Hvala.
Reč ima Nikola Nešić.

Pitanje ministru informisanja i telekomunikacija, gospodinu Mihailu Jovanoviću, ministru u čijoj je nadležnosti praćenje sprovođenja zakona u oblasti javnog informisanja – REM, odnosno Regulatorno telo za elektronske komunikacije treba da bude samostalna, nezavisna organizacija, da štiti i očuva medijski pluralizam, da zaštiti slobodu mišljenja i izražavanja. Upravo ovako treba da izgleda ova institucija, ali ovo što sam sada rekao u praksi izgleda nezamislivo.

Ova institucija predstavlja sve suprotno od onoga kako je normirana Zakonom o elektronskim medijama.

Evo zbog čega ovi članovi moraju da podnesu ostavke – Zašto je „Informer“ juče dobio dozvolu za emitovanje televizijskog programa? Da li moguće da se to dešava u ovom trenutku?

Želeo bih da podsetim da prema izveštaju Saveta za štampu o poštovanju Kodeksa novinara Srbije za dnevnu štampu u periodu od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine isti taj „Informer“ je imao 512 prekršaja.

Isti taj Savet u Izveštaju od 1. jula do 31. decembra 2021. godine po naslovima je prekršio Kodeks čak 949 puta.

Obratite pažnju sada na sledeće – članica REM-a Judita Popović juče je izjavila za „Danas“ da ne zna kakav će program biti emitovan na „Informerovoj“ televiziji jer vlasnik tog tabloida Dragan J. Vučićević nije dostavio elaborat, na šta je po zakonu bio obavezan. Da li je po vama, ministre, prihvatljivo kada nije po zakonu?

Za tri meseca ove godine udeo dečijeg programa u nacionalnim televizijama na primeru „Pinka“ je 0,02%, na „Hepiju“ 0,01 %. Da li je za vas, ministre, dečiji program za nacionalne televizije adekvatan u ovom procentu?

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije otkriva da dečiji program, kako je zabeležio u stvari REM dečiji program, tako što je predstavio knjige, dečiju knjigu u pet sati ujutru i to je trajalo duže od 15 minuta, pa da li je ovo dobar izveštaj? Kako je ovaj izveštaj prihvatljiv za bilo koga od nas ovde u Narodnoj skupštini?

Navešću još neke od razloga zašto moramo da u ovom domu razrešimo članove REM-a ili da oni podnesu ostavku. Zato što je REM zavisna institucija, umesto kako zakon nalaže – nezavisna institucija.

U prilog tome govore evropske komisije, „Fridom haos“, Reporteri bez granica, čak i Vlada u svojoj medijskoj strategiji kaže da veliki broj ciljeva za koji se može zaključiti da uglavnom nisu ispunjeni. Zašto ostajete nemi na prikazivanje obezglavljenih leševa u udarnim terminima na nacionalnim televizijama? Zašto ćutite na pretnje u programima nacionalnih televizija? Ko je kriv za uputstva i dela data o tome kako ubiti čoveka? Ovo je rekao Kristijan Golubović.

Zašto ne nalazite za sporno kada voditelji programa na nacionalnim televizijama drže replike pištolja? „Hepi“, Jutarnji program, 2019. godina.

Zašto nastavljate da tolerišete sadržaje poput objavljivanja spota sa mladićem koji puca iz snajpera tokom gostovanja predsednika koji je objavljen nakon velike tragedije koja je zadesila našu zemlju?

Zašto podržavate medije koji targetiraju političke protivnike i aktiviste, kritičke novinare? Primer, Oliver Ivanović, „Pink“, „Meta porodice“, „Pink“ spot protiv lidera opozicije, B92.

Zašto ignorišete promovisanje osuđenih kriminalaca u programima? Zašto dodatno viktimizujete žrtve seksualnog nasilja i ne kažnjavate televizije koje narušavaju dostojanstvo i privatnost tih žrtava? Primer je čitanje astralne karte optuženog za seksualno nasilje Miroslava Aleksića.

Zašto se pravite nemušti kada se promoviše nadrilekarstvo na televiziji? Doktor Željko Mitrović, lečenje Kovida.

Zašto dozvoljavate nacionalnim televizijama da preko cele godine emituju propagandu vlasti i neobjektivno izveštavaju?

Zašto se slobodni mediji nazivaju kvazi novinarskim, kvazi političkim i kvazi demokratskim pošastima, zakržljajima, tabloidima i slično?

Zašto se vređaju svi oni koji argumentovano kritikuju Savet REM-a?

Zašto se za kršenje zakona, etičkih i profesionalnih standarda nacionalne televizije nagrađuju novim dozvolama da nastave u promovisanju nasilja i kriminala?

Zašto je Savet REM-a stupio u štrajk protiv medija, civilnog društva i opozicije i zato postao jedini organ u istoriji koji stupa u štrajk u čijoj je nadležnosti upravo regulisanje elektronskih medija? Kako je moguće da otvoreno kažu da ne žele da radu svoju posao, citiram – da neće da može i da zato ne snose odgovornost. Pa ko, ministre, treba da snosi odgovornost ako oni ne treba da snose odgovornost?

Pozivam sve građane Srbije da 27. u 18.00 časova ispred Narodne skupštine dođemo zajedno na protest protiv nasilja i da smenimo sve članove REM-a. Hvala.

Da, nadam se da to ne podrazumeva zauzimanje Skupštine i predsedništva, kao što je Petričić pozvao. Nadam se da će da bude bez toga.

(Aleksandar Jovanović: Ko je Petričić? Kažite. Neću da ćutim, ko je Petričić?)

Reč ima Dragana Miljanić.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, građani Srbije, iskoristiću priliku da u skladu sa Poslanikom Narodne skupštine od članova Vlade zatražim nekoliko objašnjenja.

Od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane zahteva da nam dostave informaciju koliko je do sada u kampanji koju ste nazvali –razoružavanje Srbije, procentualno predato ilegalnog, a koliko legalnog oružja.

Takođe, postavljam pitanje koliko je penzionisanih pripadnika vojske, policije i službi bezbednosti vratilo svoje oružje. Kako je moguće da sva lica koja su na rasporedu u rezervnom sastavu vojske, policije ili službi ugrožavaju bezbednost ličnim oružjem, ali na prvoj vežbi zadužuju automatsko oružje ili komanduju jedinicama različite veličine i sastava?

Dakle, da li ove mere znače da će svako kome je oduzeto lično oružje biti skinut sa rasporeda? Kako objašnjavate logiku da neko ne može da ima lično oružje, a može i mora da svakodnevno ima službeno.

Na ovom mestu želela bih da ukažem i na još jedan problem. Vlada je kao jednu od mera najavila stavljanje moratorijuma na kupovinu i prodaju naoružanja. Prema važećem Zakonu ukoliko se osobi koja je legalni vlasnik oružja to oružje oduzme iz zakonom predviđenih razloga ona ima pravo da u roku od godinu dana od pravosnažnosti ovakvog rešenja o oduzimanju otuđi, odnosno, proda oružje. Dakle, legalnim vlasnicima oružja uskraćuje se zakonsko pravo da otuđe svoje oružje, jer država uvodi zabranu prodaje i kupovine naoružanja. Ovo predstavlja kršenje stečenih prava pojedinca, kršenje prava svojine i postavlja se pitanje da li će država i na koji način građanima refundirati otuđenje njihove legalne imovine, ali po tržišnoj ceni.

Takođe, uvaženi članovi Vlade, želim da vas podsetim da je 17. marta u Beogradu održano veliko nacionalno okupljanje na koje su došli građani iz cele Srbije, da na miran i dostojanstven način odaju počast žrtvama martovskog pogroma na KiM, ali i da iskažu svoje protivljenje prihvatanju francusko-nemačkog ultimatuma. Ipak, mnogi koji su tog dana želeli da dođu u Beograd sprečeni su jer ih je policija širom Srbije upućivala na vanredne tehničke preglede. Postavlja se pitanje iz kog razloga i po čijem nalogu je policija upravo tog dana odlučila da neobično veliki broj vozila koja su krenula tog dana za Beograd, isključi iz saobraćaja i pošalje na vanredni tehnički pregled? Na ovaj način građanima je uskraćena sloboda kretanja, sa samo jednim ciljem da se što više ljudi spreči da dođe na ovakav skup.

Zahtevam od Ministarstva unutrašnjih poslova da dostavi podataka o broju vozila koja su toga dana upućena na vanredni tehnički pregled, ali i podatak koliko se u proseku na dnevnom nivou vozila šalje na vanredne tehničke preglede, ne računajući 17. mart tekuće godine?

Da li Ministarstvo unutrašnjih poslova planira da 26. maja za kada je najavljen veliki skup SNS takođe sprovodi vanredne tehničke mere, pregleda u istoj meri u kojoj je to činilo i 17. marta ove godine. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima Dejan Ignjatović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe JS postaviću pitanje Vladi Republike Srbije nisam tačno siguran da li je Ministarstvo obrazovanja ili je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, naime, u opštini Gadžin Han je pre pet godina izgrađena sportsko školska hala, po svim standardima vrednosti 1,2 miliona eva i u selu Zaplanjska Toponica još jedna hala, ali nažalost, do dana današnjeg nema priključak na struju, pa, bih molio Vladu Republike Srbije da izađu u susret, pomogne i razjasni gde je nastao problem da li je problem u EPS-u, u lokalnoj samoupravi?

Ovih dana smo svedoci nemilih događaja koji su zadesili Republiku Srbiju, da trebamo decu da usmeravamo na sport i na neke druge aktivnosti pa svi zajedno ovde da pomognemo da se dobiju ti priključci struju i da deca imaju prostor za sport i rekreaciju.

Takođe bih sa ovog mesta iskoristio priliku da građane Srbije pozovem na jedinstvo, da i ovde u ovom parlamentu pozovem sve narodne poslanike na jedinstvo, kao što je i ime naše stranke Jedinstvena Srbija, da se spuste tenzije. Dolazim sa juga Srbije iz najsiromašnijeg dela Srbije, znam kako živi svaki čovek i da ne koristimo prilike da profitiramo sitno na nekim nemilim događajima. Ovo što je zadesilo Srbiju, nikom nije drago, nijednom čoveku.

Građani Srbije treba da veruju svojoj državi, rukovodstvu. Kolege iz opozicije su dobile podršku određenog broja građana Srbije i da ih adekvatno predstavljaju, da svi radimo po najboljem znanju i umeću kao što smo i položili zakletve kao narodni poslanici i da gledamo da ova naša jedina matična lepa zemlja Srbija ide domaćinski napred, jedinstveno i složno. Živela Srbija, živeli građani.

Hvala.
Sledeći je Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, imam pitanje za PU Grada Novog Sada – da li ste sinoć oko 21.30 sati reagovali po prijavi građana, naselje Grbavica koji su prvo prijavili remećenje javnog reda i mira, a potom i manji fizički incident između trojice muškaraca?

Po dobijenim informacijama od građana prvo je došlo do glasne svađe dvojice muškaraca, jednog starijeg oko 60 godina i jednog malo mlađeg, oko 40 godina. Očevici tvrde da je svađa, a potom i fizički obračun usledio zbog novca. Naime stariji muškarac je za učešće na Vučićevom kontramitingu od strane Marka Bosanca Bosketa po sopstvenim rečima plaćen samo 3.500 dinara, a drugi mlađi muškarac je od strane Slobodana Milića Bocare plaćen 20.000, čime se javno hvalio po kraju.

Ova informacija je veoma razjarila starijeg muškarca koji je došao ispred lokalnog marketa gde se skupljaju i verbalno napao mlađeg muškarca, a potom počeo glasno da viče i na drugog muškarca koji se nalazio ispred prodavnice rečima – nećete me prevariti, hoću i ja 20.000 dinara, pozivajući Marka Bosanca Bosketa da i njemu isplati svih 20.000 dinara.

Kako je Marko Bosanac Boske odbio da to uradi, upućujući ga na Bocaru rečima – šta ja imam sa tobom, ja sam te lepo zvao na moj spisak, a ti si tvrdio da ćeš kod Bocare, sada idi kod njega pa nek te on isplati. Stariji čovek je u nastupu besa počeo nekontrolisano da viče – kakav Bocara, on kaže da je sve pare potrošio i poslao nas je kod tebe, jer ti radiš poslove po gradu bez tendera, ti nas isplati.

Nakon toga je dograbio pivsku flašu i po rečima očevidaca, gađao mlađeg muškarca, ali ga je promašio pogodivši staklena vrata frižidera koja su se razbila.

Pitam zašto učesnici kontramitinga iz Kruševca dobijaju samo 2.500, a u Merošini 2.000, jer je to sad povod novih sukoba i građani se masovno žale.

Pitam Agenciju za sprečavanje korupcije, poresku upravu, Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za privredni kriminal kriminalističke policije Srbije – da li je iko utvrdio poreklo ovog novca kojima se razbacuju čelnici SNS, dok decu lečimo SNS porukama? Da li je ovaj novac možda poreklom sa Jovanjice? Da nećemo sutradan da dobijemo neke nove prepiske sa skaj aplikacije i da vidimo da je Veljko Belivuk iz ćelije posebnog suda za organizovani kriminal i ćelije tog zatvora poslao svojim stranačkim kolegama novac za miting? Da li ovaj miting možda ne plaća Veljko Belivuk?

Imam pitanje – zašto će bolnice tog dana raditi samo sa 20% kapaciteta?

Takođe vas pitam – zašto se ove dve-tri bazne stanice Telekoma postavljaju za kontramiting Aleksandra Vučića? One su plaćene novcem svih poreskih obveznika.

Da li ćete i nama u subotu na mnogo većem skupu ostaviti te bazne stanice da budu u službi građana Republike Srbije? Ili ćete, možda, zajedno sa binom da ih sklonite?

Sledeće pitanje – čiji je to novac Telekoma i da li ja kao korisnik Telekomovih usluga imam pravo, kao i svi ostali građani, da koristim baznu stanicu Telekoma?

Takođe pitam Savet za regulatorno telo za elektronske medije – kako je partijsko glasilo tabloidnog karaktera Informer dobilo dozvolu? To je najbolji poziv na ovaj miting.

Na kraju, 27. maja, u ime slobode, u ime istine, građani Srbije, poručujem vam – Prošlog petka smo zaljuljali Gazelu, ali ni približno kako smo zaljuljali ovaj truli mafijaški režim. Zato vas pozivam da te plodove nasilja, mržnje i zla koji rastu na tom drvetu neslobode zajedno još snažnije zaljuljamo u subotu, 27. maja, u 18.00 sati. Dole tirani! Živela Srbija!

To je bilo pet minuta.
Videli ste i vi – on je ljude ostavio na Gazeli i otišao kući. Kao i svaki put, sve isto.
Inače, Milivojeviću, samo da primetim, niste odmakli od Milovana Brkića i čitanja tekstova iz tabloida u Narodnoj skupštini. Čestitam na tome.
Reč ima Slavica Radovanović.

Hvala, poštovani predsedniče.

Za početak, imam pitanje za gospođu premijerku Anu Brnabić.

Ona je ovih dana u više navrata govorila da ovde nije čula nikoga ko daje konkretne predloge i mere za unapređenje postupanja svih slučajeva kada su u pitanju nasilje u porodici i vršnjačko nasilje. Ja želim da obavestim gospođu Anu Brnabić da je moj zadatak i da je moja velika želja i uopšte razlog zašto sam ovde, upravo te teme, da ja sve vreme od kako smo ovde, devet meseci, predlažem amandmane, predlažem konkretne mere, predlažem ustanove koje bi mogle da se unaprede kako bismo postupili bolje i sprečili ovakve situacije, ali ja ne nailazim ni na kakvu saglasnost, ni na kakvu podršku.

Isto tako, želim da je upoznam da sam četiri puta podnosila zahtev za sazivanje sednice Odbora za prava deteta i koristila sam pravo iz člana 71. Poslovnika da kao zamenica predsednika Odbora sazovem sednicu, kako bih iznela predloge, jer ih imam jako puno zahvaljujući svom iskustvu i zahvaljujući svemu u onom radu u Ministarstvu unutrašnjih poslova i svemu onome što je Ministarstvo uložilo u mene, da vidim kako se to radi i u drugim državama.

Tako da ja zaista molim predsednicu Vlade da se suzdrži od toga da kaže da ovde niko ne predlaže mere i da mi odgovori na koji način bi sve predloge koje ja imam mogla da plasiram i kako bi mogli da ih implementiramo?

Jedna od mera koju bih ja uvela u ovih 10 tačaka koje su predložene je da bih izbacila meru smanjivanja kazne sa 14 na 12 godina je mera a koja je najvažnija u ovom momentu, a to je odgovornost roditelja dece koja vrše vršnjačko nasilje. Ne može se ostaviti na milost i nemilost odnosno na odluku takvim roditeljima da li će da sarađuju ili neće, takvi roditelji moraju, pa čak i pod prinudom, biti dovedeni, sarađivati i raditi, a ne sedeti kući i buniti se, jer takvi problemi počinju još od vrtića. Naše vaspitačice nemaju pravo da kažu roditeljima da im je dete nasilno prema drugoj deci zato što se ponašaju vrlo neprijatno.

To je samo jedan od predloga, imam ih jako mnogo i mislim da bi bili korisni ako bi ovde bili svi solidarni i ako bih vas zamolila, po ko zna koji put, da izađemo iz političkih okvira i da razgovaramo na način na koji treba da unapredimo to i da ne vređamo više jedni druge.

Drugo moje pitanje se odnosi na ministra unutrašnjih poslova, koji je izjavio da će 1.200 policajaca koji ove godine završavaju u Centru za osnovnu policijsku obuku biti raspoređeni kao školski policajci, ako sam dobro čula. Ja znam nastavni plan i program u školi, to su momci i devojke koji izlaze sa određenim veštinama koje nisu dovoljne da se uđe u školu i da se bavi jednom tako ozbiljnom problematikom. To su deca koja uče razne ishode, nemaju poseban plan i program za rad kao školski policajci za postupanje u takvim situacijama, tako da lično smatram da nije svrsishodno da se 1.200 mladih i neiskusnih policajaca koji tek treba da prođu i pripravnički staž i nauče ubace u škole.

Drugo, svaka škola mora da ima i prvu i drugu smenu i ne može samo Beograd da ima školske policajce, mora da ima Srbija. Ja sam 2003. godine uspostavljala projekat školskog policajca i znam kako to izgleda i znam ko sve treba da bude.

Imam pitanje za Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo za brigu o porodici, Kliniku za psihijatriju, Odsek za poremećaj mladih i MUP – da li je ikada urađena bilo kakva analiza vršnjačkog nasilja, da li su se utvrdili uzroci, posledice, uspostavile konkretne mere i predlozi za prevazilaženje ovakvih situacija i da li su se ove institucije ikada sastale i napravile plan i program kako prevenirati i kako ići u susret ovakvim problemima? To je jako važno. Nije ovde samo stvar da policajac školski bude, to nije rešenje, to je samo jedna mera. Ja tu meru podržavam, ali policajac, kako sam pročitala u izveštaju ministra Gašića, „reguliše saobraćaj“. To ne reguliše školski policajac, to radi saobraćajni policajac.

Ako hoćemo da unapredimo bezbednost naše dece u školi, moramo da imamo i policajca i psihologa i pedagoga i defektologa, odgovornost direktora škole i odgovornost svih institucija.

Naša deca su naše najveće blago i zato moramo ozbiljno kao društvo da reagujemo. Sistem jeste zakazao, ali dajte, dragi poslanici, ovde da vas po ko zna koji put zamolim, hajmo da budemo složni, nemojmo da budemo politički orijentisani u govoru mržnje u ovom najtežem trenutku, prihvatite bar jedan moj predlog koji predlažem i dajte mi mogućnost da pričam kako da unapredimo, jer imam dosta iskustva u tome. Hvala.