Čuli smo sad ipak nije „Pravac Evropa“, nego prvo pruga, pa onda pravac Evropa.
Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Lipovac Tanasković, Jovanović, Stanković i Novaković .

Zahvaljujem.

Gospodine ministre razumem ja da ovaj zakon ide u pravcu Evrope, i to je sasvim jasno, ali vidite, sasvim sam sigurna pošto smo imali već jedanput polemiku o tome kako se prevode sporazumi sa engleskog na srpski jezik, ja sam poprilično sigurna da je i ovde nastao taj problem prevođenja, jer pet ću vam ponoviti ovaj trodimenzionalni prostor. Znači, ja prosto sam sigurna da na engleskom jeziku to nije bio trodimenzionalni prostor, jer prostor ne može da bude dvodimenzionalan i jednodimenzionalan, može samo da bude trodimenzionalan. Tako da se tu postavlja to pitanje.

Kada već pričamo o ovome što ste zapravo počeli, a poslanici sada nemaju pravo replike, ali evo ja ću to iskoristiti. Negde bih ja vas i podržala da kada se blokira neki put da treba da se plati neka šteta, ali onda moram vas da pitam, a šta je sa štetom koja je učinjena svim građanima Srbije, onda kada je iscurela cisterna, kada se prevrnula, kada nije mogla da se skloni sa puta jedno čini mi se četiri dana, ispravite me, bili ste tamo pa ste videli, ko će da plati tu štetu građanima Srbije? Ko će da plati štetu što ta pruga nije mogla da bude u funkciji narednih nedelju dana? Ko plaća tu štetu? Ko plaća i te firme koje su došle da sklone taj vagon koji se okrenu o gde je nastalo. Znate već o čemu pričam. Pričam o cisterni koja se prevrnula blizu Pirota.

Tako da, ako želite da nametnete nekome da mora da plaća nešto, ako blokira put, a inače putevi i železničke pruge se blokiraju i u Evropi, znate, ta ista Evropa koju spominjete, recimo Francuska, možda ste gledali, možda niste, ne znam. Ali, ako već tražite da se neka odšteta da postoji neka odšteta, počnite molim vas, prvo od sebe, da bi mogli da uopšte da pričamo dalje da li to ima ili nema nekog daljeg osnova. Hvala.

Reč ima, ministar Vesić.

Mnogo mi je drago da se zalažete za francuska rešenja ne bih vam poželeo da primenimo francuska rešenja u odblokiranju puteva i pruga.

Na član 9. amandman su zajedno podneli Lipovac Tanasković, Jovanović, Stanković i Novaković.

Dobro, hajde ministre možemo mi i dalje da pričamo o toj Evropi.

Recimo, u okviru ovog amandmana sledeće, na član 4. u kome se javljam vi ovde iz našeg zakona brišete nešto i kažete da to želi Evropa. Vi brišete nešto što kaže da je upravljač infrastrukture pri obavljanju delatnosti dužan da se stara o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Neverovatno je, vi ovo brišete i kažete to tako želi Evropa. Mnogo toga od ovoga bi mogla da kaže moja koleginica Parlić, vezano za energetsku efikasnost, a posebno zaštitu životne sredine, da li tamo ima kopanja, da li je „Rio Tinto“ došao, to su sve da kažem njene teme, ne bih želela da ulazim u to. Neverovatno je da tako opravdavate nešto što po našem zakonu Republike Srbije stajalo tako, a vi to sada brišete ovim novim zakonom Hvala.

Na član 24. amandman su zajedno podneli Lipovac Tanasković, Jovanović, Stanković i Novaković.

Sledeći član zakona koji smo dali amandman odnosi se na to da se uključuju kamere na železnici i to zapravo i nije tako loše, dobro je, treba da imamo kamere. Gospodin Vesić je i pričao o tome kako postoje problemi vezani za to da signalizacija ne staje, ali onda ono što je sporno, što te kamere nemaju nikakvu sudsku mogućnost da se procesuiraju dalje ti ljudi koji uništavaju infrastrukturu, odnosno bilo koji deo te infrastrukture.

Ovim amandmanom smo tražili da zapravo te kamere koje su sada u obavezi da se postave na perone zapravo imaju i taj sudski efekat, ali evo nije ni to usvojeno. Hvala.

Na član 26. amandman je podneo Miodrag Gavrilović.

Dragi građani, pred nama se nalazi zakon o izmenama i dopunama Zakona o železnici, a član 26. ovog zakona menja član 71. Zakona o železnici. Pazite sad, menja se tako što u jednom trenutku u svom 5. traži da se železničko područje zameni a izrazom – infrastrukturni pojas. Da bi bilo jasno o čemu se radi? Menja se član 71. koji kaže – u infrastrukturnom pojasu osim u zoni pružnog pojasa izuzetno se mogu ugraditi objekti koji nisu u funkciji železničkog saobraćaja, tramvajskih, trolejbuskih i tako dalje.

Ono što je bitno u ovom članu 71. postojeće zakona u stavu 5. kaže – u železničkom području u zoni građevinskih objekata kao što su železnički mostovi, vijaduktovi, tuneli i tako dalje, mogu se graditi razni objekti, pa se menja sada taj izraz i nije više železničko područje nego infrastrukturni pojas. Zašto? Pa, zato što po definiciji samog zakona infrastrukturni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge u širini od 25 metara, mereći se od ose kran koloseka koji funkcionalno služe za upotrebu održavanje i tehnološki razvoj kapaciteta infrastrukture.

Kako je infrastrukturni pojas definisan kao pojas koji sa obe strane pruge u širini od 25 metara time se ovom odredbom širi pojas, daje se veći prostor u kome nadležnost za izdavanje rešenja za gradnju objekata koji nisu u funkciji železničkog saobraćaja ima upravljač infrastrukture. Ovakvu odredbu zakon ne treba da ima, jer je mogući izvor velikih zloupotreba. Sada mi nije samo jasno, kome je palo na pamet da ovako zamulja jedan zakon, jedan član koji daje toliko velika ovlašćenja i toliko prostora u kome se daju ova rešenja.