Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Kovačević, Gajić, Rašković Ivić, Janković, Lipovac Tanasković, Novaković, Stanković, Radovanović, Parlić i Tomašević.
Reč ima narodna poslanica Marina Lipovac Tanasković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Narodna stranka je podnela amandmane da se brišu svi članovi ovog zakona, zato što smatramo da oni nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa međunarodnim pravom, sa Zakonom o eksproprijaciji. Isto tako, smatramo da Republika Srbija nema krovne planove i iz tog razloga je jako štetan ovaj zakon, odnosno izmene i dopune ovog zakona i iz tog razloga smatramo da ovaj zakon treba da izađe iz skupštinske procedure.

Ministar kada je govorio o tome da ovi koje hoće da brišu svaki član ovog zakona, on je i rekao i dao neke primedbe da je ovaj zakon dobar. Između ostalog, rekao je da smo mi u stvari protiv toga, da slušajte sada, ljudi koji rade u ministarstvu mogu samo jedanput, samo jedanput da daju mišljenje, odnosno da daju komentare pre nego što izdaju građevinsku dozvolu.

Moram da kažem, ovo se dešavalo toliko puta u pređašnjim godinama i mnoga gradilišta su kasnila upravo iz toga što smo stalno imali neke nove uslove koji su dodavani i sada se pokušava.

To bi možda bilo u redu, ali znate li šta to znači, ministre? To znači da vi vašim građanima, odnosno, izvinjavam se, vi vašim zaposlenima ne možete da naredite da samo jedanput daju mišljenje, odnosno da samo jedanput daju ispravke, odnosno da samo jedanput ukažu na nedostatke i da im kažete da to urade jedanput, jer onda vi imate problem autoriteta. Znate, ja sam radila u privatnim firmama, meni kada direktor kaže da mora jedanput nešto da se uradi, to se jedanput radilo. Postojala je doduše i varijanta kada ministar, direktor, ko god kaže – nemojte ovom gradilištu da dajete građevinsku dozvolu, zezajte ga dokle god možete. Postojali su i takvi ministri. Ne kažem da ste to vi, ne kažem, ali postojali su.

Ali, neverovatno je, vi ovde zapravo govorite o tome da vi nemate autoritet u svom ministarstvu, da vi ne možete svojim zaposlenima da kažete da to ne rade, nego morate to da stavite u zakon da bi vaši zaposleni to poštovali.

Ovde je još nešto interesantno. Ja ako bih podržala ovo, ja bih onda morala da vas zamolim da to uradite, recimo, i za JP Putevi Srbije, jer oni imaju toliko komentara uvek na projekat. Evo, recimo, projekat obilaznice oko Beograda, pa to su ispravili projekte jedno 10 puta. To je išlo do te mere da su se ispravili čak i projektni zadaci za te projekte. Mogu da vam nabrajam još dosta gradilišta, mogu i da nastavim po nekom drugom amandmanu. Hvala.

Na član 20. amandman je podnela Tatjana Manojlović.

Poštovani građani Srbije, ovim amandmanom predložila sam da se u stavu 3. posle izraza: „postaje član“ briše tačka i upisuje zapeta i posle nje dodaje - tekst u ovom stavu: „rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke“ zamenjuje rečima: „rukovodi dipl./master geodeta sa licencom prvog reda“, zato što geodeta treba da rukovodi parcelacijom i projektima geodetskog obeležavanja, a ne arhitekta.

Ali, sve je ovo besmisleno. Svi naši amandmani su besmisleni, jer je u pitanju jedan antipatriotski i neustavan zakon, koji je samo uvod u ono što sledi, usvajanje niza zakona i prostornog plana koji će zapravo značiti da Srbija postane rudarska kolonija.

Pa, vi ste, gospodo naprednjaci, gori. Za vas je Vuk Branković ništa.

Gospođo Manojlović, zaustavite se na vreme.

Po legendi, Vuk Branković je izdao Kosovo… (Isključen mikrofon.)

Neće to moći tako, gospođo Manojlović.
(Tatjana Manojlović: Ovo je katastrofa. Uvodite verbalni delikt.)
Pročitajte samo Poslovnik.
Nemojte da vičete. Samo pročitajte Poslovnik. Da govorite o svom amandmanu, nikakvih problema nema, ali da obrazlaganje amandmana koristite za užasne uvrede upućene drugim narodnim poslanicima, to po Poslovniku ne može.
Nemojte da vičete sa mesta, nego samo saslušajte šta vam govorim i razumećete koliko sam u pravu.
(Tatjana Manojlović: Ja se služim pretkosovskim ciklusom. To je narodno blago.)
Čuo sam vas, gospođo Manojlović. Sve sam vas čuo. Vi ste narodno blago? Nisam vas prepoznao.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Gospodine Orliću, niste bili ovih dana, da ste bili, čuli biste da koleginica nije obična poslanica. Svi su ovde poslanici, samo je ona poslanica.

(Tatjana Manojlović: Šta ovo znači? Šta ovo sada znači?)

Mogu da vas zamolim da ne vičete iz klupe?

Ali, ono što je dobro i što pozdravljam zaista, što se, eto, i na Azurnoj obali slušaju narodne gusle i da se godišnji odmor i na tim mondenskim mestima provodi uz narodne epske pesme i to me zaista raduje i to me zaista oduševljava. To zaista podržavam.

Jedini problem je što znate, kada uđete u to kolo, svašta može da izađe i, kao što vi citirate te pesme, recimo, ja bih mogao da govorim o prokletim Jerinama i to jednako ne bi bilo uvredljivo, jer je to valjda kulturno blago, ali neću. Želim da pozdravim to i pošto je bilo pre koji dan pitanje kako to mi i zašto mi to govorimo i odakle meni uopšte ti podaci, dakle niti mi je dostavila BIA, niti mi je dostavilo MUP. Dakle, sama objavila na „Instagramu“, pohvalila se, na Azurnoj obali na biciklu, na Azurnoj obali na električnom biciklu itd. To je javni podatak. Pri tom apsolutno prihvatam svačije pravo da letuje gde želi, ali samo kažem da u situaciji o kojoj oni govore da je Srbija pred izdisajem, da su finansije gotove, da je narod siromašan, ne može baš neko ko tamo letuje da govori u ime tog naroda. Ništa više, a što se tiče gusala to pozdravljam, to je super, to je zaista sjajno, samo ako uđemo u tu priču na svašta može da izađe. Hvala.