavine prava.

Gospodine Pantiću, sa druge strane ovo je ojačavanje sudstva i nezavisnosti tužilaštva ne znači udaljavanje od naroda već potpuno suprotno, dakle ako ojačavamo tužilaštvo, ako jačamo sudstvo to znači odaljavanje od neprimerenih uticaja u društvu i to je cilj svih nas, jel tako? Ono što je važno da nezavisan sudija znači garanciju da on primenjuje zakon u potpunosti i da kada sudi nema privilegovanih što se tiče sudskih procena.

Sa druge strane, svaka država koja pretenduje da bude demokratska, a Srbija svakako jeste, važno je da ima najpre dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga proističu i ostali stubovi, da kažem, vladavine prava i kao što sam rekao i Srbija ide tim putem, jer jedini uslov i interes svake države je da ona mora da bude jednaka za sve njene građane i principi sudske nezavisnosti i nepristranosti predstavljaju temelj za jednu demokratsko i moderno društvo kakva Srbija, kao što sam rekao, jeste i koje zasnivaju na vladavini prava i dobar sudija je svakako onaj sudija, i tu ćete se složiti sa mnom, koji je položio zakletvu da će suditi po pravdi zakona, da nije potčinjen po nikakvoj samovolji, već pošteno i časno sudi.

Srbija je u prethodnih, da kažem 10 godina, prošla kroz sveobuhvatne reforme što se tiče pravosuđa, a sve u cilju nove organizacije da kažem, sudova. Iznese sav teret što se tiče reformi, a kao krajnji cilj vidljivi razvoj pravosuđa u Republici Srbiji. Možemo reći da i Srbija možda i lider u regionu kada kažemo da je u pitanju nezavisnost sudstva, jer danas u Srbiji sudija uživa potpunu slobodu kada je donošenje svih odluka u pitanju.

Sa druge strane, gospodine Pantiću, složićete se sa mnom, više nikada ne možemo da dopustimo da za godinu dana bez posla ostane praktično hiljadu, blizu hiljadu sudija i tužilaštva, bez zakonom predviđene procedure objašnjenje i prava na žalbu, napravljena je dakle velika šteta čitavom društvu, a da sa druge strane i kažem da je to državu koštalo negde oko 44 miliona. Ovo je u to vreme, sa druge strane, mnogim ljudima produžilo i dugotrajne procese jer znamo da mnogi procesi traju čak i decenijama. Kada govorimo o dužini procesa moram da kažem da definicija starosti predmeta sada u Srbiji podrazumeva predmete starosti do tri godine.

Stvarno je, gospodine Pantiću, apsurdno da imamo neke predmete koji ili procese koji traju u Srbiji decenijama, da neko, recimo, već sam govorio o tome, dođe do toga da kada dobije neko nasledstvo sa druge strane dobije i nasleđen proces koji isto traje deceniju.

Sa druge strane, kada govorimo o Strategiji EU za razvoj pravosuđa, Strategija EU što se tiče razvoja pravosuđa je usaglašena sa Strategijom koju je donela Republika Srbija 2013. godine. Strategija podrazumeva i nužnost infrastrukturnih ulaganja u zgrade i sudove što se tiče Republike Srbije.

Ovde moram da kažem da, recimo, u proteklih 20, 30 godina veoma malo se ulagalo u sve objekte, a u proteklih tridesetak godina isto tako, moram da kažem, da je i održavanje tih objekata bilo na veoma niskom nivou. Kada govorimo o infrastrukturnim objektima, gospodine Pantiću, moram da kažem da dolazim iz Kragujevca i podsetiću vas samo na Palatu pravde u Kragujevcu. To je čini mi se u proteklih više decenija jedna od najznačajnijih infrastrukturnih objekata koja je izgrađena u Republici Srbiji. Svi pravosudni organi smešteni su na jednom mestu, što je svakako olakšalo donošenje sudskih odluka, a sa druge strane, pravda je bila dostupna, biće dostupna za sve građane.

Ukazao bih i na značaj elektronskog pravosuđa. Elektronska razmena podataka direktno doprinosi efikasnosti pravosuđa kroz smanjenje trajanja sudskih i drugih postupaka jer omogućava, sa druge strane, trenutan uvid u podatke koji su od značaja za vođenje postupaka. Praktično jednim klikom nasuprot dugotrajnog putovanja dopisa u obliku papira.

Zahvaljujući E-upravi, E-pravosuđu i informacionom sistemu postignuta je ušteda od 1,1 milijarde dinara, što znači da je štednjom i uštedom papira praktično, gospodine Pantiću, za godinu dana ostvarena ušteda da praktično trećina Palate pravde u Kragujevcu bi mogla da se izgradi.

Na samom kraju kada govorim o ovoj temi želim da kažem da JS podržava svaki napor ove Vlade da Srbija bude zemlja jednakih šansi za sve.

Kada je reč o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, o Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana ove Komisije, treba reći najpre da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa zakonom i odredbama člana 188. Zakona o javnim nabavkama zabranjuje se svaki pokušaj uticaja i uticaj na donošenje odluka ove Republike komisije.

Republička komisija ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije. Predsednik i članovi Komisije odredbama Zakona o javnim nabavkama ne mogu da budu pozvani na odgovornost za svoje mišljenje, a sa druge strane ionako kako glasaju. Odredbama Zakona o javnim nabavkama detaljno je propisana i nadležnost, sastav i izbor Republičke komisije.

Na samom kraju kada je reč o izboru članova Saveta guvernera NBS treba reći da je Srbija postigla i očuvala cenovnu stabilnost i ojačala finansijsku stabilnost. Time je omogućeno sa druge strane da naši građani i privreda lakše posluju, planiraju, kao i da se ekonomija i dalje razvija na zdravim temeljima.

Tokom devet godina, što se tiče NBS, reći ću samo neke parametre, dinar je u odnosu na evro ojačao za 0,9%. Sa druge strane, na deviznom tržištu NBS je kupila 3,2 milijarde evra, tako da u ovom trenutku devizne rezerve na nivou od 14,7 milijardi evra. Isto tako, rezerve u zlatu su na nivou 36,7 tona, što je uvećano, parametar, u odnosu na 2012. godinu za 21 tonu. Dinarska štednja je sa druge strane porasla na 100 milijardi dinara.

Na samom kraju samo još jednom da kažem, gospodine Pantiću, da će Poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge odluka iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Toma Fila.
...
Socijalistička partija Srbije

Toma Fila

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovane potpredsednice Skupštine, uvaženi kolega Pantiću, vi ste stvarno uvaženi, zaista to moram da kažem, poštovane koleginice i kolege, pre nego što pređem na diskusiju, sve što je rekao Đorđe Dabić, u ime grupe Odbora za pravosuđe, u potpunosti prihvatam, sa jednom rezervom, koja je uobičajena za mene.

Poslanička grupa SPS, shodno koalicionom sporazumu, glasaće za predlog kandidata za sudije koje ste vi predložili. Niko od nas poslanika, SPS nije dobio neku informaciju, koja bi eventualno osporila imenovanje nekog od kandidata.

Dozvolite da izložim svoj stav, na temu izbora sudije.

Ne bih voleo da se ovo shvati kao moj lament zbog ne prihvatanja mog stava, u čemu nisam usamljen, da se prvi izbor sudija zadrži u nadležnosti Skupštine. Ako se usvoji referendum zakazan za 16. januar 2022. godine, ovo će biti jedan od poslednjih izbora sudija u ovoj sali.

Vraćam se na našu temu. Predlog VSS sadrži najmanje tri propusta, u biografijama kandidata. Prvi, nema podataka o dužini studiranja, drugo nema prosečne ocene za studije na pravnim fakultetima, koje su završili.

Kada govorimo o ova dva propusta, naglašavam da smo nekoliko puta, koleginica i ja, skretali pažnju, na Odboru za pravosuđe, da su ova dva podatka vrlo važna za razmatranje kandidature. Obrazložiću šire, u velikim gradovima se ljudi ne poznaju i gube se u masi, međutim u malim mestima, naš čovek poznaje lekara, učitelja, nastavnika, sveštenika, a posebno sudiju. U percepciji stanovnika tih gradova, sudija ima posebno mesto, jer on deli pravdu.

Postavlja se pitanje - da li može da ima ugled sudija, za koga se zna da je dugi niz godina studirao pravo, a pri tome imao vrlo skroman prosek na studijama? Ove dve primedbe me vode ka trećoj primedbi. Vrhovni savet sudstva, u ovom parlamentu, predlaže samo jednog kandidata za mesto sudije. Dakle, mi glasamo za tog kandidata, po principu uzmi ili ostavi.

Moje mišljenje je da bi trebalo da raspolažemo sa više podataka o kandidatima koji su se prijavili i nisu zadovoljili kriterijume Komisije za izbor sudija, koje VSS nije predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na taj način bi se postigla mnogo veća transparentnost pri izboru kandidata. Ovo naročito insistiram u mestima gde je različito stanovništvo, gde su raznih vera, porekla itd.

Ponavljam, na taj način bi se postigla mnogo veća transparentnost pri izboru kandidata. Pri tome bi smo razumeli zašto je predložen baš taj kandidat, a ne neko drugi. U tom smislu, imali bismo sve neophodne parametre za odlučivanje, kada odlučujemo o tome koji će kandidat da bude. Znali bismo zašto je predložen baš taj kandidat za sudiju.

Sve ovo što sam izgovorio, biće prošlost već 16. januara, međutim, imam pravo da se upitam, kako će u budućnosti izgledati izbor sudija. Njih će birati 11 moćnih ljudi, a ne 250 poslanika koje je narod birao. Paradoks je što će izabrane sudije suditi u ime naroda.

Drage koleginice i kolege, dozvolite mi da završim latinskom izrekom „diksi et salvavi animam meam“, u prevodu glasi - rekoh i spasih dušu svoju. Hvala vam na pažnji.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Hvala kolega.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, narodni poslanik Dejan Kesar.
...
Srpska napredna stranka

Dejan Kesar

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Petroviću, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas veći broj odluka kojima se predlaže izbor, ali i prestanak funkcije, kako nosioca pravosudnih funkcija, člana Saveta guvernera NBS, VSS, kao i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Svi predlozi odluka jasno govore o tome da u Narodnoj skupštini Republike Srbije postoji već ustaljena i dobra praksa i da tim odlukama omogućavamo redovno i normalno funkcionisanje svih nadležnih institucija.

Kada govorimo o Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS, želeo bih da kažem da je u članu 22. Zakona o NBS jasno propisano da Savet guvernera čini pet članova, da se oni biraju od strane Narodne skupštine, a na predlog skupštinskog odbora nadležnog za finansije i da mandat člana Saveta guvernera traje pet godina i da isto lice može biti reizabrano na tu funkciju.

Obzirom da gospodinu Stojanu Stamenkoviću ističe mandat 27. decembra ove godine bilo je potrebno pokrenuti novi postupak za izbor člana Saveta guvernera. U tom procesu poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu je predložila da Stojan Stamenković i u narednih pet godina obavlja ovu funkciju, koju je obavljaju i u prethodnih pet godina.

Nakon toga skupštinski odbor nadležan za finansije je sproveo jasno utvrđen postupak, obavio razgovor sa predloženim kandidatom i zatim utvrdio predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera. Smatram da je ovaj predlog odluke kojim se predlaže da Stojan Stamenković u narednih pet godina obavlja funkciju člana Saveta guvernera NBS dobar, zato što gospodin Stamenković poseduje neophodna, odnosno potrebna znanja iz rada NBS, a koje je pre svega usmereno na očuvanje i jačanje finansijske stabilnosti i da je NBS u prethodnih nekoliko godina ostvarila zapažene rezultate što se može videti i prema kursu dinara, prema količini štednje, zatim stopi inflacije i svih drugih stvari koje su nam omogućile da Srbija u ovoj godini ostvaruje privredni rast od 7,4% i da je predviđen rast u narednoj godini za nešto više od 4%.

Kada govorimo o Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, rekao bih da ovaj predlog odluka ima formalan karakter, obzirom da članovima te komisije prestaje funkcija istekom roka na koju su oni izabrani, odnosno prestaje im 27. decembra ove godine, te će poslaničak grupa Aleksandar Vučić glasati za ovaj predlog odluke.

Pored ovih odluka, pred nama su i predlozi odluka koji se odnose na izbor nosioca pravosudnih funkcija, kao i prestanak funkcije predsednika Upravnog suda, ali i izbor člana Viskog saveta sudstva.

S obzirom da je dosadašnja predsednica Upravnog suda, Jelena Ivanović odlukom VSS izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, stekli su se svi zakonom propisani uslovi da Jeleni Ivanović prestane funkcija predsednika Upravnog suda u Beogradu.

Kada već govorimo o VSS, Visoki savet sudstva je u prethodnom periodu uputio predlog odluke o izboru nedostajućeg člana VSS iz reda apelacionih sudija i predložio je da Narodna skupština tu odluku usvoji po hitnom postupku kako bi se izvršilo blagovremeno popunjavanje mesta sudije u VSS i kako bi VSS mogao da donosi odluke i obavlja sve svoje zakonske nadležnosti u punom kapacitetu.

Visoki savet sudstava je u prethodnom periodu sproveo zakonom utvrđen postupak koji se odnosi na izbor člana VSS i nadležnom odboru i domu Narodne skupštine predložio je da se za člana VSS izabere sudija Apelacionog suda iz Kragujevca, a više podataka ste vi izneli kao predstavnik VSS.

Sem toga, takođe pred nama, kao i prethodnih godinu dana kada sam govorio o dobroj i ustaljenoj praksi, kada govorim o oblasti pravosuđa, jeste i Predlog odluke o izboru nosioca pravosudnih funkcija za osnovne i prekršajne sudove na teritoriji Republike Srbije.

Ovaj kao i prethodne odluke pokazuju jasan primer da želimo da u što kraćem vremenskom intervalu izaberemo sve sudije kako bi omogućili da pravosudni organi obavljaju svoje poslove u punom kapacitetu i kako bismo omogućili da građani u što kraćem vremenskom intervalu ostvare pravdu, odnosno da dobiju sudske presude.

Ali, ono što je veoma bitno, dosta puta sam u prethodnim sednicama o tome govorio, jeste da buduće sudije moraju izuzetno dobro da rade svoj posao, da moraju da taj posao obavljaju odgovorno, moralno i časno, jer samo na taj način stvaraju puno poverenje u pravni poredak Republike Srbije, ali ono što je najvažnije stvaraju visok stepen sigurnosti građana Republike Srbije u pravni poredak Republike Srbije i da na taj način da do sudskih presuda dolaze na brži način i da njihova prava u potpunosti, koja su im garantovana i Ustavom i zakonom, budu zaštićena.

Svi ovi predlozi odluka koje se odnose kako na izbor, tako i prestanak funkcije sudija, odnosno javnog tužioca, odnosno time pokazujemo jasnu distinkciju u odnosu na period pre 2012. godine.

Mi danas jasno pokazujemo da želimo da pravosudni organi rade u punom kapacitetu, da biramo sudije u najkraćem vremenskom periodu od trenutka upućivanja predloga odluka od strane VSS, dok su predstavnici bivšeg režima to pravosuđe koristili kako bi ostvarili svoje određene privatne interese i kako bi treću granu vlasti podvele pod direktan politički uticaj.

Zato smo mi 2020. godine i Vlada kao ovlašćeni predlagač, odlučili da započnemo sa postupkom promene našeg najvišeg pravnog akta, odnosno Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa. To smo želeli da učinimo samo sa jednim jedinim razlogom, a to su upravo bile one zamerke Venecijanske komisije koje su date 2005. godine, koje nisu inkorporirane u Ustav 2006. godine kada je Venecijanska komisija izrazila ozbiljnu zabrinutost u pogledu mogućeg političkog uticaja prilikom izbora sudije i tužilaca i mi smo to želeli u potpunosti, te zamerke da anuliramo, iako su to trebali da urade predstavnici bivšeg režima što oni nisu učinili i stvorili su plodno tlo za reformu pravosuđa koja se dogodila 2009. i 2010. godine.

Taj postupak smo započeli pre godinu dana. Od tog postupka smo stvorili jedan transparentan, inkluzivan proces, ali smo se tokom tih godinu dana susretali sa mnogim zamerkama koje su nam dolazile i od strane stručne, ali ja bih rekao i od strane političke javnosti.

Mi smo pokušavali ovde iz doma Narodne skupštine da jasno obrazložimo da jedina namera Vlade, kao ovlašćenog predlagača i Narodne skupštine kao najvišeg zakonodavnog tela, jeste da izmestimo izbor sudija iz doma Narodne skupštine, da ostvarimo potpunu distinkciju u odnosu na zakonodavnu vlast, ali tu smo se susretali sa ozbiljnim prigovorima od strane određenih kako političkih funkcionera, ali takođe i od strane stručne javnosti.

Da ne bi sada išao, odnosno da se ne bi vraćao u period pre godinu dana, tokom jučerašnjeg dana izjave za jedan list koji je pod direktnom kontrolom današnje tajkunske opozicije, Dragana Rakić, potpredsednica DS, izjavljuje da Ustav ne može da menja nelegitimna Narodna skupština u kojoj nema opozicije i da nije bilo prave stručne, niti opšte javne debate oko najavljenih izmena Ustava.

Znate, kada neko sedi na mestu zamenika predsednika DS, ja zaista mislim da ukoliko se bavi ozbiljno i odgovorno svojim poslom, da on treba da prati političku scenu, ali i da prati sve ono što se dešava u domu Narodne skupštine kada govorimo o promeni Ustava kao najvišeg pravnog akta.

Nije istina da je ova Skupština nelegitimna. Nije istina, kao što čujemo od određenih političkih činilaca, a koji nam dolaze iz tabora opozicije, da je ovo jednopartijska Skupština. Vi danas, gospodine Petroviću, kao i građani Republike Srbije možete da vidite da sa moje desne strane sede predstavnici SNS, da sa moje leve strane sede predstavnici SPS, JS i drugih političkih stranaka i to nam daje, odnosno to jeste rezultat izbora koji su bili održani u junu mesecu 2020. godine kada je SNS osvojila, voljom građana, preko 60% glasova. Znači, u svakom slučaju ne možemo da govorimo o jednopartijskoj Skupštini zato što smo i tokom ovog mandata mogli da čujemo različita mišljenja.

Nije istina kada zamenica predsednika DS, Dragana Rakić kaže da nije bilo stručne, niti opšte javne debate, jer je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovao osam javnih slušanja koji su bili potpuno inkluzivni, gde su bili pozvani svi relevantni činioci i ti relevantni činioci su mogli da iskažu svoja pozitivna i negativna mišljenja u odnosu na predložene promene kada govorimo o Ustavu Republike Srbije, a takođe je bila održana i sednica odbora uz prisustvo vanparlamentarnih stranaka gde su, opet ću ponoviti, učestvovali predstavnici Dosta je bilo, Srpske radikalne stranke, Narodne stranke Vuka Jeremića i drugih političkih činilaca, i čak su na toj sednici davali svoja oprečna mišljenja.

Onda imate u tom istom listu, tog istog dana, imate intervju Sande Rašković Ivić, funkcionerke Narodne stranke, u kojoj kaže da treba izaći i glasati protiv izmena Ustava, jer je to uvod u druge promene, kao na primer promena preambule gde se KiM definiše kao deo Srbije.

Zaista ne mogu da verujem da ljudi koji sede u rukovodstvima političkih stranaka u kojoj se danas bore da na predstojećim izborima ostvare dobar rezultat i uđu u dom Narodne skupštine, bukvalno ništa ne prate kada govorimo o promeni Ustava Republike Srbije. Znači, ni jednim ustavnim amandmanom, a njih je 39, nije previđeno da se menja bilo šta što nema veze sa oblašću pravosuđa, a pogotovo da se dira u preambulu Ustava, da se dira u osnovna prava zajamčena Ustavom ili da se time omogućava da strane kompanije, kao što oni predstavljaju zadnjih mesec dana kada govorimo o „Rio Tintu“, dobije mogućnost da bilo šta radi, a da se prethodno ne izjasne građani na referendumu.

Takođe, u svom intervjuu gospođa je izjavila da se bukvalno ništa ne zna o sadržaju 29 amandmana iz ovog akta i prilično je očito da se vlasti neće potruditi da se omogući da se o tome građani izveste. Znači, svi građani Republike Srbije koji su pratili Narodnu skupštinu, koji prate medije, koji prate sredstva javnog informisanja su mogli da vide šta predstavlja predmet promene Ustava i mogli su da vide sadržaj tih ustavnih

Ali, očigledno je da se prestojeći referendum, koji je zakazan za 16. januar 2022. godine, koristi da bi se tema referenduma i tema izmeštanja izbora sudija iz Narodne skupštine u potpunosti razvodnjile i da bi oni proces izmene Ustava Republike Srbije koristili u političke svrhe.

Videćete i prethodnih dana određene političke stranke koje kažu da ne treba izaći na referendum zato što se time omogućava da se da mogućnost „Rio Tintu“ da radi ne znam šta, odnosno mogućnost da „Rio Tinto“ radi približavaju svojim političkim programima, iako su se oni zalagali 2004. godine da taj isti „Rio Tinto“ dođe u Srbiju, iako su sa tom kompanijom zaključili veliki broj sporazuma, a da mi kao Srpska napredna stranka po tom pitanju ništa nismo uradili.

Očigledno je, ja izvodim zaključak da oni u potpunosti nisu zainteresovani da pravosuđe učine nezavisnijim i to mi je potpuno opravdano, s obzirom na sve one stvari koji su oni radili 2009. i 2010. godine.

Ne mogu da zamislim da nekome smeta, tj. da neće da glasa za ustavni amandman u kome se kaže da je nedozvoljen politički uticaj ili bilo kakav oblik neprimerenog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija. Očigledno bi oni želeli da taj izbor sudija ostane ovde u parlamentu, da oni mogu iz Demokratske stranke i drugih slojeva bivše Demokratske da vrše direktno uticaj na sudije i tužioce kako bi obezbedili za sebe aboliciju.

Očigledno je da se oni ne slažu sa time da Vrhovni kasacioni sud ubuduće bude Vrhovni sud, a nisu ništa pročitali o tome zašto bi trebalo da taj sud nosi to ime. Ne slažu se, verovatno, sa time da umesto današnjeg višeg ili osnovnog tužioca bude glavni tužilac, zato što, ja opet napominjem i to ću uvek spominjati do 16. januara, oni bukvalno ništa ne znaju o promeni Ustava i to je meni jako žao. Znate zašto ne znaju? Ne znaju zato što se nisu udostojili da pročitaju bilo koji dokument koji ima veze sa promenom Ustava Republike Srbije. Ali, zato vrlo dobro znaju da izlaze na ulice, znaju da blokiraju ulice, znaju da krše Ustavom i zakonom zagarantovano pravo na slobodu kretanja, zato što im je jako bitno da takvim stvarima ostvare određene jeftine političke poene.

Vidite danas i prethodnih dana Dragana Đilasa koji opet kaže da je ovo nelegitimna Skupština, a nelegitimna je zato što oni nisu izašli na izbore, a ne zato što ovde sede predstavnici jedne političke stranke. Ne možemo mi iz Srpske napredne stranke njih da izvodimo na izbore. Imali su nikada bolje izbore uslove i to potvrđuju i evroparlamentarci koje su oni pozivali ovde u Srbiju da im budu moderatori kako bi ne znam šta ostvarili u tim izbornim uslovima, a onda su se pokupili i otišli sa tih pregovora.

Direktno su Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić uticali na to da se cenzusni prag spusti sa 5% na 3%, dok su oni 2008. godine taj isti cenzusni prag povećavali sa 3% na 5% kako bi direktno naškodili drugim malim političkim strankama. Očigledno je da ta gospoda, koja danas govori da je Skupština nelegitimna, nema politički program i nema političku ideju koju mogu da predstave građanima Republike Srbije.

Jasan rezultat svega toga jeste i današnja izjava predsednika Aleksandra Vučića, koji je obavestio građane Republike Srbije da je u Srbiju stigao novi lek protiv korona virusa, da je obezbeđen za 11.500 ljudi, da će u narednom periodu biti obezbeđen za preko 50.000 ljudi, da je to tableta koja se daje u ranoj fazi postojanja korona virusa, da će u potpunosti sprečiti smrtni ishod i da su takav lek nabavile do sada samo tri zemlje. Pored toga, gradili smo i nove kovid bolnice, gradili smo autoputeve, brze saobraćajnice i to su one stvari koje pobeđuju na izborima.

Na izborima ne može da se pobedi tako što vršite reformu pravosuđa i ostavite ljude na ulicama, ne može da pobedi to što nakon te reforme ostane tri miliona nerešenih predmeta, što poreski obveznici Republike Srbije prate preko 44 miliona evra odštete. Te stvari ne mogu da pobede na izborima i to su im građani i pokazali 2012. godine, kada nisu glasali za njih i kada je Srpska napredna stranka došla na čelu države i sprovela reforme u svim važnim oblastima, a tu govorim i o reformi u oblasti pravosuđa.

Svakako, Poslanička grupa Aleksandar Vučić će u danu za glasanje glasati za sve predložene odluke. Zaista verujem da ćemo i ovim odlukama, a i predloženim promenama kada govorimo o Ustavu Republike Srbije, učiniti to da pravosuđe, pošto je danas svakako nezavisno, bude još nezavisnije ukoliko dođe do potvrde rezultata na referendumu. Ali, ono što je mnogo bitnije, jeste da Srpska napredna stranka nikada nije želela da vrši politički uticaj i to upravo pokazujemo i predloženim promenama Ustava. Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Misala Pramenković

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Poštovani predstavničke Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu predlog nekoliko odluka koje se ponajpre tiču načina uređenja i biranja sudija koji se biraju po prvi put na sudijski funkciju. Mi smo zapravo u ovom sazivu mnogo puta i govorili i diskutovali na ovu temu, a upravo predložene ustavne promene idu u pravcu još samostalnijeg i nezavisnijeg sudstva, što je cilj kome treba svakako težiti i kome svaka moderno uređena i demokratski nastrojena zemlja teži. Između ostalog, Srbija se deklarisala i odredila za taj put.

U pogledu izbora sudija, bez obzira da li u ovoj varijanti ili nakon sprovedenog referenduma, ukoliko se građani za to izjasne, kvaliteti koji nekog delegiraju za izbor na mesto sudije, tužioca i generalno pravosudnih organa jesu, osim stručnosti i osposobljenosti, kvalitet dostojnosti. To je nešto što će značiti suštinsku promenu u pogledu sudijske funkcije, u pogledu pravosuđa i generalno u pogledu zaštite prava, pravde i unapređenja procesa pravosudnih organa.

Zapravo, negde smisao podele vlasti na izvrnu, zakonodavnu i sudsku, u kojoj će sudska biti što je moguće samostalnija i služiti za očuvanje pravnog poretka zemlje, jeste zapravo nešto što je glavni cilj i nastojanje moderno orijentisanih zemalja.

Ono što smo mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja u ovom sazivu vrlo često upozoravali i o tome govorili, jeste da se nekada te važne funkcije, posebno u manjim sredinama, znaju i te kako zloupotrebi i nekada, nažalost, umesto da se radi u korist građana, zapravo se direktno nanosi nepravda i ruše prava građana. O tome i te kako treba povesti računa.

Spominjali smo konkretne slučajeve, a najkarakterističniji je slučaj svakako ubistvo novinara i humanista Edina Hamidovića. Očekujemo da i tužilaštvo i sudski organi odrede svoj posao. Često čujemo da među sudijama imamo korumpiranih, među policajcima, među onima koji su nadređeni policajcima. Čak šefovi određenih policijskih stanica se povezuju sa vrlo sumnjivim i kriminalnim radnjama. To je nešto što se ne bi smelo dešavati, jer ukoliko neko predstavlja tako važan organ, a u svom ponašanju zapravo odaje sasvim drugu sliku, onda realno postoji opasnost od kršenja zakona, direktnog rada protiv interesa građana itd.

Ono na čemu smo insistirali i na čemu i dalje insistiramo, jeste da se vodi računa o nacionalnoj zastupljenosti upošljenika u redovima državnih organa iz nacionalnih manjina koje čine sastav stanovništva određene teritorije. Prevashodno mislimo na policiju, policijske službenike, na poresku upravu, recimo, u Novom Pazaru, na sudstvo, tužilaštvo i sve državne organe koji zapravo predstavljaju sistem određene države, jer to je nešto gde se pokazuje i odgovornost i poverenje prema građanima, bilo da pripadaju većinskom ili nekom od manjinskih naroda. Zahvaljujem.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Misali Pramenković.
Reč ima narodni poslanik, Vladan Glišić. Izvolite.

Vladan Glišić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Ovo je možda poslednji put da biramo sudije u Skupštini Srbije, poslednji put da narod Srbije ima mogućnost da kao suveren u ovoj zemlji odlučuje o tome ko će biti ljudi koji o njegovoj sudbini odlučuju, ko će biti ljudi koji dele pravdu, to pod uslovom da prođe referendum koji menja naš Ustav. Hoću da verujem da ta promena nema veze sa preambulom o Kosovu i Metohiji u sastavu Srbije, hoću čak da verujem da nema veze sa Rio Tintom, ali sam problem koji ovde postoji sa mišljenjem Venecijanske komisije, sa pritiskom koji Brisel vrši nad Srbijom da promeni način izbora sudija, jeste već dovoljno poniženje za Srbiju zašto prihvatamo ta uslovljavanja.

Politika koju ste nastavili posle prethodnog režima da EU nema alternativu, dovodi do toga da oblikujemo svoje društvo i državu onako kako oni žele u Briselu, a ne preuzimaju nikakvu odgovornost da će nas ikada primiti u tu zajednicu.

Ponovo podsećam na ideju advokata, Gorana Petronijevića, da ako je već pritisak toliki i moramo da usvajamo te promene, onda ostavimo samo tu klauzulu da one stupaju na snagu onog trenutka kada Srbija postane punopravni član EU. To nikoga ništa ne košta pokazuje i dalje spremnost da se ide ka Briselu, ali štiti naš nacionalni i društveni interes.

Šta je Venecijanska komisija? Ona je savetodavni deo, savetodavni organ Saveta Evrope. Savet Evrope je međunarodna organizacija odvojena od EU. Znači, mi slušamo uslove jedne savetodavne grupe ljudi koji čak nisu ni deo aparata EU samo zato što EU i dalje primenjuje dvojne standarde prema našoj zemlji, ne samo po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, već sada i u oblasti pravosuđa i vladavine prava.

Venecijansku komisiju ne sluša skoro niko u EU. Italija je već nekoliko puta odbila da posluša njihove preporuke. Ne postoji pravna obaveznost slušanja Venecijanske komisije, a mi prihvatamo poniženje da kao zemlja koja nije članica EU kao obavezujuće pod pritiskom Brisela prihvata savetodavno mišljenje jednog neobavezujućeg organa i pod tim pritiskom menja svoj Ustav, prvi, najveći zakon koji čini temelj pravosudnog sistema i vladavine prava u Srbiji. Dakle, to je poniženje koje nam priređuje SNS i njena vlast, a ne vlast žutog režima kako kažete i to će ostati u istoriji.

Treba se boriti protiv ovih ustavnih promena, treba biti deo ustavo-braniteljskog pokreta koji se upravo javlja, i koji nije stranka, i koji nema ograničenje za ljude koji pripadaju drugim strankama, nema ograničenja ni da ti ljudi budu pripadnici vladajućih stranaka, kao recimo advokat Vladimir Đukanović koji otvoreno kaže da će glasati protiv promene Ustava, kao recimo i predsednik Skupštine Ivica Dačić, koji na jedan blag način pokazuje da se baš i ne slaže sa tim promenama Ustava. U tom smislu, sve ovo što nam Brisel traži, a mi poniženi prihvatamo da menjamo Ustav u tom pravcu, dovešće do nečega što nasuprot Venecijanskoj komisiji, holandsko udruženje pravnika smatra, a to je da biranje sudija od strane sudija što će dovesti ustavne promene u Srbiji do toga, jeste sudokratija, jeste najpogodnije tle za bujanje korupcije, bujanje neformalnih lobističkih uticaja, koji će kod nas vršiti ne samo strane ambasade, već sad i strane korporacije.

Dakle, u toj EU postoje neki pravnici koji misle kao i mi da je ideja o ovakvoj promeni Ustava kontraproduktivna i da se time krši podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, jer ako je jedna vlast oslobođenja od bilo kakvog uticaja drugih vlasti onda tu nema ni kontrole ni ravnoteže.

Naravno, postavlja se pitanje zašto 80% država, članica EU nema ovakve zakone i zašto se ovo primenjuje od strane Venecijanske komisije samo za one zemlje koje su pripadale istočnom bloku i južno-slovenskom prostoru. Pa, zato što EU na isti način na koji vam je servirala energetsku krizu koju smo dobili, tako hoće da nam sruši i naš pravosudni sistem, jer ne želi da budemo slobodni građani.