Hvala.
Reč ima Jelena Kalajdžić.

Hvala, predsedavajući.

S obzirom na loše cenu pšenice u Srbiji, na lošu cenu maline, na lošu cenu višnje kada je druga klasa u pitanju, s obzirom na nedostatak prerađivačkih kapaciteta, na nedostatak radne snage, na nedostatak struke na terenu koja bi potpomogla da se nagomilani problemi u poljoprivredi reše, ja ću postaviti nekoliko pitanja Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Naime, situacija u poljoprivredi je krajnje alarmantna. Cena pšenice za ovogodišnji rod iznosi 20 dinara po kilogramu. Negde na terenu kažu da će iznositi i između 18 i 20 dinara, a prinosi su dosta niži u odnosu na prethodnu godinu.

Ako uzmemo primer Mačve, prosečan prinos po hektaru je pet tona. Po ceni od 20 dinara, dohodak iznosi svega 100.000 dinara po hektaru. Za jedan hektar pšenice, kada se uključi gorivo, kada se uključe sredstva za zaštitu bilja, semenska pšenica, zatim, zakup zemljišta, odnosno arenda, kada se uključi vrša, proizvođač treba da izdvoji čak 160.000 dinara, što znači da su naši poljoprivrednici, kada je pšenica u pitanju, u minusu 60.000 dinara za jedan hektar.

Ništa bolja situacija nije ni u Sremu, ništa bolja situacija nije ni u Banatu. Poljoprivrednici su na protestima tražili da se cena pšenice u našoj zemlji uskladi sa cenom pšenice na relevantnim evropskim berzama, gde je 27 do 28 dinara.

Moje pitanje glasi – šta će Ministarstvo poljoprivrede uraditi po ovom pitanju? Da li će reagovati robnim rezervama i pomoći poljoprivrednicima da bar tako pokriju troškove proizvodnje?

Drugo pitanje – da li su se postigli dogovori, kada je malina u pitanju, između proizvođača, otkupljivača i hladnjačara?

Cena maline, koliko sam videla, po nekom dogovoru je 240 dinara, ali ja moram da obavestim da je cena na mnogim otkupnim mestima 180 dinara, što znači da su i u ovom slučaju naši poljoprivredni proizvođači, kada je malina u pitanju, u minusu.

O ovom problemu sam govorila dosta ranije u skupštinskoj raspravi, pre nekoliko meseci. Govorila sam da će do ovoga doći i ko je hteo, mogao je to odavno da vidi, a sad kad su malinari nezadovoljni, priča se da protestuju, jer oni zapravo hoće da ruše Vladu. To nije tačno. Ljudi protestuju zato što su očajni.

Moram nešto da naglasim, da se konačno kaže, to što je resorno ministarstvo poslalo zahtev Narodnoj banci da odobre moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu kako bi hladnjačari platili ono što su ostali dužni proizvođačima, ministarstvo ništa nije uradilo za proizvođače. Proizvođači malina su samo dobili svoj novac za prošlogodišnji rod. Oni su te pare trebali da dobiju dosta ranije. Tako da, molim ministarstvo da prestane da se hvali ovim potezom zato što su ljudi samo dobili svoj novac koji su trebali da dobiju još prošle godine.

Sledeće pitanje – kako mislite da rešite problem sa oblačinskom višnjom? Najveći deo ovog roda je druga klasa, a cena druge klase iznosi 37, 38 dinara.

Kada mislite da uključite struku kako bi se poboljšao prinos i kako bi se poboljšao kvalitet plodova?

Da li imate u planu da povećavate prerađivačke kapacitete koji predstavljaju usko grlo kada je višnja u pitanju?

Kada ćete početi da radite u službi poljoprivrednika? Kada ćete početi da ispitujete tržište i da konačno stabilizujete tržišta kada je poljoprivreda u pitanju?

Ako je već neisplativo gajiti malinu, gajiti višnju, sejati pšenicu, recite to ljudima, da lepo iskrče svoje zasade i da prodaju zemlju. Neka bar znaju na čemu su.

Na kraju, građani Srbije treba da znaju to što resorno ministarstvo ne radi svoj posao nije problem poljoprivrednika, već je to problem svih građana u Republici Srbiji. To ide iz našeg džepa. Toga će se građani Srbije setiti kada odu u prodavnicu ili kada odu na pijacu, kada plate jedan kilogram šargarepe 200 ili 250 dinara, kada kilogram luka plate 150 dinara, kada kilogram mesa plate više od 1.000 dinara i kada znaju da je inflacija kada su osnovne namirnice u pitanju više od 100%. Hrana u Srbiji je skuplja nego u Grčkoj, skuplja je nego u Španiji, skuplja je nego u Nemačkoj. Hrana je resurs budućnosti.

Molim ministarstvo da se uozbilji po ovom pitanju, da donese neke sistemske promene, da donese neke hitne mere kako bi naša poljoprivreda konačno profunkcionisala.

Stranka Zajedno ima jasan plan koji se ogleda u pogledu hitnih mera, u pogledu sistemskih mera, po pitanju PIO fonda, po pitanju profesionalnih poljoprivrednika, po pitanju robnih rezervi i po pitanju strategije kako da našu poljoprivredu podignemo konačno na noge. Hvala.

Reč ima Dragana Miljanić.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, skandalozna odluka Vlade Srbije da EPS praktično prepusti na upravljanje Norvežanima prošle nedelje je dobila svoj epilog.

Nedavna izjava ambasadora Norveške potvrdila je upravo ono na šta je Srpska stranka Zavetnici upozoravala kada je kritikovala odluku vlasti da izvrši transformaciju EPS-a u akcionarsko društvo. Iako mu to ni po jednoj osnovi nije u opisu posla, ambasador Norveške već se ponaša kao likvidacioni upravnik naše državne kompanije. Dao je sebi za pravo ne samo da najavljuje dalju strategiju razvoja EPS-a, već i da licitira hoće li biti otpuštanja zaposlenih.

Ne treba da govorimo koliko je EPS značajan za srpsku privredu, ali i za energetsku i nacionalnu bezbednost.

Podsećam da je ministarka Đedović sama priznala u ovom domu da, citiram, nećemo u toj meri da privatizujemo EPS. Zato bih da joj uputim pitanje – u kojoj je meri predat srpski energetski sistem kada se o njegovoj budućnosti izjašnjava ambasador jedne strane države?

Postavljam pitanje resornom ministarstvu – ko je ovlastio norveškog ambasadora da to čini? I ko je vas, gospođo Đedović, ovlastio da srpske resurse prepuštate u ruke stranaca?

Koristim, takođe, priliku da vas pitam da li su tačni navodi da je u konsultantskoj firmi koju ste angažovali kao eksperte da spase EPS od vaših velikih stručnjaka zaposlena i visoko pozicionirana supruga Aljbina Kurtija? Takav vaš odnos prema državi i njenim strateškim pitanjima doveo nas je do toga da se zapitamo da li je pored ostalih mentorskih funkcija američki ambasador Kristofer Hil postao i nezvanični glavni menadžer Telekoma Srbije? Na proslavi Dana nezavisnosti, američki ambasador je, pored predstavnika vlasti i proevropske opozicije, ugostio i brojne direktore javnih preduzeća. Zatražio je od direktora Telekoma da to preduzeće kupi određene američke proizvode, odnosno telekomunikacionu opremu.

Postavlja se pitanje koje proizvode, po kojoj ceni i sa kojim ciljem i po kom osnovu je sebi dao pravo američki ambasador da sugeriše srpskom državnom operateru od koga i kako će da nabavlja opremu?

Tražimo od Vlade Srbije i Ministarstva informisanja i telekomunikacija da odgovori da li je došlo do nekog novog tutorstva koje je Hilu omogućilo da zadire u strateška srpska pitanja, onako kako to već čini norveški ambasador kad govori o sudbini EPS-a?

Takođe, od Ministarstva prosvete i Republičkog zavoda za statistiku tražimo objašnjenje zašto u zvaničnim izveštajima o upisu studenata u Republici Srbiji nema podataka za Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici? Postavljamo pitanje kako je moguće da Zavod ne raspolaže podacima o upisu na Univerzitet koji se i formalno i faktički nalazi u obrazovnom sistemu Republike Srbije? Po kom osnovu se sa spiska kontinuirano izostavlja Univerzitet sa teritorije AP Kosova i Metohije? Želim da vas podsetim da je srpski Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici međunarodno akreditovan i zvanično priznat od svih zemalja sveta, osim od samoproglašenih vlasti u Prištini.

Mi smo danas došli u paradoksalnu situaciju da se u ovoj Narodnoj skupštini usvajaju zakoni o priznanju diploma koje izdaju samoproglašene kosovske institucije, dok se o diplomama i studentima Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ne vodi nikakva zvanična evidencija.

Zato tražim od Vlade Republike Srbije kao osnivača ovog Univerziteta da objasni da li država ima nameru da ovaj Univerzitet, koji ima nemerljiv značaj za Srbe na Kosovu i Metohiji, ili postoje planovi da se on izdvoji iz pravnog i obrazovnog sistema naše države? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Sanja Miladinović.

Poštovani građani i građanke Srbije, moja pitanja biće upućena ministarki zdravlja, a tiču se svih nas.

U vremenu kad se priča da za par godina neće imati ko da nas leči i dalje se ćuti i pod tepih stavljaju mnoge stvari. Tako imamo slučaj za očigledno nesavesno lečenje majke dr Marka Lensa, koje se završilo fatalno.

Da li je tačno da Ministarstvo zdravlja nije postupilo u skladu sa preporukama Zaštitnika građana, ovo su preporuke, i nije sprovelo u skladu sa zakonom inspekcijski nadzor i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada Klinike za psihijatriju univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, pa je Zaštitnik građana morao da poziva Ministarstvo zdravlja na odgovornost i da se obraća Vladi Republike Srbije i Skupštini Srbije zbog ne postupanja Ministarstva zdravlja u skladu sa preporukama i pozitivnim zakonskim odredbama?

Da li je tačno da Ministarstvo zdravlja nije u skladu sa svojim mogućnostima preduzelo neophodne mere u vezi nezakonitog rada Suda časti i Lekarske komore Srbije, a u vezi sa predmetom protiv Klinike za psihijatriju, koju je pokrenuo dr Lens?

Da li ministar nije želeo da pokrene postupak protiv Lekarske komore i zašto nije organizovao sednicu Etičkog odbora Srbije da se utvrdi odgovornost lekara Klinike za psihijatriju i zašto ministar zdravlja nije smenio prof. dr Srđana Milovanovića, predsednika Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje, s obzirom na to da je on jedan od lekara Klinike za psihijatriju koji su dr Marku Lensu postavili lažnu dijagnozu?

Moje pitanje je – da li je takav lekar podoban da brine o mentalnom zdravlju nacije? Suština ovog pitanja je da li je ministarka zdravlja postavila dijagnozu a da nije pregledala pacijenta, što je malo pre spomenuti lekar učinio?

Ovde u Skupštini Srbije ministarka može javno da kaže da li njoj neko ne dozvoljava da postupa u skladu sa zakonom i etičkim principima medicinske struke, te da li ministarka neosnovano brani svoje kolege sa fakulteta i zašto nije ispitana zakonitost rada Sudsko-psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Nišu?

Da li je istina da ste pomoćnicima zabranili da odgovaraju na zahteve Lensa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, s ciljem da bi se izbeglo da se utvrdi nezakonitost rada Ministarstva i rukovodstva ovog državnog organa?

Da li je tačno da ste na mesto šefa Zdravstvene inspekcije postavili osobu koja nema položen stručni ispit za lekara?

Da li je tačno da sekretar Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Jelena Santrić, učestvuje u ispitnim komisijama za polaganje stručnih ispita zdravstvenih radnika, kada nije državni službenik Ministarstva zdravlja? Koliko je Ministarstvo zdravlja plaća po ispitu i zašto joj se plaća ispit kada se na ove ispite ona ne pojavljuje?

Na ovaj način šalje se poruka građanima da su lekari zaštićeni od strane ministarstva i nadležnih inspekcija, bez obzira na svoje stručne greške, propuste u procedurama, nepoštovanje etičkog kodeksa, da u lekarskim krugovima vlada omerta, odnosno mafijaška zakletva ćutanja?

Zdravlje građana vam nije na prvom mestu. Ako hoćemo kvalitetno i moderno zdravstvo, mora da se uvede odgovornost, nadležni organi moraju strogo da rade po propisima, jer su ovde u pitanju ljudski životi.

Želim da naglasim da većina zdravstvenih radnika u Srbiji radi profesionalno i sa najvišim etičkim normama, a da postoji deo koji baca ljagu na ovu struku zbog kojih nam najbolji kadrovi napuštaju zemlju. Takođe, mladi kadrovi se pre odlučuju da idu u inostranstvo, nego za ostanak i rad u ovom sistemu. Zdravstveni radnici koji se ne pridržavaju etičkog kodeksa, dobre prakse, prave stručne greške ne smeju da budu zaštićeni u sistemu i tu nema kompromisa.

Ovo su pitanja, a mi možemo da konstatujemo da vam je život građana na poslednjem mestu. Da li osećate imalo moralnu obavezu? Vi ste postali kao pojedine crkve koje za određenu sumu novca, za 10 „Ave Marije“ i „Oče naš“ oprošteni su vam svi grehovi, a u SNS-u samo za pominjanje Aleksandra Vučića mislite da vam je sve oprošteno i zaboravljeno. On nije bog. Mislite da vreme i prašina zatrpaju sve, narod zaboravi, a vi idete dalje na nove tendere i u gradnje. Hvala.

Reč ima Vojislav Mihailović.

Dame i gospodo, građani Srbije, u ime koalicije NADA, koju čine Pokret obnove Kraljevine Srbije i Novi DSS, želim da postavim nekoliko pitanja Vladi.

Prvo pitanje ministru pravde Maji Popović. Poznato vam je da je u oktobru prošle godine počelo suđenje pripadnicima kriminalnog klana Veljka Belivuka, zvanog Velja Nevolja. Belivuk je na početku iznošenja odbrane rekao da je njegovu navijačku grupu vlast angažovala da obezbeđuje proteste i mitinge. Na suđenju je izjavio, citiram: „Ja sam član SNS od 2011. godine. Sa Aleksandrom Stankovićem sam vodio grupu koja je služila za potrebe države“. Belivuk je izjavio da je njegova grupa upravo te godine u saradnji sa ljudima kontroverznog kosovskog biznismena Zvonka Veselinovića učestvovala u rušenju naselja Savamala. Belivuk tvrdi da je prvi kontakt sa državnim vrhom ostvario preko Aleksandra Vidojevića, poznatog kao Aca Rošavi. Prema Belivukovim rečima Vidović je rekao da ga šef šalje da oforme novu grupu. Citiram dalje Belivuka: „Mi svi iz stranke znali smo da Aleksandra Vučića zovu šef i da se to na njega odnosi“. Kako kaže dalje Belivuk, on i Miljković su se sa Vučićem sastali u stanu njegove komšinice Katarine Šišmanović koja je Vučićeva prijateljica. Opet citiram Belivuka: „On, odnosno Vučić nam je tada rekao da nije dobro da se viđamo i predložio je da se viđamo sa Aleksandrom Vulinom.“ Takođe, Veljko Belivuk je u saslušanju naveo da ima informacije koje povezuju državni vrh sa nerešenim ubistvima Vladimira Cvijana, bivšeg visokog funkcionera SNS, koji je bio protivkandidat Aleksandru Vučiću na unutar stranačkim izborima za predsednika, i Olivera Ivanovića, jednog od prvaka kosmetskih Srba.

Gospođo ministarka, u svakoj normalno uređenoj demokratskoj zemlji ovo bi bio signal, povod i obaveza za državnog tužioca da pokrene postupak, sasluša optuženog Veljka Belivuka o njegovim navodima i da u skladu sa tim saznanjem pokrene istragu. Moje je pitanje – da li je Republički javni tužilac pokrenuo postupak, saslušao Veljka Belivuka na navedene okolnosti i da li je u skladu sa njegovim tvrdnjama pokrenut postupak i počelo prikupljanje dokaza koji potvrđuju ili opovrgavaju njegove navode?

Pitanje za predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić. Nemački „Gruner“ koji posluje u Vlasotincu u poslednja dva meseca otpustio je oko 100 radnika, najpre 30 sporazumno pre neka dva meseca, a zatim i krajem juna još 70 njih. Istovremeno je potvrđeno da je turski proizvođač „Džinsi“ koji je poslovao u Leskovcu SMS porukom obavestio oko 700 zaposlenih da im prestaje radni odnos.

Mene zanima, a siguran sam i građane Srbije - koliko je država, a koliko su lokalne samouprave Vlasotince i Leskovca uložile u ove fabrike? Koliko je koštalo zemljište i zgrade koje su im poklonjene i koliko još naših para država je odvojila za subvencije ovih privrednih subjekata?

Ako možete da nam objasnite, kako se ovaj sistem isplati Srbiji, mislim na poklanjanje zemljišta, infrastrukturu i davanje ogromnih subvencija po radnom mestu isključivo stranim investitorima, dok naša poljoprivreda nestaje? Da li je tačan podatak koji sam dobio da je konkretno turski „Džinsi“ dobio 67 hiljada evra subvencije po svakom radniku, a bilo ih je 700 nozaposlenih, što je ukupno 47 miliona evra?

Još jedno pitanje za predsednicu Vlade Anu Brnabić. U junu ste svečano otvorili novi pogon fabrike „Veken Njuson“, koja od Srbije, od novca svih građana iz budžeta dobila subvenciju od 1,6 miliona evra za zapošljavanje 200 radnika. Radnici u ovoj fabrici primaju minimalne zarade od oko 42 hiljade dinara, a kako su preneli mediji, zaposleni su bili primoravani da pred kamerama pričaju kako im je početna plata oko 70 hiljada.

Obmana nije dugo trajala pošto su vrlo brzo radnici počeli da izlaze u javnost sa istinom, da svedoče o visini zarade i načinima na koje su primorani da zaobilaze istinu.

Da li ste i šta kao predsednik Vlade, koja je velikodušno poklonili novac svih građana nemačkoj kompaniji, nešto preduzeli i da li planirate?

Ponovo vas pitam - kakva je to računica koju dajete iz džepova građana subvenciju, u ovom konkretnom slučaju osam hiljada evra po radniku, čija je zarada 350 evra mesečno? Kako se isplati i kakvu korist donosi ovoj zemlji i njenim građanima?

To je bilo pet minuta.
Reč ima Tatjana Pašić.
Izvolite.

Poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, moje prvo pitanje je za Ministarstvo finansija – kada će da pokrene postupak nadzora i zatvore one kladionice koje krše Zakon o igrama na sreću i nalaze se udaljenosti manjoj od 200 metara od škola u Beogradu?

Stranka slobode i pravde je 15. jula prošle godine predala gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću i Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija dopis sa lokacijama kojima se nalaze ove kladionice. Zahtevali smo od nadležnog organa da se proveri, pokrene prekršajne postupke i naloži zatvaranje onih objekata koji krše zakon.

Godinu dana ništa nije urađeno, a mi imamo ogroman problem, jer zavisnost od kocke pogađa preko 300 hiljada ljudi u Srbiji, a najranjiviji su deca i tinejdžeri.

Iz Klinike za lečenje bolesti zavisnosti kažu da je svaki treći tinejdžer u Srbiji zavistan od kocke a najmlađi zavisnik ima samo sedam godina.

Veliki broj dece i mladih počinje da se klade tako što ulažu pare od užine, na velikom odmogu i idu u najbližu kladionicu, vrlo brzo postaju zavisnici, ulaze u probleme, dugove, prevare, krađe, drogu, kriminal, čitave porodice bivaju uništene.

Zato pitam Ministarstvo finansija - kada će nadležni organ da pokrene postupak nadzora kladionica koje krše Pravilnik o izgledu i sadržini postera sa obaveštenjem i upozorenjem o zabrani učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću? Zakon se ne poštuje, a broj kladionica je iz dana u dan sve veći.

Čim se oslobodi neki lokal u kome su bili neki korisni sadržaji za građane, u njemu se otvori kladionica ili automat klub i došli smo u situaciju da u blizini škole više ne možete da nađete knjižaru, koja je potrebna đacima, ali na svakom ćošku niču kladionice.

U mom komšiluku konkretno u radijusu manje od 200 metara nalazi se jedna osnovna škola i jedan gimnazija i ima sedam kladionica. Ovde je prekršen Zakon i o udaljenosti kladionice od škole, ali i o udaljenosti samih kladionica i automat klubova.

Zato postavljam i treće pitanje Ministarstvu finansija – kada će nadležni organ da pokrene postupak nadzora i zatvori one objekte u kojima se priređuju igre na sreću, a koje krše zakon u kome se kaže da udaljenost između kladionica, automat kluba i kladionice ili igračnice ne može biti manja od stotinu metara?

Zameraju nam da se bavimo merenjem udaljenosti, jer njih ne brine to što je u poslednjih 10 godina duplo više ljudi koji se klade, a u kladionicama i kockarnicama ostave preko 600 miliona evra godišnje, što je 250 evra godišnje po svakoj porodici.

Ukinuli su porez na dobitke, pa kockarnice i kladionice danas zarađuju više nego ikad. Umesto da naplate porez kao sve uređene evropske zemlje, dodatni novac u budžetu bio bi dovoljan i za lečenje dece u inostranstvu i za finansiranje alimentacionog fonda i za pomoć roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i mnoge druge stvari koje su građanima potrebne. Ali ne, oni su ovim primerom pokazali da građani nisu važni, važan je samo interes moćnika bliskih vlasti.

U Srbiji obični ljudi jedva preživljavaju, imaju male plate, kupovna moć je sve manja, jer inflacija sve pojede, ne mogu da sastave kraj sa krajem, a vlast ih ubeđuje da plate i penzije stalno rastu i da su nikad veće. Ta ista vlast otima naše pare, davi se u korupciji i kriminalu, a živi na visokoj nozi.

Mi smo postali društvo u kome je instant zarada u redu, ne biraju se sredstva. U redu je i instant obrazovanje, jer što da učimo kada diploma može da se kupi i baš dobro dođe uz člansku kartu SNS da se instant i zaposli.

Zato ne čudi što u zemlji u kojoj sistem ne funkcioniše sve više ljudi, a posebno mladih posežu za kockanjem u nadi da će na lak i brz način doći do novca.

To je još jedan pokazatelj politike siromaštva i poremećenih vrednosti koju ova vlast promoviše.