Hvala vam.
Manojlović, mnogo ste vikali.
(Tatjana Manojlović: Jesam.)
A nijednom vas nisam čuo dok je Srđan Milivojević govorio, a čuli ste verovatno šta, a čuli ste šta i na koji način, i svi drugi.
(Tatjana Manojlović: Ovo je zloupotreba tog jadnog naroda.)
Dakle, ako treba da slušamo pozive na nasilje u subotu, bilo bi lepo da se oglasite tim povodom, a ne da vičete iz klupa i sada.
Mi nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Ratko Nikolić.
Nastavljamo pretres o 1. tački dnevnog reda.
Saglasno članu 90. Poslovnika, sednici prisustvuju predsednica Vlade, ministar unutrašnjih poslova, zdravlja, pravde, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministarka za brigu o porodici i demografiju, državni sekretari i njihovi saradnici.
Ostala je još prijava za reč narodnih poslanika.
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Izabran sam ovde u Skupštini kao poslanik predsednik USS na listi Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve.

Evo, unazad nekoliko dana zasedanje Skupštine, tema bezbednosna situacija. Desilo se nešto najgore što se moglo desiti. Naša deca izgubili su živote i o tome ne treba više pričati. Svi koji imamo decu, imamo unučiće, osećamo i znamo šta to znači.

Na ovom mestu ovde u Skupštini, ovog današnjeg dana, ovo je veliki dan, Spasovdan, slava Beograđana, slava grada Beograda. Dosta naših opština u Srbiji slave ovaj dan kao slavu, kao gradsku slavu. Sa ovog mesta bih pozvao sve građane, sve ljude da u poštovanju mira, u poštovanju svega onog što je bitno za svakog od nas, da naredni period budemo svi zajedno i u dobru i u zlu, kako se kaže. Ono što je bilo, nikada više da se ne ponovi, nikada više da se ne desi.

Ali, s druge strane, mere koje je Vlada Republike Srbije pokrenula, ja te mere podržavam. Mislim da je potrebno i evo, kako prolaze svaki dan i dan, sve veći broj ljudi koji su imali oružje nasleđeno od nekog ili tu su ga našli, oni to vraćaju, što je pokazatelj da naš narod želi što je nešto nasledio, što je našao iz Prvog, Drugog svetskog rata, iz ovih ratova, oni to žele da vrate, jer ne žele sutra da imaju sankcije. Sankcije, to znači da posle određenog dana ko ne vrati oružje, ono što nije predviđeno zakonom, ono za šta nema dozvolu, ono za šta ne može da ima dozvolu, on će imati sankcije, a te sankcije biće zatvorska kazna.

Ono što radi MUP, potrebno je i ja to podržavam, da naše škole imaju svoje školske policajce, da naše škole imaju bezbednost koja je bila i ranije, ali se desilo nešto stvarno što niko nije mogao da veruje. Veliki broj naših nastavnika, učitelja, profesora, oni stvarno znaju svoj posao, ali i njima moramo dati podršku sa ovog mesta da naredni period budu čvršći, da budu jači, da svoj posao rade još čvršće i bolje za dobrobit te naše dece.

Policija će raditi svoj posao, bezbednost će morati da se poboljša, što kažem i u školama i na svakom mestu. Veći broj naših mladih policajaca biće primljeno, kako je rekao ministar Gašić, u narednom periodu. Već imamo određene generacije koje su bile na kursevima, koje završavaju. Ja određeni broj tih momaka i devojaka koji su upisali kurs za policajca, znam ih. Ima iz mog kraja. To su stvarno mladi, odgovorni ljudi koji vole taj posao i siguran sam da će oni kao školski policajci, ukoliko ih tamo odrede, da rade svoj posao na najbolji način, zato što su to mladi ljudi koji osećaju probleme, koji znaju jer su juče bili deca.

Zato podržavam ove mere. Mislim da našim prosvetnim radnicima moramo dati veću pažnju u svakom pogledu, da oni mogu da zaštite svoj integritet, jer dešavalo se i dešava se da neka deca izgube kompas zato što im neki od roditelja daju podršku za ono što je loše. Zato našim prosvetnim radnicima moramo dati maksimalnu podršku da rade vaspitno, obrazovno, na najbolji način, jer smo mi kao stariji prolazili te škole i bilo je malo drugačije.

Jedna od bitnih stvari je, to moram da kažem, da naši ljudi koji se bave lovom, naši lovci ne treba da strepe za svoje oružje ukoliko poštuju ona pravila koja su propisana, ukoliko poštuju gde se oružje čuva, na koji način se čuva, jer njima niko neće sigurno oduzeti oružje ukoliko oni poštuju ono što je propisano. Prema tome, Lovački savez Srbije u saradnji sa MUP, sa Ministarstvom poljoprivrede sigurno će gledati na najbolji način, najlakše, najbolje da lovci svoje oružje sačuvaju ali, sa druge strane, moraju da poštuju određena pravila, mora se možda poštovati još nešto konkretno za zdravstvene preglede.

Suština svega što nego govori da će svima da se oduzme oružje, da će svim da to bude uzeto na način, siguran sam da to neće biti tačno i znam sigurno zato što razgovaram sa predsednikom Lovačkog saveza, sa ljudima iz Lovačkog saveza koji imaju direktne veze sa MUP, koji zajedno radne na pravljenju zakona koji će biti dobar i za lovce i normalno da zaštiti svakog od onog neželjenog što se desilo, da neko sutra otvori neki ormar, da nađe ključ, već će to biti mnogo drugačije, ali sa druge strane mogu da kažem, i to sam siguran, da naši lovci treba da strepe, ali s druge strane oružje treba da se vraća. Vratite oružje svi oni koji nemate dozvolu, jer ćete na taj način sigurno spasiti možda nečiji život, a sa druge strane i vas od odgovornosti.

Hvala.
Reč ima Radmila Vasić.

Hvala.

Poštovani građani, upućujem najdublje i najiskrenije saučešće porodicama koje su u ovim stravičnim zločinima izgubili svoje najmilije, svoju decu u OŠ „Vladislav Ribnikar“, u Malom Orašju, u Duboni i u Priboju.

Gospođo Brnabić, sistem je zakazao i vi trebate da podnesete ostavku. Pružam punu podršku roditeljima, posebno roditeljima odeljenja VII2 i podržavam njihove zahteve. To je odeljenje koje je izgubilo najviše svojih učenika, tražim od vas da ih podhitno ispunite i to odmah. Oni su te zahteve vama podneli 8. maja, a vi na njih niste odgovorili, pa su te iste zahteve ponovili 19. maja. Izbegavate razgovor sa roditeljima, dopisujete se preko medija i oni iz medija saznaju šta treba da rade.

Od Vlade tražim hitnu suspenziju i utvrđivanje lične odgovornosti direktorke ove škole Snežane Knežević, psihologa Lidije Maksić, pedagoga Jelene Vujičić, utvrditi i proširiti istragu na sva lica koja su bila u kontaktu sa učenikom Kostom Kecmanovićem i njegovim roditeljima.

Gospođo Brnabić, ko je potpisao ili doneo rešenje o nastavku nastave u ovoj školi? Ko? Da li zgrada u kojoj je ubijeno toliko dece treba i može da bude škola. Vraćanje dece u ovu školu je zločin prema deci i roditeljima i vaša nespremnost da brzo i adekvatno reagujete. Da li je moguće da Vlada nije obezbedila adekvatan prostor za ovu decu i ako to Vlada nije uradila zašto to grad Beograd nije uradio?

Od Vlade tražim da u ovu školu uvedete privremenu upravu koja će u komunikaciji sa roditeljima donositi odluke i u ime škole i u ime i u dogovoru sa roditeljima, koji su u potpunom, emotivnom šoku, i nisu u mogućnosti da postignu zajedničke dogovore.

Pod dva, tražim da obezbedite drugi prostor za decu i, pod tri, da ovu zgradu pretvorite u memorijalni centar.

To je vreme poslaničke grupe, samo da znate.

Samo da završim, izvinjavam se.

Ministarstvo prosvete, MUP, škola nisu pravilno procenili bezbednosne rizike u ovoj školi i moraju da odgovaraju. Nemojte da tražite rupe u zakonu kako krivci ne bi odgovarali. Ubice i svi koji su odgovorni moraju da budu kažnjeni najstrožim, maksimalnim kaznama kako nikom ne bi palo na pamet ni da pomisli, a kamoli uradi nešto slično. Hvala.

Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Žao mi je što smo danas počeli ovako ovaj dan. Neljudski je, zaista je neljudski. Još jednom vas molim da to ne radite, nemojte da politizujemo tragediju, nemojte da govorite neistine, nemojte da se igrate ljudskim životima, nemojte da se igrate osećajima tih porodica. Molim vas nemojte.
Kako možete uopšte da mi kažete „nemojte da tražite rupe u zakonu da krivci ne bi odgovarali“? Ko traži rupe u zakonu? Predsednik Aleksandar Vučić je rekao – neće beloga dana videti, a onda su neki drugi skočili i rekli – na šta to liči, pa valjda i oni imaju ljudska prava. Ko traži rupe u zakonu? Zašto nam imputirate… Sad se smejete. Vi se smejete, pa jel to ljudski? Čekajte, dajte, još jednom vam kažem da postoje stvari koje su iznad politike. Molim vas nemojte. Nemojte da nam govorite da tražimo rupe u zakonu da bi nekog izvukli iz zatvora. To je stvaranje haosa, stvaranje panike. To su laži, dezinformacije. Kako vi mislite da se roditelji osećaju kada čuju to, a znate da govorite neistinu?
Drugo, neću dalje da se bavim time, samo vas ljudski molim. Dokle ćemo da idemo, dokle ćemo da tonemo, dokle?
Mi smo na zahteve odgovorili, gospođo, samo da razumete. Mi smo u stalnom kontaktu sa tim porodicama, odmah smo na zahteve odgovorili. Taj dan kada su zahtevi poslati, to popodne sam se videla i imala trosatni sastanak sa predsednikom Saveta roditelja, prošli kroz sve zahteve. Na četiri smo već odgovorili, potpuno su implementirana, uslišena, a svi ostali su u procesu. U subotu su se ministarke videle sa roditeljima tamo. Danas imamo sastanak.
Molim vas nemojte. Nemojte da koristite ovo za politički obračun. Nije u redu. Nije ljudski. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poslednji na listi prijavljenih za reč je Milovan Drecun.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsednice Vlade, ministri, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, teške tragedije obično ujedine porodice, zajednice, društvo. Verujem da smo se zaista iskreno ujedinili u bolu, u saosećanju, u podršci porodicama zbog ove neviđene tragedije kada su ugašeni mladi životi, životi dece i mladih ljudi.

Nažalost, u određivanju uzroka, traženja odgovornosti, predlaganju mera da se umanje posledice, da se preduzmu preventivne mere smo podeljeni, suočeni sa neprihvatljivim pokušajima politizacije tragedije koje su se desile od strane nekih političkih aktera, pojedinaca i medija, i to nije dobro, jer umanjuje kapacitet našeg društva da se suočimo sa ovim izazovima i da unapredimo Strategiju za prevenciju i sprečavanje najtežih krivičnih dela od strane maloletnika.

Postavlja se pitanje – da li je država zatajila u ove dve tragedije? Odgovor na to pitanje može se dobiti analizom koja se nalazi u Izveštaju koji razmatramo, a on se svodi na to da li je bilo preventivnih mera u minulom periodu i šta je preduzeto odmah tokom, odnosno nakon tragedije. Iz Izveštaja, koji neću detaljno citirati, vidi se da postoji strateška procena javne bezbednosti, da se preduzimaju proaktivne mere, da su bezbednost dece, učenika i škola jedan od prioriteta u radu policije, da su intenzivirane mere od novembra 2022. godine, uveden program školski policajac, da je MUP u saradnji sa drugim ministarstvima i organizacijama civilnog društva sprovodio preventivne projekte, programe, akcije, recimo, bezbednost dece, aktivnost i matura, zatim je uvedena Nacionalna platforma za prevenciju nasilja koja uključuje decu „Čuvam te“ i mnoge druge aktivnosti.

Iz toga možemo videti da je MUP preduzimao sve ono što je mogao da uradi da bi se sprečio da se desi nešto ovako i to je dalo određene rezultate. Iz podataka koje nam je MUP dostavio u ovom Izveštaju vidi se da je broj krivičnih dela maloletnika manji za 10,9% ili za 153 krivična dela. U oblasti maloletničkog kriminala evidentirano je 1.247 krivičnih dela izvršenih od strane 1.008 maloletnih učinilaca.

Dakle, što se tiče preventivnog delovanja, država nije zatajila, ali to ne znači da delovanje države da strategija koju se ne treba da bude dopunjavana. Ona mora stalo da se dograđuje. I to je valjda i naš posao ovde kao narodnih poslanika da predložimo neke aktivnosti.

Takođe, da sistem nije zatajio vidi se po merama koje su preduzete odmah nakon ovih tragičnih događaja u cilju očuvanja javne bezbednosti i da je posebna pažnja usmerena na rano prepoznavanje mogućih rizika i pretnji, da ne citiram mere, svi dobro znamo.

Dakle, kada se pogleda šta je država radila, da država nije odmah reagovala nakon ovih tragedija, da nije donela i počela realizaciju odgovarajućih mera, moglo bi da se kaže da je sistem zatajio.

Međutim, država je pokazala da u ovako u užasnim, drastičnim, kriznim situacijama ima potreban kapacitet da preduzme mere da se podigne nivo bezbednosti, radi maksimalnog smanjivanja rizika od akata teškog nasilja.

Sada bih hteo da dam nekoliko sugestija koje bi, gospođo Brnabić, možda mogle da budu korisne u daljem radu, da bi se sprečilo da nam se ovako ponovo nešto desi, jer ugašeni su mladi životi ljudi koji su tek zakoračili jednom nogom u život i tu neviđenu tugu stvara kod svih nas i mislim da tu apsolutno nismo podeljeni, da smo potpuno iskreni kada govorimo koliko nam svima teško pada kada se ugasi toliko veliki broj života te dečice i tih mladih ljudi.

Predaja ilegalnog oružja je odličan potez Vlade, urađena je dobra kampanja od strane Vlade, ali taj proces mora biti kontinuiran kao sastavni deo procesa razoružavanja.

Drugi deo ovog procesa je, gospodine ministre Gašiću, je razbijanje ilegalnog tržišta oružja. Verujem da MUP to kontinuirano radi, ali to mora da se pojača, jer je to sprečavanje mogućnosti da se nabavi ilegalno oružje. Znate, nije samo predaja postojećeg ilegalnog oružja nešto što je razoružavanje, nego i sprečavanje mogućnosti da se nabavi ponovo i da se zatvore kanali za šverc oružja.

Kriminalne grupe, dileri droge, sve češće koriste maloletna lica da za njih obavljaju kriminalne poslove, da diluju drogu, traže od njih da se nasiljem dokazuju, da maltretiraju vršnjake, uče ih da rukuju oružjem i da ga upotrebe. I to treba da se sprečava intenzivno.

Razoružavanje kriminalnih grupa i razbijanje ilegalnog tržišta oružja je dugoročna aktivnost države i mora da bude hitna aktivnost. Mislim da bi trebalo formirati jedan poseban, najširi mogući državni tim koji bi činili nadležni državni organi, institucije, stručnjaci različitih profila, domaći i strani civilni sektor i taj tim bi, gospođo Brnabić, mogao da preraste ili u vladinu kancelariju ili u ministarstvo da bi definisao sveobuhvatan model delovanja države i društva na prevenciji maloletničkog nasilja, sprečavanja nasilja i pronalaženja identifikacije i utvrđivanja odgovarajućih sankcija.

Ostavite ministre bez portfelja, dajete da formiramo jedno ovakvo ministarstvo koje će kontinuirano da se bavi ovim problemima, da pronalazi rešenja i da ih sprovodi u delo. Roditelji moraju da snose punu odgovornost i tu se slažem sa koleginicom koja je u okviru pitanja govorila o tome, za nasilno ponašanje svoje dece ili za izvršenje nezakonitih dela od strane njihove dece.

Odgovornost roditelja najveća za nasilno i nezakonito delovanje njihove dece. Kada primete destrukciju, agresiju, nasilje kod svoje dece, i da, primećeno je da to postoji kod dece čak u vrtićima, u predškolskim ustanovama, moraju da pokušaju da to isprave kod svoje dece. Ako ne mogu sami da traže stručnu pomoć, a ne da prikrivaju težinu nasilnog ponašanja svoje dece.

Neophodno je, sa druge strane, kadrovski značajno ojačati brojčano i stručno sve timove koji prate, identifikuju rizike maloletničkog nasilja, naročito u sajber prostoru, jer sajber prostor nije više virtuelna stvarnost za mlade generacije, to postaje neposredno svakodnevno okruženje u kome se oni kreću, u kome žive i koji ih vaspitava mnogo više nekada od porodice.

Treba da se preduzmu odgovarajuće mere da se roditelji nateraju da više obrate pažnju na destruktivno ponašanje svoje dece, ako ga uoče. Neophodna je snažna kampanja, medijska kampanja da se ove stvari prikažu na način koji može da bude preventivno odgovarajući, da niko ne čini takva dela.

Mislim da moraju da se uvedu obavezne, periodične, stručne edukacije roditelja dece u osnovnim i srednjim školama, bez izuzetka, kojim bi se roditelji naučili da prepoznaju promenu u ponašanju svoje dece, koje mogu da dovedu do nasilnih radnji i kriminalnih aktivnosti.

Ministarstvo obrazovanja i Ministarstvo zdravlja smatram da treba da stručno osmisle i podele svakom roditelju u elektronskoj i štampanoj formi uputstvo kako da prepoznaju nasilne elemente u ponašanju svoje dece na koje znakove da obrate pažnju, koji ukazuje na početak ili odmaklu fazu nasilnog ponašanja dece. Uputstvo treba da sadrži predlog mera koje roditelji treba da preduzmu u takvim slučajevima, kome da se obrate za stručnu pomoć. Periodično da psiholozi obavljaju razgovore sa svim roditeljima, da vide ima li problema u porodici, imali li asocijalnog ponašanja, agresije kod njihove dece, ima li ispoljavanja ili nagoveštavanja nasilnog ponašanja, da ti razgovori budu obavezni za sve roditelje i da bez mišljenja psihologa nakon tih razgovora dete ne može da pređe u viši razred.

Porodica je kamen temeljac za borbu protiv maloletničkog nasilja i delikvencije za sprečavanje novih užasa i tragedija. Svaka nesuglasica, svađa, nasilje u porodici izaziva reakciju dece na različite načine, od povlačenja u sebe, preko depresije, do nasilja prema drugima.

Porodica nema alternativu u vaspitanju dece. Država, obrazovni sistem, razne institucije i svi drugi mogu da budu samo pomoć porodici u vaspitanju dece.

Na kraju, želeo bih da kažem nešto što me je duboko pogodilo i iritiralo. Kakva je ideologija protesta protiv nasilja? Obrazac te ideologije protesta protiv nasilja videli smo u Dnevnom listu „Danas“, Petričić, karikaturista kaže sledeće – ulazak u Predsedništvo i Skupštinu i za uši izvlačenje trenutnih stanara. Ti stanari su izabrani.