Jer, juče ste meni… (Isključen mikrofon.)

Dobro.
Jasno je i meni da ne razumete, ali moram da vas pitam – da li želite da se Skupština izjasni?
(Tamara Milenković Kerković: Naravno.)
Izjasnićemo se.
Idemo dalje.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Milošević.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, za Ministarstvo za razvoj nerazvijenih opština izdvojeno je onoliko koliko je budžet jedne omanje siromašne opštine na jugu Srbije.

Sigurna sam da će se i poslanici koji žive u nerazvijenim opštinama, koji žive posebno na jugu i istoku Srbije složiti sa mnom da je to ne nedovoljno, nego izuzetno nedovoljno. Prosto je sramota koliko je to malo.

Zato sam ja u svojim amandmanima predvidela da se Ministarstvu za razvoj nerazvijenih opština, a siguran sam da bi se i ministar Tončev složio sa mnom, budući da je i on imao izjave poput moje, da moraju da se dodaju sredstva, odnosno milijarda da se doda Ministarstvu za razvoj nerazvijenih opština, 500 miliona Ministarstvu za brigu o selu i milijarda za projektno finansiranje pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer to je upravo ono o čemu ja pričam kad god imam priliku ovde u Narodnoj skupštini, a to je da prosto nerazvijene opštine nemaju način da iz svojih budžeta finansiraju brojne infrastrukturne projekte, da nerazvijene opštine zavise od ministarstava i da pre nego što pravimo jaka sela, moramo da napravimo jaku lokalnu samoupravu.

Zamislite da izdvojimo samo polovinu novca koji dajemo za nacionalni stadion. To bi rešilo, sigurna sam, po tri najveća problema u svakoj nerazvijenoj opštini na jugu i istoku Srbije.

Zato apelujem posebno na odbornike koji žive na jugu i istoku zemlje i koji žive u nerazvijenim opštinama, da glasaju za amandman zato što oni znaju šta bi ta sredstva značila jugu i istoku Srbije, kao i samom Nišu, jer podsetiću još jednom, Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih velikih gradova i jug Srbije se prazni.

Zato, gospodo iz vlasti, apelujem na vas da ne dozvolite da jug i istok Srbije, koji su među najlepšim predelima u našoj državi, ostanu bez ljudi. Hvala.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Radenković.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ministre sa saradnicima, ostali prisutni ministri, mi smo podneli jedan amandman na član 8. predloga zakona, razdeo 24. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, Glava 24.3, da se posle programske aktivnosti dodaje nova programska aktivnost 5004 – Brana sa akumulacijom „Selova“ Kuršumlija, ukupna sredstva od 50 miliona, ekonomska klasifikacija 511 – zgrade i građevinski objekti, iznos 40 miliona i ekonomska klasifikacija 541 – zemljište u iznosu od 10 miliona.

Ovaj amandman je podnet sa obrazloženjem da akumulacija „Selova“ predstavlja značajan vodoprivredni sistem sa višestrukom namenom, pre svega za potrebe snabdevanja vodom stanovništva grada Niša i grada Prokuplja, kao i opština Blace, Žitorađa, Kuršumlija i Merošina, zatim, kao odbrana od poplava naseljenih područja u priobalju nizvodno od pregradnog mosta i zaustavljanje poplavnih nanosa i erozije zemljišta sa proizvodnjom električne energije, razvoj poljoprivrede i ribarstva, oplemenjivanje malih vodotokova, kao i za razvoj turizma u ovom kraju.

Učesnici u izgradnji ovog vodoprivrednog sistema, podsetiću, koji će se snabdevati vodom za akumulaciju „Selova“ su međusobnim sporazumom utvrdili i raspodelili procenat korišćenja vode, pri čemu 62,58% dobija grad Niš, grad Prokuplje 15,35%, Kuršumlija 10,46%, Blace 5,10%, Merošina 3,63% i Žitorađa 2,68%.

Prema zaključenom sporazumu u gradnji vodoprivrednog sistema „Selova“, koji je još odavno bio, da ne podsećam sada građane, to najbolje znaju građani Kuršumlije, osim gradova i opština koji će se snabdevati vodom, treba da učestvuje i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje je nasledilo obaveze tadašnje republičke samoupravne i interesne zajednice vodoprivrede.

Zbog značaja ovog vodoprivrednog sistema neophodna su dalja kontinuirana ulaganja i države i lokalnih samouprava koje će se snabdevati vodom, te u tom smislu, amandmanom predlažemo da se otvori ova budžetska pozicija i da se tražena sredstva obezbede preraspodelom sredstava u okviru istog razdela kod pozicije Republičke direkcije za vode, koja pored ostalog ima i nadležnosti i pitanja vodoprivredne infrastrukture od interesa za Republiku i njen ravnomerni razvoj u ovoj oblasti.

Ja ću morati u par rečenica i reći šta je cilj ovog amandmana. Ja znam da ovo možda i nije moguće u ovom trenutku prihvatiti. Ja sam još pre par godina podneo isti ovakav amandman u cilju podsećanja da ta akumulacija stoji nezavršena, da je interes da se pokrene i da se ta akumulacija završi. I cilj našeg amandmana je da se skrene pažnja, da se ovaj deo zemlje ekonomski i politički razvije i osnaži.

Za ovaj okrug karakteristična su privredna, socijalna, demografska i politička kretanja. Sve je manji broj stanovnika na godišnjem nivou. Konstantan pad stope nataliteta i rast stope mortaliteta je osnovni uzrok za ovako poraznu demografsku orijentaciju. Tri puta je manje rođenih nego umrlih i taj odnos se pogoršava iz godine u godinu. Drugi razlog su izražene migracije ka razvijenijim opštinama, a i pogoršava se iz godine u godinu jer se odlazi u inostranstvo, mahom u nordijske zemlje.

Toplički okrug, pre svega, ima strateški značaj, nudi brojne potencijale koji se uz pametan rad mogu iskoristiti. Razvoj Toplice u dobroj meri prepušten je entuzijazmu pojedinaca u ovom trenutku, a radi se o okrugu čiji se dobar deo naslanja na Kosovo i Metohiju. Kao što je već navedeno, ima izuzetan strateški značaj za Republiku Srbiju.

Reč je o okrugu veoma pogodnom za razvoj poljoprivrede, naročito stočarstva, voćarstva, vinogradarstva. Tri banje su u tom okrugu poznate - Prolom, Lukovska i Kuršumlija, nekada su bile elitne banje. Danas u Kuršumlijskoj Banji, nažalost, skoro da nema stanovnika. Bogate su termomineralnim vodama koje se ne koriste, a hotelski kapaciteti propadaju. Ne traže se investitori ni partneri, ali država je učinila napore za taj kraj i u poslednje vreme i preduzela određene korake i ka aktiviranju Kuršumlijske Banje i ka otvaranju fabrika u tom kraju, jer je to od izuzetne važnosti, kao što sam već naveo, za taj kraj.

Ono što ovde nisam mogao da verujem šta slušam i šta pojedincima i pojedinim kolegama smeta, a to dovodi u zabludu ljude koji tamo žive. Prosto ne mogu da verujem, bar za nas je od izuzetne važnosti, i za taj kraj, autoput Niš-Merdare koji bi uticao na brži razvoj ovog kraja. Osim toga, neophodno je da se stimuliše razvoj poljoprivrede i banjskog turizma, a u Predlogu budžeta za 2023. godinu predviđena su sredstva za izgradnju autoputa Niš-Merdare, deonica Niš-Pločnik u iznosu od tri 3,5 milijardi skoro.

Radovi na autoputu Niš-Merdare su u toku i ove godine očekuje se da će za dve godine biti završen prvi deo puta kada će se spojiti Prokuplje i Niš najkvalitetnijom saobraćajnicom, a potom nastaviti dalje do Kuršumlije. Mnogo je suštinski bitna izgradnja petlje kod Merošine. Na tom budućem autoputu od Niša do Merdara… Ima primarni cilj da se poveže Prokuplje, Kuršumlija, Niš i centralna Srbija.

Izgradnja navedenog autoputa uticaće na bolju povezanost industrijskih zona Niš, Prokuplje i Kuršumliju. Veliki je značaj i za turizam, naravno, jer ćemo povezivanjem Nišavskog i Topličkog okruga dobiti osnovu za buduću turističku regiju. Znači, tri banje, Đavolja varoš, to ne smemo da prepustimo da ostane u takvoj fazi i zato je ovo jedan apel, jedna poruka, da se akumulacija Selova završi. Naravno, da u perspektivi to sagledamo, vidimo, da to bude u nekom daljem planu razvoja tog kraja. Ono što je važno, mislim, treba da damo svoj puni doprinos da pomognemo ovom kraju, kao i svim nerazvijenim opštinama u Srbiji, da ekonomski ojačaju, da zaustavimo dalje negativne demografske i migratorne trendove.

Nadam se, mada možda ministar, ako on ima diskreciono pravo, možda može da prihvati ovaj amandman, ako to nešto ne remeti, mada sumnjam u tako nešto, da je to sada u ovom trenutku moguće. Bilo bi dobro da se na neki način pokrenu radovi na akumulaciji Selova, iz ovih razloga koje sam naveo. To je obaveza moja prema tom kraju. Mislim da je svima nama obaveza da povedemo računa o svim krajevima koji su nerazvijeni.

Ne bih više da dužim, možda sam i malo previše pričao o amandmanu. Zahvaljujem vam se na pažnji. Ako bude bilo potrebe, javiću se i po drugim amandmanima ispred SPS. Hvala.

Hvala.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Selma Kučević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ukoliko dozvolite koristiću i vreme iz člana 158. stav 8. zato što smo onemogućeni da govorimo u raspravi u načelu u svim ovim veoma važnim pitanjima zbog krivotvorenja prijava za reč, ali o tome nekom drugom prilikom.

S obzirom da smo mi ovih dana imali priliku da vidimo na koji način su planirana sredstva za narednu godinu, kao i koje će to projekte država podržati, mi smo ovim amandmanima pokušali da ispravimo taj zanemarujući odnos prema pojedinim lokalnim samoupravama, a pojedini amandmani koji se tiču boljeg životnog standarda, položaja studenata i omladine su, nažalost, odbijeni. Mnogo toga smo mogli čuti o ovom budžetu, koji je, slobodno mogu reći, sve osim realan i sve osim što prati oblasti koje su prioritetne za investiranje.

Postavlja se pitanje - ko će građanima devastiranih opština da objasni zašto se u ovom predlogu budžeta ne nalazi niti jedan njima važan i krucijalan projekat?

Pre samo nekoliko dana opštinu Tutin je zadesila poplava. Naneta je velika materijalna šteta, ali šteta kao šteta, naravno, biće sanirana. Međutim, ugašen je i jedan ljudski život, utopljen je dečak, i to je nedostatak koji ne može niko da nadoknadi. Godine 2015. je izdata dozvola za uređenje rečnog korita Vidrenjak. Projektna dokumentacija je usaglašena 2019. godine i ovaj projekat zaista mora biti na listi svih prioriteta kako bismo osigurali da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi.

Mnogo puta do sada sam govorila o veoma važnim projektima opštine Tutin, značajnim za građane ove opštine, kao i problemima migracije, onda najveće stope nezaposlenih, ali nasuprot svemu tome najveće stope nataliteta upravo u ovoj opštini.

Projekat sportske hale sa kojim smo aplicirali započet je 2005. godine. Projekat je prošao sve faze, odobren je od Kancelarije za upravljanje javnih ulaganjem i nikako da pronađe mesto u budžetu. Zatim, rekonstrukcija OŠ „Rifat Burdžević Tršo“ koja je izgrađena davne 1969. godine, a koja osim osnovnog održavanja nije imala nikakve rekonstrukcije niti sanacije. Ovo je jedna od dve gradske škole koju pohađa preko 1.300 učenika. Zbog povlačenja sredstava, usled pandemije, na čekanju je i projekat sanacije objekta dve srednje škole u Tutinu, kako tehničke škole, takođe i gimnazije. Dakle, ove dve škole u različitim smenama koriste isti objekat i sanacija ovog objekta i adaptacija je zaista preko potrebna.

U prigradskim delovima grada Kleče i Velje Polje imamo veliki broj dece školskog uzrasta koja prelaze na putu do škole nimalo bezazlen magistralni put. Urbanističkim planom je predviđena izgradnja novog školskog objekta u naselju Mala Ravan prema kojem gravitiraju i Kleča i Velje Polje. Zbog prirasta stanovništva i širenja grada, zaista imamo veliku potrebu za izgradnju ovog školskog objekta.

Opština Tutin nema ni školski, ni javni gradski bazen. Projekat zatvorenog bazena predviđen je u sklopu školskog kompleksa „Tršo“. Ovaj projekat je predviđen i projektovan u dvorištu osnovnih škola „Rifat Burdžević Tršo“ i „Vuk Karadžić“ u kojem nastavu pohađa 2.100 osnovaca. Ovaj projekat je veoma značajan kako za sve ove osnovce, takođe i za sportske klubove, ali i omladinu ove opštine.

Ovim amandmanom, takođe, su predviđena sredstava za bolnički kompleks koji se sastoji iz dve celine. Dom zdravlja sa dispanzerom je izgrađen 1980. godine i njemu je preko potrebna i rekonstrukcija, sanacija, izmena dotrajalih elemenata. Takođe, bolnica koja je izgrađena 1980. godine sa kompleksom koji je nekad skorije izgrađen, ali nažalost nije kompletan i nije funkcionalan.

S obzirom na to da većina projekata koje sam upravo nabrojala jesu izgrađeni u drugoj polovini prošlog veka, usvajanjem ovog amandmana stvaraju se realne mogućnosti da građani opštine Tutin dobiju bolje uslove obrazovanja, usluge zdravstvene zaštite i zdravog odgoja dece kroz sportske aktivnosti.

Zaista nemamo nikakav problem sa ulaganjima, niti rušenjem i izgradnjom novih funkcionalnih mostova, niti sa koncertnim dvoranama, stadionima, ali smatram da je zaista važno znati šta su prioriteti i kako te prioritete pravilno poređati. Svakako smatram da je obaveza…

Vreme, koleginice Kučević.

Završavam.

Svakako smatram da je imperativ i obaveza mnogo više pažnje posvetiti devastiranim opštinama, kao i ravnomernom regionalnom razvoju koji nažalost sve više služi kao floskula, a ne kao princip kojim treba da se rukovodimo. Zahvaljujem.

Hvala.
Kolega Jovanoviću, po Poslovniku?
Izvolite.