Kolega Drecun…

… od strane građana.

Bilo je to kompletno vreme poslaničke grupe.

Završavam odmah.

Ovo je njihov obrazac borbe protiv nasilja. Nasilni upadi u institucije, nasilno preuzimanje vlasti. Zato će ona Srbija koja nije nasilna, koja ima viziju, koja hoće da radi i gradi, a ne da bije, veša i ruši pobediti 26. maja i pobediće za sve građane, pobediće za mir, stabilnost i bolji život. Hvala.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima kolega Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Mnogo smo što šta slušali u ovih nekoliko dana, mnogo politikanstva, a malo konkretnih predloga i želje i volje da se izađe iz ove situacije koja nikome u ovoj sali nije sigurno dobra.

Ali, želimo da iskoristimo poziciju kako bismo politikanstvo pošićarili neku korist koja apsolutno ne bi smela da bude na ovim temama, pa tako smo više puta juče i prethodnih dana slušali jednu mantru od političkih partija sa ultra desnog spektra koja je vrlo opasna i koja na jedan bezobziran način pokušava da jednostavno mobilizira one sile zla koje bi opet da naše društvo i našu državu dele, koje bi opet da seju zlo i koje bi opet da jednostavno na svaki mogući način doprinose da se vraćamo u prošlost.

Mi smo generacije budućnosti, mi iz prošlosti učimo. Prošlost je ta koja treba da nam da lekcije kako nikada više ne bi smeli praviti iste greške.

Ono što smo imali prilike slušati od ovih partija desnog spektra je upravo to, povlačenje za noge u blato prošlosti, u jedno vrzino kolo koje nikome ne bi moglo doprineti dosta.

Naime, ovo govorim apropo ovih priča oko oduzimanja oružja i ove akcije koja je važna i potrebna i koja u mnogome doprineti da se relaksira naše društvo. Niti je potrebno, niti je normalno, niti uredu stigmatizirati prostore gde žive izmešani ljudi u nacionalnom i verskom smislu, koji su primeri suživota i budućnosti ove države koja mora biti takva.

Mene je to posebno iritiralo kada se spominju gradovi Novi Pazar, Tutin i Sjenica i kada to ljudi pokušavaju povezivati sa kriminalom ili sa time da neko pokušava razoružati samo Srbe, a da Bošnjaci trebaju imati oružje. To je vrlo opasno. To je isto kao u onom crtanom filmu, ako se sećate, meksički miševi, kada onaj umesto vode dolije benzin pa spali onog svog prijatelja.

Dakle, ovi ljudi koji to govore mislim da još nisu izašli iz tog perioda, tih crtanih filmova. Naravno, to je jedna manjina u ovoj državi, i to je sreća, manjina koja pokušava na ovim osetljivim temama da profitira, manjina koja nema drugu ideološku priču osim mržnje, osim sejanja zla, osim pozivanja na regrutacije u onom smislu da jednostavno ljudi jedni drugi ne vole, da se ljudi jedni drugih plaše, da ljudi međusobno ne sarađuju, da se ne upoznaju i da ne žive zajedno. Oni bi hteli da nas vrate u nacionalističke torove. Oni bi hteli da na ovaj način podele Srbiju i posebno u ovim, kao što rekoh osetljivim sredinama, gde je vrlo lako naći budalu ili s jedne i druge strane koja će to zloupotrebiti i koja će nam napraviti neko novo zlo.

Ja odavde pozivam da se prestane sa tom mantrom. Sve više sam ubeđen da to nije mantra koja dolazi samo od jedne političke partije, nego me strah, iskren da budem, da to nije nečiji projekat, možda nekoga izvan ove države ko ne misli dobro ovoj državi i ko ne misli dobro građanima ove države.

Da se razumemo. I kao čovek i kao roditelj i kao narodni poslanik protiv sam bilo kakvog naoružanja i podržavam da se protiv svakoga ko ima ilegalno oružje ono automatski oduzme, protiv sam bilo kakvog nasilja i protiv sam toga da se vraćamo tamo gde smo bili 90-tih. Da li ima drugih koji to žele, ne znam, ali ću se uvek boriti zato što verujem i ovde sam se uverio prethodnih sedam godina da većina i građana Republike Srbije i predstavnika tih građana Republike Srbije veruje u to, veruje da je ova država jednakih ljudi, verujem da je ovo država svih građana i verujem da nas niko nikada više neće dovesti na tu poziciju da jedni druge gledamo sa mržnjom, sa besom, sa onim što izaziva zlo i nesreću.

Zato je vrlo važno u ovim senzibilnim, jako opasnim, jako osetljivim situacijama, delovati isključivo zdravorazumski, delovati isključivo prema onome što nalaže struka i preduzimati korake koji će požare gasiti vodom, a ne umesto vode stavljati benzin, kako bi neki drugih hteli.

Pozdravljam jučerašnji odlazak ministra policije u Priboj. Smatram da je to bilo jako važno, smatram da je to bilo izuzetno korisno, ali isto tako smatram da treba sve zahteve koji su pribojski ljudi, ljudi iz Priboja, dakle odabrani predstavnici, izneli pred ministra, najozbiljnije razmatrati i preduzeti sve što je moguće da se jednostavno u toj, vi ste videli uvaženi ministre, da je osetljiva situacija, da jako osetljiva pozicija i da ovde jedino konkretan, odgovoran odnos države može doprineti vraćanju sigurnosti kod svih građana. To što ste vi uradili je na tom putu. Ja to pozdravljam.

Isto tako, juče sam zamoljen od strane građana Priboja da prijavim visokotehnološkom kriminalu jednu fejsbuk stranicu koja pokušava da nanosi zlo i mržnju. To je neka fanpejdž stranica koja podržava ubicu i koja, iako sam kao narodni poslanik prijavio to visokotehnološkom kriminalu i ljudi iz Priboja i iz drugih gradova su isto to prijavili, nastavila da ide dalje.

Uvaženi ministre, ja ću vam pokazati šta se danas nalazi na toj stranici. Evo, recimo ovde jedna fotografija svinje, a iznad stoji alahov poslanik Muhamed alej selam. To je nešto što je nedopustivo. Ili, gde je slika ubice i stoji – niko nije kao ti heroj najveći, predlažemo da što više daju deci imena po tebi, slava ti i hvala.

Dakle, ja bih vas zamolio da intervenišete, a znam da to može, da visokotehnološki kriminal sve ovakve stvari što pre zaustavi, da skloni, jer ovo proizvodi mržnju, proizvodi strah, proizvodi bes i ne vodi ničemu. Niko ne može garantovati da neka slična budala sa druge strane neće napraviti neku istu stvar, a onda idemo u zlo, u nešto što nikom normalnom u ovoj državi neće koristiti.

Zato apelujem na sve narodne poslanike, posebno na ove sa pozicije desnog spektra da izađu više iz crtanih filmova, da shvate ozbiljnost situacije, da se ne ponašaju kao ovi meksički miševi, već da hrabro pogledaju istini u oči, da sve one političke priče koje vode zlu, mržnji, strahu, netrpeljivosti i razdvajanju ljudi ostave u prošlost i da iz njih trebamo izvlačiti pouke, a da kao odgovorni ljudi bez obzira na političku pripadnost shvatimo ozbiljnost situacije i da jednostavno jedini put koji imamo svi zajedno jeste da ova država bude kuća svih nas i da ova država bude primer u Evropi kako multikulturalnost, multietničnost, poštovanje i uvažavanje drugog i drugačijeg jeste jedini uspeh i najveća snaga koju jedno društvo može imati. Hvala.

Hvala kolega.

Reč ima Biljana Đorđević.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Šta su poruke vladajuće većine i Vlade na ovoj sednici, do sada? Ne krivite sistem, krivite pojedinca, osim ako je taj pojedinca ministar ili šef BIA, sistem ne služi da vas zaštiti, sistem služi tome da mi njime upravljamo, a da vi nikada ne postavite pitanje kako to radimo, jer je zaboga sramota ako to činite, niko u svetu ne preispituje odgovornost i odgovor sistema nakon tragedija.

Pa nije baš tačno, 2018. godine u Vašingtonu i hiljadama drugih američkih gradova održan je marš „Za naše živote“. Dakle, to su bili neki od najmasovnijih protesta nakon antiratnih protesta protiv rata u Vijetnamu i desili su se nakon pucnjave u srednjoj školi na Floridi u kojoj je ubijeno 17 đaka i osoblje škole.

Zahtev je bio stroža kontrola oružja u zemlji koja ima najliberalniji zakon i stav prema oružju na svetu. Nosioci tog zahteva bili su mladi. To je bio politički zahtev i to je sasvim u redu. Neka je. Svaki zahtev koji zahteva od sistema, od institucija da promene kultura nasilja je politički zahtev i to je u redu. Mi svi na to imamo pravo.

Slično su vam rekli i đaci Prve beogradske gimnazije. Rekli su vam da nije policija stub društva i države nego prosveta, da uložite u nastavnike, da njih ojačate. Rekli su vam i da sprovodite zakone o minimalnoj udaljenosti kladionica od školskih ustanova, kao i zabranu prikazivanja rijaliti programa i sadržaja koji promoviše nasilje, vulgarnost i sve neprikladne sadržaje. Tražili su i kontrolu naslovnih strana tabloida i štampanih medija, zabranu nasilja i prikazivanja neprikladnog sadržaja.

Mladi su na protestima „Srbija protiv nasilja“ i vi to dobro znate, zato ste i zabrinuti. I treba da budete. Deca onih kojima pretite, koje zastrašujete da će ostati bez posla ako ne dođu na vaš skup u petak Srbija beznađa, e ta deca će vam doći u još većem broju 27. maja ispred Narodne skupštine u 18.00 časova i to takođe treba da znate, ako do sada niste znali.

Pre par dana ministar unutrašnjih poslova je čitao više od 15 minuta sva masovna ubistva u Srbiji. Nisam bila sigurna šta je tačno svrha toga, osim da se zapravo postavi pitanje – šta se uradilo za sve ovo vreme i dok ste vi, ministre, deo ovog bezbednosnog sistema da analizirate zašto se ta masovna ubistva dešavaju? Ovde je rečeno da se sve uradilo kada je reč o prevenciji, pa se spominje strateška procena javne bezbednosti za period 2022-2025. godine, koja je u ovom izveštaju o kome danas raspravljamo, ali ja mogu da vam kažem da u tom dokumentu od 98 strana nema ni procene nelegalnog oružja u Srbiji, niti je to uopšte istaknuto kao nekakva pretnja po javnu bezbednost u Srbiji.

Druga stvar, na brojna pitanja tokom ove sednice zašto policija nije sprečila ubistvo u Mladenovcu, bilo u smislu kontrole arsenala nelegalnog oružja, bilo u smislu kazneno-vaspitnih mera spram počinioca ubistva, za koje prosto smo imali prilike da čujemo detaljno da je bio na radaru sistema. Ovde se danima prebacuje odgovornost sa policije na tužilaštvo ili na Centar za socijalni rad. Istovremeno, vi ste svi deo jednog sistema i ovde u ovoj Narodnoj skupštini niste hteli da prihvatite amandmane za disciplinsku odgovornost tužilaca ili sudija za nepostupanje ili pogrešno postupanje u situacijama, bilo da dovedu do femicida ili kao sada do masovnih ubistava. Dakle, ne brojimo mi žrtve, mi ukazujemo na to kako sistem može da ih spreči kada prijavljuju nasilje, kao u Pirotu ili u Novom Sadu.

Od svih država Zapadnog Balkana, Srbija je najmanje učinila da iskoristi donacije Evropske unije i sprovede projekte kojima bi se smanjila količina oružja u našoj zemlji. Srbija je mogla da bude regionalni centar za odgajanje i obučavanje službenih pasa za otkrivanje vatrenog oružja. Mi nemamo nijednog takvog psa u Srbiji.

Srbija je jedna od vodećih zemalja po broju policajaca po glavi stanovnika, ali to nije dovelo do većeg osećaja lične bezbednosti građana. Da je dovelo do toga, verovatno ne bi imali oružje u tolikom broju.

Sva ta pitanja danas, pogotovo kada je reč o ličnoj bezbednosti, moraju ponovo da se preispitaju, jer se sigurno svi osećamo mnogo manje bezbednim, pogotovo nakon svakodnevnih pretnji po školama. A kako vi to rešavate? Sa još policajaca. Istraživanja drugih zemalja kažu da nema, da to neće rešiti uzroke vršnjačkog ili drugih oblika nasilja i da to neće povećati bezbednost, da se ljudi zapravo sa više policajaca osećaju kao da je stalno neka eminentna pretnja tu. Vi umesto toga nudite još policajaca i proširenje nadležnosti policije i ovlašćenih službi. Ministar Gašić se više puta žalio kako, eto, svi se žale, on ne može da upada u stanove i pronalazi nelegalno oružje, kao da nema nijedan drugi mehanizam. Pa neće biti da je tako.

Umesto kampanje „Predaj oružje“, Zeleno-levi front predlaže kampanju „Izgradimo zajednicu“, za svako predato oružje obećajte da ćete izgraditi vrtiće ili škole, nemojte to oružje davati za pravljenje novih pušaka, nego ih koristite za izgradnju dečjih igrališta. Umesto policajaca uložite u nastavnike, pedagoge i psihologe, kako bi se zaista naša zajednica transformisala u bezbednu i nenasilnu. Eto predloga i razmislite o tome. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Maja Popović.
Izvolite.

Ja sam u više navrata tokom ove sednice objašnjavala šta sve država radi za sprečavanje nasilja u porodici, pa i nasilja nad ženama. Ono što sam u više navrata sa te strane čula, priču vezanu za femicid. Da, taj predlog je došao u Radnu grupu vezano za izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku i o tome će raspravljati struka. Pitanje femicida je pravno pitanje, imajući u vidu, po mom mišljenju, da se tu radi o diskriminaciji. Koja je razlika da li se ubije muško ili žensko? Ali nema veze, ostavićemo to nekim pametnijima od nas, nekim profesorima pravnog fakulteta da o tome raspravljaju na Radnoj grupi, kao i sudijama, tužiocima i uopšte stručnoj javnosti. Na kraju će zadnju reč doneti parlament.
Ali nemojte da govorite o tome da se država ne bavi ovim pitanjima. Napravljene su grupe za koordinaciju i saradnju. Hiljade i hiljade sastanaka je bilo na tu temu. Hiljade i hiljade mera zaštite su sudovi usvojili u Republici Srbiji i spašene su mnoge žrtve. Znači, i preventivno delujemo. Osuđujuće presude takođe. Jednostavno, vi želite da prebacite da država na tu temu ništa nije uradila. Radimo dalje izmene krivičnog zakonodavstva, imajući u vidu da vidimo da se nastavlja sa izvršenjem takvih krivičnih dela.
Tako da, ne shvatam uopšte ovo što ste sve izneli, iako imate vrlo egzaktne podatke koje sam vam iznela na tu temu. Pored toga, pominjete decu, plašimo se dece. Pa to je nešto najniže što sam do sada čula u ovom domu. Vi zloupotrebljavate decu i kažete da se mi plašimo dece. Uopšte pominjanje dece u političke svrhe je zaista nešto najniže što sam do sada čula. Hvala.